Tabanovce (Kumanovo, Makedonija)

Табановце спада у значајна сеоска насеља Кумановске области. Лежи у њеном северном делу, подједнако удаљено од најближих градских насеља – Куманова на Ј и Прешева на С. Налази се на додиру плодне алувијалне равни и вишег сувљег земљишта. Крај Табановца воде две главне саобраћајне везе: железничка пруга и аутопут правца Београд-Скопље.

Становници Табановца служе се водом из бројних бунара и појединих извора…

Табановце се састоји од неколико мањих насеља, „маала“. Имају положај на местима где су најповољнији услови за привредно искоришћавање ораница и сеоске утрине. Свега је седам махала – Киселица (9к), Војиновић (око 20к), Сланиште (око 35к), Мицинска (око 20к), Бузинска (око 43к), Чивлак (око 36к) и Старчанска (9к). Табановце има око 190 домова (1972г).

Врло вероватно Табановце је опустело последњих година 17века: нагло је изгубило дотадашње словенско и турско становништво. То је било последица аустро-турских ратних догађаја. Сличну судбину имала су и нека друга насеља Кумановске области.

У току 18 и 19в насеље је постепено оживљавало. Примало је нове словенске досељенике, касније и малобројне муслиманске Арбанасе (у махали Чивлак). Предање наводи да су се због осионих Арбанаса поново исељавали поједини наши родови: Соларци, Дудајци, Оризарци, Николићи итд. У другој половини 19в Арбанаси у Табановцу уништили су једну целу хришћанску махалу – Аличкову. Табановачки Арбанаси потицали су од познатог прешевског рода Шеховци. Имали су чифлик са неколико стотина хектара земље.

Приликом ослобођења од турске власти 1912г Табановце је затечено са око 50 хришћанско-словенских и 5-6 муслиманско-арбанашких домаћинстава. Најновији напредак Табановца настао је у периоду од ослобођења од Турака. Иза првог светског рата, око 1921г за ово насеље значајно је насељавање колониста – Личана, Далматинаца и Србијанаца. Основали су три посебне махале: Киселица, Сланиште и Војиновић (досељеници из Лике). Затим су насељени бројни досељеници из Г. Пчиње и околине Кр. Паланке.

У Табановцу је 1921г било 104д са 560с. Г. 1948 село је имало 184д са 1.109с, а 1961г 259д и 1.260с. Од 1921 до 1961г разлика је износила: више 155д и 700с.

У Табановцу живи многобројније наше становништво (око 162к) и малобројни Арбанаси (13к).

А) Наше становништво.

Род Бузини (око 23к) куће су им у истоименој махали. То је најстарији табановачки род. Некада њихове куће биле су у махали Чавлак. Касније су потиснути од Арбанаса, па су на месту где су имали трла основали данашњу махалу.

У Бузинској махали је род Заћевци (око 20к). Њихово је порекло из данашњег арбанашког села Зајаса у околини Кичева. У Табановцу живе од око 1800г.

Мицини (око 20к) куће су им у посебној истоименој махали. Порекло им је из околине Битоља.

У махалама Чивлак (око 36к) и Сланиште (око 35к) живе досељеници из Г. Пчиње и околине Криве Паланке. Насељени су највећим делом иза првог, нешто и иза другог светског рата.

Киселчани (9к), куће су им у посебној махали.

Старчани (9к), куће имају у истоименој махали. Доселили су се око 1920г из села Старца у околини Врања.

Колонисти (око 10к), пореклом из Србије и Лике.

Пироћанци (око 15к), пореклом из околине Пирота.

Б. Поред нашег становништва у Табановцу има и Арбанаса – око 13к. Налазе се у поменутој колонистичкој махали Вујиновић. Населили су се од 1962г када су српски колонисти напуштали Табановце да би прешли у Србију (околина Смедерева). Долазе из околине Гњилана.

Исељеници. – Дознао сам за ове исељенике из Табановца:

Црвенковци (7к) и Басмарци (5к) иселили су се у суседно Карабичане.

Род Кокошињаци (7к) иселио се у кумановско село Режанце.

Род Армутовци (12к) иселио се у кумановско село Опаје.

Петруш (1к) иселио се у кумановско село Д. Коњаре.

Пешеви (3к) иселили су се у село Г. Коњаре у Скопској котлини.

Снага индустрије и школа у новије време јако привлачи млађи свет из Табановца. Стога је доста сеоских домаћинстава која су остала без подмлатка. Прошло је 15г а да се ни једна девојка није удала у свом селу: све се удају у градовима, макар и за најсиромашнијег мушкарца.

П.С. У Табановцу је 2002 године живело 910 становника, у томе 516 Срба, 205 Македонаца, 177 Албанаца и 12 припадника осталих народа.

Kumanovska oblast, Seoska naselja i stanovništvo, dr Jovan Trifunovski, Skoplje 1974