Sarajevska okolina

Српски етнографски зборник, Књига једанаеста, Поп Стјепо и Владимир Трифковић: Сарајевска околина, Стр. 140-145

 

1. 1. Пофалићи (Ново Сарајево, Федерација БиХ)

Пофалићи леже на западној страни Сарајева одмах преко потока Сушице, у равници, на подножју брда Хума, по косама и странама присојним, јужно и осојним, западно, истога брда.

У махали Пофалићима има данас 29к, а заједно са кућама административно убрајаним под Сарајево 76к. У првој групи има 19, другој 10, трећој, сем војничких и жељезничких зграда, 40 и четвртој 36к.

И ако нема трагова каквих старих насеља вјероватно је ово мјесто од вајкада било насељено. Народно предање прича да су овдје некад становали: Салате, одсељени на Кобиљу Главу, Спаићи, одсељени у Миљевиће, Антићи, одсељени у Неђариће. Данас у селу има п тако старих да им се о поријеклу ништа не зна. Г1878 било је свега у Пофалићима 15к, 1879 било је 22 у што су убројани и агински чардаци. Данас пак због дијељења и досељавања, у прве двије групе 29, а око друма и у Новом Сарајеву, где није било ниједне куће, свега 76.

Од данашњих п најстарији су:

Чангаловићи или Чангали 3к, за које се прича да су овдје од старине. Г1878 било их је само 1к. Св. Никола.

Петровићи 1к такође старинци. Прича се да су некад били врло задружни и богати. Св. Лука.

Маџаревићи 3к, старином су од Мандића са Загорја у Херцеговини. Овако су прозвани по очухову оцу, кога је ага прозвао „Мађаром“ кад је с њим ишао на војску у Дубицу 1870, због хитрине и окретности „баш си хитар к`о Мађар“. Мађаревића ђед дошао је најприје код Крстића (Трнчића) на Оџак и код њега је служио. А кад овај умре жена му се уда за Мађаревића. Отуда су прије 80г доселили у Пофалиће, гдје их је до 1878г било 1к. Св. Димитрија.

Покулићи 4к, су доселили из Велеши прије 120г. Св. Тома.

Драгићи 1к су по старини Кузмановићи из Кривоглаваца. Најприје су доселили у Пофалиће, па отишли у Велешиће, одакле су послије неколико година и то прије 2г опет овамо повратили на крчевину. Св. Ђорђија. Има их у Јошаници и Кривоглавцима.

Антуновићи 1к, овако названи по оцу, Антуну, који је дошао из Далмације прије 60г Петровићима у најам. Био је римокатолик, па кад се од Петровића оженио примио је православну вјеру. Св. Лука.

Миљанићи 1к, којима се отац доселио из Херцеговине пре 60г. Св. Јован.

Дилберовићи 1к су дошли из Доца прије 27г. Одакле су старином не знају. Једна су п са Маљуканом у Бријешћу. Св. Никола.

Маринковићи 1к, кога су прије 15г довели Каравласи из Србије и оставили код Покулића у најму. Касније се он од Покулића оженио и прешао на крчевину. Св. Стјепан.

Пјево, 1к, по старини Шућур, доселио се из Кошеве прије 2г. Ћириловдан.

Брезар 1к, се прије 2г доселио на крчевину из Бријешћа. Св. Јован.

Попрдани 1к, из Доца прије 2г на крчевину. Св Јован.

Остало су досељеници из АУ послије 1878г.

 

1. 2. Долац (Ново Сарајево)

Долачку махалу чине села: Дољни Долац, Горњи Долац, Округла, Жуч, Бољаци, Велика Дрвета, Борови, Отока, Алиловићи, Швракино Село, Расно и Грбавица.

Свега у махали Доцу има 97к, сем чардакова, беговских конака, фабрика и нових зграда, с којима има на 150д.

Сем Бољака и крчевина по Арнаутки, Орлићу, Романовићима и Мојмилу сва су долачка села била насељена. И народно предање зна за породице које су некада у живеле. Тако се прича да су на Округлој живеле Каласуре, а у Алиловићима Синобада, који су изумрли, а да се п Треба одселила са Швракина Села у Сарајево, а Крстића с Оџака у Пазарић. Села су у пошљедње вријеме јако нарасла (за Долац се на примјер прича да прије 70г није имао ни десети дио садањих кућа) и тим измијенила. Нарочито се измијенио тип села Доца око друма Сарајево – Мостар, по Грбавици, Бољацима и Крчевинама на Арнаутки, Папратинама, Округлој, Романовићима и Мојмилу и Врацима. До г1878 од новога хана до Босанске Ћуприје били су крај друма само Ченгића конаци и двије обичне каве, а данас је на томе простору око 40 нових двокатних и трокатних кућа, међу којима и 2 фабрике. Слично је и по Грбавици, гдје су подигнуте градске кланице. По Арнаутки, Папратинама, Орлићу, Романовићима и Мојмилу изнад Расна искрчене су мере и подигнуте нове куће.

Од старинаца једини су Ђокићи, старином звани Голијани, који су најстарија п у Сарајевском Пољу (СП). Причају да од преко 300г станују на данашњем чифлуку у Алиловићима. Има их још у Бријешћу и Доњем Ступу. Св. Игњатија.

Остали су досељеници досељавани из разних крајева. Досељеничке суп:

Моравци, досељени из „Мораве“ (Србије), откуда им и садање презиме. Најприје су доселили на Долове у Осјек и они су први донијели сјеме кукуруза. Отален су се разишли по Пољу и данас их има још у Бачићима, Бријешћу и Лукавици. Ђурђевдан.

Кнежевићи, старином Куртовићи, досељеници од 200г. Најприје су се населили у Двору и ондје искрчили земљу. Одавде их је премјестио Сврзо на Кромољ, гдје су дуго становали у заједници. Због заваде с агом о један гај у Отоњу оставе Кромољ и одселе се у Долац, гдје се касније издијеле, те се једни опет врате на Кромољ, а једни остану у Доцу. Ова је п некада била врло богата. Имала је по 1000 комада самих оваца и по 500 говеда. Најприје су се звали Зарићима, због зарица (сира) које су правили и продавали. Касније их ага Сврзо прозове Кнежевићима по неком ђеду, који је био кнез. Данас их има у Доцу, Кошеву и Сарајеву. Св. Аранђел.

Јошиловићи су старином из Пиве гдје су се звали Пијуци. Доселио им се прађед Јован прије 120г на Швракино Село, а одавде прије 40г у Отоку. Св. Аранђел.

Старчевићи су из Михољаче у котару Гацку. Доселио се шукунђед данашњих стараца и то на Швракино Село, отален на Округлу, и прије 90г на Жуч. Сад их имају 2к на Жучи, 3 у Романовићима и 1 у Доцу. Ђурђевдан.

Живковићи, Оџаковићи, Главоњићи једна су п, од којих је прво и старо пр. Одавно су у Доцу, не знају одакле им је старина. Оџаковићи су и сада у Доцу, Живковићи су одселили прије 120г на Округлу, а од ових су се одвојили Главоњићи на Жући и у Забрђу прије 35г. С Оџаковићима су одавно у задрузи и Копрци, потомци неке старе п с Округле и данас се и они зову Оџаковићи, само што славе св. Луку, докле је Живковићима, Оџаковићима и Главоњићима слава св. Никола.

Млађени, старином Шалипури, чији су се стари – два брата – доселили из Годеша више Пријепоља на Швракино Село, гдје су се намножили и издијелили, те су једни одселили у Мркојевиће, једни у Сарајево који се зову старим презименом – Шалипури. Једни су се одселиил у Вогошту, гдје се зову по ђеду Тодору – Тодоровићима. Ови на Швракину Селу и у Неђарићима зову се Млађенима, по ђеду Млађену. Прича се да је у овој задрузи до скора живило по 50 чељади заједно, а сада живе у једној преграђеној кући подијељени у три задруге. Св. Јован.

Попрдани су старином Радосављевићи из Старог Влаха, одакле су досељени прије 100г. Има их 1к у Доцу, 1 у Пофалићима и 2 у Велешићима. Св. Јован.

Милошевић, овако назван по ђеду Милошу, иначе Попрдан. Св. Јован.

Ракићи су одавна у Доцу и не знају одакле им је старина. Прича се да је у Ракића задрузи био некад зежак-баша долачки, што значи да је задруга била јака и имала доста земље. За Ракића се преудала нека Шарабуша и довела му двоје дјеце од првог мужа Саву и Раду, због чега сада славе два крсна имена. Прави Ракићи славе Ђурђевдан, а они што су по оцу Шарабе, славе св. Аранђела.

Пајдаци су се доселили одавна из Мркојевића у Долац, а одавде на Округлу прије 50г. Причају да имају и пранђедова у старом прав сарајевском гробљу на Караули (у Васиљевој Башчи). Св. Ђорђија.

Гвозденовићи су прије 90г доселили из Херцеговине у Бријешће, а одавде у Бачиће, а из Бачића у Долац прије 40г. Св. Никола.

Миљевићи су старином од Невесиња, одакле је доселио прије 90г Илија Миљевић на храну. Св. Ђорђије.

Дафинићи су негда становали у Забрђу и била их је велика задруга. Ту су се издијелили и они што су остали у Забрђу данас се зову Ђаковићи, по ђеду који је код неког попа био ђак. Други су се доселили у Догдоле и зову се Ружићи, по матери. Ови што су се у Долац доселили, као и они у Сарајеву, зову се старим пр Дафинићи. Причају да им је старина од Стоца, али да су се врло давно доселили у Босну. Св. Врачи.

Марковићи су такођер давно у Доцу. Дуго су становали код Ченгића конака на обали и били су врло задружни. Данас их има још у Бријешћу и Сарајеву. Св. Ђорђија.

Божићи су старином од Попова Поља у Херцеговини, одакле им се доселио ђед Ристо. Св. Ђорђија.

Мијатовићи су старином из околине гламочке, одакле им се доселио отац прије 50г. Св. Никола.

Гулија се доселио из Тилаве прије 50г. Св. Јован.

Обрадовић, по старини Човић, доселио се из Корче прије 42г. Св. Стјепан.

Шикмани, Поповићи, Вујачићи. Данашњи Поповићи у Доцу и Бријешћу по старини су Шикмани и Вујачићи. У Долац се доселио поп Вукан Шикман из Присјеке код Крупе прије 48г у Отоку. Са собом је довео и полубраћу Вујачиће, и данас се сви, због тога попа, зову Поповићи. Шикамни славе св. Стјепана, а Вујачићи Јовањдан.

Са Шикманом је доселио и ђед данашњих Краишника – Бољака, који је из п Ђермана у корару гламочком и најприје је био у најму код Шикмана, доћерао им је стоку. Краишницима су прозвати што им је ђед из Крајине, а Бољацима што станују у Бољакову Потоку. Св. Евангелиста Марка.

Краишник на Расну старином је од Бихаћа, од тамошњих Илића. У Долац им је дошао одац, доћерао је Бишћа-пашинице овце прије 50г, па ту и остао. Михољдан.

Владушић чији се отац Ђуро доселио прије 40г од Требиња у Херцеговини. Има још браће на Граовишту. Св. Јован.

Ђукићи су се доселили са Граовишта (Кобиље Главе) прије 45г. Св. Никола.

Костадиновић се доселио из Рогоушића, а старином је из ужичке околине, откуда су досељени уз Карађорђев Устанак. Има их још у Рогоушићима и Палама. Овај је најприје дошао у најам, а касније је купио нешто земље, те сад живи на својој. Св. Ђурђије.

Раића је довела мати кад се, прије 30г када се преудала за Краишника. Он је од чувене породице Раића из Врховине и Калаузовића. Стари Ристо Раић прича да је њихова п најстарија у околини сарајевској. Кад су, веле Турци освојили Босну, њихови се стари нијесу хтјели истурчити, него су пустили да им Турци отму земљу и да буду раја. Међутим њихови су се рођаци истурчили, чији се потомци зову Рапе. Како је старо презиме, не зна се. Неки веле да су се прије сви звали Рапе, па да су Раићи прозвани овако по томе што су остали раја. Раићи славе св. Николу.

Мандић се доселио из Братача код Невесиња прије 30г. Игњатијевдан.

Мајмуни су стаирном Паликуће од Требиња, одакле су се доселили у Долац пред окупацију. Овако су прозвати што су били и сувише шаљиви. Св. Климентије.

Пејдаховићи, старином Вукадиновићи, одавна су у Доцу, и по женској крви род су са Милошевићима. Св. Лука.

Нешковићи су се доселили из Азића прије 30г. Св. Јован.

Јанић је дошао из Херцеговине прије 29г, св. Аранђел.

Сератлије су старином из Дробњака, одакле су давно досељени. Има их и у Сарајеву. Св. Никола.

Кујача се доселио из Раковице прије 28г. Св. Аранђел.

Мирковић је дошао из Србије прије 28г. Св. Василија.

Руда се доселио из Старог Влафа, одакле му је дошао ђед у најам. Ђурђевдан.

Обућина је старином из Јабуке код Фоче, одакле су доселили у Црну Ријеку, а неки из Црне Ријеке у Сарајево прије 80г. Неки су се од тих из Сарајева населили у Доцу прије 15г. Ђурђиц.

Гајић – Сачак доселио се из Пофалића прије 20г. Отац му је био узунџија код Сачака, због чега га овако и зову. Старином је из Крајине, Ђурђевдан.

Сикираш се доселио са Граовишта прије 30г. Св. Јован.

Шараба се доселио из Бријешћа прије 18г. Св. Аранђел.

Шиљевићи су се доселили из Грлице најприје у најам у Велика Дрвета г1878, а отален су прешли на Крчевине. Св. Ђорђије.

Јоцовићи су се доселили из Забрђа прије 40г. Св. Аранђел.

Бабићи су старином из Херцеговине, због чега их зову још и Хере. Св. Аћим и Ана.

Вулета се доселио с Реше прије 25г и био дуго по кавама. Сад је на крчевини, Марковдан.

Јовић, чији се отац доселио из Херцеговине прије 26г. Св. Никола.

Кутлача се доселио из Кобиљдола на крчевину прије 15г, слави Ђурђиц.

Шеовац се доселио из Пресјенице најприје у каву, а послије на крчевине (видјети опис Војковића). Св. Никола.

