Trstena (Vranje)

Положај. – Долина Трстенске Реке у средњем току сва је готово под густом шумом. Само по левој страни долине, као и поред реке, где су проширења, има чешће њива и ливада. Иначе је већи део долине Трстенске Реке у средњем току права клисура, те је и познат као Клисура. Она траје од Калине Долине, чији поток с леве стране утиче у Трстенску Реку, па до Јабукове Долине, чији је поток десна притока Трстенске Реке. Долина је уска, дубока, река се од шуме једва и види.

Од Јабуковске Долине на више долина се у неколико проширује, по левој страни, која је позната под именом Бела Вода, има њива и ливада, као и поред реке. Од тога проширења понова уз реку настаје клисурасти део долине, иза којега се опет јавља проширење, где има њива и ливада, а у турско доба су ту Арнаути имали своју џамију.

Од тога проширења, где је била џамија, па сав слив Трстенске Реке до развођа, којим иде граница српско-турска, звао се Новаковце, а и данас га тако зову стари људи; иначе се зове Трстена.

У томе делу Трстенске Реке, у изворишту исте, где је било Новаковце, налази се данашње село Трстена. Куће на левој страни долине Трстенске Реке јесу по косама и њиховим странама, а између  долина потока Копиљачког и Црнокаменског, као и на десној страни Црнокаменскога Потока и Трстенске Реке, а горе по риду. И по обема странама долине Трстенске Реке кућа има све до проширења долине, где је била у турско доба џамија. Одатле долина Трстенске Реке припада селу Драгобужду.

Становници воде пију са кладенаца, којих има поред сваке куће; познати су: Мандрдино Кладанче у Маљоковој Ливади и Суви Кладенац.

Тип. – Село је разбијеног типа. Нема нарочитих мала, већ се сами по себи издвајају поједини делови села, који се налазе по косама и косањацима с обе стране Трстенске Реке, где су имања (њиве) сеоска. Косе и косањице су по површини обрађене, а између њих су дубоке поглавито шумовите долине…

Куће су по тим косама негде по 2-3 у групи, једна од друге највише 30-40 корака, као куће на косањици између Копиљачког и Црнокаменскога Потока а испод данашње српско-турске границе. Таквих група кућа има и по осталим деловима села. Taкве су групе кућа раздалеко једна од друге по 250-450 корака, а где где их раставља каква косањица или долиница. На таквоме су растојању међу собом налазе и поједине куће као и групе кућа.

У кућама, које су у групи, обично живе становници различнога порекла. Тако су се настанили због имања, које су купили заједнички или сваки за себе, а имања су била једно до другог.

У селу има 45 кућа.

Старине. – На месту, где је данашње гробље, било је старо српско гробље, које су Арнаути звали „каурско гробље“.

На њему нема никаквих особитих трагова; вири само из земље шиљасто камење, које је урасло у траву. Види се по свему, да је гробље давнашње.

Постоји предање, да је место данашњега села Трстена (српска, не она арнаутска) раније постојало Новаковце. Поменуто старо гробље јамачно је из времена, када је ово село постојало.

С десне стране Трстенске Реке у њеном изворишту постоји место т.зв. Самоков, где су сада ливаде и шума. Ту је, веле, био самоков, а старац Илија Ђураков прича о вадама, којих ту има и којима је вода за самоков спровођена.

Кроз село је водио стари пут, који су Арнаути звали „каурски пут“. Пролазио је поред Самокова. Данас је туда густа букова шума.

