Velika Plana

Jasenica Borivoje M. Drobnjaković (1923), Službeni glasnik i SANU, 2011

 

Већи део Велике Плане налази се на пиносавској површи, испод које се уским појасом увлачи површ београдске језерске фазе. Кућа има и на овој нижој површи, затим на тераси Јасенице, где су поређане дуж пута за Паланку и образују крај који се зове Ритањска Мала. Испод овог краја настаје алувијална раван Јасенице, која се идући на Исток шири и прелази у пространу раван Велике Мораве. У долинама ових река нема кућа. Јасеница се овде рачва, и има велики рукавац Рит, по коме је најнижи део села добио име.

Село се у главном служи водом са ђермова. Мало је извора; главни су: Точак, Чесма и Јасеновчић. Највише оскудева у води Мијатовска Мала, где се мора по неколико десетина метара копати, да би се дошло до издани.

Имања су махом изван села; између кућа су простране баште, воћњаци и по који мањи комад зирате земље. Сеоска имања су на местима: Бресју, Великом Пољу, Гају, Лугу, Јасеновчићу, Сувом Потоку, Врбици, Шабан Гају, Буковици, Грабару, Моравском Лугу, Селишту, Дреновчићу и др. Шуме нема; има мањих приватних забрана са ситном гором. Веће забране имају црква Покајница (10 хектара) и манастир Капорин (6 хектара). Општина има своју утрину (око 30 ланаца).

Село је разбијеног типа шумадијске врсте. Подељено је на: Бугарску, Мијатовску, Ритаљску и Пољанску Малу. У свима малама куће су шумадијски разређене. Изузетак чини Ритањска Мала, у којој су куће поређане с обе стране паланачког друма, од кланице па до школе и даље од ње. У новије време су се формирали крајеви око кланице (у Гложи) и поред железничке станице. У њима преовлађују механе, дућани и радионице. У долинама Мораве и Јасенице има трла а на Морави село има 10 воденица „Моравки“.

У Селу су ове породице:

Мијатовићи (Славнићи, Радосављевичи, Радисављевићи, Радојковићи, Петронијевићи) 64к, Ђурђиц. Доселио се прадед Мијат из Црне Горе много пре Устанка. По Мијату је и цео крај добио име.

Стефановићи (Татинци) 3к, Св. Ђурђиц, преслава Св. Ђорђе. Њихов прадед Стеван дошао из Црне Горе у крушево (засеок Мале Плане) па кад је Крушево расељавано, од дође овде.

Тодоровићи 2к, Св. Ђурђиц. Деда дошао жени у кућу (у фамилију Славнића) из Беле Паланке (пиротски). Славио Св. Луку, па после женидбе узео женину славу.

Масукићи (Живојиновићи, Јоцићи) 12к, Св. Јован. Не знају порекло. Мисле да су им стари „од Косова – Сјенице“.

Бошковићи 1к, Св. Петка. Доселио се пре 60г чича Трајко стругар из Слепче (прилепски).

Барјактаровићи (Петковићи, Петровићи) 29к, Св. Никола. Прадед се доселио од Видина. Њихови стари ратовали уз Карађорђа и један био барјактар.

Првуловићи 12к, Св. Никола. Прадед Првул дошао из Полетковца (јужно од Куле).

Панићи (Камењари) 5к, Св. Никола. Род су са Првуловићима.

Буџићи (Николићи) 10к, Св. Никола. Стари им се доселио из Полетковца, где су за време Бугарског Рата налазили рођаке.

Панчићи (Ковачевићи) 20к. Св. Никола. Деда Панча дошао од Видина. Најпре био у Сепцима, па затим прешао овде.

Врбановићи (Ташковићи) 11к, Св. Никола. Доселио се прадед Врбан са братом Величком из Полетковца. Данашњи Врбановићи четврто колено.

Величковићи 15к, Род су са Врбановићима.

Донићи 19к, Св. Никола. Досељени њихови стари из Полетковца.

Митићи 12к, Св. Никола. Старином су из Видина.

Богојевићи 6к, Св. Аранђел Непознато порекло. На данашњем гробљу налази се споменик њиховог претка Степана, који е сахрањен 1764 г.

Митровићи 4к, Св. Алимпије. Доселио се отац Лука пре 60г из Копривнице (крајински).

Николчићи 4к, Св. Никола. Дошао прадед Никола из Видина.

Вујичићи 9к, Св. Никола. Стари им дошли из Видина.

Лајкићи 10к. Св. Јован. Стара породица, непознатог порекла. Одржавају старо кумство са Гајићима из Голобока.

Ивановићи (Џивгаретини) 13к, Св. Петка. Прадед се доселио од Видина.

Ужарци (Стојановићи), Св. Аранђел. Доселио се прадед Стојан ужар од Параћина.

Арсићи 14к. Св. Ђурђиц. Старином су из Љубеша (крушевачки, моравски), одакле су њихови стари пребегли „преко“. Из „прека“ дошли у ово село.

Здравковићи 7к. Св. Петка. Из Тешице (моравски, крушевачки) населили се у околину Пожаревца. Али како по околини завлада куга, то Здравко, отац човеку од 80г побегне и настани се овде. Са Здравком дошао и његов брат Стаменко од кога су Стаменковићи 5к.

