Vasojevići u Crnogorskoj granici

Bogdan Lalević i Ivan Protić, Etnografski zbornik, knj. 5

 

Васо је имао три сина: Раја, Новака и Мија, те се по њима Васојевићи деле на: Рајевиће, Новаковиће и Мијомановиће, или, како неки кажу, Мијемановиће. Рајо је, опет имао три сина, од којих су Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи. Општи назив Рајевићи само се памти, али се не употребљава.

Од ових пет племена постала су сва мања, и то:

Од Лопаћана: Радуловићи, Милошевићи, Караџићи, Голубовићи, Стојановићи, Бојовићи, Лабани, Чукићи, Ђукићи, Марсенићи, Вулевићи, Вукићевићи, Нерадовићи и Фолићи.

Од Дабетића: Новићићи, Делетићи, Лабовићи, Вуинићи, Лазаревићи, Гарчевићи, Лашићи и Лалићи.

Од Ковачевића: Кастратовићи, Ђуришићи, Дедовићи, Обадовићи и Ђиновићи.

Од Новаковића: Бабовићи, Драговићи, Рачићи, Бакићи, Ћулафићи, Томовићи, Оровићи, Радуновићи, Крушчићи, Лакушићи, Дујовићи и Радевићи.

Од Мијомановића: Зечевићи, Делевићи, Рабљени, Масловарићи, Фатићи, Губерипићи, Стиовићи и Вукићевићи. Од ових премена су постала још мања која су навођена у посебном делу.

Морачин слив

Све што у Морачину сливу припада Васојевићима зове се Лијева Ријека. Ријека се налази са западне стране планине Кома, између Мораче на северу, Лутова на северо-западу, Братоножића на западу, Брскута на југу и Рашкова Гувна и Ивовика на истоку. Она се пружа од Рашкова Гувна на истоку до Лутова на северо-западу за 2 сахата, а од Мораче на северу до Брскута на југу скоро 3 сахата хода. На овом простору су села: Птич, Душке, Слацко, Ширалије, Ками, Ријека, Лопате, и преко Ивовика у требешичкој долини Тузи и Требешица. Ова су села и по земљишту на којем су и по племенима, која их насељавају тако измешана да се не може поставити никаква граница између њих. Слацко, Птич и Душке налазе се на терасама и висоравнима десне обале речице Ријеке. Требешица је у врло дубокој долини реке Требешице, а село Тузи у страни изнад ње.

Лијева Ријека је колевка свију Васојевића. На реци Ножици се налазе развалине старе цркве, коју је, по народном предању градио Васо са синовима. Код цркве има и гробље, у коме је Васо сахрањен. На десној ообали Ријеке налази се једна развалина, за коју се прича да је била Васова кућа. Натписа каквога нема нигде. На ушћу Ковачичког Потока у Лопатску Ријеку има једна црква посвећена св. Александру Невском; око ње је гробље. Ту је зборно место Љеворечана, ту су и два хана и основна школа. На Лопатама има једна развалина, за коју се прича да су у њој живели претци Вука Караџића. А око ње су и данас 4 куће Караџића.

У Лопатама, Тузима и Требешици су сами Лопаћани. По осталим су селима измешани.

Тарин слив

Овај слив заузима велики простор. У њему готово и нема села, него су само раштркане куће, по 20 и 30 минута једна од друге удаљене и поред пута ханови. У овоме се сливу мешају Љеворечани и Нахијаши.

А) Љеворечки део. – Када је намножавањем становништва Лијева Ријека постала тескобна, онда је почело исељавање преко Рашкова Гувна низ реку Тару с обе њене стране. Ти су Васојевићи населили и Планиницу преко Таре до Пивљана близу Речина. Племена су тако измешана да се не може одвојити и рећи који део коме припада. Важније групице кућа јесу: Планиница, Матешево и Опасница. То су најбрдскији делови Васојевичке Нахије и у њима не успева никакво воће. Од усева успевају само они, који успевају и по осталим планинским пределима. Пошто су куће од Матешева, које је на ушћу Дрцке у Тару, до Рашкова Гувна много раштркане, то се на том простору находи 11 ханова, који су тако чести због тога што је туда снегопадно и хладно, те конаци морају бити чешћи, да путници не би пострадали од зиме. С овог краја Љеворечани зову Таранима, и тај се назив простире и на оне чак до Пивљана. Цео овај простор, од Пивљана до Рашкова Гува има око 4 сахата. Уз Тару води главни пут од Андријевице и Колашина низ Лијеву Ријеку преко Вјетерника за Подгорицу. Пошто се пређе мост на Матешеву овај пут иде левом обалом Таре, па преко Рашкова Гувна десном страном Ријеке.

У ова два слива живе Васојевићи од свију васојевичких племена Лопаћани, Дабетићи, Новаковићи и Мијомановићи од Ковачевића. Сви су ови прешли преко Кома. Још има неколико кућа Гогића из Роваца и неколико Бањевића – Цигана који су по занату ковачи…

Овај простор с Лијевом Ријеком чини љеворечку капетанију која је дуга од Пивљана до Ножице око 6, а широка од Мораче до Брскута око 3 часа. Ова капетанија има 354к са 2??? становника.

Б) Нахијашки део – од Матешева уз реку Дрцку, с обе стане њених благих нагиба, и у оно долине поред реке, што је … велики простор са ретким кућама зове се Баре. Баре се протежу од Матешева на западу до Трешњевика на истоку, у дужини од 3 часа, а широке су с врх Долова на северу до Јасенове кладе на југу око 1 час. У Барама поред пута, који води низ реку Дрцку има седам ханова, који су тако чести због истих узрока, због којих и они уз Тару… Сељаци Бара су од свију племана васојевичких, доселили су се ту од скора, махом из Краља, Пеовца, Салевића две су куће из Присоје… По попису од 1899 у Барама је било 120к са 580с.

Због великог простора у овом селу имају четири гробља.

Лијева Ријека, крај поред Таре и село Баре, одвојени су од остале Васојевичке Нахије оним планинским ланцем, који иде од Кома Штавном, Трешњевиком и Лисом.

