Slava, preslava i pir đakovičkih Srba

Onomastika Đakovice i susednih sela, Alija Džogović

 

Ђаковица је град у Метохији. Има око 42000 с. Већину с чине Албанци (муслиманске и католичке вероисповести, око 38.000). Иза ових по бројности, долазе Срби старинци (око 1800), Црногорци (око 1600), Муслимани (око 250), Роми (мусл и прав око 100), као и мањи број Турака, Хрвата, Македонаца и Словенаца…

Срби су претежно ђаковички старинци, али има и досељеника из ЈИ крајева Србије. Срби старинци углавном су груписани у једној улици, коју незванично зову Српска улица или Српска махала, а званично Улица Емин Дураку. У центру града, на почетку Српске улице, налази се црква Света Богородица (зову је и Пресвета Богородица, као и Успеније Пресвете Богородице)…

Кроз Ђаковицу протиче река Крена. Она се ниже града улива у Ереник, који тече западном и јужном периферијом. На Еренику, код Ђаковице, стоји познати стари мост (Табачки мост). Преко овога моста, и даље према Брековцу и Ђаф-Пруши, водио је некада Царинск пут…

Поред велике и мале славе, карактеристичних свадби и других облика весеља, за живот и обичаје Срба старинаца у Ђаковици карактеристичне су еснафске славе (пирови). Биле су то заједничке занатлијске славе. Ђаковичке занатлије славиле су по једног свеца као заштитника свог заната. Тако су ћурчије славиле св. Илију, мутавџије св. Ранђела, обућари св. Спиридона, казанџије и лимари Спасовдан (Св. Спас), самарџије св. Стефана, зидари св. Тому, кафеџије св. Трифуна итд. Уколико би неко променио занат, променио би свакако, и еснафску славу – узимао је за пир заштитника новог заната. Церемонијал за време пира био је врло занимљив, са пуно фолклорних елемената карактеристичних за живот и обичаје Срба мештана у Ђаковици и за одређени занат. Гозба је била колективна и изузетно богата. По казивању информатора, за сваки пир се сакупљају прилози од занатлија. Пир се једне године прославља код једног мајстора, следеће код другог, и даље редом, за пир се купују пуна кола лубеница. Такође казују да Срби старинци у Ђаковици и Призрену лубенице не једу до свог пира, јер сматрају да је грех. Пре еснафских слава (пре 2 августа) лубенице „једу само Цигани, болесни и трпијани“. Срби мештани пре него што почну јести лубенице за време пира, деле их суседима и пролазницима, носе их на гробље и „деле за душу“. После овога настаје заједничко весеље.

Аврамовић 3к, пре 70г преци су им живели у Пећи и презиме им је било Булатовић. Св. Спиридон.

Алексић 2к, живели и дед и прадед у Ђаковици, али о даљем пореклу не знају ништа. Св. Димитрије.

Андрић 2к, старином из Ђаковице, и дед и прадед, о даљем пореклу не знају ништа. Прадеда је био мутавџија (прео је конац од козје длаке)… Св. Јован.

Васић 3к, раније пр.Крстић. После ДСР променили су га и увели пр Васић – по деди Васи. Чувају предање да су им преци Крстићи пореклом из ЦГ, из Васојевића, и да су у Ђаковицу дошли пре 200г… Св. Јован, мс Св. Сава; пир: св. Илија.

Глигоријевић 2к, преци пореклом из ЦГ, из Пипера. По предању, из Пипера су побегли од крвне освете прво у Албанију, а одавде су касније прешли у Призрен. Пре 200г из Призрена су се преселили у Ђаковицу. Овде су им преци били занатлије, лончари, ћурчијр, опанчари, као и трговци. Св. Ранђо, ма сРл; пир: св. Илија.

Димитријевић 2к, пореклом из Пећи, одавде прешли у Медвеђу код Лесковца, а потом су ове 2к 1936 дошле у село Рачу код Ђаковице. После ДСР у Ђаковицу. Неки њихови рођаци и данас живе у Пећи, други у Медвеђи код Лесковца. Митровдан.

Димић 1к, кажу да су старинци, али даље порекло не знају. Митровдан.

Ђикић 3к, пореклом из Куча и пр било Поповић. У време Турака дошли су у Ђаковицу и овде су променили презиме. Ново пр Ђикић узели су по надимку једнога од својих предака којег су звали Ђика. Митровдан; пир: св. Трифун (заједничка слава кафеџија).

