Šuma, Površ i Zupci u Hercegovini

• Талежа (Требиње)

Село лежи на рачном, голом и кршевитом месту. Куће су размештене по влаци око једне продоли, која се пружа правцем С-Ј за 600-700м…

Талежа је једно од најстаријих села у Шуми, што се види и по помињатим старинама, а и по највећем простору који овом селу припада, јер има земље као других пет села. Сем овога има и највише старих породица.

У селу има 17к, од којих су 12 у Горњој а 5 у Доњој Талежи. П су: Шеро (1), Башићи (4), Игњатићи (2), Кољиврат (1) и Геруни (9).

Породице су:

Шеро, који се држе за најстарије у селу. Прича се да је њихова била сва Талежа, па су временом самрли, а Турци им земљу отели. Има их само 1к. Родбине нигде немају. Славе Никољдан.

Башићи, за које се не зна одакле су старином. Памти се само да је Вујин Башић пре 200г преселио у Луг, на десној страни Требишњице, те му и данас тамо има потомака. Пре 140г један је прешао у Ђедиће, те их сад има тамо 3к. Има их 2к у Рупном Долу у Површи, где су пре 70г прешли из Талеже. Славе св. Јована.

Игњатићи, такође стара породица. Има их у Волујцу, где су прешли из Талеже пре 150 и у Бобовиштима у Површи, где им је један рођак прешао пре 50г. Св. Јован.

Кољиврат, такође стара породица. Један је пре 120г преселио у Спарожиће, а одатле један пре 55г као домазет отишао у Бобовишта. Старо му је презиме Продановић, а садање је презиме по томе што им је неки стари клао браве по врату, а не испод грла.

Геруни, једини досељеници у Талежи. Дошли су из Скадра или из Куча у ЦГ. Прво је један прешао у Чопице у Бобанима, а откуд су пре 180г два брата: Ристо и Никола прешли у Талежу на Омерагића Читлук. Има их 1к у Дубровнику, а један живи у Задру. Старо им је презиме Милошевићи, а овако су прозвати по томе што им је ники стари куповао и јео неку ситну морску рибу која се зове гера. Јовањдан.

Шеро и Кољиват прислужују Велику Госпојину, а сви остали Цвети.

П.С. Талежа је имала 63с у 1991г (Срби 61, Хрвати 1, остали 1), а у 2013г 31с у 13 домаћинстава.

Дражин До (Требиње)

Село се находи у углу што га прави дубровачко-требињска цеста са реком Требишњицом. Сеоске су куће са горње стране цесте, и то 3-4 уза саму цесту за 50-80, далеко од куће…

П су: Џоџи (5к), Пиџуле (5), Правице (4), и Мишковић (1). Свега је кућа у селу 15.

Данас у Дражин-Долу нема ниједне старе породице. Породице су:

Џоџи, пореклом из Суторине, од п Мрачевића, одакле су дошли на турску земљу пре 140г. Јован-дан (23.9).

Џоџи, старином из Зубаца, од п Кисјелица. Предак име био најпре момак у Џоџа у Ђедићима, одакле се прешао у Рацана, који га је пре 85г усинио и оставио за наследника. Сада слави св. Климентија (25.11), а ранија му је слава била Ђурђев-дан.

Мишковић се овде доселио на читлук ман. Дужи из Десин-Села пре 115г. Кажу, да им је старина у Дабру, у котару столачком. Прво је славио Никољдан, а сад св. Климентија (25.11).

Правице. Један је Правица овде доселио пре 115г из Новога, а други из оближњег села Биоче пре 35г. Св. Јован.

Пижуле или Пиџуле су од Секуловића из Ораха у Шуми. Дошли су овде пре 80-90г. Овако су прозвати по томе што им је некаква баба непрестано седела на пижулу – пријекладу. Михољ-дан.

Као што се види, садашње с овога села врло је младо – из 1760-1815. Сви су се укметили на турску или манастирску земљу. Даље је село расло деобом задруга…

П.С. Дражин До је 1991г имао 46с (Срби 41, Југословени 4, остали 1), а у 2013г 80с у 26п.

3. Бијелач (Требиње)

Село је између Требишњице и дубровачке цесте, са доње јој стране, за читам км далеко, а од Требишњице је удаљено за 300-400. Земљиште на коме је село равно је и сасвим кршевито.

Воду пију са Требишњице, а има и једна приватна скоро направљена чатрња са кишницом…

Свега има 9к и све су Правице.

Да је село старо доказују старине, а и п која га насељава.

У селу се Правице, који су старином од некуд из Далмације. Прича се да им је предак отуд побегао и ступио у службу у манастиру Тврдошу, а после постао кмет манастирски. По свој приливи је био католик. То је морало бити врло давно, јер су четворица од Правица били калуђери у манастиру Тврдошу, који је порушен крајем 17в. Још се прича да су, докле их је само била 1п, живели у пећини Мастапића Гају близу Десин-Села. Из те су се пећине по свој прилици доселили у Бијелач. Зна се кад су дошли у Бијелач да их је било три брата и да се један звао Грујица. Пошто су ту у млиници убили једног Турчина неки побегну у Нови, где их и сад има. Из Новог се један поврати и настани у Дражин-Долу. Још их у Требињу имају две и у Дубровнику једна кућа. Славе Зачеће Јованово (23.9) а прислужују Велики Четвртак.

П.С. Бијелач је 1991г имао 14с (Срби 14), а у 2013г имао је 59с у 17д.

4. Спарожићи (Равно, Федерација БиХ)

На путу из Требиња у Дубровник, иза Глухе Смокве налази се кладенац Радованово Ждријело, у коме је, за 300м лево од пута, село Спарожићи. Кланац с истока затвара Кук, а са запада Ком, на чијој су источној страни сеоске куће. Земљиште је врло кршевито. Воду мију с једне локве, а стоку поје са једног ровања…

У селу има 5к (?)…

У селу су старинци: Орози 6к, за које се не прича да су се одакле доселили. Св. Стеван (27.12).

Од досељеника су:

Скварице 2к, пореклом с Грахова, од тамошње п Ковачевића. Први који је од њих овде дошао, а то је било пре 180г, био је посинак једном Орозу. Сад славе св. Стевана (27.12), а пређашња им је слава била Ђурђевдан (23.4).

Кољиврат 1к, је прешао из Талеже пре 120г на агинску земљу. Никољдан.

Сви сељаци прислужују Илин-дан.

П.С. Спарожићи су 1991г имали 22с (Срби 22), а у 2013г нису имали становника.

5. Гола Главица (Равно, Федерација БиХ)

Село се налази на присојним странама Градишта, Ћуковице и Илијине Главице, коса брда Стражнице које је СЗ од села. Село је на висини од 300м.

У селу има 9к, које су: Вучетић 1, Тараили 5, Ковач 1 и Врчци 2.

Да је ово село врло старо, тврде грчка гробља, затим број локава – 4 као и једна сс п. Још се прича да је овде била стара п Басори који су пре 150г отишли у Требиње. Досељеници су из краја 17 или почетка 18в.

Вучетић, једини сс у селу. Кажу да је то некад била јака задруга и најбогатија п у целом крају. Они су, веле, саградили и сеоску цркву. Никољ-дан.

Тараили, дос из Гацка, од тамошње п Гргуревића. Предак им је овде дошао пре 200г. Пре 140г одавде им је један прешао у Мрњиће у Површи. Има их и у Орашју у Површи. Раније су се звали Милићи. Стара им је слава Ђурђев-дан, коју и данас славе ови у Голој Главици, докле је онима у Мрњићима и Орашју Јовањ-дан (23.9).

Ковач, старином из Рисна у Боки Которској. Први је овде дошао кад и Турци из Новога и овде се укметио. Јовањдан (7.1.).

Врчци, старином са Зубаца, из села Коњског, од тамошњег бр Ратковића. Први је овде дошао на агинску земљу пре 180г. Ђурђевдан.

Селу је прислуга Ђурђевдан.

П.С. У 2013г ово насеље није имало становника у Федерацији БиХ. У РС имало је 1991г 20с (Срби 20), а у 2013г имало је 11с у 5п.

Довде описаних пет села чине опћину Правица.

6. Мијонићи (Требиње)

Село се налази око пута Попово-Требиње, у кршевитој равни долине реке Требишњице, за 20м далеко од ње. Пију кишницу из 4 чатрње и једне локве, зване Церовица.

У селу има 13к, од којих су 9 у Горњим и 4 у Доњим. У Горњим су све Бубали, а у Доњим Вулетићи.

У селу су породице:

Бубали, који су старином из љубинског котара, из села Влаховића. Старо п им је Влаисевићи. Прича се да је ово била властеоска п. Они сами причају да им је неки предак био војвода под Влатком Хранићем, и да је био на Косову. Још је, кажу, тај војвода са Влатком разбио Турке на Рудини, код Билеће. Уласком Турака у Херцеговину и они су посрнули и осиромашили. Иза тога се 1к од њих преселила на Арсланагића Мост, И од Требиња. Доцније су им Турци за неке услуге дали земљу у Мијонићима, те се тамо пре 280г населе. Тада их је било два брата: Илија и Милија. Овом другом се ту не допадне, него оде некуд у Босну, а Илија остане и од њега су свих данашњих 9к. Код Арсланагића Моста и данас има 15к Гудеља, који су једно браство са Бубалима. Ђуђрев-дан, а прислужују Велику Госпођу.

Вулетићи, који су старином из Новога, одакле им је пре 200г дошао овде предак код једног Бубала, који га је посинио. Ђурђев-дан, мс Велика Госпојина.

П.С. Мионићи су 1991г имали 26с (Срби 26), а у 2013г мање од 10с у 5п.

7. Десин-Село и Марић-Међине

Десин-село је на једној кршевитој равници, за 1км од Требишњице. Његов део Марић-Међине лежи на самој обали те реке. Сеоске куће река не плави јер јој је на том месту корито доста дубоко…

У Десин Селу имају 2к – Шкаро и Мишковић, а у Марић Међинама 3 које су све Влатковићи. Свега је у селу 5к.

Према томе, што су Мискини, који су у овом селу били пре ратовања турско-млетачког из краја 17в, ту били од старина, види се да је било још одавно насеља на овом месту. Али је село служило као неко привремено насеље докле се не би нашло боље.