Лимски слив – Нахија

Коњухе (Андријевица)

Коњухе (Коњуе) налази се с обеју страна речице Перућице, а на благим нагибима речних страна. Део села на левој страни реке присојан је, а онај је на десној у осоју. Село је дугачко уз Перућицу 2, а широко 1 сахат. Уза село, левом страном Перућице, иде један пут од Андријевице преко Царина у Подгорицу (летњи пут)…

Коњухе се рачуна у велико село и дели се на нека мања „села“ и то на левој страни реке: Кошутиће, Саврдак и Дулипоље, а на десној: Чечево и Мимиће.

У Коњуху има 197к са 1200с. Куће су ту измешане да се између појединих одељака – „села“ не може поставити граница. С су од Ковачевића: Кастратовићи (Војводићи), од Новаковића:  Бабовићи и Кочановићи, од Мијомановића: Јовићи, Губеринићи и Фатићи; затим има неколико кућа Цимбаљевића из Пипера и Кељановића из Братоножића.

Ђулиће (Андријевица)

Одмах испод Коњуха на источној страни, на састанку Перућице и Куцкаје, налази се село Ђулиће. Оно је растурено око Перућице и Куцкаје, као и на целом простору између њих …

У Ђулићу имају 72к са 457с. Они су Новаковићи: Бабовићи, Драговићи и Вушовићи, две куће Дабетића (Зоњићи) и једна, досељена из Подгорице, по занату калаџијска.

П.С. у Ђулићима је 2011г било 101с.

Цецуне (Андријевица)

Одмах до Ђулића на ЈЗ страни, с обе стране реке Куцкаје, находи се село Цецуне. Десна му страна лежи у стрмом нагибу у подножју планине Зелетина, и она је осојна, а лева је у равничици поред саме реке у подножју Асанца…

Кути се зову тако, што су стешњени међу планинама – у куту, а Куцкаја по томе што тече низа Кути.

У Цецуну има 68к са 396с. С су од Лопаћана: Ђукићи, од Мијомановића: Фатићи, Нововићи, Ђокићи и Ћелеши, од Дабетића: Лалићи и од Новаковића: Лекићи.

П.С. У Цецунима је 2011г било 55с.

Бојовиће (Андријевица)

Одмах испод Ђулића на источној страни, десном страном Злоречице, простире се село Бојовиће…

У Бојовићима има 31к са 197с, који су сви Бојовићи (Лопаћани), по којима се и село тако прозвало.

П.С. Бојовићи су 2011г имали 33с.

Анџелате (Андријевица)

Непосредно до Бојовића на источној страни, на доста стрмом нагибу Јериње Главе, налази се село Анџелате. Ово је село, може се рећи, најкршевитије у свој Нахији…

Ово село има 37к са 176с. Сељаци су Лопаћани: Нерадовићи и Јолићи.

П.С. Анџелати су 2011г имали 185с.

Сућеска (? Андријевица)

Одмах на источној страни до Анџелата, а на ушћу Злоречице у Лим, налази се троугаона равница Реџов Луг, на којој су неколико кућа. Изнад Реџова Луга лежи једна тераса – Поди и на њој опет 6к. Одатле левом страном Лима на стрмом нагибу Јериње Главе, пружа се  за ½ сахата хода присојна и доста стрма страна, са погде којом кућом и зове се Сућеска… Пошто су, као и Барани, скоро село засновали, то немају засебне планине, него им је планина остала иста, која им је била и пре досељења у ово село…

У Сућеској има 28к са 132с, који су Мијомановићи: Стиовићи и Масловарићи, осим 2к Вуковића (Новаковићи) и 1к Ђуришића (Ковачевићи).

Божићи (Андријевица)

Од Ђулића 15м на СИ находи се село Божиће, које лежи на левој присојној страни Злоречица, а на благом нагибу Пеха и Вељег Крша…

На два сахата од Божића под самом планином Штавном на левој обали Десне Ријеке, јесте заселак божићски Крајишта са 1?к скоро досељених због тескобе у Божићу…

Заједно са Крајиштима има 77к са 380с, који су од Ковачевића: Дедовићи, Обадовићи, Бацановићи, Вулићи  и Вучевићи, од Мијомановића: Масловарићи и Дубаци и од Новаковића само 1к Радуновића.

П.С. Божићи су 2011г имали 186с.

Варошица Андријевица

Одмах до Божића, на ушћу Злоречице у Лим, налази се једна мала тераса на подножју косе од Вељег Крша, која се ту завршује. На тој је тераси варошица Андријевица.

Андријевица је средишно место у овој нахији, јер се ту стичу путови од Плава, Гусиња, Берана и свих околних села. Пазарни дан је понедељак. Трговина се води највише живим и житом. На Андријевицу, особито на Књажевац, долази на скуп о празничним данима народ из целе нахије. Сва је варош на гробљу и није направљена ниједна кућа, а да се није откопало по неколико гробова…

Варош се прозвала овако по цркви, која је била на томе месту и звала се Андријевица. А црква је то име добила на овај начин: Кад су Васојевићи некад тражили допуст од Турака да граде цркву, ови им допусте, с тим да је морају свршити до Андријева-дне (30.11). Васојевићи направе цркву од боровине, а градили су је и дању и ноћу да би је свршили до одређеног дана, а покривали је клисом. Но нису је могли сву покрити, него да би до тога дана била готова, покрију један мали део штицом, те је тако и остала све до 1862г, када је изгорела. Тако је црква то име добила, а била је посвећена св. Архистратигу Михаилу, слави свих Васојевића…

На Андријевици има 40к са 53 фамилије и 280с. Од тих су фамилија 31 васојевичка и 22 усташке махом од Гусиња. С се већим дело занима трговином, а врло мало занатима.

П.С. Андријевица је 2011г имала 1.048с.

Пеовац (Андријевица)

На 15м СЗ од Андријевице, с десне стане реке Краштице, пружа се осојна страна на коси која полази од Вељег Крша и ту се налази село Пеовац… Пеовац је добио то име због брда Пеха, под којим се налази.

