Некада давно, у Србији је добар део становништва као додатни састојак у исхрани користио печурке. Након што падне обилна киша, пар дана иза, оде се на излет у шуму и прикупе се печурке. Страшне приче о отрованим људима од печурки утицали су да се у оваквим излетима не претерује. Зналци, који су преживели више испробаних печурака, могли су да се квалификују у бераче за земљорадничке задруге, откупне станице… Тако је некада било, како је сада, не знам.
Печурке потпадају под неколико различитих царинских категорија, па смо овде узели ону где је највећа вредност извоза из Србије: 070959 Fresh or chilled edible mushrooms. Са 5,44 милиона евра Србија је била на 16. месту по вредности извоза у 2014г, док су је у 2015.г претекле Турска и Канада, и можда још нека ниже пласирана земља. Извоз има врело променљиве вредности те се кретао у распону од 1,6 милиона евра у 2012г до 7,7 милиона евра у 2009г. Од суседних земаља већу вредност извоза имају Румунија на 5. месту и Бугарска тик испред Србије.
Печурке се из Србије извозе у 17 земаља, а највише у Немачку, Аустрију, Италију и Швајцарску. Рекло би се да хранимо наше емигранте у овим земљама, који се сећају детињства по шумама и пашњацима…
Толико о печуркама. Код природног меда стојимо знатно боље: вредност извоза повећана је тачно 6 пута од 2008г (1,4 милиона евра) до 2015г (8,7 милиона евра). Било је и већих вредности у у 2012г (10 милиона) и у 2013 (11,2 милиона евра), али изгледа да су болне и тешке реформе утицале не само на људе, већ и на пчеле у Србији. Познато је из историје да су Срби према недужним пчелама знали да буду прилично груби.
Мед се највише пласира из Србије у Италију, Немачку и Норвешку, што значи да мање прати емигранте а више сладокусце.
У 2015г је ван Србије продато 2.045 тона меда по просечној цени од 4.239 евра по тони.
И тако, некада је Србија била земља печурки и меда, а у шта ће се претворити, не знамо.