За сад су у Десин Селу најстарији: Влатковићи, који живе у Марић Међинама. Њима је старина у Кочелима, с десне стране Требишњице. Први од њих је од турског насеља овде дошао пре 140г и укметио се на манастирској земљи. Има их још у Кочелима и још у неким селим у требињском котару. Шћепан дан 27.12.

Мишковић или Укропина пореклом је из б Укропина из Љекове у Површи, одакле му се дед доселио у Гомиљане, где се звао Максимовић. У Десин-Селу је живо неки Мишковић, ујак тог Максимовића, који је био старином из Дабра у столачком котару. Пошто тај Мишковић није имао деце, посини сестрића који, наследивши га, узме његово презиме и славу, те сад слави Никољ-дан, док остале Укропине славе св. Климента, 25.11.

Шкеро је старином из Запланика, одакле је преселио у Крајковиће. Из Крајковића је отишао у Слано, одатле у Кочела, одакле су дошли овде пре 20г. Има један у Србији (Драго Шкеро Ђурић, жандармеријски капетан). Ђурђевдан.

П.С. Десин Село је у 2013г. имало 17с у 7д. Марић Међине су 1991г имале 8с (Срби 8), а у 2013г имали су мање од 10с у мање од 10п.

8. Церовац (Требиње и Федерација БиХ)

Село је у једној кршевитој равни…

Село је збијено. 3к су под једним слеменом, остале две само су 10м делеко од ових. У селу има 5к, које су: Галеб 1, Мискини 2 и Башићи 2…

Ово село није старо. Овде се населила негде између 1684-1718г 1к Радојичића из поменутог оближњег селишта Свиње. Од тога Радојичића, који се иначе звао Саћ, данас је Галеб, који је у селу најстарији. 1к Галеба има у Волујцу у Површи, куд је одселио одавде пре 15г као домазет. Слави Шћепандан.

Убрзо иза Галеба доселио је на агинску земљу Мискин из Десин Села. Одавде је један отишао у Орашје у Површи, где их има 4к, а из Орашја пре 75г један је отишао у Рупни До, где имају 2к. У Волујцу их имају 3к, где се зову Кудрови, у селу Биограду их је 1к и у Хрупјелима код Требиња опет једна. Шћепан дан.

Башићи из Талеже, одакле је један прешао назад 60г, Јовандан.

Цело село прислужује Петро-дан, јер је тада главна служба код цркве Петровице…

П.С. У Равну 2013г није било с. У РС било је 7с у 1991 (Срби 7), док је у 2013г било мање од 10.

9. Кликовићи (Требиње и Равно)

Село је смештено око Капетанова Дола, а у подножју обронка брда Стражнице, званоог Кличањ, који је И од села…

Село је старо, што се види по оним грчким гробљима, од којих су, по причању, још старије „плоче“ на Спасовој Глави. То се види из имена појединих места око села: Главашева Виноградина и др.

У селу су Лончари, који су овде још од 200г. Старо им је пр Тезијићи, а старином су из Борча на врелу Неретве. Прича се како је неки од тих Терзијића продавао овуда лонце. Тада су се у Борчу после некаквих ратова сви тамошњи с истурчили, те овај чувши за то не хтедне тамо ићи, него се настани у Кликовиће. Због тога што је продавао лонце прозову га Лончар. Од њих су у Дужима Секерези, камо је први прешао пре 160г. 2к Лончара има у Чичеву код Требиња, где је један прешао пре 85г. Јовањдан, ма Илијиндан.

П.С. У Равну 2013г није било с. У Требињу је 1991г било 11с (Срби 11), а у 2013г било је мање од 10с.

10. Јушићи (Требиње)

Село је у кршевитој равни, западно од долине, зване Долина под Кућом, за пола сата од Требишњице… У селу је свега 5 кућа и све су Вулешевићи…

Да је село старо види се и из старина, о којима је сад говорено. А прича се и то кад су данашњи становници овде доселили у време турско – млетачког ратовања, да су овде били некакви Чаушићи, који су доцније самрли. Дакле је село било насељено у 17в.

У селу су Вулешевићи, који су пре становали у Тврдошима код манастира Тврдоша, а стаје им биле у Марић – Међинама. Овде су дошли крајем или почетком 18в. Вулешевића има и у Полицама, Придворцима и Гомиљанима код Требиња и у Јањи и Бијељини у Босни. Шћепан-дан (27.12) а мс Велика Госпоја.

П.С. Јушићи су имали 5с у 1991, а у 2013г имали су мање од 10.

11. Петровићи (Требиње)

Село је на кршевитој равни, у дну једног дола, управо придоли, званог До под Кућом, са северне му стране, а за 25м од Требишњице…

По старинама види се да је село старо.

У селу су Аџовићи, који су пре турско – млетачког живели у Кочелима, с десне стране Требишњице, а у овом селу су им биле стаје. Када су Млечани држали леву обалу Требишњице, ови пређу под њихову страну и населе се у Петровићима, а кад завладају и левом обалом Требишњице отму им и ову у Петровићима. Шћепандан, а прислуга им је Ваведеније.

П.С. Петровићи су имали 3с у 1991г, а у 2013г имала је мање од 10с.

12. Цицина (Требиње)

Село лежи на подножју брда Хума, које се диже ЈЗ од села. Сеоске су куће на равну, али кршевиту земљишту. Између села и Хума има комада радне земље, које зову Долови. Пију кишницу са 3 чатрње и једне локве…

Свега је у селу 12к: Рашовићи 6 и Краљевићи 6…

Село је старо јер су обе породице у овом селу старјеници.

У селу су Рашовићи, за које се прича да су најстарије колено у Шуми. Од њих је свагда бивао кнез, и по њима се и цела опћина Рашовића назвала. Прича се да се нека Рашовића одива удала за Кудуза у Пољицама у Попову. С домаћином је имала једно мушко дете, па је после обудовела. Син јој се потурчи и временом постане пашом и прозове се Баул-паш, јер му је мајка била из Бауловића. Једном тај паша дође на свој вилајет и разапне шатор на Бауловићима, с десне стране Требишњице. Позове мајку к себи и дарова је, а Рашовићима извади берат да остану свакад кнезови и да их ни паше не могу раскнежити. Тај је паша саградио и цркву у Кочелима. Рашовићи славе Шћепандан, а мс Задушнице.

Краљевићи су такође врло старо колено. Од ових има Краљевића и у Сарајеву. Шћепандан, мс Задушнице.

П.С. Цицина је имала 1991г 29с, а у 2013г имала је мање од 10с у 5д.

13. Крњевићи (Требиње)

Село се налази на кршевитој равни, близу помињатог караванског пута, на 20м од Требишњице. Високо је 270м…

У целом селу је 10к, од којих су у Крњевићима: Вреће 3, Спаравли 3, Џоџе 2. У Арбанашкој су 2к Милаковића.

Ма да око села нема остатака ранијих насеља, оно је врло старо. У селу су живели Мајкали, недавно самрли, који су били врло старо колено, а старина им је у овом селу. Прича се да су били врло богати и да је њихов био цео Дебели Луг. Данашњи насељеници су дошли овде у половини 19в.

У селу су:

Спаравали, дошли овде пре 55г из Кучића. Ђурђевдан, мс Вариндан.

Вреће, дос пре 50г из Крајковића. Никољ-дан, мс Савиндан и Преображење.

Џоџе, досељени пре 50г из Ђедића. Ђурђев-дан мс Варин-дан.

Милаковићи су пре 59г прешли из оближњег села Јасенице у Бобанима и населили се на Врећине стаје у Арбанској. Јовањ-дан.

П.С. Крњевићи су имали 1991г 12с (Срби 12), а у 2013г мање од 10с у 4п. Арбанашка је 1991г имала 2с (Срби 2), а у 2013 години није имала с ни д.

14. Ђедићи (Требиње)

Ђедићи леже на кршевитој равни, 2км од Требишњице далеко. Пију кишницу из 3 чатрње и једне локве.

Свега је у селу 14к, од којих су: Џоџи 5к, Мерћепи 2к, Спаравали 4к, Башићи 3к.

Старину села потврђује старо гробље и стара црква. Осим тога има и 1 стара п.

У селу су:

Џоџи, старјеници, Ђурђевдан.

Мерћепи за које се прича да су се доселили овде пре 260г до 280г из Риђана у ЦГ. Шћепан-дан, мс Задушнице.

Башићи су старином из Талеже, одакле је први овде доселио на агинску земљу пре 190г. Јовањдан.

Спаравали (Тадићи), од којих један дошао овде на читлук пре 130г. Овако се зову што им је неки стари „спарињао“ – убио некога. Ђурђев-дан, мс Задушнице.

П.С. Ђедићи су 1991г имали 33с (Срби 31, Југословени 2), а у 2013г мање од 10с у 4п.

15. Кучићи (Требиње)

Село је на једној кршевитој равни, између Ђедића, Крњевића и Цицине…

У селу има 8к од којих су: Спаравали 6к и Вреће 2к.

Село се пре 200г звало Бијакићи, а кад се овде пре 200г доселили Спаравали из Куча у ЦГ, село се по њима Кучићи.

Кад је први Спаравало пре 200г овде дошао село није било пусто, али се не памти ко је ту живео.

У селу су породице:

Спаравали, најстарили у селу. Дошли су овде пре 200г из Куча од Дрекаловића. Још их има 4к у Ђедићима, 3 у Крњевићима, затим у Кочелима, Требињу и Мостару. Ђурђев-дан.

Вреће су из Крајковића, одакле је један овде као кмет дошао пре 90г. Св. Никола.

П.С. Кучићи су 1991г имали 13с (Срби 13), а у 2013г имали су 25с у 9д.

Села Мијовићи, Десин-Село, Церовац, Кликовићи, Јушићи, Петровићи, Цицини, Крњевићи, Ђедићи и Кучићи чине опћину Рашовићи.

16. Хум (Требиње)

Село лежи у присојној страни брда Хума и његових обронака: Сиљенових Греда, Стоља, Превоја, Голог Бријега, Тољеног, Угљенака и Ковачника…

Село се пружило страном Хума и оближњих му главица. При Хуму има у чопору 5к; ту живе Колаци. Од ових даље за 40м има 1к Тарана, затим на 70м даље имају 2к Станића, а иза њих су на 100м 3к Јаловица. Разбијености кућа узрок је кршевито земљиште. Куће у чопору су постале од задруга. Свега је у селу 11к.

Село је старо, што се види по многим старинама и траговима насеља, а има и старјеника.

У селу су:

Јаловице, које се држе за старјенике. Јован-дан, мс Васкрсеније.

