Легендарни Бора Чорба је пре више од тридесет година отпевао ону познату „кад обијем неку банку, одо` ја у Казабланку…“ Стога нам је прва помисао на ову пријатељску земљу лепа, и а помало несташна.
Мароко само у Француску и у Шпанију извози 42,6% од укупног извоза, али ова чињеница није сметала његовим представницима у УНЕСКО да не усклађују своју политику са већинским гласањем европских земаља. Могуће је, зато што су јој од пет најважнијих извозних тржишта три нама пријатељска: Шпанија на првом месту, Бразил на трећем и Индија на петом.
Мароко је повећао вредност робног извоза са 13,8 милијарди евра у 2008г на 17,9 милијарди у 2014г. Највише извози у: Шпанију (3,9), Француску (3,7), Бразил (0,8), Италију (0,8) и Индију (0,7), испред САД, УК, Немачке, Холандије и Турске.
Србија је Мароку на 107 месту према вредности извоза у нашу земљу са 2,6 милиона евра. Испред нас су му по значају нама мање пријатељске земље из непосредног окружења попут Хрватске (11,3 милиона евра), Мађарске (19,1), Бугарске (52,5) и Румуније (103,4 милиона евра).
Мароко највише извори изоловану жицу и каблове (1,8 милијарди евра), путничка возила (1,7), ђубрива (ХС3105 – 1,2 милијарде евра), дифосфор пентоксид; фосфорна киселина и полифосфорне киселине (ХС 2809 – 1,1 милијарди евра), и женску одећу (849 милиона евра).
У Србију је регистровала извоз путничких возила за 1,7 милиона евра, припремљене рибе и кавијара за 777 хиљада евра, рибе свеже у комаду за 56 хиљада евра и пуно других производа у много мањој вредности изражено у еврима.
Мароко је велики извозник услуга, од којих су му приходи неопходни да би покрио много већу вредност робног увоза. У 2014г приходи од услуга процењени су на 12,3 милијарде евра, у томе су од путовања-туризма износиле 5,4 милијарде евра. Увоз услуга износио је 6,8 милијарди евра.
Мароко је повећао увоз са 28,8 милијарди евра у 2008, на 34,8 милијарди у 2014г. Највише плаћа увоз из Француске (4,7 милијарди евра), Шпаније (4,6), Кине (2,6), САД (2,4), Саудијске Арабије (1,9), а затим из три најважнија трговинска партнера Србије: Немачке (1,8), Италије (1,7) и Русије (1,5).
Србија је на 96 месту са 4,5 милиона евра, док су нама мање пријатељске земље много боље рангиране, попут Хрватске на 75. месту (13,3 милиона евра), Бугарска је на 44. (80,4), Мађарска је на 37 месту (121,5), а Румунија на 27. (232,9 милиона евра). Ови подаци указују колико би више могло да се заради од извоза на трећа тржишта, а још нама наклоњена. Довољно је да завиримо у комшијске податке, а и да наше посматрамо из другог угла: шта је то од „нашег“ извоза заправо додата вредност у Србији.
Мароко највише увози деривате нафте (3,2 милијарде евра), сирову нафту (2,5), природни гас (1,7), аутомобиле (1,2) и пшеницу и прекрупу (1,1 милијарди евра).
Мада Србија не извози аутомобиле у Мароко, као и у већину земаља у свету, то чини Фијат, те је увоз из Србије битно већи од наших података о извозу. Он је износио 4,5 милиона евра у 2014г (7,9 милиона у 2013г).Мароко је из Србије купио путничких возила за 2,5 милиона евра, папира, картона за 561 хиљада евра, камиона за 494 хиљада, дрвне грађе за 197 хиљада евра…
П.С. Извоз из Србије у Мароко, према нашим подацима, износио је 1,1 милиона евра у 2014г, а увоз је био 7,2 милиона евра. Код извоза највише је парица евидентирано од путничких аутомобила (399 хиљада евра), папира и картона (366), дрвне грађе (ХС4407 – 125). Највише увози женске одеће (1.247 хиљада евра), камиона (666) и путничких аутомобила (603 хиљаде евра).
И тако, кад обијем неку банку…