U tabeli koja je priložena podaci su iz Eurostat regional yearbook 2012, a dodati su podaci za BiH i Srbiju iz 2011. i za Makedoniju i Crnu Goru iz 2010. godine.
Sam podatak o broju putničkih vozila na 1.000 stanovnika ne govori ništa o kvalitetu automobila, prosečnoj starosti, vrednosti, klasi… Na primer u Bosni i Hercegovini je od 735 hiljada vozila 546 hiljada (74%) starije od 10 godina, što je verovatno slučaj i u Srbiji. U skladu sa time, verovatno je u vrhu liste regiona najviše novih vozila, nadprosečne cene i slično.
Eurostat je prikupio podatke za turske regione što je naše podatke udaljilo od samog dna liste.
Najviše automobila na 1.000 stanovnika ima holandski region Flevoland: 783, a među prvih dvadeset na listi čak je 11 italijanskih regiona.
Više od 500 vozila na 1.000 stanovnika ima 115 regiona, a na poslednjem, 115 mestu, je Zurich, dok više od 333 (jedan auto na tri osobe) ima 245 od izlistanih 309 regiona.
Među BJR je najbolje rangirana Zahodna Slovenija (55 mesto, 536 vozila), pa Vzahodna Slovenija (121, 495 vozila). Sjeverozapadna Hrvatska je na 234. (376 vozila) a Jadranska Hrvatska na 235. mestu (375). Začelje liste predvode Beograd (257, 289 vozila), Srednja i Istočna Hrvatska (258 mesto, 283), Crna Gora (263 mesto, 263 vozila),Vojvodina (272, 222 vozila), Šumadija i Zapadna Srbija (273, 216), Južna i Istočna Srbija (274, 209), BiH (276, 191) i Makedonija (281 mesto, 151 vozilo).
Ispod Vojvodine i dva srbijanska regiona, osim BiH i Makedonije, nalazi se samo 6 rumunskih i 27 turska regiona.
Bosna i Hercegovina ima malo veći broj vozila od Ankare, prestonice Turske koja se nalazi u velikom usponu. Pretpostavimo da je struktura vozila u Ankari povoljnija u pogledu starosti u odnosu na bosansko-hercegovačku.
Interesantni su i podaci za London kao najrazvijeniji region u Evropi. Inner London ima 249 putničkih vozila na 1.000 stanovnika, što je manje nego u Beogradu ili Crnoj Gori i sasvim blizu proseka za Srbiju (236), dok Outer London ima 405 vozila. Ispod prosečnog broja vozila ima niz evropskih metropola, poput Hamburga (402), Stockholma (399), Wienn-e (390), Bremena (391) i Berlina (318), što upućuje na kvalitet javnog prevoza koji smanjuje potrebu za ličnim prevoznim sredstvom, ali i na poresku politiku koja destimuliše vlasništvo nad putničkim automobilima radi većeg korišćenja javnog prevoza.