Модерно време доноси модерне болести, па је од претераног напрезања очију, како би се читало са рачунара и мобилних телефона, погоршан вид већини напредних становника планете земље, а који су у том напрезању заборавили на здраву опуштеност погледа у природне лепоте које их окружују. Тако су сочива за наочаре све траженија роба, јер је извоз истих, са сличним производима од оптичких влакана, повећан са 15,5 милијарди евра у 2008г на 22,5 милијарди евра у 2014г.
За разлику од Американаца, опчињених величином моћи, и свакаквим величинама, компаративна предност Азијата налази се у микро производима и технологијама. Стога највећу вредност извоза ових производа има Јапан (3,95 милијарди евра у 2014г), па Кина (3,2; па 3,9 у 2015) и Кореја (2,5) испред САД (2,2).
Из Србије је извоз сочива за наочаре и сличних производа (ХС 9001) повећан са 364 хиљада евра у 2008. на 5.385 хиљада евра у 2015 години, што је пораст за 14,8 пута. Од суседних земаља већу вредност извоза имају Мађарска (раст са 60,5 на 196,4 милиона евра), Бугарска (са 8,3 на 15,9), а у 2015г и Румунија је претекла Србију (са 1,7 на 8,6 милиона евра), заузевши њено 51. место.
Из Србије ови производи иду у 18 земаља, а највише у Словенију (2.072 хиљаде евра) и Немачку (1.564 хиљаде евра).
Следећи логику модерних болести, домаћи предузетници би требало да антиципирају будуће девијације које ће задесити како људе тако и природу. Уколико смо превише мали, ограничени у материјалним ресурсима, да диктирамо развој модерних технологија, а оно смо довољно интелигентни да зарадимо бавећи се лечењем њихових последица.