Tumba (Vranje)

Положај. –Тумбанска Река постаје од Гаринске и Шуманске Реке, које се састају испод чуке Дивје Леске. Испод станаца тих изворних кракова Тумбанске Реке, утиче у ову поток Слепе Долине, која се у полетку зове Зарбинска Долина или Зарбине,

Извориште је Тумбанске Реке готово све под шумом. Село је у њеном изворишту. Куће су на имањима, око којих је шума. Куће мале Кусога Рида јесу с леве стране Слепе Долине по површини косе Кусога Рида. Kуће мале Присађа
јесу с леве стране Тумбанске Реке, према станцима Гаринске и Шуманске Реке. Мала Село или Голема Ливада („међу реке“) јесте по коси између Шуманске и Гаринске Реке. Куће мале Големе Орнице јесу на десној страни Зарбинске Долине на месту тако званом.

Тумбанска је река права планинска река, долина је њена дубока, а стране под густом шумом.

Становници воде пију са реке и потока, као и са кладенаца, којих има близу сваке куће. Ван села познати су кладенци: Кладенац у Гарини, Јанково Кладенче, Кладенац под Орловом Чуком и др.

Оралија, паша и шума. Оралије становници имају већином око својих кућа, а на местима званим: Голема Орница, Куси Рид, Присађе, Заједница, Цремашница, Сушевје, Голема Падина, Големи Лом, Бара и др.  На тим местима имају становници и паше и ливада, а око њих је свуда шума. Поглавито шуме и паше има на местима званим: Дивја Леска, Орлова Чука, Дубока Преслап, Јужин Камен и др. У опште је ово село богато шумом. Од ушћа потока Соколице у Тумбанску Реку, па према изворишту њеном страном долина као и косе, јесу поглавито под густом шумом, где где се
само види по која ливада или њива.

Тип. Село је разбијеног типа и то каквог су само села у Клисури. Подељено је у мале: Куси Рид, Присађе, Село и Голему Орницу. Те су мале испредвајане дубоким долинама (на пример мале Куси Рид и Голема Орница) или косама. Раздалеко су једна од друге и по 1 сах. Куће су у малама распоређене или у групама по породицама или су појединце растурене на различитим остојањима обично по 250-300 корака или више.

У селу има око 26 кућа.

Старине. На местима взаним Цремашница, Пећ и другима, распознају се грамаде, слогови и стара гумна, што је данас урасло у шуму а заостало је од становништва пре данашњега насеља.

Код данашњега гробља постоји црквиште, где су заостале дуварине некадашње цркве.

Испод мале Големе Орнице постоји селиште, које је с обе стране потока Зарбинске Долине. Ту је би збег, а не село. Када су једном Костадиновце напали Арнаути, они су се ту склонили и живели неко време.

Селом се зове место на коси између Гаринске и Шуманске Реке, где је било прво село данашњега села Тумбе.

На по неким стенама има шара („шаротине“) као ваган и др. Становници мисле, да су те шаре из времена, када чекић није радио.

Постанак села и порекло становника. – Када је први пут насељено ово село, не зна се. Од данашњега становништва најстарији су Костадиновци, који су се први населили. Они су из села Рупја у Грделичкој Клисури, где се „вадило железо“.

Отуда је због тешкога рада добегао њихов предак Искрит, који је данашњим  потомцима предак старији и од чукундеде (Искрит је имао сина Стојицу, овај Костадина, а Костадинов унук, Стојко Костадиновић, старац (преко 90 година), који ми је причао о пореклу његову и својих мештана). Када се он доселио, у Тумби је био спахија, који га настани у селу. Из Рупја га Турци разабрали и тражили га, али га спахија крио, јер му се Искрит заклео, да никада његово село неће напустити. И сада се због „проклетије“ од спахије слабо ко од Костадиноваца расељава из Тумбе. Славе св. Арханђела и св. Николу (Старија им је слава св. Никола, а доцније су почели славити св. Арханђела. Изгубиле им се овце, па су их нашли на св. Арханђела и од тада почели тога свеца славити).

За овима по старини долазе Шарковци или Илијанци, чији су дедови у почетку 19 века (у доба Кара-Ђорђа) дошли из Рамне Реке. Онда су у Томби у „међу реке“ биле само 2 куће Костадиноваца.

После ових су се доселили Симоновци, по староме презимену, а сада Вучковци или Бежанци. Њихови су стари добегли из села Јабукова. Тамо им Турчин убио пса, те им деда гађао Турчина и побегао са породицом у село Мијаковце. Пре 60-70 година купе земљу у Томби од Турчина и доселе се. Славе Св. Арханђела.

Пре 60 година доселили су се због сиромаштине Младеновци из села Зебинца (близу Владичинога Хана). Славе св. Николу.

После ових су дошли Новоселци (Становићи, Стајићи, Стошићи и Величковићи). Они су пореклом из села Коћуре у Пчињи. Најпре су живели у Новоме Селу (у близини овога села), па тамо „навалили лопови“ и они пре 50-60 година пређу у Тумбу, где су купили имање од Турчина. Славе св. Николу и неки почели (нове славе узимљу због „сништа“ (санова) или што им тако врачарице нагласе) да славе и св. Арханђела.

Пре 15 година доселио се из Големога Села, од породице калуђерске Анта Калуђерчанин. Дошао је на купљено имање. Слави св. Арханђела.

Стеван Ђорђевић – Из Крушеве Главе, од стајинске породице; дошао пре 10 година на купљено имање. Слави св. Николу.

Јован Милошевић – из Мијаковца, од породице Јовановића (Речперци); дошао као доводац пре 5-6 година.

Сеоска је слава („крсте“) цар Костадин и царица Јелена.

П.С. Тумба је у време пописа 1948 имала 313 становника, а 2011 имала је 13 становника, у томе деце млађе од пет година није имала, а најмлађа особа у селу имала је више од 25 година, уз просечну старост становника од 56,2 година.