Стојановић – Антонић се доселио из Смиљевића на крчевину прије неколико година. Св. Лука.

Чубрило се доселио прије 5г из Црнотине (опширније код Врела Босне). Лучиндан.

Павлић се доселио из Сарајева прије 16г. Старина му је из Златибора у Србији, одакле му се ђед уз буну Карађорђеву доселио у Сарајево, гдје их и данас има више кућа. Старином се зову Саџаковићи, а Павлићи су прозвати по баби Павлији. Св. Ђорђије.

Маслеша се доселио из Туља у Херцеговини у Сарајево у службу, а отуд у Долац, гдје ради с трговином. Св. Јован.

Перендија је старином из Високог, гдје се зову Драгићевићи. Овдје се доселио из Сарајева прије 5к. Ђурђиц.

Студић се доселио из Високог у Сарајево, а отуд у Долац прије 13г, св. Јован.

Петковић – Новичин. Доселио се Новица из Сарајева прије 30г у каву. Лучиндан.

Коковић се доселио из Осијека у каву (види код Блажуја. Никољдан.

Од католичких ф у Доцу су:

Додика, досељен из Пролошца у Далмацији прије 120г у Бутмир, а из Бутмира у Бољаков Поток.

Хргићи су се давно доселили из Далмације у СП, а у Долац прије 45г.

Гргићи су се доселили из Азића при окупацији. Иста су п са онима у Тарчину (Доњи Ступ).

Шимуни су се доселили из Азића на неколике године пред окупацију. О старини ништа не знају.

Јелић се доселио из Ричица код Имоцког прије 30г.

Мијатовић (Анте) доселио се из Дусине код Крешева прије 12г у СП, а прије 3г на крчевину у Долац.

Пјанић (Лукан) доселио се од Травника прије 30г. По старини се зове Лауш.

Томатиновић се доселио из Крешева прије 26г у службу друмару (цестару).

Лалић из Сутјеске прије 7г као и Томатиновић.

Крњави (Јосип) доселио је на меру из Чешке прије 18г.

Gornji Dolac

1. Glavonjić (Risto) Cvijan, rođen 1898. Srbin, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1578090005)
2. Knežević (Manojlo) Stanko, rođen 1915. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Nepoznato (1578090003)
3. Pejdaović (Risto) Spasoje, rođen 1919. Srbin, poginuo 1942. U NOBu, Pajtov han-vare (1578090004)
4. Rakić (Nn) Milena, rođena 1890. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Nepoznato (1578090001)
5. Starčević (Jovo) Jovo, rođen 1910. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Nepoznato (1578090002)
6. 8. Миљевићи (Источно Ново Сарајево и Фед. БИХ)

Ова је махала ЈИ од Доца, преко брда Вратаца, у осојним странама западног подножја Требевића, по благим косама и присојним странама Вратаца. Миљевићи су постепено уздигнути са западне стране од турбета према истоку уз Требевић и достижу висину од 750м.

Према ономе што је речено говорећи о старинама види се да је овде било одавна насеља. У народу се пак прича да у свима Миљевићима прије 60г није било више од 5к. Од старих п зна се да су становали Бабићи и Бандуке, данас изумрли.

Данашње су п:

Крештелице 2к, досељени од Колашина прије 300г. Пошто су се овдје намножили, једни су се одселили у Сарајево, а једни у Србију, св. Лука.

Маленице 2к одавно су однекуд досељени. Старином се зову Зрле. Цвијети.

Дугоњевац, 1к, доселио се прије 60г из Дуге Њиве за Модрим Пољем у фочанском котару. Св. Стејапн.

Цинцовићи ли Цинцо су досељени из Пресјенице прије 60г, а старином су из Бањана. Има их у Пресјеници и Сарајеву. Св. Ђорђије.

Цицовић 1к се доселио прије 28г из Врх-Праче у котару Рогатици, гдје су досељени из Херцеговине прије 120г. У Херцеговини су се звали Милосављевићи. Има их и у Сарајеву. Овако су прозвати по дједу, кога су дјеца звала Цицо (Ристо). Св. Никола.

Карабатаковић 1к, је досељен прије 54г с Врела Босне.

Влаче 3к су досељени из Црне Ријеке у котару сарајевском прије 50г. Има их у Тврдимићима и Сарајеву. Св. Јован.

Димитрић 1к је одакле и Дугоњевац, с којим слави исту славу. Не зна се да ли су и од исте п.

Ашчић 1к, муслиман, доселио се из Херцеговине прије 50г на купљени читлук.

Миљевић 1к се доселио из Лукавице прије 45г, св. Ђорђија.

Уљари 2к су дошли од Дрине, са мјеста гдје су Скиповци становали, прије 45г. Има их и у Сарајеву. Св. Никола.

Самарџија 1к се доселио из Пазарића прије 40г. Св. Ђорђе.

Зироје 1к су се доселиле из Гацка из Брајчеваца прије 30г. Св. Никола.

Батинићи 1, су се доселили прије 28г из Иванића. Има их и у Прачи. Св. Ђорђије.

Спаићи 1к су дошли из Пофалића прије 28г, св. Никола.

Томић 1к се доселио из Козаревића од Дрине прије 28г. Св. Ђорђе.

Лацкан 1, се доселио из Студенаца прије 20г. Узео удовицу Нинковића и остао на чифлуку са дјецом Нинковића. Лацкан слави св. Аранђела, а Нинковића дјеца св. Ђорђија. Овај је Нинковић старином од Колашина.

Табаковићи 2к, муслимани, доселили су се из Борча прије 15г на купљену земљу.

Аликадић 1к, муслиман, доселио се из Сарајева на своју земљу.

Вулетић 1к, се доселио с Ковачића прије 10г. Св. Ђорђија.

Мајмуни 1к су дошли из Доца, св. Климентије.

Кокот 1к се доселио с Пољина прије 4г, св. Никола.

У Источном Новом Сарајеву, РС, у Миљевићима је 1991г било 1.045с, у томе 985 Срба, 25 Муслимана, 14 Југословина, 12 Хрвата и 9 осталих, а у 2013г било је 1309с. У Миљевићима у делу у Федерацији БиХ било је 2013г 31с.

Miljevići

1. Divljan (Milan) Dušan, rođen 1921. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Gacko (1574023001)
2. Karoborak (Nikola) Bogdan, rođen 1921. Srbin, poginuo 1942. U NOBu, Paočko-klanački od. (1578095007)
3. Katić (Milutin) Mirko, rođen 1900. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Danica Koprivnica (1572002005)
4. Kreštalica (Aleksa) Danilo, rođen 1914. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Karlovac (1578095005)
5. Kreštalica (Ostoja) Neđo, rođen 1903. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Nepoznato (1578095009)
6. Lackanović (Miloš) Pero, rođen 1921. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1578095004)
7. Malenica (Petar) Mirko, rođen 1927. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Novo sarajevo (1573021011)
8. Matović (Pero) Manojlo, rođen 1912. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Sarajevo (1578093009)
9. Miladinović (Pero) Jelka, rođena 1900. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Miljevići (1578095001)
10. Miladinović (Vaso) Desa, rođena 1925. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Miljevići (1578095002)
11. Miladinović (Vaso) Đorđo, rođen 1928. Srbin, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1578095003)
12. Ninković (Todor) Neđo, rođen 1916. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, 10.herc.brigada (1578095010)
13. Ninković (Todor) Ruža, rođena 1926. Srpkinja, poginula 1941. prilikom borbi ili bombardovanja, Petrovići (1578095011)
14. Radan (Marko) Vojno, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1578095006)
15. Vlaćo (Božo) Branko, rođen 1919. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Doboj (1578095008)

 

1. 9. Козаревићи и Топлик (Источно Ново Сарајево, РС)

Село Тилава подијељено је политички у двије махале: Топлик и Козаревићи. Јужни крај Тилаве, испод пута Сарајево – Тврдимићи, спада Топлику, а сјеверни и СИ Козаревићима… Нека су села из ове махале у равници, а нека по странама и косама. У равници су села око потока Тилаве, као: Топлик, Тилава, Баре, Бунина Башча и Вртлине, а у странама су: Ланишта, Јаремета, Уздонице, Росуље, Козаревићи, Станојевићи, Паоца, Студенковићи, Петруша, Пољане, Близанац и Међуша…

У народу је очувано предање како су у овим селима живели Срби у оно доба кад су Турци освајали ове крајеве Босне. Прича се да су се Срби и Турци жестоко сударили и искрвили више Тилаве на мјесту званом Крни Рат, више куће Бјеловића. А кад су Турци ове крајеве освојили, први се потурчио брат кнеза Павла чије је турбе у Топлику, а за тим и сви остали из тих села. Ово народно предање, као и помињати остаци од старина, доказ су да је на овом мјесту било насеља и у врло давној прошлости. Какав је однос између тога старог ст и данашњег немогуће је утврдити. Данашње ст чине старији и новији досељеници.

П су:

Џебо, старином Чировићи из Старога Влаха, одакле му је дошао ђед Јеврем и то најприје у најам, а касније оженио од Крешталице и прешао на чифлук. Има их још на Крбљинама. Св. Никола.

Мауноге су се давно доселиле у Козаревиће из Гарева у Херцеговини. У Козаревићима су се изродили и раселили по околним селима. Михољдан.

Никшићи су се доселили прије 60г из Цуца у ЦГ у Топлик. Ђурђиц.

Продановићи су се доселили прије 100г из Залуковика у Посавини. Старо су пр изгубили, а Проданима се зову што су, веле, некад продали дијете. Св. Аранђел.

Љубоја је братић Ристе Хере. Љубојем се назвао што га је малена узела и одгајила Љубојуша у Пресјеници.

Ерићи су такођер из Херцеговине са Загорја, одакле су се доселили прије 80г. Старином се зову Бркићи. Има их на Гласинцу, гдје се зову Јоловићи. Св. Јован.

Кречар је од Дрине код Фоче, одакле му је дошао отац прије 50г. Ђурђевдан.

Лацкани су по старини из Херцеговине, гдје су се звали Делићи, а садањим су пр прозвати по неком ђеду Лази, кога су звали Лацкан. Овдје су се доселили прије 30г од Ракове Ноге. Има их у Сарајеву и по Раковој Нози. Св. Аранђео.

Радани су се доселили из Росуље са Уздојница прије 45г. Старином су од Невесиња, одакле су доселили на Уздојнице прије 120г. ово им је презиме старо. Још их има у Кралупима код Високог. Св. Никола.

Бјеловићи су иста п с Ерићима у Кобиљ-Долу. Биће да су и Ерићи на Студенковићима од ове исте п. Св. Јован.

Драгаши су старином „од Стара Влаха од Таре, из села Драгаша“, одакле се најприје доселио у Босну на Међушу Станиша Драгаш, а касније се доселио Ристан са синовима. Сад их има у Мркојевићима, Међушој и Сарајеву. У Мркојевићима се зову Ристановићи. Има их и у Мокром, гдје се зову Парађини и Зеленовићи, и у Соколовићима, гдје се зову Бартуле. Св. Никола.

Мишовићи су старином из „Кулашина“, одакле су се доселили прије 120г у Трново, а одатле су се неки доселили у Топлик; а неки у Паоца прије 35г. Старо им је презиме Спахићи. Св. Лука. Још их има у Сарајеву, на Клеку и Тврдишићима.

Ждрале су се доселиле из Црне Ријеке прије 30г, гдје им се доселио отац из Баљака од Билеће прије 80г. Ђурђевдан.

Трифковићи су старином Мандићи из Загорја, одакле су се доселили прије 90г, Митровдан.

Фуртуле су старином из села Врањеша у Колашину, одакле су се доселили прије 200г. Има их још по Палима око 30к. Аранђеловдан.

Топаловићи су од двије п. Ђуро је прави Топаловић и доселио се из Херцеговине. Св. Јован. Њима се призетио неки Краишник, коме се не зна правог презимена, чији је потомак Перо Топаловић, који слави св. Аранђела.

Дивчићи су се доселили из Црне Ријеке са Дивчића, по чему се овако и презивају. Старином су из Дробњака и тамо се презивају Мотике. Још их има у Петровићима и Сарајеву. Трипуњдан.

Јованчићи су старином Скочаићи од Благаја у Херцеговини, одакле су се давно доселили у Босну. Још их има у Петровићима, где се зову Гарићи, по матери коју су звали Гара. Симуњдан.

Јошило је старином из Херцеговине. Право му је пр Ошафовић, па му је мајка била удата за Јошилом у Отоци, те и њега прозову. Св. Никола.

Цабе су се доселиле из Раиловца у махли Бријешћу прије 45г. Одакле им је старна, не знају. Има их још у Сарајеву и Дервенти. Св. Никола.

Симеуновић је дошао из Херцеговине прије 40г и призетио се код Јошила. Св. Никола.

Шкрбе су се доселиле из Кобиљдола прије 25г. Св. Јова.

Булаићи су се доселили из Дуге у ЦГ прије 40г. Ово им је пр старо. Св. Никола.

Дубљевић је из Херцеговине, одакле му се доселио ђед прије 75г. Има их и по Трнову. Ђурђиц.

Гулија је давно доселио из Црне Ријеке. Има их још у Доцу и на Расну. Св. Јована.

Банбарази су из Херцеговине, одакле им је дошао отац прије 38г. Св. Јован.

Ђукић се доселио из Доца прије 20г. Никољдан.

 

П.С. Козаревићи су 1991г имали 328с, у томе 317 Срба, 8 Југословена, 1 Хрвата и 2 осталих, а у 2013г имали су 429с.

Топлик је 1991г имао 511с, у томе 484 Срба, 8 Муслимана, 4 Југословена, 2 Хрвата и 3 осталих, а у 2013г имао је 672с.

Студенковићи су 1991г имали 16с, по 8 Муслимана и Срба, а у 2013г имали су 17с.

Близанци су 1991г имали 5с, све Срба, а у 2013г имали су мање од 10с.

Горње Међуше су 1991г имале 5с, све Срба, а у 2013г имале су мање од 10с.

Доње Међуше имале су 8с, 1991г, све Срба, а 2013г имале су мање од 19с.

