Prijatelji Srbije 1: Angola

Основни подаци о броју становника, политичком уређењу, старосној структури, приходима, итд лако се могу прочитати на снајкином сајту, те ћемо их овде избећи. Разлог: време. Уколико би смо свакој од 49 земаља из групе „Пријатељи Србије“ посветили по два сата само на ове опште карактеристике до би захтевало 98 радних сати, а то је више од пола фонда радног времена у једном месецу…

Стога ћемо само скренути пажњу на основне податке о робној размени, која нам је овде у фокусу пажње.

Извоз Анголе је у 2014г вредео 57,3 милијарде евра, што је 24,4% изнад вредности у 2008г. Ангола је значајно променила ток извоза: повећала је извоз у Кину са 15,2 милијарди евра у 2008г на 23,4 у 2014г, док је смањила у САД са 13,3 на 4,3 милијарди у истим годинама. Извоз Анголе вреди више од милијарду евра још у: Индију 4,2; Шпанију 2,7; Тајпеи Кинески 2,2; Португалију, 1,6; и Јужну Африку 1,5. Следе Италија, Холандија, Бразил, Канада, Белгија, УК, Јапан, Чиле…

Са извозом у Србију вредним скромних 20 хиљада евра, Србија је сврстала око 65 места по значају за извоз Анголе, али извоз из ове земље није регистрован у „мало мање пријатеље“, Хрватску, Словенију, Црну Гору…

У структури извоза Анголе, сирова нафта учествује са 96%, дијаманти са 1,3% (609 милиона евра), деривати нафте са 1,2%, и петролејски гасови са још 1,04%, те у збиру ове четири групе производа учествују са 99,5% у укупном извозу.

Ангола остварује суфицит у робној размени од 31,1 милијарди евра, а што је готово једнако БДП-у Србије у 2014 години (33,1 милијарди евра).

Увоз Анголе повећан је за 88,7%, са 13,9 милијарди евра у 2008 на 26,2 милијарде у 2013 години. У томе је увоз из Кине повећан са 2 на 4,5 милијарди, из Португалије са 2,3 на 3,2, а из САД са 1,4 на 1,5 милијарди, а из Кореје са 0,9 на 1,4 милијарди евра. Након њих, следе Бразил, Јужна Африка, Француска, УК, Сингапур, Индија…

Србија се у 2014г нашла на 47 месту према вредности увоза Анголе по земљама, док је Хрватска на 46 месту јер је имала за 17 хиљада евра већи извоз: 12.404 према 12,387 хиљада евра, у корист Хрватске.

У укупном увозу Анголе, највећу вредност имају платформе за нафту (1,3 милијарди евра), деривати нафте (734 милиона), остали намештај и делови (480) и аутомобили (415 милиона евра).

Ангола је у 2014 години из Србије највише купила:

Разних производа, нигде поменутих: 1.931 хиљада евра;

Бомба, граната и муниције: 1.706;

Штампаних књига, брошура, памфлета и слично: 818;

Пшенице: 758 хиљада;

Брашно од житарица осим пшенице или наполице 550 хиљада евра.

Из ових података може се закључити да Србија, тачније њен непродат део материјалних ресурса странцима, има могућности да повећа пласман производа наменске индустрије и пољопривреде. И у то би требало да се уложи мало пажње и напора.