Када сам био млад, пре четврт века, био сам јако наиван, те ми је сметало што се Србија (тада СРЈ) налазила у групи земаља у којој су били још и Куба, Севарна Кореја, Ирак и нека афричка земља у грађанском рату, а које су биле под санкцијама УН-а. Наивно сам мислио да ће излазак из ове мале групе земаља значити брзи повратак стандарда живота из 80-их година двадесетог века. И, када се то догодило, у октобру и новембру 2000 године, први услов уласка у ону много већу групу земаља био је аранжман са ММФ-ом како би се регулисао износ и период отплате спољног дуга. И тако је наступио период распродаје Србије, у којој се вредност њене имовине смањивала, а вредност спољних обавеза повећавала, те је сада Србија нето-дужник према повериоцима (дужничким, портфолио, инвестиционим…) у износу од око 100% БДП-а, и по овом показатељу спада у релативно највише задужене земље на свету, али при томе њени грађани немају висину животног стандарда коју имају већи дужници од ње…
Куба је још увек у тој позицији, од пре четврт века, и још дуже, јер јој нико није увезао демократију са бомбама или без њих. Стога је веома сиромашна земља, али и независна, што је доказала гласајући против пријема КиМ у УНЕСЦО.
Према „огледало“ статистикама, Куба је у 2014 години (2.072 милиона евра), имала за 4% мању вредност извоза него у 2008 години (2.158 милиона евра). Ово је ред величина извоза Србије под санкцијама, и данас Србија има пет пута већу вредност извоза од Кубе, али има много мањи број запослених лица и нижи ниво индустријске производње, у односу на период када је била упоредива са Кубом.
Земље у које Куба највише извози робе су: Канада (382,6 милиона евра), Куба (248,4), Холандија (120,3), Шпанија (109,8) и Сенегал (74)… Србија је око 65. места са 1.037 хиљада евра, пријављених нашој царини.
Куба има највећу вредност извоза шећера од шећерне трске (283,7 милиона евра), сирове нафте (252,8), цигара, цигарилоса и цигарета (175,4), жестоких алкохолних напитака (85,8) и сировог никла (81,7 милиона евра). Извоз шећера, цигара и жестоких пића баш и нису перспективни производи у свету који се озбиљно окреће здравом животу, али има Куба и девизних прихода од извоза услуга у износу од 9,3 милијарде евра, у чему су од туризма приходи 1,8 милијарди евра, што је упоредиво са вредношћу робног извоза. Пошто од туризма највећи део прихода остаје у Куби, то би значило да има већу нето корист од робног извоза, а да је Куба укључена у индустријску поделу рада. Али то није случај, те су и једни и други приходи једнако драгоцени за материјално преживљавање њених грађана.
Приходи од туризма омогућавају Куби да има двоструко већу вредност робног увоза од робног извоза, те је његова вредност у 2014г износила 4.487,3 милиона евра, што је ипак за 23,7% било мање од вредности у 2008 години (5.883 милиона евра).
Куба највише увози пшеницу (176,1 милиона евра), деривате нафте (170,2), млеко и млечне прерађевине (165,5), кукуруз (153,6) и јестиве отпатке од меса (148,1 милиона евра). На основу ове листе производа јасно је да постоје огромни потенцијали за организовање робне размене пољопривредним производима између Србије и Кубе, јер се налазе у климатски различитим подручјима са различитим производима којих имају више него што износе домаће потребе.
У Србији је све мање домаћих фирми у државном власништву, те је и све мање смислено заговарати некакав бартер аранжман, у коме би се по светским ценама размењивали производи из Србије и Кубе, те нећемо даље маштати. Само ћемо константовати да је вредност извоза Србије у Кубу у 2014г износила 0 евра.