Blizanci

Lalović (Stevo) Dragica, rođena 1915. Srpkinja, ubijena 1943. U direktnom teroru, B.palanka (1416017033)

 

Kozarevići

Bjelica (Petar) Jovo, rođen 1918. Srbin, ubijen 1943. u logoru, Vino najštet austrija (1578092002)

Gojković (Spasoje) Dragomir, rođen 1932. Srbin, poginuo 1943. nepoznato, Novo sarajevo (1578092001)

Radan (Marko) Vojno, rođen 1920. Srbin, nestao 1941. nepoznato, Nepoznato (1578092003)

Gornje Međuše

Trifković (Đorđo) Ilija, rođen 1911. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (1550121001)

Toplik

Đebo (Aleksa) Branko, rođen 1916. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Toplik (1578100004)

Đebo (Jovica) Ljubo, rođen 1924. Srbin, ubijen 1942. u logoru, Wiener-neustadtaustrija (1578100002)

Đebo (Mitar) Jovica, rođen 1888. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Toplik (1578100003)

Đebo (Risto) Đorđo, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Toplik (1578100001)

Jovančić (Marko) Kojo, rođen 1915. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Toplik (1578100008)

Kobiljo (Avram) Moric, rođen 1904. Jevrej, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Jasenovac (1634078001)

Kobiljo (Josip) Senka, rođena 1908. Srpkinja, ubijena od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1634078002)

Nišić (Milovan) Danilo, rođen 1890. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Toplik (1578100006)

Radan (Maksim) Janko, rođen 1870. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Toplik (1578100005)

Raden (Maksim) Mirko, rođen 1914. Srbin, umro 1942. Kao zarobljenik prip. NOV i POJ, Zemun Sajmište (1578100009)

Škrba (Mitar) Sava, rođen 1864. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Toplik (1578100007)

Žagovec (Josip) Rudi, rođen 1920. Hrvat, ubijen 1942. u zatvoru, Bosanska gradiš (1575043023)

 

1. 10. Иванићи (граница РС и ФедБиХ)

Махала Иванићи лежи између махала Миљевића, Топлика и Лукавице, по косама и присојним странама…

Да је на овом мјесту било насеља, доказ је поменуто гробљиште. Народно, пак, предање прича да је у Иванићима, прије данашњих ст становала п Батинића, која се одселила у Миљевиће.

Данашњи су ст:

Трнчићи, који су старином из Горњега Колашина из села Врањеша, одакле су се прије 200г доселили у Босну на Бистрочај у Трнову. Касније се одијелио Периша Трнчић и са синовима: Јосифом, Остојом и Тодором прешао је у Кијево на Кланац. Данас их има у Трнову,  гдје се зову Вељовићима, по ђеду. Било их је у Доцу на Оџаку, па су одселили у Пазарић, гдје су, по ђеду Крсти, познати под именом Крстићи. Ови у Иванићима зову се још и Глуховићи, по томе што им је ђед био глув. А под именом Трнчића има их још у Нареву, Кијеву (Батићима) и Сарајеву. Сви славе Никољдан.

Симеуновићи су се доселили од Невесиња, одакле им је дошао отац на храну и остао прије 40г. Зову се још Казазовићи. Св. Никола.

Малоивћ се доселио такођер из Херцеговине, из Шивоља у Загорју прије 35г на храну. Св. Сава.

Краишник се доселио са Расна прије 20г (види опис Доца). Михољдан.

Успор, римокатолик, дошао је прије 15г Краишнику у најам, па се призетио (види опширније код Михаиловића).

Пјанић, такође римокатолик, доселио се из Бутмира, гдје је сада Тркалиште, прије 12г (опширније код Горњег Ступа).

Миочевић, римокатолик, доселио се на неколике године пред окупацију из Далмације.

1. 11. Лукавица (РС и Фед Бих)

Старији је дио ове махале у долини између брда Мојмила, са највишим му врхом Богошевицом (670м), а сјеверне, и Павловца и Врањеша са јужне стране… Данас у Лукавици има 26к.

И Лукавицу можемо убројати у старија насеља. Оно што је наведено горе то потврђује, и ако старинаца нема.

Данас су у селу:

Радоње 6к, који су старином из Колашина (о њима више у опису Добриње). Св. Лука.

Васковићи 2к, старином Говедарице из гатачког котара, одакле су се доселили кад је Карађорђе узео Биоград. Побјегли су од зулума Фочић-Мехмед-агина кахвеџије Логе, који је тамо пребјегао пошто су Срби заузели Биоград. Дошла су два брата: Васко и Лука. Од Васка су Васковићи у СП и од Луке Лучићи. Св. Никола.

Лучићи, иста п са Васковићима, доселили се из Лужана прије 10г. Св. Никола.

Моравци су старином од „Мораве“ – Србије. Исти који и у Доцу. Св. Ђорђе.

Трапаре 3к, који су се доселили из Добриње (опширније у опису Которца). Св. Јован.

Васићи су старином Хаџићи из Пиве, одакле су се доселили прије 150г по прилици на Моћевиће у Пресјеници, и по селу се прозову Моћевићи. Данас их има у Пресјеници око 10к, у Крупцу на Старој Гори, Кијеву и на Пољинама (3к). Ови се у Лукавици зову Васићи по дједу Васи. Св. Јован.

Смиљанићи су се доселили из Кралупа, гдје их има и данас, прије 30г. Св. Никола.

Миљукани старином су из Колашина, одакле су дошли прије 10г. Св. Лука.

Ковачевићи 2к су старином из Херцеговине, Срђевдан.

Спржићи су старином из Херцеговине. У Лукавицу су се доселили из Вратаца прије 10г. По старини су Шаренци, св. Лазар.

Аћимовићи су старином од Крајине (опширније у Врутцима). Св. Јован.

Савић је дошао с Булога више Сарајева прије 27г у најам Васковићу. Св. Никола.

Топаловић, старином Павић, дошао је из Доца прије 3г. Св. Аћим и Ана.

Ћивризи су старином Полићи из Пљеваља. Св. Јован.

Полексићи 3к, о чијој се старини ништа не зна. Св. Јован.

П.С. Лукавица је 1991г имала 1.848с, у томе 1.353 Срба, 370 Муслимана, 19 Хрвата, 47 Југословена и 59 осталих. У РС у насељу Лукавица, у општини Источно Ново Сарајево, било је 8.557с. У Федерацији БиХ, у општини Ново Сарајево, Лукавица је имала 872с.

Lukavica

1. Đurović (Vaso) Đorđe, rođen 1922. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Zidani most (1578093016)
2. Dutina (Damljo) Rajko, rođen 1914. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Ruma (1578098001)
3. Kodić (Salem) Salih, rođen 1904. Musliman, ubijen 1944. U direktnom teroru, Lukavica saraje (1546064008)
4. Radonja (Jovo) Dušan, rođen 1911. Srbin, ubijen 1944. Prilikom bombardovanja, Kovačići saraje (1575034027)
5. Radonja (Jovo) Luka, rođen 1906. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1578093008)
6. Radonja (Todor) Uroš, rođen 1912. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Jahorina,sar. (1578093020)
7. Simeunović (Simo) Krsto, rođen 1917. Srbin, nestao 1945. nepoznato, Nepoznato (1578100013)
8. Tajić (Mihajlo) Milinko, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u NOBu, Jahorinski odred (1578093014)
9. Tešanović (Risto) Marko, rođen 1885. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Lukavica (1578093015)
10. Trapara (Nikola) Krsto, rođen 1923. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Vraca,sarajevo (1578093012)
11. Trapara (Nikola) Mladen, rođen 1920. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Vraca,sarajevo (1578100012)
12. Trapara (Nikola) Neđo, rođen 1925. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Vraca,sarajevo (1578093013)
13. Trapara (Nikola) Nikola, rođen 1885. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Vraca,sarajevo (1578093010)
14. Trapara (Nikola) Simo, rođen 1912. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Vraca,sarajevo (1578093011)
15. Tručić (Pero) Petar, rođen 1926. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. U logoru, Mathausen (1578093002)
16. Tručić (Spasoje) Mlađen, rođen 1912. Srbin, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (1578093001)
17. Vasić (Nikola) Mile, rođen 1923. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Sarajevo (1506017023)
18. Vasković (Kojo) Risto, rođen 1919. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1578093019)
19. Vasković (Lazo) Spasoje, rođen 1887. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Nepoznato (1578093022)
20. Vasković (Nikola) Janko, rođen 1922. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. u logoru, Mathausen (1578093021)
21. Vukotić (Božo) Milan, rođen 1892. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1578093017)
22. Vukotić (Milan) Dragutin, rođen 1921. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Bosna (1578093018)

7. Кобиљ-До  (? РС)

Оа се махала налази у најзавученијем крају СП, на мјесту гдје Касидолски Поток излази из брда и кланаца…

Данас у Кобиљ-Долу има 29к, без оних што живе уз пилану.

Народно предање о кнезу Павлу ставља насеље на овом мјесту још у доба босанске независности. Да је насеља на овом мјесту било још у доба босанске независности потврђују набројана гробља. Село је преживљело и турску провалу, само је добило нове ст – Турке. За велико турбе у Топлику народно предање казује да је брата Павлова, који се потурчио. Муслиманско гробље у Кобиљ-Долу гробље је првих потурчењака или првих турских дошљака, јер се не зна за Муслимане за пошљедњим 300г. Они први вјероватно су се иселили у Сарајево, које се у то доба нагло развија, а земљу оставили кметима да је обрађују. Од тога доба у селу живе православни. Међу њима нема врло старих п. Али по другим селима има доста п, за које се прича да су се прије 200, 300 и више година доселиле у овај крај, и то најприје у Кобиљ-До, гдје су се неко вријеме пробавиле, па се касније у друга села преселиле.

Данас су у Кобиљ-Долу ове п:

Шкрбе 3к, који су старином из Херцеговине, столачког котара. Овако су се звали и тамо по некој шкрбавој (крезубој) баби, а по старини се ову Милорадовићи. Отуда су се прије 160г доселили на Кланац и бавили се ковачким занатом. О куги су обамрли и оно што их је остало преселило се у Кобиљ-До. Данас их има још у Топлику, Тилави, Петровићима и Добрињи. Св. Јован.

Папази 3к исти с онима у Котору. Св. Ђорђе.

Ерићи су старином из Херцеговине, гдје су се звали Бјеловићима. Има их и у Тилави. Св. Јован.

Реме, старином Пеичићи, досељени из невисињског котара прије 50г. Тамо их има и сада. Св. Никола.

Минићи су се доселили из Колашина прије 120г. Има их 1к и у Младицама. Св. Димитрије.

Дамљанчевићи (Росићи) 2к дошли су из Гарева код Гацка прије 60г о некој злој зими. Има их и у Касетићима. Св. Јован.

Кутлача је старином из гатачког котара. Ђурђиц.

Видићи су старином Рашевићи из Самобора код Гацка, гдје су некад живјела три брата, од којих је један био слијеп, те му се потомци прозову Слијепчевићи, којих и данас има око Гацка. Синови једног од оне друге двојице: Мато, Ђуро и Мијат заваде се са сусједним муслиманима, који се једне ноћи привуку и на спавању им покољу чобане. Ради тога се Рашевићи преселе у Босну, и то у Нарево.  То је било пре 130г. Касније се издијеле и раселе и данас их има у Нареву, Мркојевићима, Мочиоцима, Средњем и зову се старим пр. Ови у Кобиљ-Долу се зову Видићи по баба Види. Св. Сава.

Лалићи су старином из Бањана, гдје су се звали Миљановићи. У Бањанима су их била три брата: Јоко, Лале, трећем се имена не зна. Сва три су била ожењена и сва три се преселе у Босну, прво Јоко, па онда друга двојица. Од Јоке су данас Јокићи у Осијеку и Бријешћу, од Лале су Лалићи у Петровићима, Кобиљ-Долу, Речици и Сарајеву, а од трећег који је носио кубат-капу, Кубатлије око Високог. Славе св. Јована.

Бојовићи су старином из Бањана, одакле су се доселили прије 200г у Кобиљ-До. Ово им је презиме старо. Св. Јован.

Сретеновићи су старином из Колашина, гдје су се звали Крсмановићи. Дошли су уз прву кугу у Четојевиће, а одатле у Вучију Луку, а из Вучије Луке прије 5г овамо. Св. Јован.

Печенице су се доселиле од Гласинца, гдје их још има. Старином су из Херцеговине. Њихова су п и Матијашевићи у Палима. Св. Јован.

Гранићи су старином Дивљани из Црне Ријеке, гдје их има више кућа. Најприје су доселили на Лупу под Требевић а оданде овамо. Гранића има и у Довлићима. Гранићи у Кијеву нијесу једна п с овима. Св. Ђорђа.

Никшићи су старином из Цуца у ЦГ, гдје су се звали Пешикани. Ради неке кривице побјегну из Цуца у Никшић и по томе их прозову Никшићи. У Никшићу убију Турчина и побјегну у Загорје, а из Загорја се доселе прије 60г у Топлик, гдје их и сад има 2к. Ђурђиц.

Штаке су дошле прије 12г са Врела Босне на крчевину. Св. Ђорђа.

Кокотовић живи у истој кући са Штаком (види о њима у опису Војковића).

Тешановићи су дошли прије 50г из Черушића код Трнова. Има их у Кијеву и на Умчанима, св. Никола.

Матићи 4к, доселили су се прије 50г из Неђарића на земљу коју им је турска влада поклонила за то што је Митар Матић, кад је 1850г ишао у Цариград, рекао у име тежака сарајевске околине: „Нама је добро; тељизи су нам од сребра, а шпице од злата“.  По старини су род са Ђокићима у Алиловићима (види опис Доца). Св. Игњатија.

П.С. Касиндо је 1991г имао 911с, у томе 722 Срба, 96 Југословена, 51 Муслимана, 29 Хрвата и 3 осталих, а 2013г имао је 578с.

 

1. 34. Младице (Источна Илиџа, РС)

Ова се махала пружа низ благу страну Младичких Брда, од највише им тачке све до у Поље до Касидолског Потока Слапњаче, затим прелази поток и иде Пољем до пута Сарајево – Кобиљ-До.

У Младицама има свега 12к.