Постанак села и порекло становника. – Први постанак насеља на месту данашњег села Трстене губи се у ранијој прошлости. Пре садашњега села Трстене постојало је село Новаковце, о коме се само по предању зна врло мало. Веле, да
је у њему живео ковач Новко, по коме је и село добило име. Зна се, да је постојало и село Трстена, али на месту, где је данас арнаутско село Трстена у Турској, у изворишту Десивојачке Реке. Тада је Трстена била насељена Србима, као и сва околна села Зарбинце и др., која су данас насељена Арнаутима. Постоји предање да је само из Трстене онда излазило 70 девојака и да од њих „по лепа чељад немало“ (То је, вели Илија Десивојски, коме има око 100 година, било још за живота његова оца). Како је Новаковце расељено, не зна се. Изгледа, да је раније постојало и расељено као и остала околна раније српска села, која су се од Арнаута раселила. Пре самога доласка Арнаута, у Трстени су живели Срби, на које се свакако и односи поменуто предање, а Новаковце, док га нису отели Арнаути, било је својина становника села Власе. Арнаути, пошто су били заузели Трстену и остала блиска села, почели су захватати и земљу у Новаковцу. Отимали су је насилнички од Влашана. То су били Арнаути из Трстене. Заузевши Новаковце, они су проширили Трстену и у слив Ветернице. Од тада место Новаковце настаје име Трстена. Она стара Трстена (данашње арнаутско село Трстена у Турској) остала је под Гњиланом, а Трстена, која је постала на месту Новаковца, спадала је под Лесковац. Неки од Арнаута у Трстени били су пореклом Огњани, а поједине породице су се звале: Цукиске, Азироса, Љуљинска и др. После 1878 год сви су Арнаути избегли из Трстене, која је по томе насељена Србима.

Данашњи су становници у Трстени пореклом поглавито из Пчиње и из неких села у Пољаници.

Пепеларци (3 к.) – из Буштрења (старог) у Врањској Пчињи, а старином из села Степанца; славе св. Николу.

Алаџаковци (2 к.) – из Власа .

Ђоргазовци (3 к.) – из Власа, зову се иначе Павловићи.

Стошићи (2  к.) – из Сеоца (у Врањској Пчињи), славе св. Николу.

Попадици или Соскинци (3 к.) – из Ваганца у Пчињи, славе св. Николу.

Вељановци (Стојан Митровић) – из Ваганца, славе св. Николу.

Таса Стаменковић (из Ваганца, призетио се у Вељановце, слави св. Николу.

Ђорђе Величковић, по староме презимену Јовинци, а зову их и Сејачани – из Сеоца, слави св. Николу.

Мита Милосављевић – из Сеоца, слави св. Николу.

Јаћим Гмитровић – из села Јабланице, која је близу Ваганца у Врањској Пчињи, слави св. Димитрија.

Мита Јосифовић – из Магленца (Врањска Пчиња), слави св. Арханђела и св. Николу.

Златко Стошић – из Магленца, откуда је дошао и Стоша Вукоња, слави св. Арханђела.

Никола Цветковић – из Богдановца (код Билаче), слави Ђурђиц.

Младен Јовановић – из Сеоца, слави св. Николу.

Алекса Стоилковић – из Жбевца, слави св. Арханђела.

Стеван Дунђерин – из Врањске Пчиње (из Сеоца или Магленца), слави св. Арханђела.

Додићи (Кона и Вељко 2 к.) – из Д. Нерадовца (пчињски срез), славе св. Арханђела.

Арса Пешић – из Буштрења, слави св. Николу.

Стоилко Јовић – из Власа (од баба-иванинске породице).

Никола Десивојачки – из Власа.

Мика Дисић – из Власа (од алаџаковске породице).

Стојан Стојковић – из Власа (алаџаковска породица).

Милисав Стошић – из Власа.

Стоилко Стојановић – из Равне Реке (у Виногошу).

Васа Милисављевић – (алаџаковска породица).

Мане Илић – из Власа (из ђоргазовске породице).

Стевановићи (Арса и Ђорђе) – из Пчиње.

Маринко Дисић – из Власа.

Трајко Алексић – из Сеоца.

Манасије Јањић  – из Буштрења.

Алекса Самарџиски – из Сеоца.

Алекса Поповић – из Ваганца.

Стојановићи – из Магленца (Врањска Пчиња).

Сви су се становници доселили на купљено имање. Неки су од државе купили земљу. Сеоска слава је Ђурђев-дан.

П.С. Трстена је смањила број становника са 466 у 1948 години на 43 у 2011, у томе је имала по два детета у узрасту до пет година и од пет до десет година, и ни једну особу у узрасту од 15 до 25 година, уз просечну старост од 55,5 година.

П.С. Постоји село Трстена и са Турске, то јест Косовскометохијске стране границе (административне линије), али нам детаљни подаци о становништву нису доступни.