Vlase (Vranje) Mandrdine

Положај. – Ово је село с обе стране реке Ветернице. Већим је делом долинско село, мало је кућа на површини коса („ридова“). Главни је део његов с леве стране Ветернице, у долини Трстенске или Власачке Реке, леве приточице Ветерничине…

Воде пију становници са кладенаца… Осим њих становници пију и речну воду. У селу постоји и Слана Вода (близу општинске суднице). Она лечи од рана.

Оралија, паша и шума. – Већи је део оралије око кућа сеоских, али је има и даље, ван кућа…

Тип. – Власе је разбијеног типа, подељено у два дела (мале): право Власе или, како неки кажу, Горња Мала и Зајска Мала. Горњу Малу чини део села с леве стране Ветернице, а Зајска је на десној страни. Растављене су Ветерницом, а раздалеко једна од друге око 3-5мин. Део села у близини ушћа Власачке Реке у Ветерницу има изглед збијеног типа. Ту је судница и комачница, а близу је и сеоско гробље. Остале су куће раздалеко једна од друге 250-300 корака, негде 400-450, а негде и више, око 5 мин., али је то ређе. Уопште, идући према ушћу Власачке Реке, куће су све збијеније, а према изворишту у реку све разбијеније тако, да је крајња кућа уз реку далеко од осталих око 10 мин. Обично су по 2-3
распоређене у групама по породицама. Те су групе кућа по косањацима или падинама, где воде сеоски путеви. Раставља их обично долина каквога потока, а куће су у њима раздалеко 20-30 или 40-50 корака или више.

Презимена становника овога села јесу: Јанковци, Баба-Иванинци, Бунушанци, Ђуракови, Алаџаковци, Ђоргазови, Зајци (Цветковићи, Јоцкинци, Кајмакамовци и др.), Чарапинци, Симиџинци и дr.

Задруга данас у селу нема, а било их је раније. Ђоргазовци су до пре неколико година живели у задрузи од 30 душа.

Прича се, како је у селу најпре било око 6 кућа, па око 11, а пре 30-40 година било је око 50-60 кућа. Данас у Власу има око 80 кућа, око 65 у Горњој, а око 15 у Зајској Мали.

Старине. – С десне стране Власачке Реке испод Душине Чуке, а према ушћу потока Калине Долине, постоји старо селиште на месту званом Бачиште. Ту су данас њиве и ливаде, по којима становници ископавају „жалезурије“ и др. Село, када је ту било, имало је, веле, око 70 кућа. Како је уништено, не зна се (Причају неки, да се село одатле померило, („смакло“, ближе Ветерници, где је сада, а дотле је ту био „врбак“)) због Арнаута, који су поубијали неке у ондашњем селу). Преци старинаца овога села (породице Јанковаца) живели су некада на томе месту (Предак Јанковаца Стојко (деда данашњима), оставио је у аманет да га сахране у староме гробљу, где је старо селиште. Он је последњи закопан у гробљу старога села. То је један доказ, да су Јанковци заостали од становништва које је живело у староме селу). Данашње село Власе развило се, од када је то село са селишта расељено.

Према томе староме селишту с леве стране Власачке Реке испод ушћа потока Калине Долине постоји старо гробље, у коме су се копали становници села, које је постојало на томе селишту. Данас је гробље урасло у траву. Заостале су само 2-3 велике крстаче (широке 3 стопе, дугачке 6 стопа), а остале су поразбијане.

С десне стране Власачке Реке не далеко од ушћа њеног у Ветерницу постоје темељи и зидине некадашње цркве; широка око 5, а дугачка око 14 корака. За њу неки веле да је „латинска“. Ту постоји и једно старо гробље, где је и данашње. Причају, да је било цркве и с леве стране реке на коси, где је данас велики брест. – Поред Ветернице, где су њиве г. зв. Царинске Луке, ископавали су цигле, а ту је веле, било и неко градиште.

С десне стране Ветернице на месту Горњој Росуљи, где је међа Градње и Власа, постојало је старо гробље, од којега данас нема никаква трага. По некима је „латинско“, по другима „јеврејско“. По њему је раније било дугачких плоча, које су разнете. Становници су ископавали врло крупне кости „од људи џидовије“ (џинова) (Узгред помињем причања о њима, како су се молили Богу само, да не падну, јер би се, веле, сломили).

С леве стране Власачке Реке на месту Ровинама постоји селиште, где су наилазили старинске паре.

Постанак села и порекло становништва. – Први почетак заснивања овога села губи се у давнини. Преци данашње породице Јанковаца, који су старинци, живели су у селу, када је оно било на староме селишту, према коме је старо гробље, где је и данас заостало неколико гробова предака те породице. Не зна се откада су ти Јанковци у томе староме селу, које су напустили и заостали у данашњем. Јамачно воде порекло од старога, можда средњевековнога становништва ове области. Данас је Јанковаца мало кућа (око 5к), најслабији су и по имању и према броју кућа од
осталих породица. Многи су се иселили. Некада је њихово било главно и најбоље имање (Луке, Бара и др.) Влашана. Били су „опорити“ и према Турцима (господарима) и према досељеницима (Када су се поједине породице насељавале (на пример преци Десивојчана) они су им бацали ковчеге и нису допуштали да се насељавају, сматрајући земљу за своју, због тога су се свађали с Турцима и ради тога су многи од њих иселили). Данас се у свакоме погледу губе према осталим
породицама. Славе св. Арханђела.