Ђорђевић 10к, у Ђаковици више од 200г, а по другом, овде њихови преци живе од времена Јакова Вуље (по којем је, наводно, Ђаковица добила име). 5к ових Ђорђевића казују да им је некада пр било Јовановић, да су са Јовановићима у блиском сродству и да имају заједнички ПН Биљбиљи. Овај ПН добили су по томе што су лепо певали и што је у њиховим кућама увек било добрих певача (оба пола). ПН Биљбиљи задржали су и додана и у Ђаковици их више познају по надимку него по презимену, а истовремено их диференцирају од оних других 5к Ђорђевића које не носе овај надимак. Ипак у свих 10к чувају предање да су пр добили по прадеди Ђорђу. Такође, свих 10к Ђорђевића имају исту славу, а са њима и Јовановићи. Ђорђевићи Биљбиљи казују да су са Јовановићима Биљбиљима у сродству, док осталих 5к Ђорђевића казују да нису у сродству са Јовановићима. Међутим , неки информатори из ових кућа претпостављају да им је даље порекло заједничко и да су понешто о свом пореклу заборавили, што је карактеристично за многе куће у Ђаковици. Најчешће не знају даље од свога деде… Св. Никола, мс сНл +  еснафске славе.

Закић 1к, из Пећи, Срби старинци, у Ђаковицу прешли 1928. Презиме су, по једној верзији, добили по антропониму Зака. Овај Зака био је један од предака Закића. По другој верзији, преци Закића живели су у селу Зајмову код Пећи. Приповадају да се једног летњег дана, док су жене радиле на њиви, зец провукао испод колевке у којој је спавало дете. После су овом детету дали надимак Зака, а касније су његови потомци узели презиме Закић… Св. Димитрије, мс сДл.

Зарић 1к, из Зубиног Потока, код К.Митровице. Одавде су пре 200г прешли у Приштину, па су овде убили неког касапина, а затим пребегли у Ђаковицу. У Ђаковици су били занатлије: мумџије (правили су свеће и сапун), а потом кафеџије… Св. Никола, мс св. Нл; пир: св. Трифун (кафеџијски пир).

Звездић 2к, из Средске код Призрена. Преци су им прво из Средске сишли у Призрен, а затим су прешли у Ђаковицу. Пре доласка у Ђаковицу преци Звездића били су зидари, а у Ђаковици су били ћурчије… Заједничка слава (пир) зидара је Св. Тома (15.11). Од тада па све до пролећа зидари не раде због зиме… Ваведење, мс св. Илија (ово им је истовремено био и пир, јер су по занимању били ћурчије).

Исаиловић 9к. Казују да су увек живели у Ђаковици и да су били занатлије: мутавџије, опанчари, самарџије… Св. Ђорђе, мс Мицка Ђурђица; пир: св. Ранђео (слава мутавџија и опанчара).

Јакић 2к, старинци. Као потврду показују и један комплет Цариградског гласника, који су сачували у својој кућној библиотеци са још неколико старих еснафских књига и записа… Св. Никола, мс сНл.

Јовановић 12к. 7к чувају предање да су им преци живели у Берену и да су одавде отишли у Русију, на рад. Казују да је то било у време царске Русије. Живели су „у Казавистан“.Једни су имали кафану, други су били пекари, а трећи су имали своју бању. Из Русије су касније прешли у Београд и једни су овде остали, а други дошли у Ђаковицу. Казују да је то било пре 200г. Тако су, по предању, ових 7к Јовановића потомци оник који су се у Ђаковицу доселили. Они су у блиском сродству са 5к Ђорђевића чији је ПН Биљбиљи, као и са Марковићима и Павловићима, јер је и њихово раније пр било Јовановић, а и слава им је заједничка…  Св. Никола, мс сНл; пир: Спасовдан („били су казанђије и лимари“).

2к Јовановића воде порекло из Корише код Призрена. Још за време Турака прешли су из Корише у Призрен, а потом из Призрена у Ђаковицу… ПН Кориши. Св. Петка, мс сПл; пир св. Спиридон (слава лончара).

3к Јовановића не знају ништа о пореклу. Казују да су старинци и да им је ПН Пуа. Св. Ранђео, мс Гаврило; пир: св. Стеван (слава самарџија).

Јотовић 1к, пореклом из Зајечара. У Ђаковицу 1948. О даљем пореклу не знају више ништа, а не знају ни мотиве настанка свог пр. Св. Никола, мс сНл.

Костић 2к, преци у Ђаковици „од давнина“ и да им је прво пр било Ђорђевић (по прадеди Ђорђу). Пр Костић имају по деди чије је име било Коста. Са Ђорђевићима су у блиском сродству. Овде сам евидентирао да два брата имају различита презимена: један по прадеди, други по дети. Такође су саопштили да су суседи њиховог деду Косту Ђорђевића звали и Коста Прца, јер је био шкртица. По занимању био је самарџија. Св. Никола, мс сНл.

