Suva Reka

Suva Reka, Mark Krasnići

 

Тек из 1836 постоје запажања Ами Буа о Сувој Реци где, између осталог, каже, да је ту видео само арбанашко становништво. Крајем 19в у једном аустријском војном приручнику забележено је да Сува Река има око 100 кућа, и да је становништво махом арбанашко (шиптарско), а делом српско. Почетком 20 века Бранислав Нушић је писао да су у Сувој Реци „становници само Арнаути и неколико кућа православних Цигана“. Цвијић наводи, према митрополиском списку, да је у Сувој Реци било 11 православних кућа. Године 1914 насеље је имало 998 становника. Према попису од 1921 Сува Река је имала 156 домова са 945 становника. Попис од 1931г дао је укупан број становника по општинама, тако да не можемо знати бројно стање у самом насељу, док је Суворечка општина тада имала 699 кућа са 5.001 становником: мушких 2.459 1 2.542 женских. Попис од 15 марта 1948 пружа прецизније податке. По том попису Сува Река је имала 289 домаћинстава са 1.715 становника: 868 мушких и 847 женских. Према подацима среског народног одбора насеље је имало, крајем 1952 1.915 становника и то 480 Срба и 1.435 Шиптара, а 1955г укупно 2.023 становника.

Из наведених података види се нагло повећавање броја становника Суве Реке после Другог светског рата, које је настало услед пораста њене административне и економске важности. Пада у очи да је број мушкараца већи од броја жена, што је, вероватно, у вези са доскорашњим подређеним положајем жене у овим крајевима и с општим хигијенским условима у којима она живи. Поред свега тога наталитет, а и прираштај становништва, у овом насељу, као у осталом и у читавој Косовско Метохијској Области, већи су него у ма ком другом крају наше земље. Неки од наведених података не помињу Цигане. Међутим, добар број православних породица, које славе св. Василису, циганског су порекла, али се убрајају у Србе, као што се и један број муслиманских породица циганског порекла убрајају у Шиптаре. Али прави Срби и Шиптари у насељу још увек се нерадо рођакају са својим новим сународницима. На ову појаву наишао сам и у Ораховцу.

Миграционо кретање становништва. Што се тиче порекла данашњег становништва, на основу традиције, може се закључити да је оно овде досељено током последња три века турске владавине у овим крајевима. Изгледа да се становништво овог насеља више пута мењало и обнављало. Овоме су били узрок пре свега друштвени услови за време Турака, и то нарочито феудални систем, као и опште економске прилике. Највећи број садашњих породица пореклом је из Северне Албаније, затим из околних предела: Подриме и Подгора, из Призрена и из Црне Горе. Породице пореклом из планинских предела Северне Албаније, Црне Горе, Подгоре итд силазиле су постепено у равницу из економских побуда, јер су овде природни услови за живот били много бољи него у старом кршевитом и пасивном крају. Остале породице, из Призрена и околних села, дошле су у новије време, махом пред Балкански рат, или између два светска рата, у време када је Сува Река све више преузимала функцију градског насеља, новог тржишног центра, где су занатлије и трговци могли боље да сарађују. Многе породице старином из планинских области (Северне Албаније, Црне Горе) као узрок досељавању наводе крвну освету. Међутим, то је био само повод да се напусти стари крај који им је пружао скромне могућности за живот. У даљем излагању груписаћемо поједине породице по крајевима одакле су пореклом:

Срби.

Ивовићи: Дедићи 3к, Михајловић 1, Младеновић 1, Спасић 1, Цветковић 1, Перић 1к, Исаиловић и Ђорђевићи 3, свега 12 кућа, славе св. Василија (Нова Година), према предању, најстарији српски род. Доселили су се у турско време, не знају тачно кад, из Берана (Иванграда) или из околине овог места. Дошла су два рођена брата, Иво и Јован. Избегли су због крви. Доцније се Јован вратио у Васојевиће. Овдашњи Ивовићи су од Ива. Издају се за арбанашки фис Мазрек.

Новаковић (1к, св. Арханђел) дошао је као кафеџија 1913.

Милутиновић (1к, Св. Петка) дошао је у исто време као жандарм и овде остао. Обојица су из Куршумлије.