У Пеовцу имају 34к са 170с, који су од Ковачевића: Микетићи, Кастратовићи и Миловићи; од Лопаћана: Трикићи, Зулевићи и 1к Лалевића, коаја је 1874г дигла у Прљаније из Чоече Главе; од Дабетића: Радуновићи (Дрндари); има и 1к усташка из Бијора (Вуковићи) и 1 из Велике (Гојковићи).

До сад поменута села у лимском сливу (Коњухе, Ђулиће, Цецуне, Бојовиће, Анџелате, Божиће и Пеовац) припадају ко?шкој капетанији која укупно има 544к са 3.108с.

Краље (Андријевица)

На источној страни брда Трешњевика, с обе стране реке Краштице, низ њу до Пеовца, Салевића и Присоје простире се село Краље…

Краље, као и Коњухе, општи је назив доста великог простора. Тај се простор дели на више села: Равно Краље, Сјеножета, Гњили Поток, Костурница, Чука, Овло Брдо и Вјетрошевице.

Краље је добило овако име, прича народно предање, што су ту били краљевски амбари Немањића…

У Целом Краљу имају 172к са 1.179с, који су од Дабетића: Делетићи, Лабовићи, Вулинићи и Станисавићи и од Ковачевића: Ђуришићи, Миловићи и Алетићи.

П.С. Краље су 2011г имале 205с. Гњили Поток је имао 87с. Обло Брдо је имало 54 а Сјеножета 56с.

Салевиће (? Андријевица)

Одмах до Краља на источној страни, према Пеовцу, а с леве стране Краштице, налази се село Салвиће. Већим делом лежи у равници, а мањим на једној тераси стране Рудога Брда…

У Салевићу има 27к са 164с, који су од Новаковића: Салевићи, по којима се и село тако прозвало и 2к Јолића (Лопаћана).

Присоја (Андријевица)

Одмах до Салевића на СИ страни налази се Присоја, које се тако прозвала што је окренуто к истоку. Већи део села је на благом нагибу Рудога Дола, а мањи у равни поред Краштице с обе стране.

У Присоји имају свега 43к са 217с, који су од Дабетића: Протићи, Вуксановићи, Арсенијевићи и Кубуровићи, од Ковачевића: Кастратовићи и од Новаковића само 4к, и Мијатовићи, које су овде дошле из Слатине пре 40г.

П.С. Присоја је 2011г имала 339с.

Мало иза Присоје па до ушћа Требачке Ријеке у Лим пружа се широка страна благог нагиба и у њој су поређана села: Слатина, Забрђе, Трешњево или Црешњево и Чоеча Глава. Сва је та страна присојна и заједно са Сеоцем преко Лима, Присојем, Књажевцем, Андријевицом, Прљанима и Краштичким Луговима склапају дивну долину Нахије. Сем тога села на тој страни одликују се од других села и тиме што им куће нису онако раштркане него више збијене и у групама.

Слатина (Андријевица)

Слатина лежи до Присоје, на СИ страни на благом нагибу Кобил-горе..

У овом селу има 108к са 683с. Ови су сви Новаковићи: Рачићи и Матовићи (Салевићи).

П.С. Слатина је 2011г имала 449с.

Забрђе (Андријевица)

Одмах до Слатине, а у истом правцу и положају на благом нагибу брда Жољевице налази се село Забрђе…

У селу има 66к са 366с који су од Новаковића: Бакићи, од Мијомановића; Вукићевићи и 3к Весковића, који су Србљаци из Гусиња, а по занату су ковачи.

П.С. Забрђе је 2011г имало 248с.

Села: Салевиће, Присоја, Слатина и Забрђе припадају забрдској капетенији, која укупно има 244к са 1.430с.

Трешњево или Црешњево

Одмах до Забрђа на СИ, на прилично стрмом нагибу брда Жољевице, налази се село Трешњево или Црешњево…

Интересантно је да се Трешњево дели на Стојановића Малу, горњи део и Вукићевића Малу, доњи део села. То име – Мала – налази се само овде и нигде више у Васојевићима… Назив селу је по многим трешњама –црешњама…

Чоеча Глава (Андријевица)

Одмах до Трешњева на СИ, на благом нагибу Стањева Брда, налази се село Чоеча Глава, дугачко од Лима до Стањева Брда пола сахата, а широко 20 минути…

У Трешњеву и Чоечој Глави има 133к са 732с. Ови су у Трешњеву сами Лопаћањи: Стојановићи, Вукићевићи, Вулевићи и Чукићи, а у Чоечој Глави од Лопаћана: Лалевићи, Чукићи и Вулевићи и од Ковачевића Кастратовићи…

П.С. Трешњево је 2011г имало 461с.

Трепча (Андријевица)

На 15м од Чоече Главе, преко Стањева Брда, на северној страни, налази се село Трепча. Село заузима обе стране Требачке Ријеке…

На дну села на ушћу Требачке Ријеке у Лим, а на њеној левој обали, крај главног пута, налази се један хан. Од рога хана идући на север поред Лима близу турске границе (ту се свршује Црвена Стијена) на једној малој тераси, званој Јастаће, налазе се развалине старе цркве истог имена, а око тих развалина прастари дубови и стари гробови без икаквих натписа. У близини развалина, како народ верује, налази се закопано благо тог манастира, а за цркву предање каже да су је градили стари Вуиновићи, кад је цела Трепча била насељена Вуиновићима. Они су ту цркву посветили св. Јевстатију – „Јастаћију“, те отуда и име Јастаће…

У Трепчи има 88к са 544с. Становници су од Лопаћана: Голубовићи, који у овом селу с малим изузетком и чине с; од Мијовановића: Јочићи; 5к Дабетића, 2к Дрекаловића из Куча, 2 Пешића из Бјелопавлића и 1 Вуиновића. Вуиновићи су на ово место дошли из Трепче крај Вучитрна пре Васојевића, те су га овако и назвали, према оној коју су напустили. Кад су додигли Голубовићи из Лијеве Ријеке у Трепчу, овде нађу три куће Вуиновића, од којих две одигну у Пештер, а једна ту остане. Но чудноватно је како се Вуиновићи у Трепчи нису од тада никако множили, него како је тада остала једна кућа, тако је и данас једна и то само са три мушке главе. Не могући трпети тај васојевички понос и нетолеранцију наспрам другоплеменика, Вуиновићи се окуме са свима, који су се у Трепчу доселили…

П.С. Трепча је 2011г имала 209с.