Како на мјесту ове махале нема никаквих стаирна, што није случај ни код једне више од овдје описаних махала, а како нема ни каквих предања да је овдје било насеља, а и п су све скоро досељене, то се да извести да је ова махала из новијег доба. Њен положај, увученост између Которца и Кобиљ-дола, упућује на то да су је населили ст тих села, насељавајући се на својим њивама, на садањем земљишту ове махале. Насеље је најприје постало у равни, па се, множењем и досељавањем проширило и у страну Младичких Брда, на крчевине.

У Младицама су ове п:

Папази, који су се доселили из Которца. Св. Ђорђе.

Лубуре 4к, иста п с Лубурама у Војковићима. Св. Никола.

Пјевићи 2к су старином из околине гатачке, гдје су се звали Бурлице. П су им и Гашићи у Сарајеву. Св. Арханђел.

Васиљевићи су иста п са Пјевићима. Овако су прозвати по оцу Васиљу. Ове су 3п најстарије у Младицама.

Мауноге су старином из Гарева у гатачком котару. Ђед им је био сакат у ногу, па је, идући, замахивао ногом, по чему је прозват Махонога. Има их још у Тилави и Седражи у Вогошти. Михољдан.

Шкрбе 2к су дошле из Кобиљ-Дола прије 30г. Св. Јован.

Пијуци су старином из Липчика у гатачком котару у Херцеговини, гдје су се звали Вуковићи. Ове п има и у Сарајеву. Св. Никола.

Минићи су старином из Колашина, одакле им је дошао дјед прије 120г. Има их и у Кобиљ-Долу, одакле су се и ови овамо доселили. Св. Димитрије.

П.С. Горње Младице су 1991г имале 198с, у томе 178 Срба, 7 Муслимана, 9 Југословена, 1 Хрват и 3 осталих. 2013г имале су 162с.

Donje Mladice

1. Lubura (Aleksa) Vojko, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Sarajevo (1505004001)
2. Lubura (Jovo) Pero, rođen 1923. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Igman (1505004005)
3. Lubura (Koja) Živko, rođen 1920. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Igmen-ilidža (1505004002)
4. Lubura (Todor) Niko, rođen 1925. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Donje mladice (1505004006)
5. Lubura (Vaso) Gajo, rođen 1921. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Donje mladice (1505004004)
6. Lubura (Vaso) Miloš, rođen 9999. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Donje mladice (1505004003)

 

Gornje Mladice

Maunaga (Petar) Cvijo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Gornje mladice (1505007002)

Papaz (Vaso) Blaško, rođen 1924. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Gornje mladice (1505007004)

Pjević (Blaško) Glišo, rođen 1920. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Nevesinja (1505007006)

Pjević (Ilija) Gojo, rođena 1895. Srpkinja, ubijena 1942. u direktnom teroru, Gornje mladice (1505007001)

Pjević (Pero) Reljo, rođen 1924. Srbin, poginuo od Nemaca 1943. U logoru, Mathausen (1505007005)

Vasilijević (Jovo) Joka, rođena 1901. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Gornje mladice (1505007003)

 

9. Которац (РС)

Махалу Которац граничи с истока село Младице и Младичка Брда, са запада село Бутмир, са сјевера Лукавица и Добриња, а са југа села Војковићи и Расница…

У Горњем Которцу има 19к, 7 православних и 12 муслиманских, а у Доњем 26, и то православних 10 и муслиманских 16.

У овим селима је било некад великих задруга, па су се издијелиле, нарочито у новије вријеме. Још су одржане само двије: Витешковића са 40, и Гаврића са 20 чељади.

Према свему ономе што је наведено у дијелу о старинама, јасно се види да је на мјесту ове махале било насеља од најстаријих времена. Још и народно предање за неке п тврди да су на овом мјесту још од времена пада Которца у турске руке. Горњи Которац је старији од доњег. У првом су од увијек били градови, куле и конаци власника тих села. У доњем Которцу биле су само 3к: Сердаревића, Зукића и Алиловића, који се рачунају у сс тога села. Ну и те су куће рачунате у Горњи Которац као један крај тога села. Кад је Горњи Которац порасао намножавањем и досељавањем, те није могао примати више ст, онда су сељани тога села који су имали земаља у Доњем Которцу почели ове крчити и тамо се насељавати, а тамо су долазили и нови досељеници, те је тако Доњих Которац од 3 порастао на 26к.

Од данашњих п у Которцу најстарији су: Зукићи, Сердаревићи, Алиловићи, Витешкићи, Хајрићи, Сарајкићи, Ганије и Менедике. За Сердаревиће, Витешкиће, Сарајкиће и Хајриће причају да су једна п и да потичу од старих ст которачких, који су при паду Которца примили ислам и изгубили старо п пр. А ово се исто меже рећи и за Зукиће, Алиловиће, Ганије и Менедике. Витешкићи су овако прозвати по мајци доведеној испод Витез-планине, а пре су се звали Хајрићима. Сарајкићи су такође прозвати по мајци доведеној из Сарајева.

Јелашковићи су се доселили од Јелача код Фоче, по чему су прозвати овим пр. Старо пр не знају.

Јогуни су из Борча у Херцеговини. Доселио се Халил прије 45г и призетио код Мехмедовића Алиловића. По Мушкој крви род су са Буљубашићима.

Исаковићи воде поријекло од некаква Исака Арнаута из Старе Србије, откуда их зову Арнаутовићима.

Барјактаревићи су се доселили из Сарајева, гдје су се звали Бумбеговићи.

Бегићи су из Сарајева.

Од прав најстарији су:

Папази, по старини Јакшићи, за које се прича да су сс. У тој је п било неколико свјештеника, откуда им је дошло пр Папази. Св. Ђорђија.

Гаврићи су по једном причању из Старог Влаха или Србије, због чега су их звали и Шијацима, а по другом су из Крајине од Бихаћа. Св. Ђорђија.

Новаковићи су старином из Старог Влаха, одакле су се једни одселили у Крајину код Медне и Пецке, а једни на Романију. Ови с Романије доселили су се у Которац. Св. Јован.

Икићи су старином из Дулића више Гацка, гдје су се звали Маркичевићи. Најприје су се доселили на Стојчевац, а одатле у Которац. Св. Тома.

Мићићи су старином из Зете у ЦГ, гдје су се звали Бошковићи. Св. Никола.

Трапари су из Херцеговине, одакле им се доселила нека прабаба са децом на храну и то најприје у Лужане, а одатле су се сељакали по СП, док су дошли у Которац и Добрињу. Овако су прозвати у Босни што су им стари по доласку из Херцеговине добро трапили (огртали) кукурузе. Св. Јован.

Васковићи су стара п Говедарица (опширније код описа Лукавице). Св. Никола.

Старчевићи су из Михољаче у котару Гацку (опширније код описа Доца). Славе св. Ђорђија.

Јоксимовићи о својој старини ништа не знају. Св. Аранђел.

Ракићи су се доселили из Ораховца више Бачића прије 28г. Има их и у Доњем Ступу. Ђурђевдан.

Пајићи су родом из Херцеговине, гдје су се звали Радовићи. Св. Аћим и Ана.

Donji Kotorac

1. Anteljević (Anto) Krsto, rođen 1887. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Blažuj (1505001022)
2. Pajić (Ostoja) Maksim, rođen 1894. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1505005011)
3. Trapara (Maksim) Rade, rođen 1923. Srbin, umro od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište (1505005002)
4. Trapara (Malan) Tomo, rođen 1902. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište (1505005003)
5. Trapara (Risto) Boro, rođen 1921. Srbin, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Jasenovac (1505005004)
6. Tufo (Meho) Habiba, rođena 1931. Muslimanka, poginula 1943. nepoznato, Donji kotorac (1505005001)
7. Vasković (Aleksa) Milinko, rođen 1920. Srbin, poginuo 1942. U NOBu, Dujmovići (1505005010)
8. Vasković (Nikola) Drago, rođen 1919. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1505005009)

 

Gornji Kotorac

1. Andrić (Pero) Miloš, rođen 1904. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1505009002)
2. Erceg (Mijo) Danica, rođena 1940. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Čelebić (škola) (1443008303)
3. Gavrić (Todor) Pero, rođen 1912. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište (1505009007)
4. Gavrić (Vlado) Milinko, rođen 1925. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište (1505009001)
5. Jelašković (Ibrahim) Ibro, rođen 1903. Musliman, poginuo od Italijana 1945. u NOBu, Italija (1505009012)
6. Joksimović (Đorđo) Ljubo, rođen 1924. Srbin, umro od Italijana 1945. na prinudnom radu, Italija (1505009011)
7. Mehmedika (Suljo) Ibro, rođen 1915. Musliman, poginuo 1945. U NOBu, Karlovac (1505009022)
8. Mićić (Stevan) Kojo, rođen 1910. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Gornje mladice (1505009008)
9. Milidrag (Milan) Maksim, rođen 1908. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Nepoznato (1505009003)
10. Papaz (Aleksa) Vaso, rođen 1908. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Kasindo (1505009017)
11. Papaz (Ilija) Đuro, rođen 1924. Srbin, ubijen 1942. u NOBu, Kasindo (1505009020)
12. Papaz (Jovo) Simo, rođen 1883. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1505009015)
13. Papaz (Mitar) Aleksa, rođen 1883. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1505009018)
14. Papaz (Mitar) Gavro, rođen 1888. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kasindo (1505009019)
15. Papaz (Simo) Jovica, rođen 1920. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Ivnovo (1505009014)
16. Papaz (Simo) Ratko, rođen 1915. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. U logoru, Norveška (1505009016)
17. Papaz (Vasilije) Ilija, rođen 1889. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Kasindo (1505009021)
18. Škrba (Rade) Đuro, rođen 1895. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (5021s00654)
19. Viteškić (Adem) Avdo, rođen 1912. Musliman, poginuo 1945. U NOBu, Karlovac (1505009010)
20. Viteškić (Adem) Šaban, rođen 1924. Musliman, poginuo 1945. U NOBu, Karlovac (1505009009)
21. Vučenović (Savo) Mihailo, rođen 1897. Srbin, ubijen 1941. u logoru, Nepoznato (1505009013)
22. Ždrale (Jakov) Đoko, rođen 1896. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Gornji kotorac (1505009004)
23. Ždrale (Stojan) Anđa, rođena 9999. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Gornji kotorac (1505009005)

 

10. Добриња (део Новог Сарајева, Федерација БиХ)

Махала Добриња простире се уз ријеку Лукавицу (Тилаву) са једне и друге стране, на мјесту гдје та ријека сасвим излази у раван СП…

У Добрињи има свега 12к.

Да је на мјесту ове махале било насеља свједок је старо гробље и народно предање о ранијем ст, које је о некој болести изумрло прије доласка најстаријих данашњих п које су овдје од 100-120г, дакле од 1780-1800г, а то је одмах чим се стишала куга која се кроз цијеле 18 столеће навраћала у ове крајеве и која је затрла многа села по свој Босни, па и сарајевској околини. Такав је удес постигао и Добрињу као још неколико села у њеној близини. Тако је њено старо ст поморила куга у 18в, сем Трапара из Лукавице, који су у вријеме пошљедње куга од 1782г живјели у Добрињи, у коју су се мало прије тога доселили из Херцеговине. Касније су се преселили или су побјегли од куге у Лукавицу, али се и данас копају у старој породичној софи на добрињском гробљу.

Одмах иза куга Добрињу населише нови досељеници. Од данашњих п најстарији су: Шеобви 2к, старином из Грахова, иста п са Шеовцима у Грлици. Св. Никола.

Радоње су из Колашина, одакле их је прије 120г дошла петорица браће у Кобиљ-До гдје се касније издијеле и раселе по околним селима. Данас их има 6к у Лукавици, 2 у Неђарићима и 2 у Добрињи. Св. Лука.

Шућури су старином из Колашина, из Јелића Долова, гдје су се звали Јелићи. Доселио им прадјед Милован прије 200г по прилици бјежећи од крвне освете. Прича се да је овај Милован Јелић био врло богат човјек и да је имао велико стадо оваца, које је држао негдје у планини, на стану, подаље од куће. Један пут кад им се нико није трефио од одраслих задругара крај оваца наиђе зулумћар Јехо Скадранин са дружином и одјави му овце. Кад то дојаве Миловану овај позове кума Спасоја Маришијевића, те с њим пресретну Јеху и дружину и побије их из засједе, а овце поврати. Но касније бојећи се крвне освете исели се са задругом и малом у Босну и насели се најприје на Влахово Брдо у Кошеви, недалеко од Сарајева, гдје се намноже, па се касније раселе. Данас их има под именом Шућура у Добриње 2к, у Неђарићима 1к, Отоњу 1к, Биоску 3, Вогошта 2 куће. Затим под именом Јешића у Мркојевићима, Савића или Мићукића у Кошеви, Гаврића у Вогошти, Ивановића на Боришу и Пјевића на Пофалићима. Св. Ћирила и Метода.

Трапаре су се доселиле из Которца прије 50г. Ово су потомци оних Трапара што су за вријеме куге овдје становали, па се преселили у Лукавицу. Св. Јован.

Лубуре су се доселиле прије 28г из Младица. Старином су из Грахова (опширније у опису Војковића). Св. Никола.

Шкрбе су се доселиле прије 20г из Кобиљ-Дола. Св. Лазар.

Сокнићи су старином из Попова Поља (опширније у опису Врела Босне). Св. Лазар.

Од муслимана су у Добрињи Сердаревићи и Јелашковићи, који су и једни и други досељени из Которца.

Dobrinja

1. Šučur (Neđo) Jovan, rođen 1898. Srbin, nestao 1944. nepoznato, Nepoznato (1578087005)
2. Trapara (Pero) Risto, rođen 1898. Srbin, ubijen 1944. kod kuće, Dobrinja (1578087001)
3. Trapara (Risto) Bosa, rođena 1923. Srpkinja, ubijena 1944. Kod kuće, Dobrinja (1578087003)
4. Trapara (Risto) Pero, rođen 1937. Srbin, ubijen od ustaša 1944. Kod kuće, Dobrinja, sarajevo (1578087004)
5. Trapara (Vid) Bosiljka, rođena 1894. Srpkinja, ubijena 1944. Kod kuće, Dobrinja (1578087002)

 

11. Неђарићи (Ново Сарајево, Фед.БиХ)

Од махале Добриње за 10-12 мин низ ријеку Добрињу налази се махала Неђарићи, покрај ријеке, а на мјесту гдје се у пољу губи и пошљедњи огранак Требевића, Мојмило… Данас у овој махали има 9к.

