Veliki Trnovac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963.

Село лежи на додиру планинске падине на западу и котлинске равни на истоку. Преко В. Трновца (на карти: Трновац) води важан каравански пут правца И-З. Са овим путем у В. Трновцу укршта се пут правца С-Ј. В. Трновцу су најближа насеља: Турија, М. Трновац, Бујановац и Лапрдинце.

Трновац је велико збијено насеље. Куће су груписане у 11 махала. Поред појединих Арбанаса живе и малобројни Срби. Укупно В. Трновац има 564 дома (1951г). Оно је највеће село у Врањској котлини.

Старине и прошлост. – Око 2км сз од села у долини Трновске Реке (близу рудика „Антимон“) је узвишење Градиште (581м). На врху поменутог узвишења познаје се кружни зид у рушевинама. Ту је био „римски град“. Данашњи сељаци на Градишту често пута налазе и „старе римске паре“. У подножју узвишења виде се стари гробови, зидине од разних зграда и парчад од земљаног суђа. У неким гробовима пронађен је накит. За њих се у народу мисли да су припадали богатијим становницима. Гробови без накита сматрају се робовским. Сељаци, даље, причају да је у подножју Градишта некада био трг за околна насеља. – Азниште је место удаљено 1км западно од В. Трновца. На овом месту такође се познају зидови у рушевинама.

В. Трновац спада у стара насеља Врањске котлине. Године 1400 ћесар Угљеша приложио га је Хиландару. Раније В. Трновац био је српско-хришћанскок насеље. Муслимански Арбанаси, који су се досељавали од друге половине 18в, истерали су Србе. Од старијих исељених српских родова сазнао сам за: Помаковце (1к) иселили се у Биљачу код Прешева. То је било у другој половини 19в. – Није познато где се иселио некадашњи трновачки род Терзијевци. – Мирчини (3к) иселили су се пре 70г у Раковац. – Шербеџици (19к) и Бојаџици (7к) иселили се у Д. Вртогош. – Данашњи Арбанаси наводе да су се 9 српских породице из В. Трновца иселиле у суседни Бујановац. Број исељених Срба из В. Трновца уопште је велики. Али, нажалост, тај број се уопште не може ни приближно утврдити. 1912г В. Трновац је затечен као муслиманско-арбанашко село (имало је и нешто муслиманских Цигана).

У горњем делу В. Трновца до 1935г биле су рушевине од старе цркве. Око ње су постојали стари српски гробови. После исељавања Срба Арбанаси су растурали видне знакове храма и гробља. Поменуте године на том месту изграђена је нова црква посвећена Цару Константину и Царици Јелени. Друго црквиште постоји у садашњој арбанашкој Струкарској Махали.

Од данашњих Арбанаса у В. Трновац прво су дошли пре око 170г преци од четири њихова рода, и то од родова: Труп, Струкар, Гаш и Терзи. После њих доселили су остали арбанашки родови. В. Трновац сада има три веома запуштена гробља: арбанашко, српско и циганско. За потребе муслимана постоје две џамије. Џамија у Струкарској махали грађена је пре 46г. У селу се налазе и 2 текије. Њих су саградили преци арбанашког дервишког рода Аџи Муса.

1878г у близини В. Трновца била је повучена државна граница између Србије и Турске. Тада је турска власт, како се казује, хтела да ово насеље прогласи варошицом, да одреди пијачан дан и да сагради касарне. Сеоски Арбанаси, „који су били силни“, то нису дозволили. Зато је за варошицу проглашено суседно српско насеље Бујановац.

Састав и порекло становништва. – Сада у В. Трновцу живе: Арбанаси (477к), Цигани (79к) и Срби (14к). По времену досељавања најстарији су Арбанаси, затим Цигани па Срби. Срби су досељени после 1912г.

А) Арбанашки родови:

Труп (54к). Пореклом од фиса Шаља у Северној Арбанији. Деле се на Рустановит, Абдичиколар и Фетаовит. Родовско презиме добили по селу у старини. У В. Трновац доселио се оснивач рода Кољ, који је био католик. Његови синови постали су муслимани. Овде живе од пре око 170г: Муарем (25г) – Иса – Кадрија – Ајдин – Абди – Џик – Асан – Кољ.

Струкари (108к), деле се на Муховит, Ахметовит и Муаремовит. Потичу од три брата досељена од северноарбанашког фиса Круе Зи, односно од његовог братства Битич. Оснивачи рода били су браћа: Мујо, Авмет и Мурат. Овде живе од пре око 170г. На путу из Малесије Струкари су се задржавали наколико година као криптокатолици у криворечком селу Мучиворцу (и тамо има Арбанаса од истог фиса). Од рода Струкари има огранака у Ваксинцу код Куманова, и у Блацу код Качаника.