Ријека Марсенића (Андријевица)

Према Трепчи одмах преко Лима, на његовој десној страни, налази се село Ријека Марсенића у равници с обе стране истоимене реке, а испод Папратница и Баља… Неколико кућа овога села налази се у турској граници у месту званом Навотина, а турска граница почиње баш онде где се свршава ова равница…

Ријека Марсенића има 38к са 212с, који су сви Лопаћани и то Марсенићи, по којима су се и река и село овако назвали, и 4к Јолића. Има и 1к шекуларска.

П.С. Ријека Марсенића је 2011г имала 298с.

Сеоце (Андријевица)

На јужној страни на пола сахата далеко од Ријеке Марсенића, уз десну обалу Лима, пружа се Сеоце, на доста стрмом нагибу планине Баља. Равног земљишта ово село скоро и нема, изузевши мало око сеоског гробља, које се зове Цијепци и Мурва, јер оно равног земљишта што су око Лима имали, то је поводња 1896 покварила…

У селу има 67к са 351с. Сељаци су од Лопаћана: Фолићи и Саковићи (Караџићи), од Дабетића: Томовићи и од Мијомановића: Губеринићи и Стиовићи.

П.С. Сеоца су 2011г имала 104с.

Полимље

Полимље се пружа од Сућеске уз обе обале Лима и то десном обалом до Горње Ржанице, а левом до Пепића. То је једна велика долина кроз коју тече Лим, и у тој долини има пет повећих села, од којих су на десној обали: Грачаница и Машница, а на левој: Луге, Улотина и Мурина.

Полимље има 411к са 2.483с и оно према томе чини засебну капетанију. С су на Лугама Новаковићи и Ћулафићи. На Улотини: Ћулафићи, Жмикићи из Братоножића и Влаховићи из Роваца. На Мурини од Васојевића тек неколико кућа: Бојовићи, Кочановићи, Лабани и Фатићи, а од другоплеменика: 3к Шекулараца (Ђорђијевићи) и Лашевићи (Лутовци). У Машници од Васојевића: Мијовићи, Гарчевићи, Ћорци и Машковићи, а од невасојевићких племена: Коматине (Кучи – Криводољани), Крџићи и Зоговићи (Бајице), Шаљићи и Живаљи (Шаљани), и Симоновићи из Роваца. У Грачаници од Васојевића: Лабани, Ђукићи, Кастратовићи, Дедовићи и Делетића, а од невасојевићких племена Станковићи из Братоножића и Лазовићи из Шекулара. Не зна се кад су се доселила ова невасојевичка племена.

Између Машнице и Велике, на десној страни Лима, налази се у турској граници село Горња Ржаница. Оно је са свих страна ограђено црногорским земљиштем, сем што се на западној страни мостом преко Лима веже с Пепићем. У овом селу живе Пљанчари, старо арнаутско племе, а међу њима је мањи број Срба. Преко овог турског земљишта прелази се из Полимља у Велику.

Велика (Плав)

Велика заузима обе обале Величке Ријеке до Чакора. Она лежи на стрмим нагибима планина: Јечмишта, Чакора и Приједола. Равнице скоро и нема, осим мало око реке, но и то мало је поплава искварила 1896г, и затим Иван-поља на дну Велике…

И Величани су, као и Полимљани, на вечитој стражи, јер се налазе између Руговаца, Новшићана, Пепића и Ржаничана, са којима су скоро увек у зађевици. Они су се томе животу навикли, и други се не би на њихову месту могао одржати.

Уз Велику иде један пут, који води преко Чакора у Пећ, а испод Велике други, који води у Плав.

У Великој нема Васојевића, него су с од других племена, као: Шаљани, Црногорци, Шекуларци (Поповићи) и многи Усташи, којих се доста налази и у Полимљу, из плавске и гусињске околине. Велика има 282к са 1743с и чини, као и Полимље, засебну капетанију.

П.С. Велика је 2011г имала 308 становника.

Шекулар (више села, Беране)

На СИ страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића зове Ријеком Марсенића.

И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме су мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Стране и Радмуже.

У Шекулару има 255к са 1619с. С су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.

Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14к на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595к са 3.438с.

 

 

Vasojevići u turskoj granici

od popa Bogdana Lalevića i Ivana Protića, Naselja srpskih zemalja 3, 1905

 

• Навотина

Одмах до Ријеке Марсенића, на си страни, а на десној страни Лима, налази се ово село или управо заселак Ријеке Марсенића. Село је дугачко и широко по 10м.

Доњеи се део села топи водом из Ријеке Марсенића, докле се горњи никако не топи…

У селу има 11к, све Марсенића – Лопаћана, који су овамо додигли са Ријеке Марсенић.а

Гробље им је у црногорској граници, заједно с осталим Марсенићима, као и једна редовничка вођеница на Ријеци Марсенића.

• Доња Ржаница (Беране)

Одмах до Навотине, на с страни налази се село Доња Ржаница, дугачко (с-ј) један сахат, а шитоко (и-з) око 50 минути. Село је у подножју оног планинског ланца што иде од Мокре преко Кукаљског Брда до Ријеке Марсенића…

По народном предању у Ржаницу су се први доселили Рамусовићи, мухамеданци, о којима је било речи у општем делу. Данас их у Ржаници више нема, јер су се сви преселили у Беране. За њима су дошли Коматине из Куча, и то, како се прича, као католици, па су се тек доцније „покрстили“. За овима су дошли Гудовићи из Братоножића, па Девићи и Асовићи из Шекулара, а тамо су дошли из Дробњака. За овима су дошли Радованићи, Чукићи и остали.

