Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Раст цена примарних производа и благо слабљење долара према евру утицали су да светски извоз буде повећан за 9,3% у доларском исказу у периоду јануар-септембар 2017. године. Извоз Азије већи је за 11%, Европе за 7,2%, а Северне Америке за 7,1%.
У односу на исти период 2008. године светски извоз је повећан за 4,9%. Извоз Азије већи је за 27,7%, Северне Америке за 10,9%, до је Европа имала пад извоза за 7,8%. Пад извоза Европе последица је пада унутрашњег пласмана у ЕУ, јер је укупан извоз ЕУ смањен за 8,6%, при чему је у остатак света повећан за 3%, а међу земљама чланицама је смањен за 14,1%.
Србија је, услед ниске основице (попут Кипра) имала изузетно добре извозне резултате у односу на 2008 годину: извоз је повећан за 44,4% и само су Вијетнам, Кипар, Кина и Кинески Хонг Конг имали већи релативни пораст извоза. Са порастом извоза за 13% у односу на 2016. годину Србија није у врху листе земаља, што је била у већем броју ранијих година.
Светски увоз повећан је за 10,2%, у односу на јануар-септембар 2016. године, и за само 0,9% у односу на исти период 2008. године.
Европа, а у њој Европска Унија, највише је утицала на ниску динамику укупног увоза. ЕУ је, у односу на 2008 годину, смањила доларску вредност увоза за 14,9%, у чему унутрашњег увоза за 14,1%, а увоза из остатка света за 16,3%. Раст извоза ван ЕУ, при великом паду увоза, утицао је да ЕУ пређе из дефицита у робној размени, у износу од 335 милијарди долара у 2008. години (јан-сеп) у суфицит од 9 милијарди долара у периоду јануар-септембар 2017 године. Тако је ЕУ на два начина утицала на продужену светску кризу у трговини: падом међусобне размене унутар интеграције и падом увоза при расту извоза.