С њима су иста породица Бунушанци (око 6к), прозвати по томе што им је предак из Власа бегао у Бунушу (село у Лесковачкоме Пољу), па се поново вратио у село. Живео је, веле, недалеко од даншњега села на месту Дрењу, где се нашао са неком Влахињом, с којом се оженио и изродио деце, од које воде порекло данaшњи Бунушанци.

Кадимлије су и Баба-Иванци (око 8 к.) који воде порекло од два брата Китана и Велка, који су у Пољаници живели „од време“, а били, веле, Власи. Када су становници били једном у збегу, они су се крили у Вучјој Рупи у Драгобужду. Њиховим садашњим потомцима отац је био Стојко, а прозвати су Баба-Иванинцима по баби. С њима су исто „кабиле“,
свакако по женској линији, и Бунушанци. Раније се они међу собом нису узимали, што сада већ чине, те по томе, као и по осталоме, старац Јура Ђураков (из Драгобужда) вели, да су Бунушанци и Баба-Иванци: „мутлак једно кабиле“. Из те
је породице био и чувени хајдук пољанички Никола Мандрда, о чијем се пореклу до данас није знало (…Чим је плануо први устанак, он је био прешао из Пољанице у ондашњу Србију, и учествовао у многим бојевима са Турцима (по Јухору и др.). Живео је у Пајковцу. Док се бавио по Пољаници, Арнаутима је толико био дојадио, да су Арнаутке њиме децу плашиле, ућуткујући их речима: „Шуј ће Мандрда!“ („Ћути, иде Мандрда). Његова пушка „Мандрдина Шишана“ и данас се чува у Пољаници. Старац један, коме су ради те пушке кућу палили, гађали га и непрестано гонили, мало је поманитио, али није допустио да се „потурчи“ Мандрдина шишана. О њему данас зна сваки човек у Пољаници и околним областима). Баба-Иванинци славе св. Арханђела и св. Илију.

Све су остале породице села Власа досељене.

Најстарији су досељеници Алаџаковци (око 14 кућа), славе св. Арханђела. Не зна се, откуда су досељени.

Ђоргазови (око 10 к.) по староме презимену Перчинлије, пореклом су из села Реткоцерја (јабланички срез). Отуда су им стари побегли од Арнаута. Најпре су се склонили у село Дрводеље (јабланички срез), где су се задржали кратко време, па отуда дошли у Власе. Сва је земља била онда урасла у шиб, који су они трсили. Данашњи су им потомци шесто колено. По причању неких они су први досељеници. Најпре су се били настанили близу Драгобужда, па потом, пошто су се намножили, сишли у данашње Власе. Славе св. Николу и св. Илију. То су две највеће породице у селу Власу.

За њима по старини долазе Ђуракови (5 кућа) чији је предак прешао у Власе из оближњег села Станца, где се зову Томинци, а старином су уз „новобрдско“ а по некима „од Мало Косово“. Њихов се предак Стеван доселио пре 90-100 година као призетко у породици баба-иванинској. Славе св. Николу.

Зајце су пореклом из села Врућовца близу Десивојца (до границе у Старој Србији). Отуда су им преци (прадедови) побегли од Арнаута. Славе св. Арханђела.

За Чарапинце, који славе св. Арханђела, не зна се поуздано откуда су досељени: по некима из Коћуре (село врањске пчиње у сливу Вардара), по другима из Старе Србије, где се рађа пиринач, а неки веле, да су пореклом мечкари (Лингури – Вл. Цигани).

Рашинци – из Равне Реке (Виногош), откуда им је прадед добегао; славе св. Арханђела.

Стојковићи („Трчил`жинци) – из Костомлатице (Виногош), откуда им се деда доселио.

Јовиловци – из Врања, по женској су линији из алаџаковске породице.

Младен Ђорђевић –из Секирја, откуда му се отац доселио.

Видосављевићи или Десивојчани – из Десивојца, откуда су пре 60 година дошла два брата, од којих један остане у Власу, а други се настани у Станцу; славе св. Арханђела. Они су се најпосле доселили.

До скоро су у селу живели Пчињанци и Кар тавелци (2к пореклом из Пљачкавице), па се иселили: први у унутрашњост Србије, а други у Драгобужде. Пчињанци су спадали у ред најстаријих досељеника.

Сеоска слава је („крсте“) четвртак после Духова.

П.С. Власе је имало 663 становника 1948 године, а 333 приликом пописа из 2011 године, у томе шесторо млађих од 5 година уз просечну старост од 48,9 година.