Колаци, старином из ЦГ, из Риђана код Никшића. Пре 300г један је преселио отуд у Туље у Попову, где их и сад имају 2к. Отуд је један прешао у оближње село Јасеницу, а одатле пре 120г на агинску земљу. Из Туља је један прешао у манастир Тврдош пре 200г и док је тај манастир постојао био је манастирски пчелар. Његове потомке зову данас Поповци, с тога што су досељени из Поповима. С Колацима су род и Влачићи у Полицама код Требиња. Јовандан, мс Васкрсеније.

Станићи, су из Зачуле, одакле им се први овде доселио као кмет пре 35г. Стара им је слава Јеремијев-дан (1.5). Сад славе Јовањ-дан (23.9), а прислужују Јеремијев-дан.

Тарана (Тахрана) се пресели пре 35г из Старог Сланог, на десној обали Требишњице, и укметио се на турској земљи. Старо му је пр Милојевић, а овако су прозвате, како се прича, што им је некакав стари био веома висок, те је једна турска девојка кад га је видела рекла: „колики је, докучио би с неба таране“. Кажу да су Милојевићи на брду, СИ од Требиња, и Лечићи, Влатковићи и Брчићи у Требињу једно браство. Шћепан-дан, мс Васкрсеније.

П.С. Хум је 1991г имао 108с (Срби 100, Хрвати 2, Југословени 3, остали 3), а у 2013г 15с.

17. Крајковићи (Требиње и Равно)

За пола часа СЗ од брда Хума, при ЈИ страни брда Раздоља налази се село Крајковићи…

У селу има 10к, има 10к, од којих су: Вреће (2), Курилићи (3), Радуловићи (3) и Шкеро (1).

П су:

Вреће, најстарији у селу, дос су се овде на турску земљу пре 180-200г из Мркоњића у Попову. Овако су прозвати по неком старом што је вреће продавао, иначе право им је пр Милутиновић, како се и данас зову они што су остали у Мркоњићима. Никољ-дан.

Радуловићи су из Калуђеровића. Отуд им је неки стари доселио пре 160г. Био је католик, па се „покрстио“. Они у Калађурђевићима и данас су католици. Ђурђев-дан.

Курилићи су из Драчева у Попову, одакле им је неки стари овде доселио као кмет пре 150г. Никољ-дан.

Шкеро је из Запланика, одакле је дошао овде и укметио се пре 70г. Ђурђев-дан.

П.С. Крајковићи су 1991г имали 23с (Срби 19, Југословени 3, остали 1), а у 2013г нису имали с у Равном, ни у Требињу (где је било 12 кућа).

18. Кутина (Равно)

Село лежи у подножју брда Жђеринца, са западне му стране. С од села дижу се Расови, а Ј и З пружа се кршевита равница…

Село је збијеног типа. Свих 8к колико их је у селу, збијене су у једном чопору. Све припадају једној породици – Прњатима.

Да је село старо могло би се изводити, само по Прњатима који су овде одавно. Њима се порекло не зна. Има их 6к у Крушевицама, који тамо држе за старјенике. Стара им је слава Лучин-дан, по чему би се могло рећи да су од Никшића. Данас ови у Кутини славе Јовањ-дан по Божићу, а прислужују Св. Саву. Они у Крушевицама славе Зачеће Јованово (23.9).

П.С. Кутина је 1991г имала 19с (Срби 19), а у 2013г мање од 10.

19. Зачула (Равно)

Село је при ЈЗ страни брда Чуле. Куће су се за 25м попеле уза страну, те је село на виисни од 300м…

Зачула је једино село у Шуми, где има живе воде. Та је вода, која се зове Рева, испод села, у подножју Чуле. Вода је у дубини, врло је студена и никад не пресахне. Имају још и 2 чатрње и 3 локве…

Село је збијеног типа. Између појединих кућа растојање је 5 – 15м. Путем је подељено на двоје, те у једном делу живе Станићи (5к), а у другом Куртовићи такође 5к. У целом је селу 10к.

Село је старо, што се види по старинама око села а и по двема старим породицама.

У селу су: Станићи који су овде од вајкада. А имали су и своју земљу од старина. Јеремијев-дан, а мс Тројичин дан.

Куртовићи или Куртовићи су некад живели у данањем селишту Беровићима. И они су имали свој земље од старина и бивали су кнезови, те се по њима и кнежина прозвала Куртовићи. Прича се да је један од њих имао три сина, од којих су два била код њега, а трећи је био у служби у Подстрању код Дубровника. Кад је једном отац са та два брата орао, наиђе покрај њих неки Турчин, трговац, и запита их да код њих преноћи. Синови опазе код госта новаца, па упитају оца да ли да га закољу. Отац је бранио, али га они ипак заклаше. Онда им отац нареди да у лонац ухвате крв и да то чувају док не провре. Они тако учине и лонац са крвљу оставе у кутару изнад огњишта. Сем новаца од Турчина им је остала и једна сабља са неким натписом. Иза тога отац им умре. Кад након 9г крв у лонцу проври, они, видећи да им више нема ту станка, покупе ствари и дигну некуд у Босну. Дошавши у један хан код неког Турчина, замоле га за преноћиште, он их прими, а после их прими као кметове и на своју земљу. Ага их је је веома волео и пазио, па им првога Божића пошаље синчића за полазника. Ови га радосно приме и као полазнику дарују му ону сабљу. Дете је радосно понесе оцу, но овај позна да му је то очина сабља, те оба брата погуби. Трећи брат који је био у служби врати се кући и настани се уза Станиће у Зачули, те су од њега ови данашњи. Куртовића има данас много по осталим српским крајевима. У прошло, и 18в било је у Тријесту једна врло богата породица. У Србији их има на неколико места. Славе Јеремијев-дан, а прислужују Нову Годину (Васиљев-дан).

П.С. Зачула је имала 23с у 1991г (Срби 22, Југословени 1), а у 2013г мање од 10 становника.

Орах (Равно)

Село је смештено у равну кршевиту месту, из повећи комад радне земље Руж-До.

Свега су у селу 23к, од којих су: Секуловићи 6, Хумковићи 2, Путице 8, Вучури 4, Кукавице 2 и Шигуд 1, који је у Срњаку…

Старину села највише потврђује велики број чатрња и локава, које су свакако старога постанка и што је Орах највеће село у Шуми.

У селу су:

Секуловићи, који држе за старјенике. Михољ-дан 29.9.

Хумковићи, по свој прилици б са Секуловићима. Стари су свакојако 200г. Сада славе Аранђелов-дан, а пре су славили што и Секуловићи.

Путице су старином из Гацка, одакле су прешли у Површ и живели код Рупног Дола, а отуда пре 200г дошли овде на турску земљу. Ђурђев-дан.

Вучури – Вучуревићи су једно бр с онима на Зупцима, одакле је први доселио на читлук пре 150г. Славе Ђурђев-дан.

Кукавице којима је предак дошао пре 120г из Волујца у Површи као подсвојче Путици. Ђурђев-дан.

Шигуд је Вулешевић из Шуме. Дошао из Десин-Доча на Срњак пре 25г најпре на агинску земљу, а после се искупио. Шћепан-дан.

Сви сељаци прислужују Петров-дан.

П.С. Орах је имао 36с 8 1991г (Срби 36), а у 2013г 39с.

21. Запланик – Вуковићи (Равно)

Село је на ЈЗ страни брега Планика; и то при Планику једна група кућа – Доњи Запланик, а одатле за 250м западно на кршевитој влаци је Горњи Запланик. Вуковићи су заселак ¼ часа З у једној вали крај Дола… У селу има 9к, од којих су: Пупићи 4, Милићевићи 3, Шкеро 1 и Куртовић 1.

Запланик је старо село. Ту старину доказује врло стара црква и крај ње грчко гробље и заједничко гробље других села код те цркве. Сем тога у селу имају и две старе п.

Породице су у селу:

Шкеро, врло стара п, Ђурђевдан.

Пупићи, такође врло старо бр. У време турско-млетачког рата били су се разбегли, а на њихову се земљу населио Куртовић, чије се омеђине и данас код села находе. После рата Пупићи су се опет повратили. Никољдан.

Милићевићи дос овде из оближњег села Неновића пре 120г. Никољ-дан.

Куртовић је дошао на мираз из Зачуле пре 40г. Јеремијев-дан.

Све село држи прислугу Петров-дан.

П.С. Запланик је 1991г имао 3с (Срби 3), а у 2013г мање од 10. Вуковићи су у 1991г имали 6с (Срби 6), а у 2013г мање од 10.

22. Калуђеровићи (Равно)

Село је у западном делу Шуме, близу далматинске међе; оно је смештено при осојној страни трију малених главица: Прибојца, Велике Главице и Љути. Испод села са северне стране налази се вала, а ову валу опасују од истока: Греде, од севера Мали и Велики Учинац, а од СЗ Планинковац. (Само што Планинковац не припада Калуђеровићима, већ Славогостићима). Пију кишницу из 3 чатрње и 1 локве.

У селу има 11к, од којих су: Марковићи 5 и Радуловићи и Каљи 6…

И ако у селу живи један старац од 90г ипак ништа нисам могао дознати о постанку овог села; тај старац није ми умео ништа казати. У једнима од поменутих трију омеђина живели су уз некакав пријегон данашњи ст у селу Радуловићи. За друге омеђине, које су крај горњих кућа у селу, веле, да су пре, ама давно живели некаки Ковачи, а шта је с њима било, то се не зна. За треће омеђине у опште ништа не казују. Ако се узме, а као што и сами сељани о том доказују, да су све породице староседеоци у селу, јер нити они знају за своје даљно порекло, нити сељани о томе што причају, онда се на основу тога може тврдити, да је и село Калуђеровићи доста старо. Ово потврђују и поменуте омеђине.

Данас су у селу Марковићи, врло стари. Јовањ-дан по Божићу.

Радуловићи од којих су и Каљи такође су врло старо. Раније су се звали Вучетићи. Они су вере католичке. Јовањ-дан.

Село има прислугу Петров-дан.

П.С. Калуђеровићи су 1991г имали 7с (Хрвати 7), а у 1991г имали су 21с.

23. Славогостићи, Неновићи (Равно)

Славогостићи су најзападније шумско село. Лежи под западном страном Голубинца, близу далматинске међе, из повећи комад ораће земље, зване До под Славогостићима. Неколико се кућа налазе уза Савин-До; то су Неновићи. Једна се кућа налази уз Коштриковачки До; то је Коштриковац и једна уз Владнички До; то је Владница.