Према старом муслиманског гробљу на Крвницима као да је на мјесту овога села или негдје у близини било насеља. Народно, пак предање о томе ништа не зна. Зна се само да се овамо доселила п Симића, по старини Бурлица из околине Гацка и становала у Неђарићима до пред 50г. Прича се да је била врло задружна и богата. Причају да су по 50 товара жита, што пшенице што јечма, продавали кришом Пресјеничанима за једну ноћ. У то доба некако знамо сигурно да су овдје били и Матићи, који се пред 54г преселише на Врела више Кобиљ-Дола на земљу коју им Турска влада поклони. По овоме знамо да су Неђарићи у пошљедњим 200г били православно село.

Данас у Неђарићима живе:

Антићи, старином из Пиве, гдје су се звали Васовићи. Доселио им дјед Гаврило прије 80г у Пофалиће, одакле су дошли у Неђариће прије 26г. Св. Архангел.

Шућури су дошли из Добриње прије 30г. Св. Ћирило.

Јошилоивћи су доселили са Швракина Села прије 54г. Св. Архангел.

Стијепићи 2к су старином из Рисна у Боци, одакле им се доселио дјед са синовима пред 100г на Рогачиће, гдје их и сад има 1к. Св. Јован.

Млађеновићи су доселили са Швракина Села прије 50г. Св. Јован.

Радоње 2к доселиле из Добриње прије 40г. Св. Лука.

Од католика су 2п: Коњиције, који су старином из околине Коњице, откуда им и ово пр. Доселио им се прије прије 100г.

Друга је католичка п Башкараде, који су старином из Скопљанског Поља. Једна су п са Струићима у Горње Ступу.

12. Горњи Ступ (Ново Сарајево, Фед.БиХ)

Села Горњег Ступа леже у равници око ријеке Добриње и изнад друма који их на источној страни Доњег Ступа раздваја од села те махале.

Свега кућа у Горњем Ступу има 19, и то на Ступу 9, на Латици 3 и 3 чардака код Шерифовића конака и преко Добриње 4к. У тим кућама живи 17п.

Према поменутим остацима старина види се да је овдје, мјестимице на Латици, некада било насеља. Народно, пак, предање о томе ништа не зна. Како је Латица најстарија, то се њеним именом до окупације и докле се нису подигле куће на Ступу звала и цијела махала. Остала су мјеста насељена у новије доба. Зна се да су на Латици становали Хргићи, сад у Доцу на Расну, а и Лабале, сад у Бријешћу.

Од данашњих п најстарији су Струићи, чији се дед Никола доселио прије 45г од Горњег Вакува. Зову се и Акшами, по томе што им једаред ага рекао дједу Николи „што си се смрко ко акшам (мрак)? По вјери су римокатолици.

Патковић се доселио из Црнотине прије 50г. Овако су прозвати због тога што им је отац био кривих ногу и ишао као патак, а по старини су Гогићи (опширније код описа Рогачића). Св. Аранђел.

Љубаш, католици, доселили су из Конака прије 30г, а старином су из Рашкога Поља код Дувна.

Вукадин, римокатолик, доселио се из Неретве. Вукадине зову и Пексинима, по неком њихову који је био месар код Фазли-паше, па је ишао увијек прљав пексинав. Има их 1к и у Доњем Ступу.

Дадић, римокатолик, је однекуд из Херцеговине.

Милићи, римокатолици, старином су из Посушја у Херцеговини, одакле им се доселио дјед у Звијезду код Скопља, одакле су се доселили овдје прије 40г. По дједу Пави зову се још и Павићи.

Мркуљ, римокатолик, доселио се из СКрта од Горњег Вакуфа прије 70г.

Раздро, римокатолик, доселио се од Раме у Неретви, због чега га зову и Рамњак.

Томић, римокатолик, исти с Томићима у Догдолима.

Пајдак, римокатолик, старином је Томић.

Пишица, римокатолик, доселио се из Далмације прије 30г.

Јамаковић, стаирном Мијатовић, доселио се из Далмације прије 28г.

Пјанић, римокатолик, по старини Кашић са звијезде у Скошљанском Пољу, одакле је дошао Никола и био најприје удунџија. Пјанићима су прозвати по томе што је Никола много пио, те га је жена звала пјаном. Има их 1к у Бутмиру. Пјанића има још у Доцу код Алипашине ћуприје, али веле да су од Травника и да су по стаирни Лауши, а да су Пјанићима назвати по матери која је била од Пјанића родом.

Шимићи, римокатолици, по старини Бакрачи, а овако су прозвати по оцу Шими, који се доселио прије 35г из Мркодола или Стипанића од Жупањца. Најприје је радио као надничар, а касније се населио на чифлук. Има их још 1к у Бутмиру.

Јукићи, римокатолици, су из Далмације, одакле им је дошао отац прије неколико година.

Дошло је доселио из Врела Босне прије 6г (опширније код Ахатовића).

13. Бутмир (Ново Сарајево)

Кад се код бање на Илиџи пређе на десну страну ријеке Жељезнице и пође уз Касидолски Поток, који се ту у близини салијева у Жељезницу, за 5 минута стиже се код државне пољопривредне станице у Бутмиру, а за још непуних 5мин и у сами Бутмир, који лежи на обалама овога потока…

У Бутмиру има данас 38к.

Као што се види из одјељка о старинама, на овом је мјесту било насеља још у неолитско и римско доба. Народно пак, предање зна да је овдје било насеља прије доласка Турака. Тако се прича за православну п Јокића у Лужанима да су старином Грци и да су давно, врло давно становали у Бутмиру, гдје су имали и своју земљу и гдје им је корјен породични. Пошто некако ту земљу изгубе преселе се на Стојчевац на чифлук. Тамо су становали врло дуго, па се прије 100г преселе у Лужане. Пошто се за њих вели да су Грци, а како народ ст Босне прије Турака зове Грцима, као и све остатке средњевековне што зове грчким, то ће бити да су они још прије Турака ту становали.

Данашње насеље датира из доба турског освојења. Тако се за п Ћенановића, која чини већи дио сеоског ст, прича да је овдје још „од фета“ (освојења). Но било је и других п које су се касније насељавале као кмети, па би опет одселиле. Нарочито је за пошљедњих 150г било много оваквих прав п. Тако су у Бутмиру некад становали: Радојевићи, Џине, Станишићи и други.

Као што је речено најстарији су мусл Ћенановићи, који су у Бутмиру још „од фета“. Они чине већину муслимана овога села. Презивају се разним пр: Мујановићи, Ћосићи, Стамболићи и Удовичићи.

Од осталих су муслимана:

Хрњићи, непознатог порекла.

Махмутовићи 3к, старином из Херцеговине, одакле су се доселили прије 200г. Има их и у Трнову.

Сенаније су доселили из Сарајева на чифличкку земљу прије 28г.

Нуановић се доселио прије 20г из Зеника и призетио се код Ћенановића.

Башагић се доселио из Петровца прије 15г.

Кавазовићи су дошли из Гацка прије 12г. Служе код пољопривредне станице.

Католичке су п:

Шимићи, досељени из Горњег Ступа.

Грбеше, досељени из Ричица у Далмацији прије 75г. Иста су п са Гргићима у Доњем Ступу.

Крамари исти с онима у Доглодима.

Мартиновићи су доселили из Далмације.

Томићи су доселили из Доњег Ступа.

Видић је доселио из Ричица у Далмацији прије 10г.

Кнежевићи су доселили из Локвичића у Далмацији прије 75г.

Кашићи су старином из Звизде у Скопљаском Пољу. Има их и у Горњем Ступу гдје се зову Пјанићи.

Од правосл једино су Милошевићи који су старином из Колашина, гдје су се звали Веруовићи. Овамо су се доселили прије 80г. Св. Луку.

Шкорић је доселио из Винице у котару Жупањцу прије 40г.

Петровићи, католици, чији се отац доселио од Травника прије 45г.

 

14. Vojkovići (Republika Srpska)

 

Положај. – Махала Војковићи лежи дијелом у равници, а дијелом у осојној страни на сјеверо-источном подножју Игман-планине. Куће су подијељене у више група Једне су у равници око ријеке Жељезнице, која долази с источне стране сала, и протјече сјеверном страном кроз махалу, друге су удаљене од те ријеке у равници и при страни осојној.

Ријека Жељезница плави и сноси оранице и ливаде у оном дијелу махале куда протјече. Надолази сваке године у прољеће, кад се снегови топе, и тада је врло валовита, а кад и кад и у јесен. Кад год тако надође рови њиве и сноси, те чини штету. Вјероватно је да су се куће због тога у тим крајевима некад морале помјештати (И данас је кућа Ристе и Јове Кокота управо на самој ријечној обали коју је вода поткопала, те ће, ако вода не узме други правац, морати бити премјештена. У овој је махали клима доста топлија него ли у околним селима).

Извори. – У овој махали има само један извор, на источној страни изван села, звани Пиштала, којим се једино чобани служе. Сељани, пак, пију воду са бунарова који су између кућа доље од ријеке Жељезнице. Ови су бунарови дубоки, озидани, с изворском водом. Куће блиће ријеке пију ријечну воду.

Земље и шуме. Махала Војковићи има прилично много земље за обрађивање, већим дијелом груписане у селу око кућа, али има је и мало даље од села, у пољу око ријеке Жељезнице. До најдаље њиве у томе пољу нема ни четврт сата. Мјеста, гдје су њиве, зову се: Есперача, Поткуњице, Гувништа, Накло, Црквишта, Под-Илињача, Радуловац и Луке. На овијем њивама сију сељани највише јечам, пшеницу озимицу, зоб, кукуруз и проху. Родност је ових земаља доста слаба и неједнака. Њиве око кућа и изван села Поткућице мало су родније, јер имају мало више црнице, а и више се гноје, али је тих њива врло мало. Њиве око реке Жељезнице и по пољу пјесковите су и врло плитке, те се морају чешће гнојити, најмање сваке треће године. Уз то још радо трпи кишу и на сушној години жито сасвим изда. Кад највише роди једва да се сјеме ушестостручи, а кад изда година једва да се сјеме извади.

Све су земље у махали Војковићима чифлучке, и за њих кмети дају агама и беговима од жита и поврћа трећину, а од сијена и воћа половину.

Махала Војковићи има испаша у непосредној близини око села: по странама Игман-планине, по Игман-планини до Бјелашнице, 3 сата од села, и по Илињачи и Младичким Брдима, јужно и источно од села. Сељани имају испашу у Игман-планини, на мјесту званом Лисички Стан, гдје љети изгоне стоку. За ову испашу не плаћају никаква пореза и ако је уписата као државно власништво. Осим тога Војковићани имају чифлучких чаира по Игман-планини, на мјестима: Поду, Бјелашин, Грабовачи, Гувништима, Сировцима, Врховима, Сарачевцу, Брезовим Долинама и Кечиним Долинама. До тих чаира далеко по 1-3 сата.

Најглавнија је саљанима шума у Игман-планини, која је већином четинарска, али у њој има и буковине, брестовине, јаворовине, а по странама изнад села има љесковине и грабовине. У тим шумама сељаци сијеку дрва за огрјев, јапију и дрва за продају у Сарајеву.

Тип. – Ова се махала дијели у више група кућа, са посебним именима, као: група у осојној звана Накло и Под Накло, друга у равници, подаље од ријеке Жељезнице и око ријеке звана Војковићи. Средина села зове се Луке, сјеверни крај Под-Илињача, а западни део села зове се Радуловац. Ове су групе једна од друге раздалеко по 5-10 минута. Између кућа Под-Илињачом, у Луки и Војковићима растојање је 50 негде и 300 корака, а растурене су без реда око сеоских улица и саме за себе далеко од улице. Ближе куће у групи обично припадају једној породици. Крајеве, пак Радуловац и Накло чини свега по једна кућа. Куће су обично подизате ондје гдје су јој најближе земље њена чифлука и гдје је најприступачнији прилаз стоци, да не би чинила штете осталим чифлучким земљама.

У махали Војковића имају свега 23 куће и 2 чардака, и то у Наклу 1, Под Наклом 3, Луки 2, Радуловцу 1 и Под Илињачом 3, а остале су у Војковићима.

У селима ове махале било је и већих задруга, данас од већих задруга има само једна са 20 чељади.

Имена мјеста. У врх села Војковића, у башчи Ристе и Јове Кокота, на једном старом гробљу има један велики камени крст и близу овога два мрамора. Народно предање прича да су под тим мраморовима укопати некакав Војко и Војковица. По томе Војку вели се да је село прозвало Војковићима. За тога се Војка прича да је био старјешина овом селу. – За Радуловац се нагађа да се тако зове по неком Радул-бегу, чије је то мјесто било.

Старине. – Од старина има поткућница Јове Кокота близу војковачког гробља, остатака неких зграда, а тако исто и на мјесту гдје су данас куће и башче Јове и Ристе Кокота. Ту је изоран један врло лијепо отесан камен 0,80 дуг, а 0,50м широк, облика шире ћулсије (наслоњача) под каквим великим стубовима. У тој њиви при орању наилази се на остатке неких камених зидина и комађе земљаног посуђа жућкасто обојена. По причању сељака ту је некад била црква. Ту су у близини били конаци паше Дефтедарије, а тако и поменути гробови Војка и Војковица. Још има на западној страни близу овога села град Илињача, а на источној страни, уз ријеку Жељезницу једна развалина на једном узвишеном бријегу, више села Крупца. Народ прича да је ту некад био град, који се звао Мајдан и да се ту некад купила чаршија.

