Izvozni proizvodi Srbije: 1. Cigarete

У току 2016г уследиће серијал текстова о значајним извозним производима Србије. Основни критеријуми биће: раст вредности у односу на 2008 годину, раст вредности у односу на 2014 годину, удео додате вредности у извозној цени, домаћа додата вредност. Ова последња два критеријума су субјективна, јер не располажемо прецизним подацима, који би захтевали додатан напор да се из АПР-а прикупљају финансијски извештаји о пословању и удео страног капитала у одређеној делатности. Стога је ова листа производа која следи сасвим произвољна и инспирисана једино личним ставовима.

Извоз робе из Србије, према подацима СТО, повећан је за 60,7% у 2015 години у односу на 2008 годину, са 7,46 на 11,99 милијарди евра. У односу на 2014 годину, извоз је повећан за 7,3%.

Зашто су цигарете прве на листи? Из веома хуманистичког разлога: увек је боље тровати туђе народе, а свом проповедати здрав живот. Извоз цигарета има и своје комплементарне производе: малине и јабуке, које ће бити међу првих пет производа, јер ако се цигаретама трују грађани и сељаци других народа, онда им се могу продати и природни антиоксиданти како би продужили иначе нездрав пушачки живот.

Трећи разлог зашто су цигарете међу одабраним производима, упркос чињеници да је производња  највећим делом у страном власништву, представља податак да су у 2015 години појединачно највише допринеле расту укупног извоза: укупан пораст износио је 820,6 милиона евра, а извоз цигарета повећан је за 87,7 милиона евра, те су цигарете допринеле са 10,7% укупном повећању извоза. У односу на 2008г извоз цигарета је повећан 13,5 пута, са 14,4 на 194,2 милиона евра. Укупан извоз је повећан за 4.530 милиона евра, и допринос цигарета овом повећању је 4% и само је 5 производа (у томе су 3 аутомобили разврстани према јачини мотора) имало већи допринос укупном повећању извоза.

И на крају, мада не и најмање важно, треба истаћи да су просечне нето зараде у производњи дуванских производа износиле 106.682 динара у 2015 години, и у прерађивачкој индустрији су веће зараде имали само запослени у производњи кокса и деривата нафте.

Производња дуванских производа повећана је за 57,7% у 2015 години, у односу на 2014, и ово је индустријска грана са највећим оствареним растом у 2015 години, али овај податак нећемо наводити као разлог за рангирање цигарета на прво место. Зараде су повећане за 11,9% (са 95.313 динара), а број запослених сигурно није повећан за 40,9%, како би фонд зарада пратио и раст обима производње, а како би се задржао исти однос у укупној додатој вредности рада и капитала. Живимо у либералном капитализму где се зна ко седи за столом, а ко скупља мрвице испод стола…

Да наставимо са основним подацима о робној размени цигаретама и дуваном.

1. Од 195,8 милиона евра највећи део извоза фактурисан је у Хонг Конг, Кину (48,3 милиона евра), Турску (32,6), Јапан (32,2), Немачку (14,6) и Сингапур (8,8). Овде је лепо видети да Турци пуше српске цигарете, што доказује лепе приче о њиховој вишевековној душевности и склоности хедонизму. Још је лепше јер је у 2015 години по први пут регистрован извоз у Руску Федерацију, Киргистан, Сирију, Египат, Израел, Ирак, Тунис, Јордан и друге земље, што ће довести до још веће вредности извоза у 2016 години.
2. Укупан увоз цигарета је благо повећан у односу на 2008 годину: са 27,3 на 31,9 милиона евра. У односу на 2014 годину (42,5 милиона) значајно је смањен. Највећа је вредност увоза била из Руске Федерације (12,9 милиона), из Хрватске (7,7) и из Македоније (4,3 милиона евра). У односу на 2008 годину, увоз из Русије је повећан 8,3 пута, из Македоније 2,8 пута, док је из Хрватске смањен за 9,5%.
3. Тежина цигарета које се пласирају ван Србије повећана је 14 пута, са 1.436 тона у 2008 на 20.077 тона у 2015 години. Просечна извозна цена смањена је за 13,4%, са 11.252 евра по тони у 2008, на 9.751 евра по тони у 2015 години. То није лепо, јер се нижим ценама може заједно са производом извозити и профит, али правићемо се да је ово у реду и да је у складу са тржишним кретањима. Профит може и из других земаља да се сели за Србију, па је на пример у Белизеу наплаћено наплаћено 1.463 хиљаде евра за само 4 тоне продатих цигарета, што даје 365.845 евра по тони, а што је 37,5 пута више од просечне извозне цене. Након Белизеа, најскупље се наплате цигарете приликом извоза у Јерменију (12.523 евра по тони), Црну Гору (11.828), Израел (11.265) и Хрватску (11.006).
4. Просечна увозна цена цигарета повећана је за 25,4%, са 7.469 евра у 2008 на 9.366 евра у 2015 години. Кубански томпуси и цигаре су светски познати производи, те није чудно да њихова увозна цена износи 243.971 евра по тони. Скупе цигаре и цигарете долазе из Холандије (80.050), Италије (72.674), Швајцарске (37.776), САД (29.681), УК (25.634) и Пољске (21.904). Ипак, највише се пуше цигарете из Хрватске (1.253 тоне) и Русије (983 тоне), чија је просечна увозна цена знатно нижа (6.176 и 13.156 евра по тони, респективно).
5. У укупној трговини дуваном и дуванским производима дошло је до великог заокрета: након дефицита од 29,5 милиона евра у 2008 години, дошло је до преласка у суфицит од 44,6 милиона евра у 2014 години и 116,7 милиона евра у 2015 години. (Хрватска је супротан пример: прешла је из суфицита од 61,4 милиона евра у 2008 у дефицит од 3,7 милиона у 2014: извоз је смањен са 88,3 на 57,3, а увоз повећан са 26,9 на 61 милион евра). Повећање акциза крајем 2012 године, као једна од значајнијих мера фискалне консолидације, утицала је на развој кућне радиности у погледу израде цигарета, што је ојачало и предузетнички дух, који се не може сагледати кроз званичне статистичке податке о производњи, промету и увозу. Углавном, домаће филијале мултинационалних компанија брзо су се преоријентисале на страна тржишта, и показале су како се извозном оријентацијом може надокнадити пад локалне тражње. Да је среће па да је и индустрија погребних ковчега у сличној позицији. На жалост, број умрлих у Србији је у 2015г био у порасту и за овај сегмент дрвне индустрије увек ће у Србији бити стабилна тражња, нееластична на цене.