У селу је свега 13к, од којих су у Славогостићима 7, Станковићи 5, Бркани 2, у Неновићима 4: Милићевићи 4, у Коштриковцу: Милићевић 1 и у Владници: Тараш 1.

Старину села тврди поменуто грчко гробље и три старе п.

У селу су:

Бркани, врло старо браство, који су од старине и властите земље имали. Аранђеловдан.

Милићевићи су такође стари. И они су имали своју земљу. Никољ-дан.

Тараш, такође старјеник. Ђурђев-дан.

Станковићи су досељени из Неваде у Бобанима, одакле су дошли пре 140г. Јовањ-дан.

Славогостићи, Запланик и Калуђеровићи имају прислугу Петров-дан код заједничке цркве Петровице.

П.С. Славогостићи су 2013г имали мање од 10с. Неновићи су 1991г имали 8с (Срби 8), а у 2013г мање од 10.

24. Ускопље (Равно)

Ово је село у углу што га чине Торак, Вар и Почивала. Сеоске су куће у присојној страни Чесвине и Почивала. Ускопље је на висини од 360м, те је највише шумско село…

У селу има 11к, од којих су: Елаковићи 2, Полићи, Кућићи, Сокнићи и Лучићи (свега 7) и Ћуртовићи 2.

У селу су најстарији Елановићи, који су старином из Повије у ЦГ, одакле им се предак овде доселио пре 280-300г. Михољдан.

Полић, Кужић, Сокнић, Лучић, једно су браство и старином су с Браног Дола у ЦГ од тамошњег бр Ћоровића. Предак им се овде доселио пре 190-200г на турску земљу. Полић се овако прозвао по жени Поли. Кужић по томе што је прекужио кугу пре 100г. Сокнић се прозвао по жени Сокни, а Лучић по деди Луци. Славе Никољ-дан.

Ћуртовић је као кмет доселио пре 110г из Сливнице у Површи. Слеви Шћепан-дан.

П.С. Ускопље је 1991г имало 25с (Срби 25), а у 2013г имало је 179с.

2. Површ

25. Дужи (Требиње)

Село се налази З од цесте која из Дубровника води у Требиње, 8км од последње вароши далеко.

У селу има 6к, од којих су: Ћеловићи 1, Секерези 2, Чуквас 1, Бегенишић 1 и Влатковић1.

Док је постојао манастир Тврдош, чије су развалине с десне стране Требишњице, 4км од овог села далеко, на месту где је данас душка црква била је једна мала црквица, а на месту данашњег села биле су манастирске торине. Када је пре 200г манастир порушен, већи део калуђера, остану и даље под турском управом, који се склоне у Дужи, где саграде кућицу и ударе темељ данашњем манастиру Дужима. Како је село засновано на торинама прозвало се Тор, и овако се обично и звало све до пред окупацију, а и данас га многи тим именом зову. Село је засновано на земљи оближњег села Љубова, с тога је пре под Љубово и потпадало, те им је био заједнички кнез, а и паша им је и данас заједничка.

У селу је настарији Ћеловић, који је као бегунац дошао пре 180г из Далмације и склонио се у манастир као слуга, па се ту и оженио и окућио. Пре 40г један је прешао у Придворце и населио се на Хаџи-Асамовића земљу. Ту их има 3 куће. Из Придвораца је један скоро прешао у Засад код Требиња. Један има и у Београду у Србији, а један у Јагодини. Славе Шћепањ-дан. Овај у Дужима прислужује Велику Госпођу, а они у Придворцима Тројичин-дан.

Сакереви су од Лончара у Кликовићима, одакле је један преао пре 160г као кмет манастирски. Један живи у Београду у Србији. Ово су презиме добили вањда по томе што им је неки стари био веома говорљив. Јовањ-дан а прислужују Велику Госпођу.

Влатковић је од Влатковича из Марић-Међина, одакле је дошао пре 55г Драго Влатковић и био кухар манастирски. Шћепан-дан.

Чуквас је из Пијавица у билећском котару дошао као домазет Ћеловићу пре 30г. Овако је назван што је био мален, а надимао се као квасац. Ђурђевдан.

Бегенишић је из Горице код Требиња. Од прошле године држи манастирску механу, коју је дотле држао Крушевац, па одселио у Мостаће код Требиња. Ђурђевдан.

Све село, као и манастир, прислужује Велику Госпођу.

Сеоско је гробље код манастира, а ту су се копали и сви хришћани што су пре 100г живели у Дубровнику. (Хришћанима народ у Херцеговини зове само православне, а католике Кршћанима или Латинима. Код манастира Дужи су се копали дакле само православни хришћани из Дубровника, јер им је тамо било забрањено као „шизматицима“, да се копају. А од како је Дубровник потпао био под Французе отада су се почели копати у Дубровнику, а то се продужило после и под аустријском владавином).

П.С. Дужи су 1991г имале 24с (Срби 24), а у 2013г имали су 17с у 4д.

26. Љубово (Требиње)

Село је смештено у подножју Љубовца и главице Луковца, западно од првог, а северно од другог. Сеоске су куће на равну кршевиту тлу, само се две хватају стране Љубовца. Село је над морем за 285м…

У селу има 9к, од којих су: Љубибратићи 6, Џорнатићи 1 и Бајчетићи 2.

Да је село старо доказ је поменуто грчко гробље, а има и једна стара п.

У селу су Љубибратићи или правије и обичније Балордићи, који су једна од најстаријих п у Површи, што им и противници признају. Они причају да ипак нису старинци, него да су старином из „Рима у Италији“ и да су се отуд доселили док је Рим још био у „благочестију2, тј пре поделе цркава. То исто причају за се и Укропине у Љековој. Кад су, како веле, изашли из Рима населили су се у Требиње на месту Ићесару, где је био православни манастир, на чијем је темељу била за турског времена а и данас је војничка касарна. Кад су тамо живели биле су им у Љубову стаје. Кад се доцније тамо доселише Турци, потисну их у Љубово и отму им земље на старом месту, а доцније и ове у Љубову, само што је један од 4 брата свој део поклонио манастиру Дужима. Од њих је био и владика Саватије, само се не зна да ли баш од ових. Прича се да их у Славонији има до 70к и да су од ових из Требиња. Има их и у Високом у Босни и баш су од ових. Говоре да се у фрањевачком манастиру у Фојници у Босни налази нека повеља њихове породице. Старо им је пр Балордићи, како се називају и у неколиким записима на књигама манастира Дужи. Први се од њих Љубибратићем назвао пре 30г војвода Мићо Љубибратић, који је умро у Београду, па су после сви ово презиме узели. Од њих има једна кућа у Хрупјелима код Требиња. Има их и у Бањалуци и Америци.

Џорнатићи рођаци са Љубибратићима. Овака названи од талијанске речи џорната надница. Љубибратићи и Џорнатићи славе св. Климентија, папу римскога (25.11), а прислужују Госпођин-дан.

Бајчетићи су старином из Мириловића у билећском котару, од којих је први дошао пре 110г као домазет Балордићу на читлук манастирски. Славе Јовањ-дан 7.1, а прислугу држе Велику Госпођу.

П.С. Љубово је имало 1991г 54с (Срби 54), а у 2013г 25с у пд.

27. Орашје и Мрњићи (Требиње)

Село се дели на: Доње и Горње Орашје и Мрњиће…

У Доњем Орашју имају 4к, које су све Мискини. Пошто овде седи кнез то је право село. У Горњем Орашју су такође 4к, које су све Тараили. У Мрњићима има 6к, од којих су 4к Кровоглава и 2 Крунића. Свега је у селу 14к.

По многим старинама види се да је Орашје старо село. Још и Кривоглави, који су од 200г у селу, причају да су њихови стари доселивши се овде напшли ст у све три сеоске мале.

У селу су:

Кривоглави, старином од некуд из ЦГ од породице Кривокапића. Први се од пре 200г преселио у Стубицу ниже Мрњића, одакле су се помакли у Мрњиће. Кажу да су имали властиту земљу, коју су Турци притисли. Јовањдан (23.9) а прислужују Петровдан.

Мискини су од оних у Церовцу, одакле се један доселио на агинску земљу пре 150-160г. Шћепандан, а прислугу држе Петровдан.

Тараили су од оних у Голој Главици, одакле је први дошао пре 140г у Мрњиће, па се после помакао у Горње Орашје ближе родној земљи. Старо им је пр Милићи. За Тараиле веле да су од Латина. Пре су славили Ђурђевдан, а сад славе Јовањдан (23.9).

Крунићи су старином из Будоши у котару билећском. Први се овде доселио као кмет пре 145г. Јовањдан.

Цело село сад прислужује Петровдан, а пре су прислуживали Велики Четвртак.

П.С. Орашје Површ је имало 1991г 20с (Срби 20), а у 2013г није имало становника, до је Мрњићи у 1991г имало 22с (Срби 22), а 2013г нису имали становника.

28. Љекова и Баонине (Требиње)

Село је смештено у присојној страни голог и кршевитог брда Репишта…

 

У Баонинама су 4к Укропина, а у Љекови 8, од који су: Укропине, Бубреших и Савиновићи и Мариновићи. Свега је у селу 12к.

У селу су:

Укропине, Савиновићи и Бубрешци који су сви једнобраство. Они су некад живели у оближњем селу Сливници, одакле су их пре 250г потисли Памучине. Они су тамо као и у Љековој саградили цркву. И они су старином из „Рима у Италији“, као и Балордићи, с којима се нису ни узимали до назад 50г. Овако су прозвати због тога што им се неки стари напио воде којом се у католичкој цркви кропе по челу, а старо им је пр Куђељице. Савиновићи су овако прозвати пре 150г по некакву Савину барјактару. А Бубрешци су овако прозвати пре 100г. С Укропинама један су род Максимовићи у Гомиљанима, на Старом Сланом и Мишковић у Деин-Слу. Од њих су и Керепине у Новом и Бошковићи у Дубровнику, а има их у неколико места и у Србији. Од њих су и Кораћи у Биограду у Површи. Св. Климентија, а прислужују Св. Петку.

Мариновићи су из Сливнице, одакле им је предак дошао пре 80г. Шћепандан, мс Св. Петка.

П.С. Љекова је имала 1991г 26с (Срби 26), док је у 2013г имала мање од 10с у 4п. Баонине су 1991г имале 6с (Срби 6), а у 2013г нису имали с.