Остатака од старих гробаља има на 3 мјеста. Прво је у врх села Војковића крај друма  којим се иде у село Крупац, у башчи Ристе и Јове Кокота, управо при обали ријеке Жељезнице. На овом гробљу има један камени стари крст, висок 1,80м, широк 0,54 и дебео 0,27м, са одломљенимједним крилом крста при самом врху (Прича се да је то палом с коња одбио паша Остојић из оближњег села Остојића. За овај се крст прича да је више пута падао, што сељаци сматрају као знак поплаве, од које би се сачували пошто би га увек исправили). На 12 корака од тога крста на друму имају 2 мрамора, на растојању од 1м., окренута истоку. Оба су добро очувата и имају форму саркофага, а у подножју (једноман) отесане широке плоче. Површина је лијевог врха, 0,54, а деснога 0,72м. Лијеви је без икаквих знакова, а на десном и прочељу има полумјесец окренут горе и усјечена процвала ружа изнад мјесеца. Ово су помињати гробови Војка и Војковице. На овоме се гробљу због плављења воде указују гробнице с каменитим оклопницима, једноставним с једне и друге стране колики је гроб (по 1-1,5м.), што је ријеткост, јер су старински гробови обично озидани и поклопљени плочама поклопницама, а ови су склопљени од тих склопница, као што су данас по планинским селима од великих подница. Крај овога гробља били су некад велики конаци паше Дефтедарије, највећег потурице свога времена, који би могао бити и потомак тога Војка. Друго гробље са старим мраморовима јужно у селу Војковићима, у поткућници Јанка Кокота, крај пута. Ту има 7 великих мраморова зарслих у земљу. Међу тим мраморовима има ј један старински крст доста дебео, висок до 60цм. На овоме крсту има неки нечитак натпис. Треће је гробље са старим мраморовима, сјеверно од овега, у њиви Николе Лубуре. Ту имају три мрамора тако у земљу зарасла да им само површина вири.

Да поменем још и стари пут из Которца за Војковиће, Крупац, Пресјеницу и даље у Херцеговину, који води испод Илињаче покрај воде Жељезнице. Туда се налазе трагови старе калдрме која је доста широка и од крупна камена. Још причају да је ту негдје била и камена ћуприја на Жељезници, али јој се данас ни трага не зна.

Постанак села и поријекло становништва. – Према набројаним многим старинама види се да је ово село било насељено од давнашњих времена, можда некад чак насељеније него и данас. Старину насеља потврђује и народно причање о Војку. Још су овдје 1780-1785. били конаци паше Дефтедарије. Прошлост је овога села, као и осталих оближњих села испод Игмана, везана за прошлост Которца.

Данашњи су становници у селу: Сикиме, којима је прађед Ристо Сикима доселио из Дабра, котор Столац, на Осијек на годину прије велике куге. Преселио се због тога што је тамо убио у сусједству неког потурицу који је хтео да силом обешчасти једну дјевојку у његову селу, те је са женом и дјецом побјегао бојећи се крвне освете. Из Осијека се ова породица преселила у Крупац, а одатле у Војковиће, гдје живи више од сто година. Славе Св. Ђорђија. – Лукићи и Васковићи, једна породица, досељени у Босну прије 200 године (опширније у опису Лукавице). Славе Св. Николу. – Шешлије су старином из билећког котара, адакле се прије 120 година доселио Станиша шешлија са женом и дјецом и малом у село Грлицу на чифлук, пошто на старом мјесту није имао земље за обрађивање. Из Грлице се ова породица касније одселила у Пазарић, а из Пазарића у Војковиће, гдје су се подијелили и једни отишли у Бјелогорце (котар Сарајево), а ови живе овдје има близу 100 година. Славе Св. Луку. – Кокоти су старином из билећког котара, гдје су исто вако звани. Отуд се доселио пре 150 година Зелен Кокот за женом и дјецом и то најприје у Пазарић. Побјегао је због крвне освете, јер је обијеђен за убиство једног сељака из тога села који је јадне недјеље погинуо на збору код сеоске цркве. Из Пазарића се ова породица преселила у Црнотину, а из Црнотине у Војковиће прије 120 година, гдје их сада има више кућа. Славе Св. Николу.  – Голубовићи су старином из села Колешка у котору невесињском. Старином су се звали Ковачевићи. Прађед данашњих Голубовића доселио се на чифлук у Умчане, а одатле у село ласицу, гдје су се намножили, издјелили се, и једни остали у Ласици, а други дошли у Војковиће. Они што су остали у Ласици на Млакви зову се и данас Ковачевићи, а ови су се прозвали Голубовићима што су им ђеда, док је мали био, звали голубом, па му то име и остало. Славе Св. Аранђела. – Шеовци су се доселили из Пресјенице прије 90 година (опширније у опису Грлице). – Авлијаши су старином из Бањана у Црној Гори, гдје су се звали Томанићи. Прађеди данашњих Авлијаша дошли су у Босну прије 150 година као најамници у паше Дефтедарије у Војковићима, у авлији пашиних конака, по чему су овако и прозвати. Доцније су се намножили и раселили, те их данас има и у Крупцу, Раковици, Зенику и Сарајеву. Славе Св. Јована, прислужују Св. Саву. – Лубури су старином од Грахова у Црној Гори, одакле су се доселили у Риђане у Херцеговини, гдје су старо презиме Вујачића замијенили новим Риђани. Одатле су се преселили у Риоце опет у Херцеговини, гдје су остали дуго времена, намножили се и опет по свијету расули. Од њих су се послије велике куге доселила ти брата у Босну, и то по једнима, на Ковачевац, а по другима на Стањевац. Од те браће су данашњи: Лубуре, Станојевићи, Божићи, Кртолине и Гавриловићи. Лубуре су од браће Павића и Мате. Мате је имао синове: Митра, Филипа, Илију и Зелена, а Павић: Гашу, Игњата, Трифка и Јову, и од њих су се намножили Лубури, те их, сем у Црепљанима и Војковићима има још у Крупцу, Кобиљ-Долу, Раковици, Мишевићима, Которцу и Сарајеву. Славе Св. Николу, а прислужују Петров-дан. – Мићићи су се доселили из Которца од тамошњих Мићића који су старином из Зете у Црној Гори. Овако су прозвани по прађеду Мићату, а старо им је презиме Бошковићи. Не зна се од кад су у овом селу. Славе. Св. Николу. – Милидрази су старином из Љескова Дуба у Херцеговини (опширније у опису Грлице). Слеве Св. Николу. – Јоцовићи су такођер однекуд из Херцеговине, одакле им се досели дјед прије 100 година у Војковиће и ту најприје направио колибу и надничарио. Свале Св. Аранђела. Зељаје су старином из Ситнице, котар Коњице, одакле су прије 150 година дошли у Војковиће, гдје су се намножили и издјелили, те се једни одселили у Осјек Славе Св. Јована. – Шекари су такође из Херцеговине, и у родбинској су вези са Милидразима. Ништа се не зна о времену и узроку њихова доласка. Славе Св. Ђорђа. – Милићи, звани још и Шмаци, старином су из Старог Влаха, одакле су се доселили прије 120 година у Војковиће као мајстори. Ту су се намножили и раселили. Славе Св. Краља Дечанског. Можда су и Бандуке на Мишевићима од исте породице, пошто су из истог краја и једнокршњаци. – Рудуљићи су из Херцеговине, гдје су им се стари звали Тељевићима, а садањим су именом прозвати што им је мајка била из Рудина. У Војковиће су се доселили прије 80 година. Славе Св. Аранђела. – Тадићи су дошли у Војковиће из Рудог крај Вишеграда. Овдје су се умножили и раселили по Вучјој Луци и Биоску, те данас од њих има само 1 кућа у Војковићима. Славе Св. Николу.

За Војковиће је гробље у сред села, крај друма Сарајево-Трново.

П.С. Војковићи су део општине Источна Илиџа те нису пописани као посебно насеље.

1. Jocović (Vaso) Krsto, rođen 1923. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Tuzla (0802097013)
2. Jocović (Vaso) Miloš, rođen 1925. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Sarajevo (0802097012)
3. Jocović (Vaso) Vojislav, rođen 1921. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Tuzla (0802097014)
4. Lubura (Nikola) Toša, rođen 1897. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Jasenovac (5002s00757)
5. Lučić (Milan) Marko, rođen 1919. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište (1507045005)
6. Lučić (Milan) Nikola, rođen 1911. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište (1507045004)
7. Lučić (Milan) Tane, rođen 1920. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište (5002s00760)
8. Malić (Stjepan) Ljiljana, rođena 1935. Hrvatica, ubijena od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1570138015)
9. Mandić (Nikola) Gojko, rođen 1904. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Zelengora (1570138014)
10. Mičić (Đorđo) Dušan, rođen 1919. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Vrbovnica (1507045018)
11. Mićić (Gavro) Aleksa, rođen 1909. Srbin, ubijen 1942. u NOBu, Trnovo (1507045011)
12. Mićić (Mitar) Đorđo, rođen 1928. Srbin, ubijen od ustaša 1943. nepoznato, Trnovo (5021s00655)
13. Mičić (Risto) Petar, rođen 1922. Srbin, nestao od Nemaca 1945. U logoru, Mathausen (1507045022)
14. Mičić (Savo) Jela, rođena 1930. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. kod kuće, Vojkovići (1507045010)
15. Milić (Glišo) Stevo, rođen 1922. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište (1507045020)
16. Milidrag (Milan) Milinko, rođen 1918. Srbin, umro 1944. Na prinudnom radu, Beč austrija (1507045019)
17. Močević (Simo) Mirko, rođen 1913. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Prosjonica (1507045017)
18. Ristović (Jovo) Boško, rođen 1914. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Jurišna četa (1507045009)
19. Ristović (Todor) Miloš, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Stup (1507045016)
20. Ruduljić (Đorđo) Rajko, rođen 1918. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Trnovo (1507045014)
21. Sikima (Aleksa) Đorđo, rođen 1909. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište (1507045001)
22. Sikima (Aleksa) Mirko, rođen 1914. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište (1507045002)
23. Sikima (Jovo) Milan, rođen 1910. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište (1507045003)
24. Vasković (Jovo) Branko, rođen 1916. Srbin, umro od Nemaca 1942.u logoru, Zemun Sajmište (1507045013)
25. Vasković (Jovo) Milan, rođen 1910. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište (5002s00759)
26. Vitković (Petar) Vaso, rođen 1912. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Sarajevo (1507045008)

 

15. Грлица (?)

Грлица лежи на подножју Игман-планине, на средини пута између Војковића са источне и Ласице са западне стране. Куће су у равници сем једне која је изнешена мало у страну Игмана, на мјесту званом Алилуци. ..

Као да постанак овога села не пада у давну прошлост, као да није старије од 150г. Од како су досељене данашње п нема више од 100г, а прије њих, колико се зна, по неко су вријеме у овом селу живиле п Цвијетица, која се касније преселила у Сарајево, Шешлија сад у Војковићима, Пинџа, сад у Лужанима и Њега, сад у Осијеку. Вјероватно је према положају настало од раселице суседних села Ласице и Војковића.

Данас у Грлици живе ове п:

Шеовци, који су старином из Грахова, гдје су се звали Вујачићи. Из Грахова су се преселили у Риђане, а из Риђана доселило их се 5 брата, сви бијелих брада на Шеовину код Пресјенице, те се по Шеовини прозову Шеовци. Кад се касније намножише неки се раселе, те их данас има, сем Грлице, још у Пресјеници, Кијеву, Которцу, Доцу и Добрињи, и сви се зову Шеовцима, сем 2к у Лужанима које се зову Јањићи. Ове у Грлици неки зову и Ћутине, по дједу кога су прозвали Ћутином што је увијек знао да оћути гдје ко крсно име слави па да му на славу оде и да се напије. Св. Никола.

Лучићи старином Говедарице, доселили су из Војковића прије 80г (опширније у опису Лукавице). Св. Никола.

Мићићи који и у Которцу славе св. Николу.

Милидрази су старином из Љескова Дуба у котору невесињском, одакле се прије 120г доселио Крсто Милидраг да тражи земље и настанио се у КОбиљ-Долу. Из Кобиљ-Дола су се касније преселили у Расницу, па у Коваче, а из Ковача у Грлицу, гдје су се намножили. Данас их има још у Лужанима, Доцу и Војковићима. Св. Никола.

Шиљи су из Херцеговине. Једни причају да су из мјеста Шиљевине, и да су по том и прозвати Шиљима. Други причају да су овако прозвати по неком од својих старих, који је био шиљатих ногу, те га због тога пуница прозвала Шиљом. Из Херцеговине су доселили најприје у Кијево, а одатле касније у Грлицу. Данас их још има у Главогодини и Доцу. Св. Ђорђе.

Grlica

Delić (Milan) Miloš, rođen 1920. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Kovači (1505008019)

Lučić (Jefto) Vlado, rođen 1911. Srbin, umro od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište (1505008016)

Šehovac (Mićo) Vlado, rođen 1899. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U zatvoru, Stup. (1505008001)

 

16. Ласица

Махала Ласица лежи на подножју планине Игмана, западно од села Грлице, а источно од Раснице… Свега у махали Ласици имају 33к, и то у самом селу Ласици 30, на Млаквама 2 и Папратници 1к.

Као што се по наведеном дијелу Старине види, на мјесту овога села било је насеље од најстаријег времена. То потврђује и народно предање, по коме су овдје још од фета (освојења Босне) муслиманске п: Башићи, Карићи, Кавићи и Пољчићи, којих је, како они памте, било у селу 4к. Још се прича да су у Ласици становали некад велика п Милићи и Нуко, али да су обје изумрле.

Данас су у селу Башићи, као што је речено, још од фета у овом селу. За њих се прича да потичу од некаква Кара-Мехе Баше који је био велики јарамас (јаничар) и ишао на цареву војску. За тога Меху причају да је имао сина кога су звали Башом и да је овај био силан, да су га се бојале и старе Туранеје.

Карићи и Кавићи су од једног стабла, и то од Карића. Кавићима су се једни прозвали по томе што им је дјед први почео пећи каву. Али изгледа да су ове све п заједно са Пољчићима од једног стабла.

Породица Реџо и Шишићи давно су однекуда досељени. Шишићи имају рођака у Раковици, гдје су сс, те су ваљда и ови отуда. Реџе су Цигани и досељени су као слуге кога бега или баше.

П Локва старином је из села Расније у чијем је опису о њеој опширније говорено. У Ласицу су доселили на чифлук прије 25г.

П Метиља доселила се прије 3 кољена из села Ранице у село Ласицу. Доселио се дјед данашњих Метиљевића, оженио од Шишића и населио на женину миразу. Ова је п најприје становала у Ковачима, гдје јој је и коријен, само је изгубила старо пр, те се не зна од које је п из тога села.