Гаш (68к), деле се на: Нукалар, Лешовит, Хоџалар, Зековит и Имовит. Пореклом од фиса Гаш у Северној Арбанији (облас Малесија). Дошли када и предњи родови. Имају родовских огранака у суседној Турији (24к) и у Самољици код Прешева (Трновци 11к).

Терзи (35к) деле се на Рашитовит, Ибраимовит, Алитовит и Муслиовит. Потичу од 4 брата. Дошли из Северне Арбаније када и предњи родови. Припадају фису Килмен.

Аџи Муса (71к), деле се на Дервишалар, Караканци, Шееларци, Гоголарци, Усулар, Кичиколар и Чарци. Пореклом од фиса Тсач у Северној Арбанији. Ово је дефвишки род. Дошли су поле предњих родова.

Џафер (28к) пореклом из Северне Арбаније, они су од фиса Краснић.

Тољ (32к), пореклом од фиса Бериш у Северној Арбанији (Малесија). Дошли су после предњих родова.

Чавдар (22к), деле се на Шабанит, Уковит и Чавдар. Пореклом од фиса Бериш у Северној Арбанији (из Дукађина). Родовско презиме добили по неком познатом претку Селман-аги.

Кал (18к), деле се на Идризовит и Кало. Пореклом из Дукађина у Северној Арбанији.

Џеладиновит (5к), Абазовит (3к), Асановит (2к) и Османовит (2к) дошли као мухаџири из Србије 1878г. Даље порекло у Северној Арбанији.

Б) Цигани. 40 циганских кућа рачунају се у старе досељенике. Деле се на родове: Шаћирови, Муртезови, Меметови, Алијини итд. Остали Цигани досељени су у новије време преко околних насеља: 8 кућа (Саитови и Арифови) дошли из Мучиворца (Крива Река), 4к из Огошта (Крива Река), 5к из Г. Шипаншице (Крива Река), 10к из Лучана (Прешевска Црна Гора), 9к из Биљаче код Прешева (Аметовци, доселио се њихов дед) и 3к из Прешева. – Циганске породице раније су живеле у споредним зградама појединих Арбанаса. Сада сви Цигани имају мале приземне куће; налазе се у Циганској Махали. Цигани раде као слуге и наполичари. Само три породице имају нешто своје земље.

В) Српски родови:

Стошићи (1к, Св. Никола) доселили се 1912г из Д. Павловца код Врања.

Николићи 1 (1к, Св Никола) доселили се 1920г из Миливојца код Врања.

Филиповићи (3к, Св. Арханђео), доселили се 1925г из Топлаца недалеко од Врања. Тамо су припадали стариначком роду Чифчици.

Богдановићи (1к, Св. Арханђео) и Станковићи 1 (2к, Св. Никола), дошли 1925г из планинског села Белановца код Вл. Хана. Даље порело из околине Ћустендила (в. опис Белановца).

Николићи 2 (1к, Св. Арханђео), доселили се 1932г из Јовца код Вл. Хана.

Николићи 3 (1к, Св. Никола) доселили се 1934г из планинског села Островице код Вл. Хана. Тамо припадали великом роду Ковачевци. Даље порекло из Љубате код Босиљграда (в. опис Островице).

Станковићи 2 (1к, Св. Никола), дошли 1934г из Мештанице код Врања. Тамо имају рођака (Марчинци).

Цветковићи (1к, Св. Никола), доселили се 1939г из суседног Лапрдинца. Оснивач рода у В. Трновцу био је колар. У Лапрдинцу прпадали роду Рајковци, чије је даље порекло са Косова.

Крстићи (1к, Св. Богородица), дошли из Белог Брега код Врања. Тамо припадали роду Крстинци; даље порекло из Бујановца.

Минићи (1к, Св. Богородица) дошли из Бујановца.

Поменути досељеници насељавали су се на имања која су купили од појединих исељених Арбанаса.

Исељеници.

А. Срби. Исељени српски родови поменути су у одељк о старинама и прошлости села.

Б. Арбанаси.

Од рода Струкар после 1912г отсељено је 28д у Турску и 5д у Бијељину (Босна).

Од рода Труш око 25д отселило се у Турску.

Од рода Кал 6п прешло је у Турску.

Од рода Гаш 1п отсељена је у Тирану.

Има исељеника у Турској још родова Тољ и Џафер.

В. Цигани. Три циганске породице иселиле су се у Скопско Поље.

П.С. Велики Трновац је имао 3.887 становника у 1948, а 6.762 становника у 2002 години, у томе 6.730 албанске, 1 бошњачке, 1 бугарске, 14 осталих, 4 низјашњених и 12 непознате националности.