У Широком (на заравни истог имена), које се рачуна као заселак Суве Реке, живе породице:

Миленковић (1к, св. Врачеви) из Мачковца код Куршумлије;

Митровић (1к, св. Арханђел), из Куршумлијске Бање;

Цветковић (1к, св. Арханђел) из неког села у околини Куршумлије;

Веселиновић (1к, св. Мина) из истог краја.

Марковић „Бугараш“ (1к, св. Никола), из Житорађе у Топлици.

Бојевић (1к, св. Агатоник), из Куршумлије.

Наведене породице доселиле су се у исто време (1926).

Анђелковић (1к, св. Никола) је арбанашког порекла. Дошао је из Слопужана у околини Суве Реке. Овде се оженио Српкињом, прешао у православну веру и асимиловао се у Србе.

Величковић (1к, св. Никола) дошао је као жандарм 1927г из Неготина у Крајини и овде остао.

Унутрашња имиграција.

Јоргић (1к, Ђурђиц), од Јоргића из Призрена, дошао је као трговац 1900, а даљим је пореклом из Смаћа у Подрими. Његови сродници Јоргићи су у Косовској Митровици и у Београду.

Павловић (1к), пореклом из Турјака у Подрими, а овде је дошао 1910 из Ђаковице.

Микић (2к, св. Никола), трговачки род, старином из Сретске, дошли у Призрен, а отуда овде (1912). Њихови сродници су у Сретској, Призрену, Ораховцу (Трбусићи), Гњилану (Живковићи) и Светозареву (Јагодини).

Младеновић (1к, св. Никола), трговачка породица, старином из Сретске, досељена 1912г из Призрена.

Денић (1к, св. Петка) доселио се као трговац 1922 из Урошевца.

Генић (1к, Ђурђиц) пореклом је из Смаћа. Дошао је као службеник 1925г из Призрена. Његови сродници су Стојадиновићи у Ораховцу и Житковцу.

Фишкаловић (1к, Стевандан), старином је из Сретске. Овде се доселио 1928г као трговац. Има сроднике у Приштини.

Васиљевић „Чифутче“ (1к, св. Никола), од Васиљевића из Призрена. Доселио се отуд 1941 као трговац. Има сроднике у Владичином Хану.

Из Призренског Подгора и Подриме су:

Трајковићи (5к, св. Никола), из Брњаче, а даљим пореклом из Рожаја. Доселили су се одавно у турско време. Некада је то била велика задруга.

Стефановићи (2), Спасићи (2к), свега 4 куће, Митровдан, прешле су 1915г из Корише.

Симићи (2к, св. Никола), дошли су у исто време (1915) из Ораховца.

Петровић (1к, Ђурђиц), свештеничка породица, доселила се из Љубижде.

Шиптари.

Гаши (25к), деле се на братства Легенај и Пирај. За Пирај се мисли да су српског порекла, да су за време Турака помуслимањени и да су се доцније претопили у Шиптаре. Према предању, међутим, Пирај су Шиптари, који су доскоро били католици, а предак им се звао Перај или Пирај. Породица Арифа Шаше, према предању, међу најстаријим суворечким породицама, довод порекло од Ајваза Гаша. Братство Бучоли или Ахметај живело је дуго у Будакову (Подгору), а отуд се доселило овде.

Бериши (39к) зову се и Berisha e Bardhe (Бели Бериши) за разлику од Berisha e Kuqe (Црвених Бериша или Куча), према предању, пре око тристотине година дошла су три брата и настанила се: један у Сувој Реци, други у Малој Хочи (Подрими) и тамо оставио потомство (Бериша око 20 кућа), трећи у Доброшевцу (Дреници) и од њема је остало доста потомака. Бериши се зову и „Аљшиће“ и деле се према положају кућа у селу на Горње Берише (Berisha e Eper) и Доње Берише (Berisha e Poshter). Бериши и Кучи не орођавају се међусобом. Родослов Ејуп Хајдина Берише, старца од 87 година (1955): он, Ејуп, – Хајдин – Вели – Осман – Хусеин. Даље не зна. Сам Ејуп има сина и унуке.