Крстић 7к:

1к по предању из ЦГ из Васојевића. Преци у Ђаковицу пре 200г, и овде се бавили разним занатима.. Св. Јован Крститељ, мс Св. Сава; пир: Св. Илија (слава ћурчија).

6к казују да су старинци, да су им преци овде дошли „давно“, али им даље порекло није познато. Имају ПН Гурићи, али не знају мотивацију постанка надимка. Св. Стефан, пир: св. Илија (слава ћурчија).

Кузмановић 1к, казују да су Срби старинци и да су им у Ђаковици живели и даљи преци. Једини су од Срба мештана у Ђаковици који знају имена неколико својих предака. Отац Владимир, деда Ђорђе, прадедино Спаса, а Спасина оца Кузман. Св. Никола, мс сНл; пир: св. Илија.

Лазаревић 1к. Пореклом Црногорци из Скадра (Врачани), 1932 дошли у Ђаковицу… Ђурђевдан, мс Ђурђевица.

Миајловић 2к, из Бјелопавлића и раније пр Ђурић. Пр Миајловић по прадеди… Св. Петка, мс сПл; пир: Св. Тома (пир зидара).

Миладиновић 1к, из ЦГ, до 1953 у Пећи. У Пећи има неколико кућа Миладиновића. Св. Никола, мс сНл.

Миловановић 1к, ближи преци живели у Ђаковици, али о даљим прецима не знају ништа. Св. Ђорђе Алимпије.

Николић 1к, из ЦГ, али не знају из којег места. Претпостављају да су у Ђаковицу дошли пре 100г. Св. Јован, мс Ивандан (летњи).

Пантелић 1к, 1959 из Новог Пазара, а преци су им, по предању, из околине Подгорице, а по другој из околине Тутина… Раније пр Ђиласовић… Ђурђевдан, мс Ђурђица.

Петковић 1к, из Сиринићке жупе из Врбуштице. У Ђаковицу у време Турака. Раније пр Стојановић… Марковићи, Петковићи и Стојановићи имају заједнички надимак Сиринићани. Ваведење, мс св. Илија. Пир: св. Ранђео (еснафска слава мутавџија, израђивали су канап, бисаге и покровце)…

Петровић 7к, пореклом из ЦГ, у Ђаковицу дошли „давно“ у време Турака. Данас се осећају као Срби старинци и говор им је ђаковичког типа. Св. Ранђео.

Пешић 4к, из ЦГ, из Бјелопавлића. Пре 120г дошли у Пећ, а затим у Ђаковицу. Овде се данас Пешићи осећају као Срби старинци… Св. Петка, мс сПл.

Ристић 3к, казују да су у Ђаковици старинци. Имају 2 ПН, један је Беришка, други је Роље… Св. Јован, мс сЈл.

Симић 1к, казују да су сс, али о својим даљим прецима не знају ништа. Ближи преци овде су „држали“ хан, а били су и кагеџија. ПН им је Кљуши. Св. Митар (Митровдан).

Станојевић 1к, сс, али о даљем пореклу не знају ништа. Св. Петка, мс Параскева.

Стефановић 5к, пореклом из Корише код Призрена. ПН Корише… Св. Петка, мс сПл.

Стефић 2к, из Кастрате у Албанији. У Ђаковицу дошли „давно“. Прво пр им је Кастратовић, па су га, да би избегли крвну освету, променили и узели пр Танчетовић, по прадеди, којег су звали Танче. У Ђаковици су доцније и ово пр променили и узели пр Стефић… Ранија слава св. Ранђео (слава Кастратовића). Св. Никола, мс сНл.

Стојановић 13к.

6к чувају предање да су, са Ђорђевићима, најстарији Срби мештани у Ђаковици. Памте пет својих „појасева“, и увек су живели у Српској улици: Ђорђе Савин, Сава, Стојанов, Стојан Синадинов, Синадин Ђорин, Ђора Стојадинов. Нису у сродству са Стојановићима чији је ПН Сиринићани, као ни са Стојановићима који су Роми. Св. Јован, мс сЈл.

4к Стојановића су из Сиринићке жупе из Врбуштице… Ваведење, мс С. Илија.

3к Стојановића су српски Роми. Живели у Ораховцу у прадеда дошао у Ђаковицу. Нова Година.

Томић 9к, из Ораховца, у Ђаковицу дошли „давно“. ПН Равћани (Ораховчани). Неколике куће Томића данас живе у приградском селу Пискоте. Св. Јован, мс Ивандан (летњи).

Ћесаревић 1к, ближи преци у Ђаковици, али о даљим не знају много. Претпостављају да су пореклом Пипери. Св. Ранђео, мс сРл.

Филиповић 1к, ближи преци у Ђаковици, о даљим не знају ништа. ПН Пуће. Св. Дамјан и Кузмин; пир: св. Спиридон (слава лончара).