29. Сливница (Требиње и Равно)

Село је смештено у средини једне вале, која се пружа од Љекове на југ. Та је вала дугачка 3км, а широка 300-400м…

У селу има 12к, од којих су: Мариновићи 2, Дробјеници 1, Ћуртовићи 1, Ђурине 1, Трифковић 1, Радуловић 1, Шилобади 2 и Сврдлани 3…

И ако око села нема старина ипак је село старо, јер су у њему одавно живеле Укропине, који су данас у Љекови, а врло су старо браство.

У селу су:

Мариновићи, Шилобади, Дробјенци, Ђурине и Ћуртовићи (7к) и Памучине у Заградињу сви су једно братство. Прича се да је пре 280-300г овде дошла из Ћеклића у ЦГ овде дошла из Ћеклића у ЦГ удовица некаквог Илића са своја два сина: Угљешом и Браниславом. Овде је с децом ступила у службу код сливничког кнеза Куђељице. Кад јој синови поодрасту, затраже да их кнез исплати. А овај их отера не давши им ништа. Они се онда одметну у оближњу главицу Црну Гору, саграде тамо нешто кућице, и почну отуд нападати на Куђељицу и чинити му велику штету. Видећи се Куђељица на невољи, науми да их смакне и позове их на кумство. Ови дођу, а Куђељица навали на њих велико пиће, али кума једном од њих тајно докаже да не отпасује оружја. Кад је Куђељица наздрављао, што је био знак да их побију, онај трезни скочи и погуби неколике главе, а остали се разбегну, но их је гонио до Љекове и посекао 13 глава, а под Љековом засекао мачем и тиме одредио границу између Сливнице и Љекове. Шилобади у прозвати по неком Стојану који је имао висок а танак врат. Овај је Стојан имао 9 синова, од којих су 7 отишли у свет, а само Јефто и Јово остали дома. Дробјенак је постало од тога што је неки много дробио (говорио). А Ћуртовићи су овако прозвари пре 120г по некоме што је носио ћурак. Шћепан-дан.

Радуловић је старином из Кривошија из села Дврсна, одакле је прешао у Волујац, а отуд пре 130г овде. Од истог су браства и они у Туљу преко Требишњице, који су старији него ови у овом селу. Од истог су бр и Радуловићи у Мостару. Кажу да их у Кривошијама има више кућа. Овај у овом селу слави Шћепандан.

Трифковић је однекуд из невесињског котара, одакле је дошао пре 110г овде као слуга данас самрлих Ројевића. Шћепандан.

Сврдлани су из Расовца код Требиња, одакле је један овде дошао пре 90г као домазет. Старо им је презиме Аничићи, а овако су прозвати што им је неки стари сврдлао – мутио по народу. Пре су славили Никољдан, а садања им је слава Шчепандан.

Сви сељаци прислужују Преображење, а неки држе још и Цвијети.

П.С. Сливница је у Равну имала мање од 10с, а у Требињу није имала ст у 2013г.

30. Заградиње (Равно)

Село се находи изнад једне вале у присојној страни Великог Врва (Врха). Земљиште око села тако је кршевито да до назад неколико година није могао коњ доћи у село, а једва и данас. Село је на висини од 460м, коју висину још само 3 површка села достижу…

Заградиње је село збијеног типа и не дели се на махале, само што су се 2к, у којима живе Магазини издвојиле за 80м. У осталих 7к су Памучине. У селу има 9к…

Заградиње је раселица оближњег села Сливнице. Постало је пре 180г. Кад је она удовица, о којој је говорено о опису Сливнице, дошла из Ћеклића у Сливницу са синовима: Угљешом и Браниславом, синови су још, пошто су одрасли отерали кнеза Куђељицу из Сливнице и они то село притисли. У Сливници су дугу живели, тамо су се звали Илићи. По изласку из Новог Турци им отму већи део земаља, те се неки од њих с тога иселе у Заградиње где су им биле стаје. Иселио се чукундед садашњих Памучина Мишко и то је било пре 180г. Садање су презиме, како се прича, добили по томе што им је мајка неко дете повијала у памук. Мишков унук Ристо одселио се у Придворце код Требиња, те сад су тамо 4к од њега. Памучина има у Сарајеву 5к, у Србији 1, Бањалуци 2, затим по Тријесту, Америци и другим странама. Од њих су и Ћукили у површком Биограду. С њима су род и Бјелогрлићи у Гацку, којих тамо има 10-15к. Памучине славе Шћепандан, а преслављају Преображење.

Магазини су живели у Сливници пре но што су тамо дошли Илићи из Ћеклића. Али ни они нису ту старином, него су се од некуд доселили. Дошли су у Заградиње, кад и Памучине, а тад су прешли и у Рупни До. Земљу у Сливници притиснуо им је Аџиасановић из Придворица. Одавде су се даље расељавали, те их има 1к у Чичеву код Требиња, 2 у Биограду, неки су отишли у Босну, а један је момчетом отишао у Србију, је те тамо био и министар, а један Магазин има свештеник у Србији. Код Коњица има до 120 душа од ове п. Пре су славили Митров-дан, па су славу променили, јер су им, како веле, тада много долазили Турци: Никшићи и Корјенићи и ускоци Кривошијани, те сад славе Шћепандан. Ови у овом селу прислужује Преображење.

Заградиње и Рупни До имају заједничко гробље са селом Сливницом код сливничке цркве, пошто су раселице Сливнице.

П.С. Заградиње је 1991г имало 24с (Срби 24), а у 2013г није имало становника.

31. Рупни До (Равно)

Село је смештено на присојној страни Барне Главице, а неколико се кућа находи и у низини око комада ораће земље, званог Рупни До. Око села се са свих страна дижу главице… Село је на висини од 460м, те је хладније у њему него у осталим површким селима…

У селу има 7к, од којих су: Магазин 1, Зубац 1, Мискини 2, Башићи 2 и Аркочевић мухамеданац 1.

Да је око села одавна било насеља види се по многим старинама, али је садање село насељено тек пре 180г.

Најстарији је у селу: Магазин, који је овде дошао пре 180г, пошто су му Турци земљу у Сливници притисли. До тада су им на овом месту биле стаје.

Зубац Симо је пореклом из Куње Главице у Зупцима од Климовиа, одакле је дошао пре 80г. Стара му је слава Ђурђевдан, а данас слави Шћепандан.

Мискини су дошли из Орашја пре 75г. Шћепандан.

Башићи су из Талеже, одакле се пре 75г доселио Башић Мијат. Стара им је слава Јовањдан, а сад славе Шћепањдан.

Сви сељаци прислужују Цвијети.

Аркочевић је мухамеданац. Доселио се прошле године из Чичева код Требиња, пошто му је умро кмет. У Рупном Долу много се прича о неком Асанџику Аркочевићу, који је био велики зулумћар и отимао је многе земље. Тако је од „Латина“ отео Бијелу, од Балордића Сопоштицу, од Сараџића Црна Корита, од Фетагића Влашицу, од Главаштана Салкове Долине, од Дробјенака Црну Гору, од Памучина Роја – Долине, од „Латина“ добар део Жупе. Да би се Дубровчани и Жупљани ослободили од њега најме читаву чету Сењана да га убију, обећавши силно благо. Ови дођу у Чичево, убију Асанџика и одеру му кожу и пошљу је у Дубровник. Дубровчани онда подметну Сењанима лажне новце, те кад ови то виде попале Жупу и околину Дубровника, па онда оду Сењу на Крајину.

П.С. Рупни До је 1991г имао 20с (Срби 19, Југословени 1), док је у 2013г имао мање од 10.

32. Главска (Равно)

Један део кућа смештен је у подножју Буданова Врха, а неке су куће при присојној страни тога брежуљка. Осим тога има кућа и уз До…

Свега је у селу 27к, од којих су: Милишићи 16, којих једино има у Горњој Главској и Побрђу, Шупљоглави, Дамјановићи, Кнежевићи и Сердени (11к).

Прича се да је Горња Главска одавна насељена, што се види и по грчком гробљу. Доња Главска и Побрђе су насељени, тек пре 50г, а пре су тамо биле само стаје за стоку. Старину села потврђују и неке породице из 17в.

У селу су: Милишићи, по једнима врло стари, по другима су из Цицине у Шуми, одакле су овамо прешли пре 280г. Кад је Турчин изашао из Новога много их се одселило у „Сријем“.

Две куће их има у Мостару, куда су се одселили пре 100г. Код Требиња их има 3к. У Београду у Србији има их 3-4. Има их и у Дубровнику и Далмацији. Ови у Главској славе Шћепандан, а прислужују Шћепандан који лети долази.

Шупљоглави, Кнежевићи, Дамјановићи и Сердени су једно браство. Старином су из Трешњева у ЦГ од браства Николића, одакле је један прешао пре 280-300г у Волујац, где је дуже живео и саградио цркву. Пре него што је Турчин изашао из Новога прешла су 4 брата на Главску. Како су од пре из њихове куће бивали кнежеви, прозову их Кнежевићи. Шупљоглавима неке зову што су им неком њихову старом разбили главу. Трећи се зову Садрени с тога, што је неки њихов пре 130г пренео сердара преко реке Таре. Од њих Шупљоглава су и Шупљоглави у Увјећој. Славе други дан Духова, а прислужују Благовијест.

За све три махале заједничко је гробље код цркве.

П.С. Главска је имала 1991г 44с (Срби 44), а у 2013г 11с.

33. Бобовишта (Равно)

Један део села смештен је у врло тесну и кршевиту кланцу, што га чини са запада Влаштица и са истока Ђеринац…

У селу је свега 14к, од којих су: Ковачевићи 2, Ћеранићи, Перовићи Кујунџићи 8, Игњатић 1, Мандегање 2, Кољиврат 1.

У Бобовиштима је било насеља од најстаријих времена. То доказују: Старо Село, три црквине, три градине и једно грчко гробље. Сем тога код данашњих насељеника остале су у успомени п које су пре њих овде становале, као: Поповићи, Ћосини, Пижуле, Расовићи, Грундићи и Бућерићи, од којих су се неки раселили, а други замрли. Зна се да Грундићи живе у Дубравама у столачком котару.

