Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Питањe из ИП30: да ли је заиста исплативији извоз прерађевина у односу на свеже пољопривредне производе, довело нас је до овог поста, који је наставак ИП16, само што се нећемо бавити топографијом и демографијом. У ИП16 пише:
„Количина продатих трешања се смањује: са 5.862 тоне у 2012, на 5.198 у 2013, 4.788 у 2014 и 4.577 у 2015г. Вредност извоза повећана је услед веће јединичне цене, јер је она повећана са 853 евра у 2012, на 881 у 2013, 1.040 у 2014 и 1.435 евра у 2015г. Е, још када би неко обавестио наше уважене воћаре о овим вредностима, могућностима и још када би им гарантовао откуп, где би им (нам) био крај.“
Шта нам кажу подаци о пакованим трешњама? Светско тржиште овог производа је мало и вредело је само 244 милиона евра у 2014г. Највећи извозници у свету били су: Мађарска (46 милиона евра), Немачка (27), САД (27) и Бугарска (21,5). Две нама суседне земље међу четири највећа извозника. Србија је са 4,95 милиона евра била на 14. месту, али је у 2015г пала на 15. место, јер је Канада повећала извоз на 5,2 милиона евра.
Смрзнуте трешње се из Србије највише извозе у Француску (1,6 милиона евра), Немачку (1,4) и Мађарску (0,6). Количина је повећана са 3.057 тона у 2008 на 4.411 тона у 2015г, али је била рекордна у 2009г (7.210 тона).
Просечна извозна цена је била највећа у 2008г (1.038 евра по тони), а најнижа у 2009г (695 евра по тони), а у 2015г износила је 995 евра по тони. На основу ових података, упоређених са ценама свежих трешања, види се да је цена свежих повећана, а смрзнутих смањена. Ипак, до произвођача и трговаца је да пронађу свој најбољи интерес како ће продавати произведене трешње.
