Selo Tucanje (Crna Gora)

Село је с обе стране Туцашњице између Вељег Врха и Бабљаче. Поред реке је уска алувијална раван, која се у доњем току проширује у Туцањске луке. Лева страна ове речне долине је блажа, а десна стрмија и неповољнија за насеља. На левој страниј је главни део Туцања.  У алувијалној равни су две писане махале (Бабачићи и Шабатићи), а на десној страни испред Бабљаче засеок Баре.

Раван поред реке и благе стране повољне су за земљорадњу и воћарство, док околна брда, обрасла ситногорицом, омогућавају држање стоке. Воде има готово свуда. Главни извори су: Топлик (врело), Студенац, Драгорат, Мушмула у Бабљачи и „вода“ у Пријеким њивама. Сем тога, и река се користи за појило и наводњавање усева у равни. На њој су и две редовњачке воденице.

Сви важнији потеси имају засебна имена. У равни око реке су њиве и ливаде: Махала, Блато, Луке, Петешевица, Мочила, Пајково кућиште. На левој страни су Пријеке њиве, Висаљке, Вотњаци, Јелењаче, Брђани, Дуље, а на десној: Бабљача, Бероташи, Долине. Шуме и испаше су поврх села Лазине, Летине, осоје, Росуље, Врањци, Бабљача.

Туцање је старо насеље, што сведоче остаци из прошлости. У крају Брђанима једно место носи назив Црквиште, где се виде темељи капеле. Близу Црквишта на брежуљку Дубље је „Грчко гробље“, са ког су повађене надгробне плоче за зидање махтепа. Близу црквишта један локалитет носи назив Улица, други Вигњиште. Све то сведочи да је у околини старинског гробља и Црквине било гушће насеље. Врх Крша изнад Туцања називају Градац, мада се ту не види остатака утврђења.

Преци данашњег становништва Туцања су досељени овде почетком 18 века. Само се за најстарије братство Чиловиће (4 к.) не зна сигурно одакле је дошло. Једни кажу да су од „латина“. Тако се често каже за староседеоце. – Шаботићи (60 к.), воде порекло од православних Бубања у Бубањама на левој страни Лима. У новије време иселило се 15 кућа у Македонију. – Бабачићи (25 к.), кажу да су пореклом из Његуша. Рођаци су им Обрадовићи у Горњим Селима (околина Иванграда) и Зекићи код Рожаја, са којима су се поделили. Дошла је баба са двоје деце која су примила ислам пре 6 појасева (Јуко и Селим). Крај у коме се баба најпре населила носи по њој назив Бабљача; ту су остаци старих кућа – Чардачине. Исељених Бабачића има у Тријебинама и Крњој Јели (Сјенички крај). У туцањском засеоку Баре су Аговићи (10 к.), рођаци Аговића у Врбици и суседном Орахову, одакле су се овамо доселили.

У Туцањама је и једна кућа Вељића, досељених из Бабина.

Насеља и порекло становништва, књига 40 (1966) Милисав В. Лутовац „Бихор и Корита“, стр. 76-77

П.С. Приликом последњег пописа становништва у Црној Гори у селу Туцaње живело је 289 становника, у томе 209 Бошњака, 75 муслимана и 5 припадника других националности (Албанац, Рус, Остали…). Просечна старост 156 мушкараца и 133 жене била је 40 година.