IP 68: Razni metalni nameštaj

Извоз разног металног намештаја (ХС940320) повећан је са 4,1 милиона евра у 2008г на 14,9 милиона евра у 2015г, што је пораст за 3,6 пута. У односу на 2014г (6,6 милиона евра) пораст је износио 125,4%. Довољно јаки разлози за писање пар реченица.

Србија је ресурсима сиромашна земља. Стога није у позицији да свој развој заснива на малом броју производа који производи, експлоатише и извози. Напротив, у недостатку „златне жице“, нафте и других ресурса, морају да се нађу производи и услуге који се могу наплатити споља. И под санкцијама се може живети са вишком хране и електричне енергије, што је већ доказано. Али, да би се живело више од пуке исхране, треба производити све што се произвести може. Између  осталог и разни метални намештај. У овој категорији „разни“ Србија посебно добро стоји, што је и логично јер је у позицији да скупља мрве испод стола: велики једу обилне оброке, а мали морају да створе привид ситости скупљајући многобројне мрвице.

А мрвица има свуда, па и код металног намештаја. Овај тржишни сегмент у светској трговини повећао је вредност са 7,1 милијарди евра у 2008г на 12,7 милијарди евра у 2015г. Највећи извоз у свету у 2015г имали су: Кина (6,3), Немачка (1,1), САД (0,8) и Италија (0,5 милијарди долара). Укупно су ове земље учествовале са 68% у светском извозу у чему само Кина са непуном половином. Али, има посла, тј мрвица, и за све друге који би да раде.

Србија је у 2015г била пласирана на 42 месту, док су испред ње биле пласиране еуропски суседи: Бугарска (31,3 милиона евра), Мађарска (30,3), Хрватска (19,3) и Румунија (18,8). БиХ је далеко иза Србије (3 милиона евра), што је и логична последица обиља дрвних ресурса у њој те је сконцентрисана на намештај од букве, и друге дрвне грађе.

Из Србије се ови разни метални производи и делови што се пишу под намештај извозе у више од 60 земаља, а највише у Немачку (4,4 милиона евра), Данску (1,45), Црну Гору (1,3), Хрватску и БиХ (1 милион).

Увоз истих и сличних производа у Србију смањен је са 20,2 милиона евра у 2008г на 12,9 милиона евра у 2015г. Тако је Србија из дефицита у износу од 16,1 милиона евра прешла у суфицит од 2 милиона евра. А биће још већи, суфицит, претпостављамо.

Увоз је највише фактурисан из Кине (2,3 милиона евра), Италије (2,2), Хрватске (2), и из Немачке (1,2 милиона евра).

И тако, свега има у Србији и свашта се може произвести и наплатити, па овој причи нема краја.