Priloženi podaci u tabelama su preuzeti sa portala Svetske trgovinske organizacije i UNCTAD-a trademap.org. U 2012. godini izvoz Srbije je iznosio 8.827,3 miliona evra (8.836,8 miliona evra prema podacima RZS-a) i povećan je za 373 miliona evra u odnosu na vrednost u 2011 godini. Najveće promene u apsolutnim vrednostima bile su pad vrednosti valjanih proizvoda od čelika, nearmiranih (HS 7208) za 297,9 miliona evra, polimera etilena za 87,2 miliona, armiranih valjanih proizvoda od čelika za 84,5 miliona, i proizvoda od bakra (HS 7409) za 40,9 miliona evra, i povećanje vrednosti izvoza automobila za 273,3 miliona evra, kukuruza za 117,2 miliona, kablova za 88,7 miliona, delova za električne mašine i generatore za 40,4 miliona i lekova (HS 3004) za 37,2 miliona evra.
Prvih deset proizvoda prema vrednosti izvoza učestvovalo je sa 25,9% u ukupnom izvozu, 20 je objašnjavalo 38,4% ukupne vrednosti, a 50 proizvoda gotovo tri petine ukupne vrednosti. U 2012 godini veća vrednost izvoza do 10 miliona evra postojala je
kod 164 proizvoda četvorocifrene HS klasifikacije, od milion do deset miliona evra bilo je 305 proizvoda, od 100 hiljada evra do milion bilo je 319 proizvoda, a manje od 100 hiljada evra 320 proizvoda, ili grupa proizvoda.
Rast izvoza automobila uticao je da Srbija smanji deficit u trgovini ovim proizvodima sa 390,9 miliona evra u 2011. na 57,6 miliona evra u 2012. godini. Proizvodnja automobila plaćena je rastom uvoza auto delova, te je deficit u trgovini auto delovima povećan sa 37,6 na 207,1 miliona evra. Izvoz auto delova povećan je sa 89,5 miliona evra u 2011, na 92,5 u 2012, dok je uvoz povećan sa 127,1 na 299,5 miliona evra.
Zbog suše je u 2012. godini smanjen izvoz voća i povrća, te je izvoz smrsnutog voća smanjen sa 215,3 na 199,3 miliona evra. Izvoz jabuka je smanjen za 14,2 miliona evra (sa 48,5 na 34,3) ali je to kompenzirano rastom izvoza bombi, granata i municije za 11,1 miliona evra (sa 23 na 34,2 miliona evra). Ovo je sasvim logično pošto su proizvodi bliski po izgledu, ne i po posledicama. Interesantno je pažljivije pogledati listu proizvoda, ne samo priloženih 50 već i mnogo njih sa manjim vrednostima.
Kod uvoza imamo nerazvrstanu robu u vrednosti od 1.319 miliona evra, što je skoro 9% ukupne vrednosti uvoza i neuobičajeno je u međunarodnim trgovinskim statistikama. Moguće je da će, kao i prošle godine, i veći deo ove vrednosti biti razvrstan na pripadajuće proizvode, ili će vrednost ukupnog uvoza biti umanjena za privremen uvoz. Izlistanih 50 proizvoda učestvuje sa 56% u ukupnom uvozu, a među njima se 21 nalazi istovremeno na listi proizvoda sa najvećom vrednošću izvoza.
Najveće vrednosti uvoza evidentirane su kod prirodnog gasa (848,5 miliona evra), naftinih derivata (724,9 miliona), sirove nafte (703,5), lekova (454,8), automobila (367,8), auto delova (299,5), telefona (235), električne energije (177,6) i kablova (169,9 miliona evra). Za ostale proizvode videti listu.