Казахстан је велики пријатељ Србије. Мерено величином територије (2,7 милиона квадратних километара) један од највећих, након Русије, Кине, Бразила, Индије и Аргентине. Од Србије је (у њеном грешном делу земље) 35 пута већи. На оволикој територији живи 18,2 милиона становника, па мислим да му не би био проблем да прими 6 милиона Срба у случају неке велике потребе. Било је сеоба и сеоба Срба у овом правцу из Србије вековима али су се већином завршавале у руској крајини: Украјини. Ваљда нећемо опет грешити као наши преци, одавно асимилирани у Русе и Украјинце.
Према нашим статистичким подацима, извоз у Казахстан се кретао у распону од 3,4 милиона евра у 2010г до рекордних 12,7 милиона у 2014г. Увоз из ове велике пријатељске земље био је најмањи 2009г, када је износио 13,7 милиона евра, а највећи је био 2013г, када је достигао 668,7 милиона евра. У 2014г смањен је на 149 милиона евра.
Робни извоз Казахстана повећан је са 48,4 милијарди евра у 2008г на 58,9 милијарди евра у 2014г. Највећу вредност имао је у: Италију (12,1 милијарди), Кину (7,4), Холандију (6,6), Русију (3,9) и Француску (3,5).
Највећа вредност извоза остварена је код сирове нафте (40,3 милијарде долара), природног гаса (2,5), деривата нафте (2,2), радиоактивних хемијских елемената (ХС 2844 – 1,4 милијарди евра) и рафинисаног бакра (1,3).
Овај четврти поменути производ можда би искључио ову велику пријатељску земљу као пожељну локацију за колективну сеобу.
У Србију је евидентиран извоз од само 264 хиљада евра, и то неких гасних турбина (ХС8411 – 226 хиљада евра), сушеног поврћа (26), лана (8), и шљунка (5 хиљада евра).
Увоз Казахстана повећан је са 25,7 милијарди евра у 2008г на 31 милијарди евра у 2014г. Највећа вредност увоза остварена је из Русије (10,3 милијарде евра), Кине (5,5), Немачке (1,7), САД (1,5) и Украјине (0,9). Србија је испод 60 места са 14,9 милиона евра, док су неке земље из блиског окружења имале неколико пута веће вредности, попут: Грчке (32,2), Бугарске (42,3), Румуније (90), Мађарске (103), Словачке (110), Турске (770)…
Казахстан највише увози: путничке аутомобиле (1.746 милиона евра), деривате нафте (1.051), лекове (834), мобилне телефоне (801) и цеви од гвожђа и челика (513 милиона евра).
Из Србије је евидентиран увоз у вредности од 14.857 хиљада евра и то свега што је било могуће у Србији произвести јер је било чак преко 130 група производа четвороцифрене ХС где је у 2014г регистрован увоз из Србије. Највећа вредност увоза из Србије била је код подних облога од пластике (1.721 хиљада евра), подних облога од дрвета (1.706), штампаних ствари (1.233), монтажних зграда (1.232), осталог намештаја и делова (822), планова и цртежа за архитектуру, грађевинарство (594), цигарете (405), женских чарапа и хеланки (401), лекова (381)…
И тако, велики и лепи подаци о великој пријатељској земљи која заслужује много више наше пажње, како у погледу информисања о њој, тако и могућности да се скромна вредност робног извоза повећа неколико пута.