Овде се ради само о једној од мноштва врсти пуловера и џемпера: 611030 Pullovers, cardigans and similar articles of man-made fibres, knitted. Светска трговина овим пуловерима повећана је са 10,5 милијарди евра у 2008г на 22,4 милијарди евра у 2015г. Да ли се ради о глобалном захладњењу, или о нечему другом (повратку ка природним материјалима) није нам познато.
Највећи светски извозници у 2015г били су: Кина (9,8 милијарди евра), Бангладеш (1,7), Вијетнам (1,3) и Хонг Конг (1,1). Од развијених земаља, међу десет највећих извозника, били су Шпанија, Италија и Немачка.
Србија је, у улози малог „жапчета“ у џиновском океану, повећала вредност извоза са 5,1 милиона евра у 2008г на 21,9 милиона евра у 2015г. Испред Србије су, од земаља у окружењу, били у 2015г Румунија (74,6) и Бугарска (33,5), док су Хрватска (21,2) и Мађарска (18,5) били непосредно иза Србије, у рангу у коме је Србија била на 49. месту у свету.
За разлику од Србије, која је повећала вредност извоза 4,3 пута у само 7 година, Румунија и Мађарска су смањиле вредност извоза, док су Бугарска и Хрватска релативно мало повећале вредност извоза. На пример, Хрватска је у 2008г имала три пута већу вредност извоза, и била је испред Србије до 2014г, да би у 2015г напустила друштво „топ 50“ извозника и пала на 51. место.
Извоз пуловера из Србије, у 2015г највише је ишао у Италију (14,5 милиона евра), Немачку (3,7), Хрватску (1,6) и Данску (0,8).
Увоз пуловера повећан је са 4,9 на 10,3 милиона евра, у периоду посматрања, те је Србија повећала суфицит са 0,2 милиона евра у 2008. на 11,6 милиона евра у 2015г. Ово је извоз који садржи висок удео увозних материјала у вредности производње, те ћемо претпоставити да и даље постоји дефицит у овој размени, упркос двоструко већој вредности извоза. Ипак, и упркос претпостављеном дефициту, радује чињеница да је ово 56. по реду набројани производ, да је њихов низ неограничен и да се неће исцрпети до краја године, када би већ требало да се бавимо пријатељима Србије, њиховим бројем и узајамним интересима.