Srbinovo (Makedonija)

Село је у подножју планине Буковића у уској долини Железне реке: Вода за пиће добија се са чесама, које су распоређене по махалама. Чесме се зову: Прој Ките, Шпо, Крој Рамас, Гура и Крој Бала. Чесма звана Гура налази се у махали Диша. У поменутим чесмама тече вода из једног извора. Србиново има и два бунара (дубоки око 8 м). Даље од села познатија је чесма Буаза.

На атару су потеси: Брењово, Ливада Катундит, Забел Занели, Гури Бард, Малена, Фјериште, Запође, Длого Ливад, Петре Шума, Мочила, Самоков, Фтасена, Ове Ол.

Србиново је збијено насеље. Дели се на махале, које су поређане у правцу ЈЗ-СИ. Почев од југозапада махале се зову: Кита, Туше, Поштр, Туше Епр, Диша и Бала. Називи махала су по родовима који су их основали. Србиново укупно има 12 родова са 120 домова (1947.г.).

Између Србинова и Кунова налази се потес Бркињово. Ту је раније лежало македонско село, које се касније иселило. Неки родови са Бркињова прешли су у Куново, а други у Србиново. По имену најстаријег становника, који је дошао из Бркињова, ово село добило је име Србиново. Сада у Србинову Македонци нису очувани. За неке се мисли да су прешли на ислам и да се поарбанашили.

Да је Србиново раније било насељено православним македонским родовима јасно се види по имену села (у Пологу код Македонаца често се среће мушко име Србин), по неким топографским називима (Запође, Самоков, Петре Шума итд.) и по остацима од храма. Храм, за који неки становници мисле да је био манастир, налази се у југоисточном делу села у садашњој махали Диша. У близини храма била је саграђена чесма Гура. Неки околни Македонци из Ж. Речана и Кунова казивали су ми да се једна махала у Србинову, која је била насељена православним словенским родовима, звала Дејанова Маала. О месту где се налазио храм и за раније словенско становништво Србинова причали су ми и неки сеоски Арбанаси.

Саверозападно од Србинова (на даљини од 3 км.) налази се потес Самоков. Ту су Роми топили железну руду. Руду су добијали из суседног Ж. Речана. До Самокова једном браздом била је спроведена вода са извора Гури Шпелит. На Самокову руда се најпре испирала водом, а потом се помоћу дрвеног ћумура топила у вигњевима. Зато су шуме око Србинова биле прилично уништене још у првој половини 19 века.

Србиново је средишње насеље за неколико околних планинских села. Због тога се у њему налазе управне и здравствене установе: месни народни одбор, станица народне милиције и болница (саграђена 1947.г.).

У Србинову живе досељени муслимански Арбанаси и мало поисламљених па поарбанашених Македонаца. Сви становници говоре арбанашки. Крајем 18 века (пре око 160 година) у Србиносо су дошле три муслиманско-арбанашке породице. Остали Арбанаси насељавали су се касније. Досељавање Арбанаса у Србинову помогао је Мехмет-паша из Тетова, такође арбанашког порекла. Он је Арбанасима у Србинову уступио велико земљиште које је било под њивама, пашом и шумом.

1. У махали Кита живе родови: Алије или Китовци (10 к.), досељени пре око 160 година из Булчизе у с. Арбанији.
   Рачунају се у прве арбанашке досељенике. У то доба дошла су још два арбанашка рода – Иса Туе и Бала. Они живе у посебним истоименим махалама. Род Алије основао је Алија, предак из петог појаса: Емин, жив 45 година – Бафтијар – Алија – Мифтар – Авдил – Алија. Алија је имао браћу Фазлију и Ферата. Од њих потичу посебни родови – Фаслије (10 к) и Ферате (4 к). –По народној традицији у махали Кита раније су живели неки православни македонски родови. Од њих је остао назив за махалу (Китановци).
2. У махали Туше Поштр живе Иса Туше (13 к.) пореклом из Булчизе. Тамо били род са Арбанасима Тушовци који су насељени у суседном Трнову. Род Иса Туше овде живи од пре 160 година. Из Булчизе у Србиново доселила су се три брата: Исо, Идо и Али. Род Иса Туше потиче од првог брата, док од другог брата потиче род Баидре (18 к). Од трећег брата у Србинову потомство није очувано. Велики род Тушевци у Лопушнику грана су србиновског рода Иса Туше.
3. У махали Туше Епр живе родови: Шапнеле (8 к.) исто порекло као и Иса Туше. Родовско презиме, чије значење
   становници не знају, донето је из с. Арбаније. – Измете (14 к.) досељени из неког места у околини Тиране. П. Јовановић за њих је забележио да су из Булчизе. А Арбанији имају рођака који се и сада зову истим именом. Преци Измете у Србиново су дошли на почетку 19 века (Неџиб, жив 44 године – Јакуш – Ферат – Бешир – Цен, један од њихових првих досељеника.
4. У махали Диша живе родови: Диша (11 к.) за овај сада муслиманско-арбанашки род мисли се да потиче од ранијих православних Македонаца. Изгледа да су они сеоски старинци. П. Јовановић, међутим, је забележио да су они пореклом из Булчизе. – Гура (9 к.), пореклом из села Гури у Љусни (с. Арбанија). У близини њихових кућа налази се црквиште. Родовска су им грана истоимени Арбанаси у Чеграну. – Тока (4 к.) родовско име добили по томе што су им жене носиле јелеке са токама. Овај род потиче од два брата досељених из Булчизе. У Србиново су дошли преко Кичевије. Имају истоимених рођака у Трнову, Чеграну и Челопеку. Србиновски род Тока у садашњем селу живи од прве половине 19 века.
5. У махали Бала живе родови: Бала (14 к.), досељени из Булчизе. Овде живе од пре око 160 година. Као што је
   поменуто, они се рачунају  у прве досељенике. Од рода Бала две породице одселиле су се у Гостивар. – Жупање или Асане (5 к.) пореклом из Булчизе. У Булчизи им се село звало Жупање. Имају истоимених рођака у Чеграну (тамо дошли преко Србинова).

Арбанаси у Србинову досељени су нешто пре Арбанаса у суседним селима: Трнову, Страјану, Падалишту. Зато у Полошком крају око планине Буковића прва џамија саграђена је у Србинову (средина 19 века). Ову џамију неко време посећивали су Арбанаси из поменутих суседних насеља.

Српски етнографски зборник, Насеља и порекло становништва, књига 32. (1976) Јован Ф. Трифуновски „Полог“, стр. 196-198.