Данас у Ржаници има 130к, које су већином васојевичке, и то од Лопаћана: Чукићи, Ђукићи, Нерадовићи, Марсенићи, Јолићи, Милошевићи; од Новаковића: Новаковићи и 3к Зујовића, које су мухамеданске вере, и од Ковачевића: Кастратовићи. Сви ови православни славе Св. Арханђела Михаила, а прислужак им је Св. Александар Невски, као и свима Васојевићима.

Од осталих су племена:

Коматине, који су додигли из Кућа, а славе Дмитровдан.

Девићи су Шекуларци, славе Ђурђевдан.

Колашинци су додигли из Колашина, славе Шћепандан.

Мартићи су додигли из Плава, славе Ђурђевдан.

Рашовићи су из Куча, славе Никољдан.

Радовановићи – Лушчани су додигли из села Лушца, славе Ђурђиц.

Скоковићи су из Горњих Села, славе Васиљевдан.

Асовићи су Шекуларци, славе, као и Девићи, Ђурђевдан.

Гарићи су из Брскута, славе Никољдан.

Гудовићи су с Пелева Бријега из Братоножића, славе Никољдан.

П.С. Доња Ржаница је 2011г имала 910с (Срби 571, Црногорци 287), просечне старости 38,6г.

3. Ровца (Беране)

Ово се село налази између она два планинска ланца што полазе од Кукаљског Врха, па се завршују један изнад Навотине, а други изнад Ржанице. Село је на неравном земљишту, а дугачко је и широко по 20 минути. Натапа се Ровачким Потоком…

Ово је село новијег постанка, јер је постало пре 100 и више година, а пре тога је било, кажу, имање села Ржанице.

У селу има 40к, скоро све Дробњака. Од Васојевића су само Киковићи (Лопаћани).

Код Јанкове Главе, на месту званом Сјекира, била је 1875г битка између Турака и Васојевића. Гробље је једно.

П.С. Ровца су 2011г имала 95с (Црногорци 68, Срби 18), просечне старости од 40,2г.

4. Калудра (Беране)

На један сахат и од Ржанице, а с обе стране Калударске Ријеке, у равници и на благим странама Дивљака и Ровачког Брда налази се село Калудра. Равница поред реке плави се, те је земљиште веома плодно….

Сеоска је планина Калударске Капе, на даљини од 2 сата, ну на њу не издижу од потоњег рата 1877г, јер се ту граниче са Руговцима, па се боје зађевица, али је косе заједнички, па сено деле на равне делове…

У Калудри има 90к, од којих је највише Ралевића, додиглих овамо из Црне Горе, који славе св. Алемпија, а прислужак им је св. Ђорђе.

Анђићи су из Куча, славе св. Николу.

Бабићи су Дробњаци, славе Ђурђевдан, а прислужак им је Илијиндан.

Барјактаровићи су из Куча, славе св. Николу, а прислужак им је св. Никола пролетњи и најзад само 5 кућа васојевичких – Дабетићи.

П.С. Калудра је 2011г имала 178с (Срби 121, Црногорци 51) просечне старости од 47,6г.

5. Загорје (Беране)

Одмах до Ржанице, на си страни, а између Крчева и Рашћа с једне, и Буковца и Главице с друге стране налази се село Загорје. Земљиште, на коме је село, стешњено је поменутим брдима, која су обрасла гором, откуда је, како се вели, и име селу, те није равно него је облого…

У селу има 30к, од којих су Васојевићи: Бојовићи (Лопаћани) и Кастратовићи (Ковачевићи).

Од Србљака су: Лутовци, који су дошли из Лутова у Братоножићима, славе Никољдан;

Дашићи су из Шекулара, славе Јовањдан у зиму;

Кљајићи су из Бјелопавлића, славе св. Петку, и најзад, Једна кућа Коматина из Куча, који славе Митровдан.

Гробље је једно.

П.С. Загорје је 2011г имало 243с (Срби 165, Црногорци 58), просечне старости 40,6г.

6. Петњик (Беране)

До Загорја, преко једног хумка, на си страни, у поднжју Крчева и Буковца, налази се село Петњик, на земљишту већим делом равном, а мањим облогом…

У селу има око 60к. Васојевићи су: Бабовићи (Новаковићи), а остало су Барјактаровићи, који су дошли из Братоножића, а славе Никољдан.

П.С. Петњик је 2011г имао 583с (Срби 335, Црногорци 191) просечне старости од 41г.

7. Доње Луге (Беране)

У подножју Главице и Буковца, с од Ржанице, а између тога села, Загорја, Петњика и Берана, налази се ово село, на земљишту потпуно равном и са многим луговима, због којих је, по причању, село овако име добило…

У Лугама има 35к, већим делом на откупљеној земљи.

Од Васојевића су: Кастратовићи (Ковачевићи), Бабовићи (Новаковићи) и Осмајлићи (Дабетићи), а од других Лабудовићи – Лушчани, који славе св. Ђурђиц.

П.С. Доње Луге су 2011г имале 1.841с (Срби 929, Црногорци 483, Бошњаци 160, Муслимани 127) просечне старости од 36г.

8. Будимља (Беране)

Одмах до Јасиковца, на с страни, око Будимске Ријеке, а у подножју овог планинског ланца што се завршује Тивраном код Лима, лежи село Будимља, дугачко и широко по један сахат.

На дну Будимље, до самог Лима, налази се црквина Шудикова, која је још из доба Немањића. Црква је била посвећена Св. Арсенију, чије је тело ту пренесено из Пећи и ту је неко време почивало, докле га опет нису склонили испред турског зулума. Наспрам ове црквине, с леве стране Лима, налази се један висок камен, назван Јерињин Крш, на коме се налазе остаци од камене куле, без прозора, која је, по предању, била звонара Шудикове, докле једни веле да је била општа звонара и за Ђурђеве Ступове и остале цркве у Будимљи. У Шудиковој је, како се прича, била и штампарија. Чак је остало и име калуђера – Мојсије – који је ту књиге штампао.