Данас су у селу:

Ковачевићи, старином из Грахова у ЦГ од браства Ковачевића. Отуд је први дошао пре 280г и населио се у Старом Селу, где им се и данас познају омеђине и гумна, а отуд су, кад и остали, пре 180-200г прешли на данашње место, где су им пре биле стаеј. Други веле да су они од Главинића из села истог имена више Требиња. Но ово им је више као поруга. Има их у Србији у Београду 1к. Ђурђев-дан.

Ћеранићи, Перовићи, Кујунџићи су једно браство, а старином су из Дробњака у ЦГ од пор Церовића. Први је доселио Богић као домазет Ћосијин у Бобовишта пре 270г. За турско-млетачког рата пре 200г било их је 9к, а и тад су се раселили по Далмацији и искатоличили. Ћеранићима су прозвати пре 180г по некаквој удовици Ћерани, Перовићи по неком Перу пре 20г, а Кујунџићима назад 40г. У овом селу им има 8к. Има их у више места по Далмацији. Има један и у Београду у Србији. Ђурђевдан.

Кољиврат је из оближњег села Спарожића, одакле је дошао као домазет Ћеранићу. Слави Ђурђев-дан, а стара му је слава Никољ-дан.

Мандегање су из Волујца, одакле је један прешао као домазет пре 50г. Ђурђевдан.

Игњатић је из Талеже у Шуми, дошао је пре 50г као домазет. Сад слави Ђурђевдан, а пре је славио Јовањдан.

Све село држи прислугу Илијињ-дан.

П.С. Бобовишта су 1991г имала 38с (Срби 38), а у 2013г имали су 32с.

34. Биоград (Требиње)

С Ј и ЈЗ стране села су брда Безац и Љубовац између којих је превој Милодражје. Сеоске су куће при осојној страни ових брда, а пружају се у виду параболе. Село се налази на висини од 280м…

У селу су 10к, од којих су: Марићи 2, Кораћи 2, Дупери 2, Кокољ 1, Ћукили 2 и Кудров 1…

И народ прича да је у овом селу било насеља: то тврди и грчко гробље. Данашњи су насељеници сви новији. У селу су:

Кокољ старином из Солина негде у Далмацији, одакле је као кмет дошао пре 140г. Пре је био католик. Лучин-дан.

Ћукили су једно браство са Памучинама у Заградину. Живели су у Косјерицима, селишту код Мрњића, одакле су пре 120г овде прешли. Овако су прозвати што им неки стари није имао уха. Шћепандан.

Наврица (Имшир, Кудров) је из Придвораца код Требиња, одакле је доселио пре 100г. Презиме Кудров је више погрдно. Шћепан-дан.

Корачи су од Укропина у Љекови, одакле се један овамо преселио пре 60г. Зашто су се овако прозвали не прича се. Св. Климентије.

Дупери су из Жупе код Дубровника, где и сада има Дупера који су католичке вере. Кад је један од њих отуда прешао живео је у Црнчу код Бихова, одакле је овамо прешао пре 50-60г. Пре су славили Ђурђев дан, а сад славе Аранђелов дан.

Марићи су из Пољица у Третици, одакле је један прешао пре 40г. Никољдан.

П.С. Бијоград је 1911г имао 37с (Срби 37), а у 2013г 28с у 10п.

35. Волујац (Требиње)

На ЈЗ страни Требињског Поља диже се једна мала главица, звана Тројичина Главица (314м), и на њој је црква истог имена. Село је смештено већим делом у присојној страни Тројичине Главице, а неколике се куће налазе и при осојној страни Поцеље. Између ових двају брдашца земљиште је равно и чини прелаз из хумуса у карст…

У селу има 21к, од којих су: Шиљкут 1, Грујићић 1, Ћукило 1, Наерице 2, Пујо 1, Бубали 2, Кукавичићи 2, Елаковић 1, Глоговац 1, Игњатићи 2, Кудрови 3, Дупер 1, Галеб 1, Вујић 1 и Ћенановић 1.

Кад је село постало не може се знати, али је било насељено у 17в, јер се прича за п Кнежевиће (пре се звали Николићи) да су се овде населили из Трешњева пре 260г и да су поправили цркву на Тројичиној Главици. Данашњи с у селу су од скора досељени, јер су, сем 3п досељене у 18в, све из прошлог (18? МЗ) столећа.

Најстарији је у селу Шиљкут, које је рођак Грујичић. Старином су из Галичића у Попову, од п Семиза одакле су дос пре 160г. Овако је прозвати што је био шиљаст, усахнуо у доњем делу тела. Аранђелов-дан.

Игњатићи су из Талеже у Шуми, одакле је један овде преселио пре 150г. Јовањдан.

Ћукило је дошао пре 120г из селишта Косјерица код Мрњића. Једно је „тијесто“ са Памучинама у Заградињу. Шћепан-дан.

Наерице (Имшири, Кудрови) су дошли пре 90-100г из Придвораца. Шћепан-дан.

Ћенановић је мухамеданац. Старином је из Згоњева, одакле је као уљез дошао пре 70г.

Кукавичићи су из Згоњева, одакле су дошли пре 60г. Ђурђев-дан.

Елаковић је дошао пре 50г из Ускопља у Шуми. Аранђеловдан.

Глоговац је доселио пре 50г из Придвораца. Ђурђевдан.

Кудрови (Мискини) су дошли пре 50г из Церовца у Шуми. Шћепандан.

Бубали су дошли пре 40г из Придвораца. Стара им је слава Ђурђевдан, а сад славе Аранђеловдан.

Пујо (Путица) је дошао пре 40г из Гомиљана. Слави Аранђеловдан.

Дупер је из оближњег села Црнча, одакле је дошао пре 30г. Једно су браство са оним у Биограду. Ђурђевдан.

Галеб је дошао као уљез Кукавичића пре 15г из Церовца у Шуми. Аранђеловдан.

Вујић је из Црнча. Пре 30г купио је у Думушчића земљу и на њу се населио. Ђурђевдан.

Све село прислужује Тројичин-дан.

П.С. Волујац је 1991г имао 102с (Срби 96, остали 6), а у 2013г имао је 92с у 32д.

36. Пољице (Требиње)

Село се налази делом под брдима Засјеком, Савиним Брдом, Хљебарицом и Илијиним Брдом…

На Пољицу има 12к, од којих су: Џиванић 1, Јелачић 1, Петковићи 2, Марићи 3, Мандићи 3 и Руњавци 2.

Како је једини и најзгоднији пут од Зубаца и Крушевица у Шуму и Површ водио преко Пољица, а тако и пут из Требиња у Конавле, то су Турци да би раставили Шуму и Површ од Зубаца и Крушевица подигли око села 5 метериза и кула… Данас се виде зидине од тих кула…

Не зна се кад је село постало, али се по старинама види да је старо. Сем тога у селу има и један старјеник.

У селу су:

Јелачић, старјеник. Један је отишао у Мостар, те их тамо имају 2к. Св. Климентија (25.11).

Марићи су такође стари, али су овде прешли из оближњег селишта Дужи пре 200г због страха, по свој прилици за време турско-млетачког ратовања. Никољдан.

Џиванић је, веле, из Љуете у Конавлима, одакле је један због крвнине прешао пре 200г. Пре се звао Филиповић. Садање је презиме, по неком му старом Јову – Џиву. Климањ-дан.

Руњавци су овде преселили из Кременог Дола, а старином су из села Згоњева. Ђурђевдан.

Петковићи су из Полица код Требиња од Кукурића. Први је отуд прешао пре 150г. Лучиндан.

Мандићи су из Дулића у Гацку, где их има више кућа. Први се преселио пре 190г у Лапју,  а одатле у Пољице назад 90г. Старо им је крсно име Игњатије Богоносац, а сад славе Јовањдан (29.9).

37. Лука (?)

Ово сеоце је смештено под присојном страном Штрбице, само једна кућа лежи мало даље под Волујаком (384м). Пују кишницу из две чатрње и локве Смрдеће…

У селу има свга 4к, у којима су Митровићи.

Село је старо о чему сведочи и поменуто грчко гробље и једна стара породица…

У селу су једини Митровићи, које држе за врло стару породицу. Они сами веле да су овамо дошли из Боке и да су браство с Митровићима у Боци. Јовањдан.

П.С. Пољице Чичево је 1991г имало 32с (Срби 30, Југословени 2), а у 2013г имало је мање од 10 с и д са 14 објеката за становање.

38. Лапја (Требиње)

Село се находи у присојној страни брда Градине. Има положај сличан положају Луке, јер је са севера, северо-истока и запада окружено главицама и зато је врло згодно за насеље. Подсеље је, као и код Луке, равно и кршевито са комадима радне земље.

У селу има 7к, од којих су: Мандићи 4 и Вујовићи 3.

У селу су:

Мандићи, који су се доселили пре 190-200г из Дулића у гатачком котару. Св. Јован (23.9).

Вујовићи су старином из Звијерине у билећском котару, одакле се први доселио пре 120г. Зову их и Пецирепима. Лучин-дан (18.10).

П.С. Лапја је 1991г имала 34с (Срби 34), док је у 2013г имала 207с у 75п.

39. Премишље (Требиње)

Село је смештено у подножју где се састају Краљев Столац и Плочна Глава…

У селу има свега 6к, од којих су: Ћенановићи 4, Руњавац 1 и Петковић 1.

Прича се да је ово село било насељено пре турског времена из Новог, када су дотадашњи с разбегли, а Турци притисли земљу и на њој се населили. Доцније су се на турске читлуке и хришћани доселили.

У селу су најстарији: Ћенановићи, мухамеданци из Новога. Кад је из Новога Турчин истеран један се Ћенановић овде населио, од кога су данашње 4к. Има их 1к и у Згоњеву.

Петковић је овде дошао пре 50г пре 50г из оближњег села Пољица. Лучин-дан.

Руњавац је од Милишића с Главске, одакле је пре 40г дошао на материнство. Ђурђев-дан.

40. Кремени До (Требиње)

Село лежи у једном кланцу под Осојем под Осојем. Од ЈЗ стране села је Присоје. Ниже села са С му стране находи се малено поље Абатно. Према ЈИ брда се дижу и допиру највећу висину у Буровцу (561м). Само је село на висини од 300м…

Село броји 11к, од којих су: Џиванићи 4, Бошковићи 2, Лабара 1, Бунчули 2, Ждула 1 и Брњош 1.

На месту данашњег села било је насеља од старина, што се види по селишту и старом гробљу. Но већина ст се раселила или самрла уз велику кугу.

