Prijatelji Srbije 13: Kipar

Када након Кубе уследи Кипар, у абецедном реду пријатеља Србије, јер пријатеље не би требао да сортирамо према вредности размене и инвестиција, већ искључиво према неутралном критеријуму, онда наступи жал за животом јер Србија има толико пријатељских земаља које су лепе, топле, егзотичне, а које за живота ретко ко себи може да приушти и да их обиђе. То је последица удаљености пријатеља и транспортних трошкова, јер смо окружени мање пријатељским земљама. Ваљда је то случај и са другим земљама и пријатељствима: што је неко даљи, лакше га је волети и поштовати. Кипар су пословни људи, бизнисмени и тајфуни, упознали одлично пре четврт века ради инвестиционо – финансијских трансакција, а затим и џет-сет интелектуална елита турбо фолка ради снимања спотова и интимнијег провода у односу на грчке плаже препуне сиротих сународника жељних да им деца виде море…

Кипар је у веома сличној политичкој позицији као и Србија, због турске агресије пре 40-так година, те је једним делом ушао у ЕУ, што наши мудри политичари представљају и нама за узор, да се ето може ући делом, а оставити свету земљу за леђима. Али, све нешто мислим да ћемо ми гледати у леђа КиМ-у када буде интегрисан у ЕУ, НАТО и друге организације. Али, удаљавам се од теме, а то је робна размена Кипра и међусобна, са Србијом, уколико постоји.

Кипар има веома сличне податке Куби у вези са робном разменом: извор је 2014г вредео 1.445 милиона евра, увоз је износио 5.125 милиона евра, те је овако низак степен покривености увоза извозом био могућ само великим приходима од извоза услуга. Приходи од услуга износили су 7.618 милиона евра (у томе од саобраћаја 2.254, туризма 2.127 и од финансијских услуга 1.979 милиона евра), а расходи на услуге били су 5.010 милиона евра те је суфицит у услугама износио 2.608 милиона евра, а дефицит у робној размени био је 3.680 милиона евра.

У овако великим бројкама суфицита и дефицита робна размена са Србијом је за Кипар посве безначајна, али му је положај Србије којој се отима свети део територије веома важан…

Кипарске фирме највише робе продају бродским продавницама и бункерима (Ship stores and bunkers), у износу од 242,4 милиона евра, затим Грчкој (220), Уједињеном Краљевству (136), Израелу (77,6), САД-у (48) и Кини (39,5 милиона евра).

Србија се налази на 52 месту (рачунајући бункере као државе, а и друге статистичке појаве), са регистрованим извозом у вредности од 3.999 хиљада евра. Највећа регистрована вредност извоза из Кипра у Србију је код лекова (1.465 хиљада евра), свињског меса (682), сирових кожа (301), свињске масти (212) и црева, бешике и желуци од животиња осим рибе (169 хиљада евра; ХС 0504: Guts, bladders and stomachs of animals other than fish). Овај интересантан списак производа нас упућује на мисао да је боље да све ове производе купујемо из пријатељског Кипра, него из околних мање пријатељских земаља. Претпоставимо да су прасићи на кипарском сунцу у здравијем стању од прасића из влажно-мочварних предела панонске низије.

Кипар највише извози деривате нафте (235 милиона евра), лекове (220), сиреве (90,7), и мобилне телефоне (63 милиона евра).

Кипар највише новца троши на увоз деривата нафте (1.209 милиона евра), на јахте и слична пловила за задовољство и спорт (185,5), друмска возила (184,7), лекове (154,8) и мобилне телефоне (90 милиона евра).

Кипар највише увози из Грчке (1.205,5 милиона евра), Израела (486,6), Уједињеног Краљевства (373,6), Италије (362,6) и из Немачке (356,2 милиона евра).

Србија се налази на 34 месту са 13,6 милиона евра, а најважнији производи су: папир и картон (3.553 хиљада евра), безалкохолна пића (3.497), кукуруз (2.397), пасте и тестенине (1.484) и нове пнеуматске гуме 604 хиљада евра).

П.С. Према нашим подацима извоз на Кипар у 2014г вредео је 46,6 милиона евра, а увоз је износио 3,8 милиона евра.