У селу имају још три црквине, од којих је један била с десне стране реке Брњице, на Копилиштима, у Вотник-мали, где је била „епископска столица коју је основао Св. Саво“. Друга је била на Дубљу, у мали Ливаде и трећа у Шеер-мали, испод Граца, где се народ причешћује…

У Будимљи има око 120к, од којих су Васојевићи: Бабовићи, Радуновићи, Малевићи (Новаковићи), Губеринићи (Мијоманићи), Чукићи (Лопаћани) и Дабетићи.

Од других су племена:

Поповићи, који су од Озринића с Кчева, славе св. Арханђела Михаила.

Кнежевићи – Букумире (3к) повратили су се из Сјенице, куда су их отерали Васојевићи. Славе св. Василија.

Циковићи (2) су из Куча, славе св. Пантелија.

Црљевине – Лушчани, славе Ђурђиц.

Багаши (3), који су скоро дошли из Косовог Луга у Бјелопавлићима, а славе Никољдан.

Прашчевићи су из Лугова, славе св. Николу, а прислужак им је св. Александар Невски.

Брунчевићи – Вајмеши (1) су из Шекулара. Славе св. Јована зими.

Шћекићи (1) су из Горњих Села, славе Петковдан.

П.С. Будимља је 2011г имала 1.994с (Срби 1.018, Црногорци 516, Египћани 169, Муслимани 62, Бошњаци 23, Албанци 9) просечне старости 34,9г.

9. Дапсиће (Беране)

Од планинског ланца који се завршује Тивраном, а од места Заруђа иде један повијарац Дапсићким и Будимским Брдом, а други од Крчева, у правцу ј-с, па се преплећу делећи Будимљу и Петњик од села Дапсића, које се пружа од и на з за 1 час, а широко је (ј-с) око 20м.

У селу има око 100к. Сељаци су већином Србљаци, и то:

Вујовићи, који су доселили из Братоножића, а славе св. Николу,

Цимбаљи су из Пипера, славе св. Аранђела.

Лутовци су из Лутова у Братоножићима, славе св. Николу.

Бућковићи – Церовићи су из Дробњака, славе Ђурђевдан.

Ђурашковићи (3к) с Цеклина, славе св. Ђурђиц.

Од Васојевића су само Ћорци (Мијомановићи) из Коњуха и 2к Голубовића (Лопаћани) који су додигли из Трепче.

П.С. Дапсићи су 2011г имали 674с (Срби 548, Црногорци 103), просечне старости 39,3г.

10. Полица (Беране, више села)

Полица, најплоднији крај беранске нахије, находи се с од Берана, уз Лим, а састављена је из неколико села, али представља једну географску целину…

Полица је састављена из ових села: Маште, Драгосава, Бабино, Горажде и Заграђе са сеоцетом Тмушићем.

У целој Полици има око 300к. С су већином Васојевићи.

У Маштама су од Мијомановића: Шарбаићи, Стиовићи и Штипаљи, од Лопаћана: Стојановићи, од Ковачевића: Обадовићи.

Од Србљака су само Дмитровићи, како се сами зову, или Бирови, како их других зову, који славе Никољдан.

У Драгосави су од Лопаћана: Боричићи и Голубовићи, од Мијомановића: Масловарићи и од Дабетића Гарчевићи (2к).

Од Србљака су само Пођани из Роваца у Морачкој Нахији, који славе Ђурђевдан, а прислужак им је Лучиндан.

У Бабину су од Ковачевића: Ђуришићи и од Лопаћана: Ђукићи.

А од Србљака су: Шћекићи из Горњих Села, који славе Петковдан; Вељићи из Братоножића, славе Никољдан; Кучи су из Куча, славе Никољдан и Лаиновићи (1к), који су из Црне Горе, а славе Никољдан.

У Горажду су од Лопаћана: Ђукићи и Ненадовићи, а од Дабетића: Гарчевићи (6к) мухамеданске вере, од Ковачевића: Кастратовићи и Ђуровићи, од Новаковића: Пантовићи, Марковићи, од Мијомановића: Делевићи и 4к Ђукића мухамеданаца, који су од Лопаћана.

Од Србљака су: Поповићи и Савовићи с Кчева, који славе св. Арханђела Михаила, Божовићи (2к, из Куча, који славе Никољдан и Вујовићи из Братоножића, који такође славе Никољдан.

У Заграђу су скоро сви Кучи, као: Шљакићи, Арсовићи, Михајловићи, Секулићи, Радићи, Пудовићи и Трифуновићи, који сви славе Пантелијиндан.

У Тмушићу су Васојевићи Ђуришићи, који су од Ковачевића.

Уз Полицу да поменемо и мало село Љешницу, од 11к, које су пре 10-15г населили Кучи. Ово се село налази преко реке Љешнице, на западној страни села Бабина. Замља је сва агаларска.

П.С. Маште је 2011г имало 149с (Срби 88, Црногорци 49) просечне старости од 41,2г.

Драгосава је 2011г имала 120с (Срби 78, Црногорци 39), просечне старости од 40,9г.

Бабино је 2011г имало 413с (Срби 316, Црногорци 59), просечне старости од 37,2г

Горажде је имало 423с (Срби281, Црногорци 125), пс од 42,6г

Заграђе је имало 226с (Срби 141, Црногорци 65) просечне старости од 43,5г.

Тмушићи су имали 22с (Срби 22) просечне старости од 52г.

Љешница је 2011г имала 67с (Бошњаци 44, Црногорци 15, Срби 6), просечне старости од 45г.

11. Виницка (Беране)

На левој страни Лима, на месту где се планински венац од Кома свршава Црвеном Стијеном налази се село Виницка. Село је у равници, с обе стране Виницке Ријеке, делом и на благим странама поменутог ланца, као и на једној тераси изнад равнице…

У Виницкој има око 90к, све на откупљеној земљи. С су скоро све Васојевићи.

Од Мијомановића су: Зечевићи, Саичићи, Малишићи, Ћеранићи.

