Staro Nagoričane (Makedonija)

СИ од Куманова, на пространој заравни средње висине 400 до 450м, лежи велико село Нагоричино. Састоји се од више растурених крајева, који су један од другог удаљени 500 до 2.000м. То Нагоричино у правцу С-Ј (линија између махала Бела грамада – Дртовци) има дужину око 9км.

Преко поменуте заравни води пут Куманово – Кр. Паланка, правца З-И. Крајеви насеља лево од пута носе име Старо Нагоричино; крајеви насеља десно од пута носе име Младо Нагоричино. На основу пописа од 1971г прво насеље имало је 296д са 1.270с, друго насеље 568д са 2.833с.

О селима Старом и Младом Нагоричину, која су у ранијој прошлости чинила једно насеље, припремио сам посебан рад; он ће бити објављен на другом месту. Овде ћу о поменутим насељима приказати само њихову поделу на махале и порекло данашњег становништва.

Данашње становништво. – У Ст. Нагоричину постоји главни део насеља звани Село, и постоје 13 издвојених махала. Махале су: Костинска, Стојилковска, Клисинска, Ванцинска, Пешковска, Богдановска, Попчевска, Пиленац, Крашутинска, Качаровска, Милојска, Сланинци и Бела грамада.

Део насеља Село, у коме је позната црква св. Ђорђа задужбина српског краља Милутина, има око 56 сталних д. Та д припадају следечим родовима:

Јовчинци (11к, св. Никола), Павковци (11к, св. Никола), Поповци (6к, св. Јован), Шантировци (6к, св. Никола), Чипчевци (6к, св. Арханђео), Медресци (5к, Петковдан), Ђоргови (4к, св. Јован), Бузини (3к, Петковдан), Вуци (3к, св. Никола) и Генајевци (1к, Петковдан). Поповци и Ђоргови потичу од истог претка досељеног негде из Србије. У роду Поповци раније су постојала два свештеника – поп Анта и поп Дича. У роду Медресци постојао је познати поп Денко.

У Стојилковској махали налази се род Стојилковци (13к). Славе Петковдан.

У Клисинској махали налази се род Клисинци (6к). Славе Петковдан.

У Ванцинској махали налази се род Ванцинци (11к), славе Петковдан.

У Пешковској махали налази се род Пешковци (6к), славе Петковдан.

У Богдановској махали налази се род Богдановци (13к), славе св. Николу.

У Попчевској махали налазе се два рода: Попчевци (14к) и Врањци (6к), славе св. Николу. Оснивач другог рода досељен је из околине Врања.

У махали Пиленац налази се род Пиленац (20к), славе Петковдан.

У Крашутинској махали налази се род Крачутинци (6к), славе св. Николу.

У Качаровској махали налази се род Качаровци (5к), славе св. Николу.

У Милојској махали налази се род Милојци (6к), славе св. Николу.

У махали Сланинци налази се род Сланинци (2к), славе св. Арханђела. О су најмлађи сеоски досељеници. Место порекла не знају. Увек су имали само две куће. Прв њихове куће биле су „куде Сланинско брешче“.

У махали Бела грамада има неколико родова са свега 35к. Зато се дели на Горња и Доња Бела грамада. У горњем делу су родови:

Мутавџици (6к) и Самоници (5к), славе св. Николу.

У доњем делу су родови:

Гранцинци (7к), Јанчини (6к), Карапанџини (6к) и Кашавелци (5к), славе св. Арханђела.

У Ст. Нагоричану постоји предање: да су преци углавном свих садашњеих родова најпре имали куће у делу насеља Село. Касније су поједини родови саградили куће на местима где су имали сточараска трла. Зато се род Богдановци зове још и Трлци. Предање даље наводи како су данашњи родови највећим делом стариначки. „Једно старо племе“ су они који славе св. Николу, док су „друго старо племе“ они који славе Петковдан.

Исељеници. – Из Ст. Нагоричана има доста ранијих и скорашњих исељеника. Ранијих исељеника нашао сам у овим кумановским селима:

У Срновцу – Јовановци (22к), Клинчаровци (9к), Алабуцини (6к) и Шантирци (4к).

У Пелинцу – Колчаци (7к) и Киринци (2к).

У Лопату – Богдановци (7к) и Кукинци (1к).

У Макрешу – Нагоричанци (2к) и Петкоски (2к).

У Војнику – Алексоски (2к) и Савески (1к).

У Клечовцу – Попови (4к).

У Мутилову – Алексићи (1к).

У Облавцу – Нагоричанци (1к).

Род Батачеви (7к) у гњиланском селу Дреновцу досељен је из Нагоричана.

Скорашњи исељеници из Ст. Нагоричина су многобројни. Они су напустили село иза ДСР. Отишли су углавном у градска насеља – Куманово, Скопље, Београд итд. У овом исељавању учествовали су сви сеоски родови. Због тога и у овом кумановском насељу сада је око једна трећина д остала без подмлатка.

П.С. Старо Нагоричане је имало 2002 године 555 становника у томе 452 Срба, 100 Македонаца, 1 Рома и 2 припадника других народа.

Kumanovska oblast, Seoska naselja i stanovništvo, dr Jovan Trifunovski, Skoplje 1974