Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Посматрано из економског угла, Русија заслужује много више простора од једне странице, али пошто се пријатељство не мери обимом робне размене, већ принципијелним, конструктивним и корисним ставом и понашањем, трудићемо се да не одступимо од уобичајеног обима текста.
Од 2008 до 2014 године фирме лоциране у Србији су удвостручиле извоз робе у Русију (+107%), док је увоз из ове земље смањен четвртину (-25,8%). Степен покривености увоза извозом повећан је са 15,8% у 2008 години на 44% у 2014 години. Надајмо се да ће овај индикатор наставити да се побољшава, али при расту увоза из Русије, услед много бржег раста извоза у ову земљу, а не услед пада увоза.
Према нашим подацима извоз робе у Русију вредео је 774,2 милиона евра у 2014 години, а увоз је износио 1760,7 милиона евра. Према руским подацима, извоз фирми из Русије износио је 797 милиона евра, а увоз из Србије био је 811,4 милиона евра, у 2014 години, што значи да је Србија регистровала суфицит (што је био случај у другој половини 20. века).
Проблем код руских података о извозу представља чињеница да је 119,2 милијарди евра извоза у 2014 години евидентирано као извоз у Швајцарску (након само 6,5 милијарди у 2013 години), и да је 43,4 милијарди евра неразврстано по земљама. Уколико овим подацима додамо још извоз на Британска Девичанска Острва (БДО: 11,6 милијарди евра, након 0,1 милијарди у 2013), на Кипар (6,5 милијарди, након 1,4), и на Бермуда (4,4 милијарди, а у 2013 години само 22 хиљаде евра) долазимо до 49.4% од укупне вредности робног извоза Русије. Али, оставимо ове књиговодствене проблеме руским властима.
Вредност извоза Русије повећана је са 318 милијарди евра у 2008. години на 374,5 милијарди у 2014. години, али је од 2012 године, када је достигнута вредност од 408 милијарди евра, у паду.
Након Швајцарске и не идентификованих подручја, Русија највише извози робе у УК (28,5 милијарди евра у 2014, након само 9,3 милијарди у 2013), Кину (16,3 након 26,8), Аустрију (13,4 након 0,2), Белорусију (12,4), БДО (11,6) и Казакстан (10,5 милијарди евра).
Проблем руског извоза представља претерана ослоњеност на природне ресурсе који формирају јако дугу листу пре него што се појави неки индустријски производ. Набројаћемо неколико сировина: Сирова нафта – 115,8 милијарди евра; Деривати нафте – 87,1 милијарди евра; Природан гас – 47,1; Производи, некласификовани – 8,8; Брикети угља и слично – 8,8; Полупроизводи од гвожђа и челика – 5; Пшеница – 4,1; Дијаманти – 4; Сирови алуминијум – 4; Сирови никл – 2,9; дрво обрађено по дужини резањем 2,8; Минерална или хемијска ђубрива, нитрогени 2,4; Злато сирово или делимично обрађено 2,3 милијарди евра. Ови производи у збиру објашњавају четири петине од укупног извоза Русије.
Србија се налази на 39. месту према значају за руски извоз, окружена Венецуелом испред и Норвешком иза ње, према вредности извоза.
Русија је повећала увоз са 181,5 милијарди евра у 2008, на 215,6 милијарди у 2014. години, али је и он, као и извоз, у паду након 2012. године. Русија највише робе увози из: Немачке (27,3 милијарде евра), Швајцарске (16,8, након 2,3 у 2013), Кине (14,6, након 40 милијарди у 2013), УК (11,4 након 6,1), и Белорусије (9,2 милијарде евра).
Србија се налази на идентичном 39 месту, са 811 милиона евра, окружена са УАЕ испред и Словенијом иза на овој ранг листи. Србија је први пут у 2014 години имала већу вредност извоза у Русију од Словеније, док је до 2009 године извоз Словеније био већи два и више пута.
Земље са којима се Србија граничи у 2014. години имале су следеће вредности извоза у Русију: Мађарска 1.578 милиона евра, Бугарска 604, Румунија 362, Хрватска 235, БЈР Македонија 37, Босна и Херцеговина 37, и Албанија 0,8 милиона евра.
Србија има преференцијалан приступ руском тржишту, има све повољности да неограничено повећа укупну вредност робног извоза, али се тиме нећемо бавити на овом месту.