Аргентина је одличан пример нашим политичарима шта се догађа након што их хвали ММФ и друге међународне институције. Али то нам није тема…
Аргентина је незнатно повећала извоз, изражен у еврима, од 2008 до 2014 године, са 47,6 на 51,4 милијарди евра. Извоз у 14 земаља вредео је у 2014г више од милијарду евра, а највише у: Бразил (10,4), Кину (3,4), САД (3), Чиле (2,1) и Венецуелу (1,5), праћених Индијом, Шпанијом, Алжиром… Србија је Аргентини потпуно безначајна, са регистрованим извозом од 5,1 милиона евра, око 110 места земаља према вредности извоза.
Хвала Богу што је тако, јер јој од 5 најважнијих производа по вредности извоза три припадају соји, уље од соје (8,9 милијарди евра), соја у зрну (2,8) и деривати од сојиног уља (2,6 милијарди евра). Транспорна возила су на другом месту са 2,9 милијарди евра, а кукуруз је на четвртом са 2,7 милијарди евра. Путничка возила су на шестом месту (2,3), испред злата (1,4 милијарди евра), сирове нафте (1,2), биодизела (1), делова за путничка возила (825 милиона евра), руда бакра и концентрата (704)…
Свих ових производа нема у увозу Србије из Аргентине, али зато има оних који животну радост значе: рибе смрзнуте у комаду (2.811 хиљада евра), сушеног поврћа (758), агрума (675), рибљих филета (178), вина (108), и телетине (90 хиљада евра)…. Немамо много наше стоке, како би је хранили аргентинском сојом, а и нама је дражи пасуљ и слични производи од ове житарице…
Аргентина је као земља несташних људи, који брзо заборављају прошлост, а уживају у животу, ваљда зато што су Медитеранци пореклом, значајно повећала увоз, са 39,1 милијарди евра у 2008 на 49,1 милијарди евра у 2014 години, те истопила суфицит у робној размени, са 8,5 на 2,3 милијарди евра.
Иста тројка је у врху: Бразил са 10,7 милијарди, Кина са 8,1 и САД са 6,6 милијарди евра. Следе: Немачка (2,6), Боливија (2,1), Тринидад и Тобаго (1,4), Мексико (1,2), Италија (1,2), Француска (1,1), Јапан и Русија (по 1 милијарда евра)…
Србија је испод 65 места са регистрованих 12 милиона евра, а након дугог низа година када вредност није прелазила један милион евра. И док је наша статистика регистровала извоз у Аргентину вредан 2,8 милиона евра, прва помисао је била да Аргентинци увозе неке руде са КиМ (попут Кине, и других земаља), али су нас детаљни подаци разуверили: извоз путничких аутомобила износио је 7,5 милиона евра (не треба сумњати да ће папина посета Вашингтону значајно увећати вредност у 2016г), затим пумпе за течности, елеватори течности 2,7 милиона евра, нове пнеуматске гуме од каучука 629 хиљада евра, итд…
И тако, пример извоза аутомобила за Аргентину, преко Италије, да претпоставимо, указује на бесмисао посматрања великих цифара која гладној сиротињи мало значе. Уместо „потенцијала“ за раст робне размене са Аргентином би посебно корисни били програми студентске размене, а посебно у друштвеним наукама, како би се Сабато, Борхес, Андрић и Киш, и многи други, са много више пажње читали и разумевали; од борби за слободу, до економског поробљавања.