Најстарији су у селу:

Бошковићи, за које се прича да су живели у селишту Преврћу и да су се у време турско-млетачког рата уклонили од страха у Кремени До на агинску земљу. Бошковића има 10-15к у Мркоњићима у Попову, који су с овим браство, али се не зна који су од којих. Јовањдан, а они у Мркоњићима Никољдан.

Лабара – Руњавац је доселио пре 120г са Пољица. Ђурђевдан.

Џиванић су такође са Пољица од истоимене породице. Први је овде дошао неки Васиљ пре 110г као кмет. Св. Климент.

Бунчули су од Вица са Зубаца. Први је овде дошао пре 100г као бабино посвојче. Ђурђевдан.

Ждула је од Вукановића из Буговине код Требињског Поља одакле је дошао пре 90-100г. Зашто се овако прозвао у народу се не прича. Св. Јован.

Брњош је из суседног села Увјеће, одакле је дошао пре 30г на женинство. Аранђеловдан.

П.С. Кремени До је 1991г имао 42с, а 2013г 12с у 7д.

41. Увјећа (Требиње)

Увјећа је најисточније село у Површи. Лежи у присојној страни Равне Главице. ЈИ од села пукла је вала дуга 8км. Увјећа је највише површко село, јер се налази на висини од 500м.

Свега је у селу 13к, од којих су: Брњоши 7 и Шупљоглави 6.

По споменутим старинама и спомену у Лему види се да је село старо. Данашњи с нису одавна овде насељени.

У селу су:

Брњоши, који су из Дренова Дола у Зупцима, одакле су досељени пре 120-130г. Аранђеловдан.

Шупљоглави су старином од Шупљоглава у Главској. Овде су дошли пре 120г. Славе други дан Духова.

П.С. Увјећа је 1991г имала 8с (Срби 8), у 2013г није било с и д, а кућа је било 20.

 

• Зупци

 

42. Коњско и Жељево (Требиње)

Право село налази сео око поља, а подножјем Срђина Брда, Шкуљевца, Стијене, Кокошињег Кука, Ждријела и Вукова Дола… Село се дели у четири махале: Коњско, Нуго, Царево Поље и Жељево…

У селу има 77к, од којих су: Ратковићи 30, Ћурићи 40, Миховићи 2, Тице 2 и Прдавице 3.

Коњско је било од старина насељено, што потврђују старе кућетине, старо гробље и многе стаје и торине. Али је сталних насеља било само у Коњском, а не у осталим деловима сеоским. Причају да је пре 130г било само 7к у овом селу.

У селу има и једна стара породица, Прдавице, за које се не зна одакле су. Памти се само то да су се пре 100г звали Грушићи, а овим су презименом прозвати, што се некоме негде „омакло“. Славе Ђурђевдан.

Ратковићи су из Озринића у ЦГ, одакле су због неке крвнине пребегли пре 250-300г браћа Рако и Милоје и населили се на Прокосу између Ограда и Куње Главице. Одатле се Рако преселио у Коњско, те су од њега сви данашњи Ратковићи, а Мило је остао на Прокосу, те су од њега тамошњи Милојевићи. Од Ратковића у Коњском су они што живе у Невесињу, кад се један одселио пре 90г. Пре 165г од овога су браства живела 4 брата, од којих се један именом Пејо одсели у Рапте и од њега су тамо Пејановићи. Други брат Крсто предигао у Засад и од њега су у Засаду Крстовићи. Пре 65г од њих прешао је Шћепан у Придворце. Трећи брат (непознато име) прешао Арсланагића Мост и од њега су тамо Ратковићи, а четврти се пресели у Љубомир и од њега су Зупци у Љубомиру. Ратковића има у Лозници у Србији. Има их и по Босни и другим Српским Земљама. Од истог су браства и они Ратковићи у Орашју, те их тако у Зупцима има преко 50к. Сви славе Ђурђевдан.

Ђурићи су из Кривошија, одакле су се доселила неколико брата пре 200г због крвнине. Ђурђевдан.

Тице су из Грахова у ЦГ од п Раичевића, коју сад зову Трећацима. Дошли су пре 120г на агинску земљу. Ђурђевдан.

Миховићи су однекуд из ЦГ од браства Томановића. Добегли су због крвнине пре 100г. Никољдан.

Коњско има заједнички укоп са Богојеви-Селом код цркве, којој је храм Вазнесеније Христово (Спасова Црква).

П.С. Коњско је 1991г имало 79с, а у 2013г имало је 28с у 14д са 45 стамбених јединица. Жељево је имало 14с у 1991г (Срби 14), а у 2013г мање од 10 у 4д и уз 34 објеката…

43. Богојевић Село (Требиње)

Село лежи с леве стране Сутјеске у подножју Шљемена. Земљиште на коме је село мало је положито. Село је на висини од 870м…

У селу има 56к, које су: Вукаловићи, Симовићи, Маловићи, Мићановићи, Вучковићи, Вучуревићи, Гавриловићи, Средановићи 3 и Самарџићи 1.

Од данашњих п најстарији су Вукаловићи, с којима су једно браство: Симовићи, Маловићи, Мићановићи, Вучковићи, Вучуревићи. Вукаловићима је старина у ЦГ,и то по причањима једних Марковина у Пјешивцима, а по другима Брскут у Загарчу, што ће бити вероватније… Најстарије им је презиме Илић. С Вукаловићима су род и Вујачићи у Грахову, Илићи у Корјенићима и Ђон у Требињу. У овом селу има их на 50к, а Вучуревића има свега у Зупцима 22, те их дакле има преко 70. Вучуревићи на Ублима доцније су дошли и то тек пре 45г, из Вукаловића Буну. Дошло их је тад из Кривошија пет брата: Новак, Андрија, Јоле, Томо и Васиљ. Славе св. Петку (14.10), а прислужују Никољице.

Срдановићи су из Цуца у ЦГ од браства Кривокапића. Прешли су због крвнине у Корјениће поодавно, а отуд овамо тек пре 45г. Јовањдан.

Самарџић је доселио из Кривошија пре 18г. Јовањдан.

П.С. Богојевић Село је 1991г имало 68с (Срби 68), а у 2013г 16с у 10п.

44. Орашје (Требиње)

На северној страни Зубачког Поља у ЈЗ страни брда Шишевца смештено је село Орашје. Како је брдска страна одоздо покривена хумусом, те је добра за обрађивање, то су се куће припеле прилично уза страну. Село је на висини од 730м…

У селу имају свега 33к, од којих су: Јелићи 10к, Лалићи 10к, Ратковићи 10, Ресковићи 2 и Гвардијан 1.

У селу су најстарији Јелићи, који држе за најстарије браство у Зупцима. Прича се кад је Св. Василије Острошки половином 17в отишао из Тврдоша под Острог пратио га је на том путу један Јелић из Зубаца, с тога веле мора у њихову братству увек неко бити богат. Живели су у Богојеви-Селу, па су се од хајдука премакли у Челопеке код Орашја, а одатле опет због истог узрока у Орашје. Садашње су презиме добили по некој баби Јели, која је остала са двоје мушке деце, пошто су се сви остали раселили. Од Јелића су и Тушуни у Сврчугама (Крушевице), Мокринама и код Новог у Боци. У Мокрине се један одселио пре 180-200г. Јелића има и у Љубушком и Мостару и до ових су зубачких. Отишли су пре 100-120г. С Јелићима су род и Мирдиње у Турментима, за које се зна да су пре 200г живели у Тулима. Држи се да су од Јелића и Зупчевићи (мухамеданци) у Чичеву код Требиња. Јелићи, а тако и Тушупи и Мирдиње и они у Љубушком и Мостару, славе Ђурђевдан. Они у овом селу држе прислугу Илијињдан.

Гвардија је „покрштен“ уљез Јелића, који се однекуд пре 100г доселио. Има их негде у Босни и од оних су из Зубаца. Ђурђевдан.

Лалићи су старином из Убала у Боци Которској. Предак им је дошао пре 120г. Ђурђевдан.

Ресковићи су из Кобиљих Дола у Ровинама (ЦГ) од браста Томановића. Својатају се са Миховићима у Коњском. Овде су досељени од пре 120г. Никољдан.

Ратковићи су од оних Ратковића у Коњском, одакле је Ђурица преселио пре 100г на агинску земљу.

П.С. Орашје Зубци је имало 1991г 59с (Срби 59), а у 2013г имало је 25с у 13д.

45. Турменти (Требиње)

Село лежи на С страни Зубачког Поља, које је испод села доста уско и продужено у правцу С-Ј…

У селу има свега 56к, од којих су: Гргуревићи 20, Мирдиње 6к, Шарабе 14к, Радановићи 7, Пантовићи 4, Топаловићи 4 и Радоичићи 3.

На месту самог данашњег села није било насеља, пошто никаквих трагова од њих нема, нити има каквих старих породица. Засељено је почетком 18в, али, како се прича, уз кугу (пре 90г) у селу је било само 7к.

У селу су најстарији Гргуревићи (Миладиновићи и Чоловићи), којима је неки далеки предак дошао пре 200г из Чваљине у Попову. Раније су их звали Каурима. Ђурђевдан, мс Вељу Госпођу.

Мирдиње су једно бр с Јелићима у Орашју. Преселио им предак пре 200г из Тули. Ђурђевдан, а прислугу држе Илијињ-дан.

Шарабе су из Давидовића у билећском котару, одакле су дошли пре 170г. Веле да су један род са Шаренцима, само што Шарабе славе Томин-дан, а Шаренци Лазареву Суботу. Шарабе прислужују Вељу Госпођу.

Радановићи, Пантовићи и Топаловићи једно су браство. Старином су од некуд из ЦГ ,одакле су дошла због крвнине пре 130-140г три брата: Раде, Панто и Топал, по чијим су именима потомци прозвани. Ђурђев-дан, мс Велика Госпођа.

Радоичићи су старином из Кривошија, одакле су пре 90г дошли браћа: Перко и Новак. Ђурђев-дан, мс Никољице.

П.С. Турменти су имали у 1991г 71с (Срби 71), а у 2013г имали су мање од 10с у 7д, са 68 стамбених јединица.

46. Тули (Требиње)

Село се налази на СЗ страни Зубачког Поља, а испод Ступног Врха /742м), Љубишеве Главице, Клобука и Орловице…

У селу има 23к, од којих су: Риђешићи 2, Кисини 11, Милише 4, Спаићи 2, Шараба 1 и Дабовићи 3.

