Извоз свежег купуса и свих сродних купусчића у свежем стању повећан је са 602 милиона евра у 2008г на 1.238 милиона евра у 2015 години. Да се ради о озбиљном производу у међународној трговини не говори само вредност од 1,24 милијарди евра извоза већ и чињеница да су највећи светски извозници: Кина, САД, Холандија, Шпанија и Италија.
Србија је повећала извоз купуса са 384 хиљаде евра у 2008г на 1.655 хиљада евра у 2015г. У односу на 2014г извоз је незнатно смањен (са 1.710 хиљада евра), али и то „незнатно“ било је довољно да је по вредности извоза превазиђе шест земаља: Аустралија, Русија, Саудијска Арабија, Египат, Мароко и Јерменија. У 2014г Србија је била у рангу са Турском, да би у 2015г Турска имала скоро двоструко већу вредност извоза од Србије. На тржишту свежег купуса нема шале.
Србија је у 2015г била на 39. месту као извозник купуса, док је у 2014г била на 33. месту. Надајмо се да ће у овој години поправити ранг, а да ће у наредним чак и напредовати ка врху листе.
А при том врху листе од нама суседних земаља налазе се БЈР Македонија на 14 месту (12,3 милиона евра) и Мађарска на 21. месту са 6,4 милиона евра.
Србији озбиљну конкуренцију у погледу вредности извоза купуса почињу да праве Албанија и Хрватска: прва је повећала извоз са 111 на 859 хиљада евра (2008 – 2015), а друга са 125 на 713 хиљада. Иза њих су Бугарска (343), БиХ (154), Црна Гора (64) и Румунија (42).
Да би открили узрок успеха Македоније вреди проверити ка коме њени произвођачи пласирају купус (одмах сам помислио на наше пијаце). Највише иде у Србију (2,3 милиона евра), а више од милион евра вреди још извоз у Пољску, Русију, Белорусију и Румунију.
У Србију купус највише донесе новца пласманом у Русију, Белорусију, Румунију, БиХ и Хрватску.
И тако, уместо што се странцима поклања радна снага, уколико запосле пар десетина, ређе стотина, радника, сврсисходније би било указати да постоје свакојаке могућности да се сопственим радом пристојно заради, па и производњом купуса.