Од Лопаћана су: Вукићевићи и Џикнићи, а од Дабетића: Лалићи.

А од Србљака 2к Лаиновића из Братоножића, који славе св. Николу.

П.С. Виницка је 2011г имала 558с (Срби 394, Црногорци 150), просечне старости од 38,3г.

12. Буче (Беране)

Северно од Виницке, преко брда Градине, на десној страни реке Бистрице, налази се село Буче. Земљиште, на коме је село, у опште је равно…

У Бучу има око 100к. Сељаци су готово сви Васојевићи и то од Лопаћана: Бојовићи и Голубовићи, од Мијомановића: Јоксимовићи, Делевићи, Бојчићи и Уштипаљи, а од Србљака су само Обрадовићи, који су дошли из Горњих Села, а славе Васиљевдан (Нову Годину).

На СЗ од Буча, а за брдом званим Крстац, налази се мало сеоце Бањевац, свега са 7к, које су Голубовићи (Логаћани)…

П.С. Буче је 2011г имало 932с (Срби 517, Црногорци 362), просечне старости од 38,5г.

13. Лужац (Беране)

Одмах до Буча, на с страни, с леве стране реке Бистрице, налази се село Лужац, које је већим делом у равници поред Бистрице и првој тераси изнад лимске реке, а мањим на другој тераси до планинског ланца, који се свршава Острим код Лима…

У селу има око 50к. Сељаци су већином Лушчани, који су старином од Ђурашковића са Цеклина, одакле су због крви побегли, па су и славу променили, да би се боље сакрили, и узели да славе Ђурђевдан, као славу манастира Ђурђевих Ступова, а стара им је слава св. Никола. Свештеници из њихова братства узму манастир у своје руке. А када доцније дођу Васојевићи њихови калуђери узму манастир, а Лушчани, не могући толики број гостију дочекивати у пролеће, када свега понестаје, промене и по други пут славу и узму св. Ђурђиц, који и данас славе.

Данас их у Лушцу имају три племена: Поповићи, Томашевићи и Пајковићи.

Сем Лушчана у овом селу има и Букумира, који славе св. Николу, а од Васојевића су: Вешовићи или Вуковићи (Лопаћани) и Уштипаљи, који су од Мијомановића…

П.С. Лужац је 2011г имао 983с (Срби 555, Црногорци 358), просечне старости од 33,9г.

14. Долац (Беране)

Одмах до Лушца, на с, све до манастирског земљишта, у дужини од ¼ часа, простире се село Долац, које се пење на запад, уз благе нагибе планинског ланца, који с ове стране затвара беранску равницу…

Село је скорог постанка, од назад 150г. Свега је у селу 30к, од којих су Васојевићи: Малишићи, Јованчевићи од Мијомановића, затим од Новаковића: Рачићи, Радоњићи и Дубаци (1к).

Од Србљака су: Вељићи, из Братоножића, славе св. Николу, и Ђокићи – Лушчани, који славе св. Ђурђиц…

П.С. Долац је 2011г имао 1.412с (Срби 771, Црногорци 560), уз просечну старост од 35,6г.

15. Пешца (Беране)

Одмах до Лушца на з, до Буча на ј, до Лима на и, и до вароши Берана на с лежи село Пешца, дугачко око 20, а широко на 15м…

У селу имају 52к. Сељаци су већином Васојевићи, и то од Мијомановића: Јоксимовићи, Зечевићи, Малишићи, Делевићи и Марковићи, од Лопаћана: Нерадовићи. Од Србљака су: Бутрићи из Братоножића, који славе св. Николу.

П.С. Пешца су 2011г имала 1.894с (Срби 1.140, Црногорци 618), уз просечну старост од 35,8г.

16. Беране (варош)

Одмах до Пешаца, на с страни, лежи варош Беране, главно и средишно место беранске нахије. Ова је варош основана 1862г, после ратовања Турака са Васојевићима, из политичких разлога. У вароши има на 350-400к, са скоро 600п, од којих су 102 српске, а остало турске. Има их 30к Цигана…

П.С. Беране је 2011г имало 11.073с (Срби 4.779, Црногорци 3.476, Бошњаци 1.095, Муслимани 977) просечне старости од 37,4г.

17. Беране (село)

Одмах до вароши Берана, сз, у равници поред Лима, а на благим странама Острога, налази се село Беране, по коме је и варош име добила.

У селу има око 65к, већином на откупљеној земљи. Најстарији су с Лончари (8к), који су овде доселили пре 150г из Бјелопавлића. Славе Петковдан.

Остали су:

Премовићи из Братоножића, славе Никољдан.

Пипери, који седе на манастирској земљи, за што дају четвртину, додигли су из Пипера, Славе Аранђеловдан.

Дошљаци су из Роваца у Морачкој Нахији, славе Лучиндан.

Пешићи су из Бјелопавлића, славе Петковдан.

Пајковићи – Лушчани, славе Ђурђиц.

Весковићи – Лушчани (1к), славе Ђурђиц.

1к Васојевића Саичићи (Мијомановићи) и, најзад Богавци из Ровац, које је навала турска 1862г потиснула, те су на странама Острога засновали ново насеље Велиђе, које се рачуна као саставни део Берана.

П.С. Беран Село је 2011г имало 1.832с (Срби 657, Роми 424, Црногорци 356, Бошњаци 179, Муслимани 65), просечне старости од 30,7г.

18. Црни Врх (Беране)

За пола сата на запад од Ђурђевих Ступова, а на оном планинском ланцу што окружава беранску равницу, с ове стране реке Сушице, која баш ту извире, налази се село Црни Врх…

Садање село је новијег постанка. Прича се да је најпре припадало Дечанима, па су га заузели Мемовићи – Турци, који су овамо пребегли из Никшића, и по месту, одакле су доселили, назвали га садањим именом. Г. 1856-8 Васојевићи су Мемовиће истерали из Црног Врха, а њихову земљу разделили п погинулих у том рату. Године пак 1862, када Турска поново завлада беранском нахијом, Васојевићи буду приморани оставити Црни Врх, те су га Турци држали до 1875, када га опет Васојевићи заузму и у њему се населе, па је тако остало и до данас.