И ако око села нема каквих старина биће да је село доста старо. Прво на то нас наводи и страно име. Затим и сељаци причају да је село од старина. А зна се да су у селу од старина живели Анђелићи и Кисини. Први су због неке крвнине отишли у Дубочане у билећски котар, а други су се врло давно одселили у Бугојно у Босну.

Од данашњих п најстарији су Риђешижи, који су старином из Риђана код Никшића, одакле им се неки предак пре 250г доселио. Аранђелов дан, мс св. Стефан (2.8.).

Кисини су са Караицама и Оградама брасто. Старином су из Риђана код Никшића од Вуковића, одакле се ради крвнине предигао предак им Тодор и населио на Јавор више Граба. Тотор је имао сина Ђура, а Ђуро је родио четири сина и једну кћер, коју је удомио за Сладоја Кисина у Тулима. Баш су у то време неколике куће Кисина предигле у Босну, а остао Сладоје. Како Сладоје није имао порода узме у таста као подвојчад два сина: Тодора и Тома. Ова два брата наследе имање Сладојево, прозову се Кисицима, узму зетову славу Томин-дан и прислугу св. Ћеклу. Друга два сина Ђурова звати су по деди Тодорићи. Од њих остане само један потомак, коме су од милоште тепали: „кура материна“ те их с тога прозову Куранице. Кисини ће бити стари на 250г јер су сад у седмом колену (Тодор – Ђуро – Томо – Васиљ – Пајо – Илија – Андрија). Кисина има у Ваљеву у Србији, куд су отишли пре 30г, и у Грахову у ЦГ, где је један одселио пре 20г.

Милише су из Главске у ПОврши. Од помињатих Анђелића који су пре 110г одселили у Дубочане, остао је био један. . Тај Обудевевши ожени се удовицом из Главске у Повши која је била за Милишићем, и она му доведе синове Спасоја и Трифка. Браћа наследе очуховину, па узму и крсно име његово Јовањ-дан, а прислугу Благовијести, а задржи очево презиме.

Спаићима се овде доселио предак пре 100г. Они потичу од Раичевића (Види код села Граба), славе Јовањдан, а мс Велику Госпођу.

Шараба је од оних из Турмената одакле се доселио пре 100г. Слави Томиндан, а мс Малу Госпођу.

Дабовићи су старином из Крушевица, одакле је први доселио Глиго пре 75г. Јовањдан, мс Усјековење.

П.С. Тули су 1991г имали 54с (Срби 54), а у 2013г имали су 29с, у 13д, са 40 стамбених објеката.

47. и 48. Крај и Поткрај (Требиње)

Ова се два села находе на западној страни Зубачког Поља. Крај је смештен при осојној страни Перовићског Осоја, а до њега је Поткрај, чије су куће при осојној страни Волетина Врха. Ово и нису два села, већ два дела једнога…

У селу има 21к, од којих су у Крају 14: Даниловићи 6, Продановићи 4 и Вукашиновићи 4, а у Поткрају 7 све Пажини…

Како око села нема никаквих старина, нема ни старих п, а нема ни предања да је ко овде становао, то ће бити да је ово село скорашњег постанка. Само се за п која Поткрај насељава ништа не зна одакле је старином и кад се овде доселила, те ће бити да је Поткрај старији.

У слу су:

Пажини, којима се не зна порекло. Ђурђевдан.

Даниловићи, који су живели у Долима под Штрбицом код Бухова. Кад су Турци изашли из Новога, населе се око Требиња и притисну им земље, те се они од страха и сиротиње отуд иселе и населе се у Крај. Ово је браство у Зупцима много поштовано, јер су од њих увек бивали свештеници. Они пак причају да су од њих биле и три владике, како им је и у читули записано. Много их се одселило у Русију. Две су куће недавно одселиле у Граб. Има их 1к у Чичеву код Требиња, одсељена пре 40г. Пре су се звали Костождери. Славе Ђурђев-дан.

Продановићи су по једнима бр с Пажинима, а по другима су непознатог порекла и као да је један од њих био пре 100г „продан“ за њиву. Ђурђевдан.

ВУкашиновићи су веле од неког находа, нађеног пре 100г. Ђурђевдан.

Село прислужује Лазареву Суботу.

П.С. Крај је 1991г имао 43с (Срби 43), а у 2013г имао је 25с у 10д и уз 29 стамбених јединица.

49. Куња Главица (Требиње)

Село је на јужној страни Зубачког Поља…

У селу има 10к, од којих су: Климовићи 6, Крчуми 2 и Кураице 2.

Да је село старије једини су доказ два старе п, којима старину и остали Зупци признају.

То су Клими или Климовићи. Од њих су Зупци у Рупном Долу у Површу. У Попоштицама их има 2к и толико у Ивама. Славе Ђурђев-дан.

Крчуми су такође стара п. Има их 5к у Дренову Долу, од којих су и ови у овом селу али су се врло давно доселили. Славе Јовањ-дан.

Кураице су од Кураица из Ограда.

П.С. Куња Главица је 1991г имала 60с (Срби 60), а у 2013г 29с у 12д.

50. Ограде (Требиње)

Село се находи на јужној страни Зубачког Поља, у подножју Малог Вилињака и Прокоса. Сеоске куће су крајем самога поља. Село је на висини од 670м…

Село броји 18к, од којих су: Вици 2, Кураице 8, Пиштигњат 1, Кисјелица 1, Милојевићи 2 и Вучуровићи 4…

Каквог поузданијг знака за старину села нема. Од донашњих п само је једна непознатог и ако не старог порекла. Остали су из 17в и доцније.

У селу су најстарији: Кисјелица, коме се, и ако није веома стар, не зна порекло. Ђурђевдан.

Милојевићи су такође доста стари, јер потичу из прве половине 18в. Има их у Дренову Долу, а 1к је у раселици Прчању. Они су једно браство са Ратковићима у Коњском. Ђурђевдан.

Кураице од браства Кисина, прешле су из Ограда у Куњу Главицу пре 70-80г. Ђурђевдан.

Вици су од некаква Вицка, који је пре 180г због крвнине побегао из Конавала и населио се у Оградама. Веле да је био католик, па се „покрстио“. Има их у раселицама: Запресјеци 2, Завилињаку 2, Јаблан-Долу 4, Прчању 1, Улицама 4, Пављим Долима 2 и Пораћу 1. Ђурђевдан.

Пиштигњат је преселио у Ограде из оближњег села Граба, назад 50г. Слави Јовањдан.

Вучуревићи су једно браство са Вукаловићима. Старином су из ЦГ из ДОбре Горе, одакле су због крвнине предигла у Кривошије три брата: Васо, Јован и Пајо. Одатле је један приселио у Ораховац у Корјенићима, па је назад 80г доселио у суседно село Дренови До, где их сад има 4к. Из Дреновог Дола Васо је назад 50г преселио у Запресјеку, где их је такође 4к, а Јован је остао. Затим је Пајо предигао у Ограде пре 45г. А осим тога су из Кривошија накнадно дошли пре 45г: Новак, Андрија, Јоле, Томо и Васиљ и населили се на Убле, код Богојеви-Села, где их данас има 8к. Још по 1к има у Ивама и Прашним Рупама. Св. Петка.

Село прилужује св. Ћеклу.

П.С. Ограде су 1991г имале 32с (Срби 32), а у 2013г 30с у 13п.

51. Граб (Требиње)

Село се находи у шиљастом углу, којим се Зубачко Поље свшава на јужном крају. Неке су куће у самом углу, али су већим делом крајем источне стране поља, испод Прасишта и Малог Свитавца. Све су куће на кршевиту земњишту, а до самог поља. Село је на висини од 690м…

У селу има 27к, од којих су: Спаићи 12, Асановићи 6, Пиштигњати 4, Којовић 1, Ђураши 2, Даниловић 1 и Почуч-Стамболија 1.

Пре 140г на месту данашњег села није, сем хана, било ниједне куће. Испод села по пољу била је густа шума и ниједна стопа земље није била обрађена.

Село су засновали Спаићи, с којима су рођаци Асановићи, којих које у селу, које у раселицама има на 40к. Старина им је у Ровцима у ЦГ, одакле је један од Спаића пребегао због „неког зла“, сигурно због крвнине, пре 130г, а 7-8 синова и населио се у хан код граба. Синови су му били: Јово, Бјеле, Вуле, Гаврило, Раич, Ђуро и др. Мало кашње добегли су им и рођаци Асановићи и населили се крај њих. Док су били у ЦГ истурчили су се, те се један од њих звао Асан, а други је постао спахија одткуда су им данашња презимена, која су остала и кад су се повратили у стару веру. С овима су род Раичевићи у Полицама код Требиња, од којих су они Спаићи, што у Тулима живе. Јовањдан, мс Мала Госпођа.

Пиштигњати су старином из села Гате у ЦГ, одакле им је један предак због крвнине пребегао пре 120г и населио се на Грабу. Веле да потичу од Кривокапића, а овако су прозвати, што им је неки стари имао рану на нози из које је пиштао гној. Славе и прислужују што и Спаићи.

Којовић је из Веље Горе, јужно од Требиња, одакле је дошао и отворио радњу пре 20г. Славе Мратињ-дан (1.11).

Ђураш је дошао пре 15г из Мрцина у Конавлима. И он се бави трговином. По вери је католик.

Почуч-Стамболија је дошао пре 12г од некуд из Турске.

Даниловић се доселио из Крај и отворио радњу пре неколике године.

П.С. Граб је 1991г имао 135с (Срби 135), а у 2013г имао је 86с у 32д.

52. Дренови До (Требиње)

Између Зубачког Поља и Конавала, у правцу СЗ-ЈИ пружила се дуга и узана вала, која је прилично утонула испод површине Зубачког Поља. Ова је вала готово сва кршевита, само ја ЈИ јој крају има повећи комад родне земље, коју зову Дренови До, око кога су куће села истог имена Ово је једино село у Зупцима, које стоји ван Зубачког Поља…

У селу има 14к од којих су: Милојевићи 7, Крчуми 5 и Лери 2.

По остацима од старина не би се могло што закључити да је село старога постанка, али има једна стара п. То су Крчуми, којих има и у Куњој Главици где су се давно одавде иселили. Зашто су се овако прозвали ништа се не прича. Јовањдан.

Лери су старином из Грахова у ЦГ од тамошњег браства Андријашевића. Овде им се предак доселио пре 190г ради учињене крвнине. Ђурђевдан.

Милојевићи су поодавно предигли из Ограда. Ђурђевдан.