У џиновском океану од пластике српско жапче не стоји баш сјајно, али, свеједно, опстаје и рони. Укупан светски извоз производа од пластике (ХС 39) повећан је са 325 на 499 милијарди евра, од 2008 до 2015г. Највећи извоз производа од пластике имају: Кина (59,3 милијарди евра), Немачка (55), САД (54,3), Кореја (25,4) и Белгија (25 милијарди евра).
Србија се налази на ниском 56. месту са 594,5 милиона евра. Мало испред ње је Бугарска са 669,5 милиона евра, а мало испод Хрватска са 332 милиона евра, док остале земље из окружења нећемо помињати. Извоз је повећан са 402,3 милиона евра у 2008г на 594,8 милиона евра у 2013г, смањен је на 550,9 милиона у 2014г, и у 2015г је опет приближне вредности као и у 2013г.
Извоз разних, нес (nes) производа од пластике за домаћинство и тоалет (ХС 392490) повећан је са 7,7 милиона евра у 2008г на 14 милиона евра у 2015г. У односу на 2008г повећање је износило 81,7%, а у односу на 2014г (10,6 милиона евра) 31,9%.
Овај сегмент разних производа повећао је вредност у светском извозу са 3,2 на 6 милијарди евра, у чему половину извоза остварује Кина (3 милијарде евра), па иза ње следе САД (358), Немачка (305), Италија (239) и Пољска (201). Србија је на 40. месту и испред ње је само Мађарска на 16. месту (62,6 милиона евра) од земаља са којима се граничи.
Извоз највише иде у суседне земље, те је на првом месту Мађарска (3,7 милиона евра), па БиХ (1,7), Црна Гора (1,4), Хрватска (1,3) и Бугарска (0,9). Словенија је испред Румуније и Македоније БЈР, док је Албанија на 11. месту.
Увоз истих и сличних производа смањен је са 5,1 милиона евра у 2008г на 4,6 милиона евра у 2015г, те је суфицит повећан са 2,6 на 9,5 милиона евра.