П Џалтура доселила се прије 100г од Гацка у Коваче, а отален у Ласицу на чифлук. Има их још у Гацку и зову се истим пр.

Тутуни су се доселили из села Маџара код Трнова у Босни најприје у село Коваче, гдје су се изделили, и једни ту остали са пр Мемићи, једни на Штитима са истим пр, а једни су дошли у Ласицу са пр Тутуни.

Сердаревићи су од Сердаревића из Которца. Један се оженио од п Реџине и дослио на женин мираз у Ласицу.

Ристовићи су из Михановића испод Трескавице, одакле им је доселио дјед прије 60г као слуга код Ковачевића, па се касније оженио и на чифлуку настанио. Ове п има још у селима Ледићима и Палима, а и у Сарајеву под истим пр. Св. Никола.

Ковалевићи су се доселили из Колешка у Херцеговини (опш у опису Војковића). Св. Аранђел.

Делићи су се доселили из Војковића прије 50г на чифлук, али ће бити да је старине те п из Херцеговине, пошто је у сродству са п Зељаја у том селу. Св. Аранђел.

17. Расница (Илиџа, Фед. Бих)

Махала Расница лежи између села: Ласице и Ковача, дијелом у равници а дијелом у осојним странама на подножју Игмана…

Свега имају у Расници 44к, и то у Расници 33, на Тврдици 8, на Удешини 1 и на Мејдану 2. Чардакова има 16 и једна кафана. П има 11: 8 муслиманских и 3 православне.

Расница је доста старо село, што се види по старинама, а и старим п које у селу живе.

Од данашњих ст у Расници најстарије су п: Локве, Хоџићи, Дедићи, по старини једна п са Карићима и Кавићима из Ласице. За њих се прича да су сс у овим селима. Некад су имали сви једно пр, а данас се свака п зове по ономе који се први од задруге одијелио. Локве су се некад звали Араповићи, а и Табићи, по ономе Таби шро је на стану у Игман-планини (данашњи Табини Торови) имао по 1500 овнова. А Локвама су их прозвали по баби доведеној из села Локава.

Глође су се доселиле из Сарајева прије 60г, и то најприје као бези на летњиковац, па су се касније и сасвим настанили. Ове п има још у Сарајеву.

Ибрахимовићи су се доселили из Бјелимића, одакле је и п Расница, те није искључено и да нису од Расница.

Бећировићи су се доселили са Умчана (котар Сарајево) прије 60г, гдје их има и данас више кућа. Има их и у махали Бињежеву и пошто су старином са Борча биће да су иста п с овима у Расници.

Метиљевићи су се доселили из Ласице на чифлучку земљу прије 36г.

Кириџићи, прича се, потичу од некаквих ЦИгана који су негда у Расници служили као удунџије код аге, па ту и остали.

Шкркари су се доселили из Ковача прије 26г (опширније у опису Главогодина). Св. Никола.

Комљеновићи су старином од Колашина прије 120г, и најприје је предак њихов био у најму. Касније се оженио и на чифлуку настанио. Св. Јован.

Шиљи су се доселили из Грлице прије 28г. Св. Ђорђија.

Још се зна да су у Расници живиле и изумрле п Хере и Дерикоње.

Hrasnica

1. Dedić (Emin) Ethem, rođen 1895. Musliman, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (1505011018)
2. Dedić (Emin) Hamdija, rođen 1911. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505010013)
3. Dedić (Hamdijo) Hamdijo, rođen 1885. Musliman, ubijen od ustaša 1943. u logoru, Jasenovac (1505013002)
4. Dedić (Mujan) Šahin, rođen 1914. Musliman, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (1505011021)
5. Glođo (Ahmed) Ćamil, rođen 1907. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505010012)
6. Hadžić (Mehmed) Salko, rođen 1926. Musliman, nestao od Nemaca 1944. nepoznato, Hrasnica (1505011011)
7. Hadžić (Osman) Mustafa, rođen 1913. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505011020)
8. Hadžić (Zahido) Ibro, rođen 1927. Musliman, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (1505011016)
9. Halilović (Smajo) Asim, rođen 1935. Musliman, poginuo 1945. nepoznato, Hrasnica (1505010057)
10. Huzur (Omer) Adem, rođen 1913. Musliman, ubijen od ustaša 1943. u logoru, Jasenovac (1505013003)
11. Ibrahimović (Salih) Smail, rođen 1906. Musliman, nestao 1943. nepoznato, Nepoznato (1505011009)
12. Jovanović (Timotije) Stevo, rođen 1906. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Virovitica (1505012004)
13. Kahvić (Alija) Akif, rođen 1928. Musliman, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Jasenovac (1505010055)
14. Karić (Osman) Huso, rođen 1897. Musliman, nestao od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505010056)
15. Karić (Suljo) Mehmed, rođen 1896. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505010054)
16. Lokvančić (Agan) Sulejman, rođen 1900. Musliman, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (1505011025)
17. Lokvančić (Ahmed) Halid, rođen 1922. Musliman, poginuo 1944. U NOBu, U borbama-nov (1505011023)
18. Lokvančić (Ahmed) Zaim, rođen 1920. Musliman, poginuo 1943. U NOBu, U borbama-nov (1505011022)
19. Lokvančić (Avdija) Vejsil, rođen 1904. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505010053)
20. Lokvančić (Emin) Meho, rođen 1912. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1546061028)
21. Lokvančić (Mehmed) Kasim, rođen 1918. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505011024)
22. Lokvančić (Mustafa) Asim, rođen 1928. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505011026)
23. Lopančić (Hamid) Osman, rođen 1920. Musliman, ubijen od ustaša 1943. u logoru, Jasenovac (1505013001)
24. Pandža (Huso) Huso, rođen 1920. Musliman, ubijen 1942. u logoru, Sl.požega (1505013004)
25. Pintol (Durano) Avdija, rođen 1900. Musliman, ubijen 1944. U direktnom teroru, Hrasnici (1505011010)
26. Sidro (Muhamed) Teafik, rođen 1912. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505011019)
27. Škrkar (Simo) Staniša, rođen 1895. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Hrasnica (1505011017)
28. Subotić (Milan) Marinko, rođen 1922. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Partiz.kalovnič.odr. (1505012010)
29. Subotić (Milan) Milenko, rođen 1921. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Nepoznato (1505012009)

 

18. Ковачи (Илиџа)

Махала Ковачи лежи између Раснице и Главогодине. Све су куће у равници око сеоских улица и потока Вечерице. Вечерица је у Ковачима јача него ли у Расници… Данас има у Ковачима 14к, и то у Ковачима 9, Под Гајем 1, Преко Воде 2 и на Штитима 2. Још има и 11 агинских чардака.

Ово село спомиње 1530г Курипешић у опису свога пута у Цариград. Данашње сеоско ст млађе је и нема везе са ст из тога времена.

Данашње су п:

Узуновићи, који су овдје више од 200г. Не зна се одакле су се доселили.

Исто су тако непознатог порекла, а и одавно су у Ковачима Музури. Музура има и у Сарајеву.

Локве су се доселиле из Раснице прије 30г на чифлучку земљу. У Расници су били с мало земље, па су се одијелили и прешли на чифлук.

Мехмићи су се доселили из Главогодине такође на чифлучку земљу.

Оџићи су се доселили из Гацка прије 150г, на чифлучку земљу. По старини се зову Гакићи.

Православних имају 3п:

Симеуновићи или Прангаши доселили су се прије 60г с Чева из ЦГ. Дошла су два брата: Крсто и Стеван и настанили се у колиби крај Босанске Ћуприје, па су касније прешли на чифлук. Симеуновићима су прозвани по баби Симеуни, а старо им је пр Прангаши. Св. Аранђел.

Бусовача се доселио од Бусоваче прије 25г и призетио се код Симеуновића. Старином се зове Драшковић. Никољдан.

Лучићи су се доселили из Војковића прије 35г. Св. Никола.

19. Главогодина (Илиџа)

Махала Главогодина лежи између Ковача и Врутака. Куће су у овој махали раштркане. Једне су по равници, друге по странама и долинама осојним на подножју Игмана… Свега у Главогодини има 15к и 7 чардакова…

Главогодина је старо село, јер је помиње Курипешић 1530г, када је у њој била кула Гази Усреф-паше. Старост села потврђује и предање о старим п. Тако се прича да је у свој Главогодини становала само п Ботуља, од које потјече и данашња п Мемића.

Данас у селу има 10п, од којих су 4 муслиманске, а 6 православне.

П су:

Узуновићи, који су се прије 80г доселили из Ковача на чифлучку земљу, јер је на старом мјесту нијесу имали довољно.

Тутуни су се доселили из Ласице, гдје је о њима опширније говорено.

Нинковићи су доселили прије 90г од Билеће на храну, па остали. Данас их има још у Бачићима и Сарајеву. Ово им је пр старо. Св. Јован.

П Странпута старином је од Кучинара у столачком котару, одакле се доселили прије 150г. Овако су прозвати по дједу РИсти за кога се прича да је био велики ајош и накомица. Св. Ђорђија.

Богдановићи су доселили са Бачева прије 15г (опширније у опису Осијека). Св. Јован.

Шиљи су се доселили из Грлице прије 60г, најприје у млин па су се преселили на чифличку земљу. Св. Ђорђије.

Лучићи су се доселили из Врутака прије 35г (опширније у опису Војковића). Св. Никола.

Човићи су се доселили с Рогачића прије 35г, св. Стјепан.

 

20. Врутци (Илиџа)

Махал Врутци или, како многи кажу, Врутачка Махала лежи на крајњој ивици џемата расничког између Главогодине и Врела Босне. Неке су куће у осојној страни на подножју Игмана, а неке у равници… У Врутцима су 4к…

Према ономе што је речено у одјељку Старине јасно се види да је ово насеље врло старо. Прича се да су у селу прије данашњих ст становали Продрибабе и Пајићи.

Данас у селу имају 3п, подијељене у 7 задруга, које живе у 4к. Три задруге Босиљчића живе под једним кровом.

Босиљчићи, по старини Копривице, су из Бањана, одакле им се, прије 80г, доселио дјед најприје на храну, па се оженио неком Босиљком удовицом Лучића. Кад је умро дјецу му прозову по матери Босиљчићи. Најприје су становали у Главогодини за водом. У тој задрузи данас живе 2п: Босиљчићи и Лучићи и обје славе св. Николу.

Црногорци сунајприје доселили у колубу код Босанске Ћуприје из Кобиљег Дола с Чева у ЦГ, па одатле на данашњи чифлук. Доселио се Милош Томашевић, бјежећи од крвне освете, због чега је и презиме промијенио. Св. Никола.

Краишници су старином из Пецке код Варцара у Краини, гдје су се звали Аћимовићи. Има их још 1к у Лукавици и зову се старим пр. Св. Јован.

Vrutci

Babić (Jevto) Marinko, rođen 1926. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Vrutci (1583053011)

Batovac (Gavro) Stoja, rođena 1878. Srpkinja, ubijena 1942. Kod kuće, Vrutci (1583053012)

Vrućak (Ibrahim) Osman, rođen 1878. Musliman, ubijen 1942. Kod kuće, Vrutci (1583053013)

 

21. Лужани (Илиџа)

Махалу лужани чине села: Лужани, Бачево и Конаци, сва три у равни с лијеве стране ријеке Жељезнице, једно од другог на даљини од 1км…

Сем колоније станаца на Илиџи, ст ове махале чине православни Срби, још имају и 2п католика. Кућа има свега 49.

Као што се из оног реченог у одјељку о старинама види, било је на мјесту села Лужана насеља још у римско вријеме. Старост села потврђује и старо прав гробље, са врло старим крстовима и породичним софама. Из многих натписа на крстовима, којих има и из 18в, што је на сеоским гробљима велика ријеткост, дознајемо и за неке п које су овдје некад живјеле, па су изумрле или се одселиле, као: Вучинићи, Орозовићи, Костићи и др. За Вучиниће се прича да су живјели у Бачеву, да су били врло задружни и најбољи тежаци у Пољу. Изумрли су средином 19в. Старину Бачева доказује стара кула у том селу и предање о Сокнићима, са које се прича да су се у Лужане доселили из Попова Поља прије 300г. Прије 15г, пошто им је влада откупила земљу у Лужанима, одселили су се, и данас живе на Пландишћу у махали Врело Босне. Једино је село Конаци из новијег доба и настало је кад је тамо Фазли-паша саградио свој љетњиковац.

Данас у махали Лужанима живе:

Лучићи, старином Говедарице, доселили су се из Главогодине прије 50г (опширније код Војковића). Св. Никола.

Пејићи су старином из Пиве, одакле су се најприје доселили у Главогодину. Има их по 1ј у Блажују и Доњем Ступу, гдје се пр Пантићи. Св. Никола.

Милидрази 2к, доселили су се са Раиловца прије 40г (опширније у опису Грлице). Св. Никола.

Јањићи 2к. Старином Шеовци, овако су прозвати по баби Јањи. У Лужане су се доселили прије 30г (види опис Грлице). Св. Никола.

Пинџе су дошле из Раснице у Штита, а са Штита овамо прије 32г. Не знају одакле су старином. Муслимана Пинџа има у селу Умољанима у коњичком котару. Св. Јован.

Видаковићи 4к, старином су из Херцеговине, гдје су се звали Ђурићи. Доселио им се дјед прије 100г и унајмио се код Странпута. Касније се оженио и настанио у Бачеву. Св. Арханђел.

Дурсуни су доселили из Љубомира у билећском котару прије 30г. Има их и у Зенику, али су се ти раније доселили. Св. Арханђел.

Рундићи су старином из Херцеговине. Дјед им је био најамник, а, кад се касније оженио, настани се у Главогодини, одакле се доселе овамо прије 35г. Св. Никола.

Џине су доселиле из Бутмира прије 60г (опширније у опису Михаиловића). Св. Архангел.

Црквењаши су се доселили из Црквина прије 20г (опширније у опису Рогачића). Св. Јован.

Јокићи причају да су старином из Бутмира, гдје су у давнини становали и имали своју земљу. Касније некако изгубе земљу и преселе се на Стојчевац. На Стојчевцу су становали врло дуго и пред 100г се преселе у Лужане. Још причају да су им стари били Грци, што значи да су сс, још прије пада Босне. Св. Никола.