Шаља (16к), деле се на братства: Хоџај (3к) и Биљикбаше (13к), старином су из Кољча у Северној Албанији. Родослов Кадрије, старог 63г (1953): он, Кадри – Исуф – Дина – Рахмон – Рустем – Алија – Ибрахим, сви рођени у Сувој Реци, даље не зна.

Кучи (68 кућа) су из „Скаја“ (Крајине) поред Скадарског Језера. Предак дошао као католик а овде прешао на ислам. Кучка братства су: Јупај (22к), Демај (12), Барјактарај (15к), Бицај (4к), Ходај (6) и Кељај (7). Према предању Кељај се зову по селу истог имена на Црном Дриму (код Дебра) Тамо је удата нека од Кељаја, па пошто јој умре муж, врати се с децом у стари крај. Родослов Сахит Мусе, старог 70г (1953): он, Сахит – Муса – Суља – Смајл – Митра и неки други којима не зна имена, рођени сви у Сувој Реци.

Криези (20к), дошли су из Подриме и Ђаковице, а даљом старином су из Северне Албаније. Деле се на Гељанце и Пушимке. Гељанци се зову по селу Гиљанцу у Подрими,  док други имају надимак, презиме, изведено од арбанашког „pushim“ (одмор). Њихови преци на раду „често су се одмарали“, па им отуда надимак.

Хељшани (3к) дошли су из Пећана (Подгора), даљим су пореклом од реке Фанда у Мирдитама, па их зову и Фанда, Фандићи.

Кабаши (2к) су из Мушутишта у Подгору, дошли су за време старе Југославије.

Породица Хајдар Рамадана доселила се из Призрена после Првог светског рата. Даљим је пореклом из Топлице. Настанила се у Призрену после рата 1877-1878г.

Имиграница из ближе околине.

Хељшани (11к), из Крајкова у Дреници. Издају се за фис Хељшан.

Бериша Демир Гани (1к) дошао је као надничар из Призрена за старе Југославије.

Из Подгора и Подриме су:

Хељшан (6п); 4п су дошле из села Пећана, а 2 из села Дуља (од фиса Хељшан), док су старином из Северне Албаније.

Битићи (7п) су из Деловца. За 2п мисли се да су старином из Љуме у Северној Албанији.

Неке п досељеника из Подгоре или Подриме, припадају другим фисовима и нису у сродству с наведеним породицама. Неке су циганског порекла, али говоре шиптарски и издају се за Шиптаре. Овде спадају:

Бериша Рамадан, циглар из села Пиране;

Гаши Халил Реџеп, из Крушице;

Пајазити (3к) из Пећана, дошли су око 1905. Издају се за фис Краснићи.

Бахтијари (2к), пореклом из Оптеруше, доселили се отуда за старе Југославије. Они су надничари и печалбари.

Гаши Ука Емин (2к), из Оптеруше пореклом. Овде су ковачи.

Бериша Ћерим Курта (1к), срески курир („потрођел“или „протођер“), дошао је из Пиране.

Салих Садрија (1к) ковач из Речана. Издаје се за фис Гаш.

Реџеп Брахим, пензионер, од фиса Гаша.

Баки Бериша, ковач.

Сефер Брахими, надничар.

Лимон Брахими, сеоски говедар, од фиса Гаша. Наведене породице су из села Корише.

Исељавања. – Највише исељеника је у Призрену нпр породице: Пупа, Ћкала, Кучи, Ценај, Љаску, Ћерпани. За време старе Југославије неке породице иселиле су се у Турску. Од фиса Гаша иселиле су се три породице: 2 у Истамбул, а 1 у Салихлу код Смирне. Неколико породица Ивовића иселило се у Призрен, Косовску Митровицу и Смедерево. Иселило се и неколико циганских породица, које овде нису имале своју земљу, па је њихов боравак у насељу ионако био привремен.

П.С. У срезу Подгора 1931г било је 16.220 становника у томе 13.558 исламске, а 2.539 православне вероисповести (у Сувој Реци 5.001, у томе 4.461 и 529, респективно). 2012 године било је 59.722 становика у општини Сува Река, у томе 59.076 Албанаца, 493 Ашкала, 41 Рома, 15 Бошњака, 4 Турака и 2 Срба.