Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Подаци који се наводе у тексту су из Статистичког билтена Плате, запосленост и незапосленост број 6 Републичког завода за статистику Републике Српске.
Након кризног смањења броја запослених лица са 259 хиљада у 2008. на 239 хиљада у 2011. години, у 2012. и у 2013. години је стабилизован укупни број запослених у Републици Српској. Чак је скромно и повећан у 2013 години, за 0,1% или за 462 лица. Проблем је у структури запослених по делатностима, што нам овде није тема.
Број запослених повећан је у 30 општина укупно за 2.059 лица, у 2013. у односу на 2012. годину, а највише у Бања Луци (за 257), у Котор Вароши (за 206), у Бијељини (180), Прњавору (177), и у Дервенти (за 159). Смањен је у 32 општина за 1.597 лица, а највише у Броду (за 187), Новом Граду (184), Палама (131), Добоју (124) и у Лакташима (за 110 лица).
У односу на 2008. годину у 2013. години је укупна запосленост смањена за 7,9%, при чему је у 15 општина повећана, у једној је (Трново) остао исти број запослених, а смањена је у 46 општина док у Источном Мостару није било запослених у 2008 а у 2013. их је било 10. У Бања Луци је повећан број запослених за 5%, и само је Дервента од већих општина имала већи релативан пораст броја запослених за 7,8%. Већи пораст од Бања Луке имало је шест општина са изузетно малим бројем запослених лица: Вукосавље, Источни Дрвар, Језеро, Купрес, Берковићи и Доњи Жабар. Већи пад од 30% у овом петогодишњем периоду имало је 6 општина: Билећа, Љубиње, Оштра Лука, Чајниче, Костајница и Осмаци.
Просечна нето зарада износила је 808КМ у 2013 години и смањена је за 10КМ у односу на 2012 годину, што је пад за 1,2%. Највеће зараде имали су запослени у Угљевику (1.089), Гацку (1.013) и у Бања Луци (939), а најниже у Костајници (550), Петровцу (561), и Језеру (594).
Фонд исплаћених зарада износио је 2.314 милиона КМ и смањен је за 1% према фонду у 2012 години, док је у односу на 2009 годину (када је био највећи и износио је 2.446 милиона КМ), смањен за 5,4%.
Фонд зарада је смањен за 24,1 милиона КМ у односу на 2012 годину. Највише је смањен у Бања Луци, за 8 милиона КМ, и у Палама (за 2,9 милиона), а још шест општина је довољно да се објасни укупан пад фонда зарада: Приједор, Шамац, Добој, Лакташи, Нови Град и Градишка. Фонд зарада је смањен укупно у 34 општине у износу од 36,2 милиона КМ, док је био исти у Мркоњић Граду, а повећан је у 27 општина, у збиру за 12 милиона КМ, где за више од милион КМ у Требињу, Дервенти, Теслићу, Котор Вароши и у Источном Новом Сарајеву.
Као и у Србији, и вероватно у већини земаља у свету са падом броја запослених, и у Републици Српској је релативно више мушкараца остајало без посла од жена. У односу на 2008 годину, у 2013 години је запослених мушкараца мање за тачно 11% (смањење са 150.569 на 134.004), а жена за 3,7% (са 108.636 на 104.636).
Плате су само један, додуше највећи, од извора прихода домаћинстава. Ту су и пензије, приходи од пољопривреде и натурална потрошња као већи, а има и дознака, кредита, додатних примања од рада, од имовине… Плате се могу зарађивати у једној општини а трошити у другој, па имамо пример Источног Дрвара који је у време пописа 2013 године имао 109 становника а 111 запослених. Или Петровац са 367 становника и 373 запослена. Ово је карактеристично за урбана језгра (Менхетн, Лондон Сити, Стари Град у Београду), али у Републици Српској ова појава проистиче из сасвим других разлога.
Просечни приход од плата по становнику месечно био је 74,3 евра у 2013. години, што је битно више него у предкризним годинама (49,8 евра у 2006. и 58,2 евра у 2007), али мало испод износа у 2008, 2009, 2011 и у 2012 години.
Већа примања од плата по становнику од Бања Луке (146 евра), имаали су споменути Источни Дрвар и Петровац, али и Гацко и Источно Ново Сарајево. Гацко, попут Угљевика, због високих зарада у термоелектрани и релативно високе стопе запослености (3 од 9,7 хиљада), а Источно Ново Сарајево због другог фактора (4.104 запослена при 11.477 пописаних становника).
Изнад 100 евра по становнику месечно били су у 2013 години и Угљевик (117,9) и Требиње (102,4), а укупно 13 општина изнад просека (још Пале, Лакташи и Соколац), док је 49 општина било испод просечних примања од зарада по становнику. Испод 20 евра од плата месечно имали су Вукосавље (14,3), Језеро (14,9), Осмаци (15,1) и Источни Мостар (15,6).
