AGRAR SRBIJE: Razmena 5,7 milijardi dolara u 2019.

Prema podacima RZS u bilansu razmene polјoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u 2019. godini ostvarena je vrednost od 5,7 milijardi dolara. Izvoz je vredan 3,62 milijarde dolara (rast je 9,1 odsto) i uvoz iznosi 2,09 milijardi dolara (rast je 3,1 odsto). Suficit u spolјno–trgovinskoj razmeni polјoprivredno-prehrambenih proizvoda, iznosi 1,53 milijarde dolara. On beleži rast od 18,3 odsto, odnosno za 236,5 miliona dolara je veći u odnosu na 2018. godinu. Pokrivenost uvoza izvozom je 173,1 odsto. Agrar Srbiej u 2019. godini mao je pad od 0,1 odsto. Za protekle tri decenije iam skroman rast od 0,45 odsto. Strategiaj o razvoju agrara doenta sredinim 2014 gtodien piše da će se agar do 2024. godine razvijati godišnje po stopi od 9,1 ili nešto blaže 6,1 odsto. Anetačna i štetan strategiaj za poljorpivredu Srbije delo je 200 naših eksperata koji su ovo ,,dleo“ napisali na 145 strana. Strqtegiaj je validna, ali živi samo u stolovima Vlade Srbije.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla izvoza u  2019. godini bili su: merkantilni kukuruz u vrednosti od 502 miliona dolara, zamrznuta malina u vrednosti od 234  miliona dolara, cigarete od duvana u vrednosti od 196 miliona dolara, sveže jabuke u vrednosti od 119 miliona dolara, ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 104 miliona, duvan za pušenje u vrednosti ode 101 miliona dolara, proizvodi za ishranu životinja u vrednosti od 88 miliona dolara i ulјe od suncokreta sirovo u vrednosti od 86 miliona dolara.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominiraju duvan ižilјeni u vrednosti od 100 miliona dolara, ostali proizvodi za ishranu u vrednosti od 98 milion  dolara, cigarete u vrednosti od 62 miliona dolara, kafa sirova sa kofeinom u vrednosti od 60 miliona dolara, banane sveže u vrednosti od 57 miliona dolara, meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 54 miliona dolara i ostali prehrambeni proizvodi sa kakaom u vrednosti od 50 miliona dolara.  Za poslednjе tri decenije prosečan godišnji rast je bio 0,45 odsto! Od 2 demokratkih promena 2000. Godien to je 0,61 odsto.

Podaci pokazuju da Srbija ima veoma skromne stope rasta poljoprivredne proizvodnje koje su na nivou najsiromašnijih zemalja podsaharskog regiona. Fizički obim ostvarene poljoprivredne proizvodnje u tranzicionom periodu imao je velike oscilacije: sa dvocifrenim stopama rasta i pada sa prosečnom stopom novostvorene vrednosti na godišnjem nivou od 1,4 odsto, što je manje u odnosu na period 1980-2000. godine. Optimalni model održivog rasta poljoprivrede, za koji Srbija ima potencijale, računa se prosečnom stopom od četiri do pet odsto tokom narednih deset godina. Vaaldian Strategiaj razvoaj poljoprivrede koaj važi od 2014. do 2024.. godine taj rat predviđa postopama od 9,1 odsto, ili nešto blaže od 6,1 odsto. Ali, to su bile samo želje kreaqtora agrarne politike. Tu strategiju koaj sadrži 145 strana, radilo je 200 naših stručnjaka, odnosno eksperata I to sup o njenoj realiazciju, bile samo neostvarive želje. Odnosno slobodno može da se kaće da je to bila obmana i očekvianej za proizvodnju koju Srbiaj nemože da ostvari. Jer, vrednsto godišnej agrarne proizvodnej u SRbiji se kreće između četiri i pet milijardi dolara. Vrednost proizvodnje je samo 1.000 dolara po hektaru. Sve ispod 5.000 dolara po hektaru je karakteristika siromašnih zemalja. One sa takvom proizvodnjom ne mogu da budu ni konkutentne na tržištu. Skromne stope rasta poljoprivredne proizvodnje koje je Srbija ostvarila u prethodnom periodu imaju na globalnom nivou samo najsiromašnije zemlje subsaharskog regiona.

U prilog domaćem agraru ne ide ni stopa rasta, ni spoljnotrgovinska razmena, ni produktivnost, ni učešće u BDP-u, a prema analizama nastalim na osnovu podataka zvanične statistike, neki od ovih indikatora pogoršali su se od 2012. godine. Stopa razvoajh poljoprivrede Srbiej za poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto u proseku godišnje. Dodaje se da je paradoksalno da je Srbija jedina zemlja u regionu u kojoj je u prošloj godini došlo i do smanjenja površina pod sistemima za navodnjavanje, pa se u 2018. godini navodnjavalo samo 46.823 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno 1,4 odsto od ukupnih obradivih površina, što je sedam odsto manje u odnosu na godinu ranije. „Ako se nastave postojeći trendovi za deceniju sela će nam ostati samo tužni spomenici nekadašnjeg života“, ocenio je Vojislav Stanković. Ukazao je da u Srbiji neprestano raste uvoz poljoprivrednih proizvoda.

„Vrednost izvoza u 2018. godini od oko 3,36 milijardi dolara bila je veća je 5,8 odsto u odnosu na ostvarene rezultate u 2017. Ali uvoz u 2018. od 2,03 milijarde dolara bio je 10,7 odsto veći u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima RZS u bilansu razmene polјoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u  2019. godini  ostvarena je vrednost od 5,7 milijardi dolara. Izvoz je vredan 3,62 milijarde dolara (rast je 9,1 odsto) i uvoz iznosi 2,09 milijardi dolara (rast je 3,1 odsto). Pomenute tendencije stagniranja spoljnotrgovinske razmene poljoprivrede i prehrambene industrije prisutne su počev od 2012. godine u kontinuitetu uz godišnje oscilacije.

B. G.