У селу има на 30к. Сељаци су од Лопаћана: Вешовићи и Ђукићи, од Новаковића: Оровићи, од Мијомановића: Дубаци.

Од Србљака су: Пешићи из Бјелопавлића, који славе Петковдан, и 5-6к Ровчана и Морачана, скорашњих досељеника.

П.С. Црни Врх је 2011г имао 74с (Срби 41, Црногорци 27) просечне старости од 48,7г.

19. Горња Села (Беране, више села)

Као и Полица, и Горња Села су скуп од неколико села, која чине једну географску целину…

Село Лубнице се налази у једној равничици кроз коју протичу три речице: Јеловица, која извире испод Јеловице, Суводо који извире из Шишке, и Гуњара, која извире из Главаца…

У Лубницама има 108к, и ако село није дуже ни шире од 10м. Предање казује да су ово село пре насељавале Клименте Латини. Прича се како у то време није никако падао снег, но неки пут с јесени, док су се они бавили у планини Бјеласици, падне снег, што њих јако уплаши да није каква казна божија, те се одмах некуда иселе, а на њихово место дођу Обрадовићи, који, по казивању, као да су још пре 300-350г доселили из Његуша, а старином су из Херцеговине. Прича се да их је на Његушима било 7 брата, па се посвађају с осталим племенима, те 4 погину, а 3 дођу у Јеловици, а после се населе у напуштеним Лубницама. Да би се боље сакрили и славу су променили, те сад славе Нову Годину, а стара им је слава била Ђурђевдан. За Обрадовићима долазе Ојданићи из Шаранаца у Херцеговини, који су пребегли такође због племенских зађевица. Овако су, веле, назвати по некој невести Ојдани, којој је, кажу, „четврта мањкала“. Ојданићи славе св. Петку. За овима долазе Раковићи из Безиова у Кучима, натерани глађу, славе Никољдан. Затим Пешићи из Планинице у Бјелопавлићима, пре 100-150г, потиснути насилно, славе св. Петку, и најзад 1к Славковића, која се скоро доселила из Главаца. Славковићи славе св. Николу.

 

Има још неколико кућа испод Јеловице, подалеко од Лубница, пресељених ту из села. Становници су: Обрадовићи, Ојданићи, Раковићи, Пешићи и Славковићи… у селу има око 50к. Становници су му: Божовићи који славе св. Николу, Шекуларци, чија је слава Ђурђевдан, и Кораћи, досељеници из Братоножића, који славе св. Николу…

За ½ сата на сз од Лубница налази се село Курикуће, кроз који протиче Суводо… Курикућани имају велике испаше до саме планине Шишке. У селу има 45к, а с су му: Шћекићи, који славе св. Петку, Шекуларци, који славе св. Ђорђа, Божовићи, чија је слава св. Никола, и Раковићи, који славе св. Николу.

С од Лубница на 15м, а на доста оштрим нагибима Вуче, с обе стане речице Гуњаре налази се село Главаца, прозвано овако, како се прича, због тога што су му с били глава целе околине, па су их Колашинци, приликом доласка Аџи-Проданова, одатле протерали, пре него што им је овам могао стићи у помоћ. Земљу малим делом натапају, а пију с извора… У селу има око 50к. С су му: Божовићи, који славе св. Николу, Шекуларци, чија је слава Ђурђевдан, и Кораћи, досељеници из Братоножића, који славе св. Николу.

Источно од Лубница за 15м, на доста стрмом нагибу Братоњина Врха, дела оног планинског ланца што иде од Бјеласице, налази се село Бастахе, незвано тако по речици Басташици која крај њега тече и утиче у Бистрицу… У селу има 35к. С су му: Пешићи, који славе св. Петку, Обрадовићи, који славе Нову Годину и 1к Божовића, чија је слава св. Никола.

ЈИ од Лубница, с десне стране реке Бистирце, на оштрим нагибима планинског ланца који од Турије иде преко Коњска, налази се село Праћевац, названо овако, по причању, што се ту неки коњ праћио (утекао) из Кржуља. Тада је, веле, ово место било обрасло крстатом гором… Кућа у Праћевцу има 13, самих Шћекића, који славе св. Петку.

П.С. Лубнице је 2011г имало 229с (Срби 118, Црногорци 108), просечне старости од 42г.

Курикуће су имале 77с (Срби 35, Црногорци 34), просечне старости од 45,7г.

Главаца је имала 84с (Црногорци 46, Срби 35) просечне старости од 41,4г.

Бастахе су имале 40с (Црногорци 25, Срби 15) просечне старости од 44г.

Праћевац је имао 31с (Срби 19, Црногорци 12), просечне старости од 53г.

20. Заостро (Доњи и Горњи; Беране)

За ½ сата од Ђурђевих Ступова, а на прилично стрмом нагибу косе што полази од Вуче, преко Чуке и Превије, па се свршава у Ђурен-Потоку, где је граница према бјелопољском казау, налаз се село Заостро, тако названо што је за врхом Острим, који га одваја од остале нахије…

У селу има око 70к. С су:

Докићи, који су, натерани сиромаштином, додигли овамо пре 300г из Братоножића с Пелева Бријега. Славе Никољдан.

Бисмиљаци су такође из Братоножића, славе св. Николу.

Ојданићи, рођаци Шћекића, славе св. Петку.

Нишавићи су старином из Остреља иза Ђурен-Потока, славе св. Петку.

Поповићи су из куча, славе Никољдан.

Раднићи су додигли скоро, пре 80-90г из Мушовића Ријеке више Колашина, славе Петковдан.

Премовићи (1к) су из Братоножића, а славе Никољдан.

П.С. Доње Заостро је 2011г имало 137с (Срби 80, Црногорци 38), просечне старости од 41,1г, а Горње Заостро је имао 187с (Срби 144, Црногорци 39) просечне старости од 42,6г