Недељковићи (Даничићи) 8к. Св. Јован. Непознато порекло.

Спасојевићи (Стојшићи) 6к, Св. Никола. Доселио се деда Трипко са два сина „из Бугарске“.

Поповић 1к, Св. Аранђел. Доселио се дед свештеник из Дубнице (ресавски).

Ристићи (Обрадовићи) 14к. Св. Никола. Деда Обрад дошао са Малог Косова најпре у Корман (моравски, крушевачки), одатле пређе у крагујевачки Корман где се задржи неко време, па најзад дође овде.

Гурићи (Сретеновићи) 12к, св. Никола. Доселио се прадед Гура катранџија од Чачка. Живео најпре у Крушеву, па кад је оно расељавано, Гура се настани најпре у Селишту, поред Мораве, па затим на данашње место.

Џикићи 6к, Св. Никола. Доселио се дед Милован из Кормана (моравски, крушевачки).

Пауновићи 4к, Св. Никола. Отац дошао пре 60г из Багрдана.

Шулкићи 7к. Св. Никола. Доселио се прадед са Косова.

Ћирковићи (Миловановићи) „Великокућани“ 7к. Св. Ћирило и Методије. Старином су из Паруновца (расински).

Петровићи (Живојиновићи) 18к, Св. Аранђел. Непознато порекло.

Игњатовићи (Томићи) 6к, Св. Никола. Доселио се дед Игњат из Кормана (моравски, крушевачки).

Јеремићи (Илићи, Јовичићи, Димитријевићи) 24к, Митровдан. Прадед Јеремија се доселио са Малог Косова. Ово је и настарија породица у селу.

Исаиловићи 7к, Св. Ђорђе. Мисле да су им стари дошли из истих крајева одакле су и Јеремићи.

Тобџићи (Митровићи) 9к, Св. Никола. Непознато порекло.

Станковићи (Пулини) Св. Петка. Непознато порекло.

Милојевићи 4к, Св. Атанасије (18.1) доселио се деда Аранђел пре 60г из Прћиловице.

Мутавџићи (Стојковићи) 5к, Св. Никола. Њихов прадед Никола са Косова дошао у Лесковац и ту радио мутавџијски занат. Бежао преко и при повратку задржи се у Плани.

Милошевићи (Миљковићи), Св. Никола. Дошао прадед Миљко из Паруновца, где имају фамилију. Једни су отишли у Милошевац (смедеревски).

Веселиновићи 5к, Св. Ђурђиц. Фамилија су са Милошевићима, од којих се један брат ожени из фамилије Славнића и дође жени у кућу чију славу слави.

Пешићи (Пауновићи) 4к, Св. Петка. Деда Петко пребегао од Куманова.

Петровићи 7к, Св. Симеун. Стара породица. Један брат пребегао „преко“ и тамо остао.

Радојковићи (Илићи) 2к, Св. Јован. Доселио се деда Рајко из Прћиловице у Крушево, па овде.

Нешићи 4к, Св. Симеун. Доселио се деда из Бивоља (расински) у Глибовац, затим се пресели овде.

Крчуновић 1к. Из Жагубице пребегао „преко“ па се доцније врати и насели у Плану.

Николићи 3к. Из Јањине.

Ристић 1к, Св. Никола. Пре 25г дошао из Врање.

Стојадиновић 1к. Дошао из Старе Србије.

Табаковићи 8к, Св. Аранђел. Доселио се отац старцу од 60г из Новог Села (Банат).

Матејићи (Милошевићи) 20к, Св. Лазар. Стара породица. Не знају порекло. Дедови и прадедови им били капетани и начелници.

Мирјанићи 5к, Св. Никола. Друга фамилија по досељавању. Непознато порекло.

Деспотовићи 10к, Св. Јован. Деда Деспот дошао од Сјенице у Медвеђу (ресавски) где и сада имају фамилију (Марјановићи). Из Медвеђе пређе и насели се овде.

Милићи (Нешићи) 15к, Петровдан. Доселили се из Крушева кад је расељавано и населе се код „Точка“. У Крушево дошли од Косова.

Ђорђевићи (Димитријевићи) 12к. Св. Јован. Зову их „Рекалијини“.

Бузуровци (цигани) 10к. Били раније џамбаси и ковачи. Сада им је занимање свирање. У „Бресју“ има 20к цигана коритара.

Село има једно гробље у Гложи. То је старо гробље у коме се налазе споменици из 1761., 1764 године. Гробље је свакако основано још док је село било поред Мораве у Селишту, одакле су се иселили због сталних поплава и померања Моравиног тока.

У „Буковици“ је старо гробље где се налазе остаци од неких старих зидина. Ископава се прстење и кости.

У атару овог села је манастир Копорин за који народ мисли да га је подигао деспот Ђурађ.

П.С. Велика Плана је имала 907 становника у 1834, 3.076 у 1884, 7.347 у 1948, 16.210 у 2002, и 16.088 у 2011 години, у томе 664 млађа од 5 година (850 од 5 до 10), уз просечну старост од 41,7 година.