Радојевићи су старином из Пиве, гдје су се исто овако звали. Доселили су се у Лужане из Бутмира прије 80г. Има их 1к у Блажују. Св. Никола.

Савићи су старином из Старог Влага, одакле су доселили прије 80г. Св. Ђорђе.

Тошићи 2к, старином су из Колашина, одакле су доселили у Бутмир, а из Бутмира овамо прије 54г. Св. Никола.

Станишићи су у Лужанима одавно. О својој старини ништа не знају, сем да су прије 50г становали у Бутмири. Св. Јован.

Шкркари су се доселили из Калиновника прије 100г, гдје их још има. У Пољу их има још у Расници. Св. Никола.

Босиљчићи овако по мајци Босиљки, старином су Миобратовићи или Клепићи (како други кажу) из Ледића у котару сарајевском. Св. Лука.

Црногорци су старином с Чева у ЦГ. Иста п с онима у Врутцима. Славили су Никољдан, а прислуживали су Малу Госпојину, а касније су, због сиротиње, да би им лакше било служити, узели Малу Госпојину за крсно име, а св. Николу престану служити.

Чубриловићи су се пре 40г доселили с врела Босне. Св. Лука.

Пејушићи су старином Човићи (опширније у опису Рогачића). Св. Стеван.

Томићи су доселили из Херцеговине прије 50г. Св. Јован.

Од католика имају 2п: Сичанице и Брезари.

Сичанице су старином из Ричица у Далмацији. Прије су становали на Ступу и у Бутмиру. Овамо су доселили прије 30г.

Брезари су доселили са Раиловца прије 5г (опширније у опису Доглода).

 

22. Блажуј (Илиџа)

Села махале Блажуја леже крај главног друма Сарајево – Мостар, на јужном подножју планине Игмана…

Свега у Блажују имају 23к и хана, и то у Мариселићима 5, у Горњем Блажују 11к, у Касетићима 3 и на Раскршћу 4к.

Према наведеним остацима од старина види се да је на мјесту Блажуја било насеља и у давној прошлости. Курипешић у опису свога пута од 1530г прича да је у Блажују прије тога било тек 10-12к. Од сеоске прошлости зна се да су све земље Блажуја припадале безима Ченгићима и Аликадићима који су имали своје куле, чардаке и ханове до најновијег доба.

Од данашњих кућа најстарије су оне у Мариселићима или Доњем Блажују и оне у Горњем Блажују, а то се види и по грађи старе куће Митрића и Пајића које су зидане од камена, дочим су све друге касније зидате од ћепрића и шепера. А куће по странама и ханови око друма осим хана Ченгића у Мариселићима и Дервишева у Горњем Блажују из новијег су доба и подигнуте су дијелом на искрченим земљама, а дијелом на земљама које су дјелидбом добили њихови данашњи посједници и на беглуцима које су аге за себе обрађивале, па их продале.

Од п се зна за неке старе које су у Блажују становале, као: Гргићи који су се доселили у Ковачевац, затим Јањићи који су се одселили у Лужане и Јојићи одсељени у Врело Босне.

Данашње су п у Блажују:

Човићи, старином из Старе Горе код Колашина. У Босну се доселио Стојан Човић са синовима: Миленком, Маринком, Савом, Нешом и Илијом и то најпре у мусл село Грац, гдје му Турци подметну да је убио некаква млинара, те он утјече с дјецом у Неретву. Из Неретве се дигне и дође у Ормањ. Кад Турци сазнају да се вратио почну га тражити, те он умакне у шуму, а остави дјецу. Турци му тада узму једног сина и поведу у Сарајево, не би ли како и њега домамили. Али Стојан пресретне Турке у Грацу, отме им дијете, па опет побјегне у шуму. Кад му је дотужило четовање он се обрати Илији Куљанину у Осијеку да га препоручи Омарији у заштиту. Омарија кад сазна цијелу ствар прими га под свој скут и да му чифлук у Доловима. Из ДОлова се касније преселио на Красину (Рогачиће). Ту се издијеле, те једни остану на Красини, једни на Рогачићима, неки оду у Блажуј, неки у Сарајево, а неки на Стојчевац. Св. Архиђакон Стефан.

Вујовићи су се доселили из Прерадца у билећком котару прије 60г. Ово им је пр старо. Вујовића има још у Мишевићима, али су се ови касније доселили. Св. Никола.

Коковићи су старином из Старог Влаха, одакле су се прије 180г доселили у Отес, гдје су најприје били врло богати и задружни. Касније су обамрли, осиромашили  и разишли се по најму и мајсторији. У Блажуј се доселио Вучина прије 50г на крчевину. Имају п у Чемерну, гдје се зову Михаиловићима, по оцу Михаилу. Св. Никола.

Тамбури су се доселили са Рогачића. Св. Никола.

Митрићи су се доселили из Осијека са Слатине. Старином су из Херцеговине, гдје су се звали Лаковићи. Отуда су давно дошли у Пресјеницу, а из Пресјенице их је дигао Ченгић најприје на Слатину, а касније у Блажују прије 45г. Митрићима се зову по неког баби Митри. Има их још по 1к у Двору и Сарајеву. Св. Ђорђија.

Пејићи су се доселили из Лужана прије 50г. Св. Никола.

Штаке су се доселиле из Врела Босне прије 40г, св. Ђорђије.

Радојевићи су се доселили из Лужана прије 35г. Св. Никола.

Зироја се доселио из Вогоште и призетио се код удовице Турунташеве прије 18г. Старином је од Гацка. Св. Никола.

Вучинић се доселио из Сарајева прије 28г у хан на Раскршћу. Старином је од Требиња. Св. Аранђел.

Николић се доселио из Сарајева прије 25г. Старином је из Крајине од Бањалуке. У Сарајево је дошао као слуга прије 40г, а данас је трговац. Св. Ђорђија.

Јокић је старином из Грахова. У Блажуј је дошао Обрен на храну, затим је био ханџија на Раскршћу. Старином се зове Ковачевић, а Јокић је прозват по матери. Св. Матија.

Јеремићи су се доселили из Црнотине. Дошао Лука пунцу Пејушићу прије 15г. По старини су Лажетићи из Херцеговине. Доселио се Јеремија прије 60г са  синовима: Радом, Бајом, Тодором и Ђорђом. Јеремићима се зову по дједу. Св. Аранђел.

Тасовци су се доселили из Сарајева прије 10г. Старином су од Тријебња у Херцеговини. Св. Аранђела.

Мркаје су се доселили из Влакова прије 12г (види опширније у опису Бојника). Славе св. Јована.

Blažuj

1. Grubišić (Pero) Andrija, rođen 1896. Hrvat, ubijen 1945. u direktnom teroru, Nepoznato (1507032035)
2. Kapor (Lazar) Božo, rođen 1918. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1505001032)
3. Kapor (Milan) Ljubo, rođen 1906. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Stupsko brdo (1505006008)
4. Kapor (Nn) Lazar, rođen 1896. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001031)
5. Koković (Nedo) Branko, rođen 1919. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Vraca (1505001027)
6. Kovačević (Pero) Savo, rođen 1921. Srbin, ubijen 1945. u zatvoru, Sarajevo (1505001017)
7. Kovačević (Risto) Milan, rođen 1901. Srbin, umro 1942. nepoznato, Kod zenice (1577064014)
8. Krezović (Aleksa) Gojko, rođen 1913. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Luke-čajniče (1578089023)
9. Kulanin (Kosta) Rosa, rođena 1910. Srpkinja, ubijena od ustaša  1943. kod kuće, Blažuj (5016s00135)
10. Lukić (Sava) Milorad, rođen 1912. Srbin, ubijen od ustaša 1942. Pri deportaciji, S.žabari-topola (0888115003)
11. Martinović (Andrija) Mato, rođen 1897. Hrvat, ubijen 1945. U direktnom teroru, Blažuj (2333046017)
12. Medić (Marko) Đorđe, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilidža (1545051035)
13. Njego (Marko) Evgen, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. kod kuće, Blažuj (0925005004)
14. Njego (Marko) Uroš, rođen 1893. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Jasenovac (5021s00652)
15. Njego (Uroš) Kosta, rođen 1922. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Jasenovac (5021s00653)
16. Pejić (Stojan) Milan, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001021)
17. Pejić (Vasilj) Stojan, rođen 1892. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001020)
18. Popović (Janko) Božica, rođena 1921. Srpkinja, poginula 1942. U NOBu, Brezovača (1505001019)
19. Popović (Janko) Pero, rođen 1922. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Blažuj (1505001018)
20. Spahić (Zaharije) Relja, rođen 1906. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilidža sarajevo (0878055010)
21. Štaka (Maksim) Milan, rođen 1924. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001025)
22. Štaka (Maksim) Risto, rođen 1916. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001024)
23. Štaka (Maksim) Slavojka, rođena 1934. Srpkinja, ubijena 1945. U direktnom teroru, Blažuj (1505001026)
24. Štaka (Petar) Maksim, rođen 1882. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001023)
25. Terzić (Marko) Savo, rođen 1889. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001014)
26. Terzić (Savo) Miloš, rođen 1928. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Prozor (1505001015)
27. Trničević (Andrija) Nikola, rođen 1909. Hrvat, ubijen 1945. Prilikom borbi ili bombardovanja, Blažuj (1609003032)
28. Velemir (Krsto) Roksanda, rođena 1925. Srpkinja, poginula 1942. U NOBu, Žabljak (1505001016)

 

23. Врело Босне (Илиџа)

Махала Врело Босне простире се од врела ријеке Босне сјеверу од пута Сарајево-Мостар, између подножја, планине Игмана и ријеке Босне која такође на сјевер тече…

У махали има свега 26к.

И ово је село једно од старијих села овога краја, што потврђују многи остаци ранијег живота на овом мјесту, а на то упућује и родност и лијеп положај села. Од ранијег ст данас у селу нема потомака, већ су све п новији досељеници. Зна се само за Берјановиће у Доглодима и Доњем Ступу да су некад становали у овом селу и да су се одавде одселили прије 100г.

Данас су у селу:

Штаке, старином из Херцеговине, гдје су се звали Бушевци или Бусовци. Штакама су прозвати по неком пранђеду који је увијек ишао са штаком у руци. Доселили су се прије 200г на Градину код Високог, одакле су прешли у Карамусиће, а из ових касније на Раиловац гдје су становали преко 100г. Са Раиловца су доселили овамо прије 50г. Има их 1к у Блажују и 1к на Павловцу код Кобиљ-Дола. Св. Ђорђа.

Чубриловићи 3к су се доселили, по причању старог Даје Чубриловића, из Пркоса код Куленовића Оџака у птеровачком котару. Дошао им прадјед као надничар у кошевину, па и остао у Осијеку у Млинима, гдје су се намножили па се раселили. Данас их има у Лужанима, Доцу, Речици, Михаиловићима и Сарајеву. Св. Лука.

Новаковићи 2к су старином из фочанског краја, где су се звали Бодироге. Дошао им дјед Новак у најам прије 80г, и по њему су и добили садање презиме. Св. Лука.

Карабатаковићи 2к су старином од Рисна у Боци Которској, гдје су се звали Рајићи. Доселили су се пред 200г у Главогодину, одатле у Долац, из Доца у Доглоде, а из Доглода су прије 60г прешли овамо. Старији се чланови ове п и сад сјећају кад им је прадјед добивао мед и лан са земље коју је тамо напустио и на коју су имали и тапије које су им у Доцу изгореле. Још их има у Миљевићима и Сарајеву. Св. Ђорђе.

Капетине 2к, старином су из Бањана, где ове п има и сада, а има их и у Баљцима код Билеће. Доселио им се дјед прије 80г у Влаково. Одатле су се преселили на Ковачевац, а са Ковачевца на Рогачиће, гдје су се издијелили и једни остали, а други отишли овамо и у Пазарић. Дјед им је убио момка бега Љубовића што му је жену трудну ударио ногом, због чега је овамо пребјегао. Св. Ђорђе.

Шарабе су дошле из Раиловића. Има их у Бријешћу гдје је о њима опширније говорено. Св. Архангела.

Хркаловићи су дошли из Михаиловића. Св. Архангел.

Максимовићи су доселили из Зеника прије 18г, св. Ђорђе.

Ђорићима је дошао из Крајине прадјед Лазо. Св. Никола.

Сокнићи су доселили пред 300г по прилици из Попова Поља у Лужане. Одавде су касније једни отишли у ДОбрињу, а друге је преселила влада из Лужана на Пландишће у Врелу Босне прије 15г, а од чифлука им у Лужанима уредила парк. Св. Лазар.

Јојићи су старином с Планинице код Вареша, одакле су се доселили прије 80г у Азиће, отуда прешли у Блажуј, а одавде у Врело Босне прије 35г. Јовањдан.

Мамићи, једини католици у овом селу, старином су из Локвичића у Далмацији, одакле су доселили прије 100г.

 

24. Осијек (Илиџа)

Села махале Осијека леже на западној страни општине Доњег Бутмира. Од осталих села ове општине растављена су ријеком Босном… У осјечкој махали има свега 31к.

Као што се из претходног одјељка види, Осијек је био од старина насељен. У току прошлог стољећа нарастао је, јер су се све куће по странама осјечким подигнуте на искрченим чифлуцима.

Данашње п насељавале су се овим редом:

Куљани 5к, који су се доселили прије 200г од Колашина, гдје су се звали Мрљавци или Мрљавчевићи. У Осијеку су најприје становали код Пашинице куле, по чему су прозвати Куљани. Куљана има 1к у Сарајеву. Св. Ђорђе.

Јанковићи 4к старином су од Старог Влаха, одакле су доселили прије 150г у Сарајевско Поље, али не знају у које село. Становали су у Лужанима, одакле су се преселили у Азиће, а из Азића у Осијек прије 65г. Св. Ђорђија.

Његе 1к су доселиле из Грдијевића под Његуш-планином у Главогодину, гдје су дуго становали, па се издијелили и једни отишли у Врапче више Вогоште, гдје се данас зову Јовковићи, а други су преселили у Осијек прије 100г. Срђевдан.

Шоје 3к су нега становале у Горњем Сињеву (Мокро), одакле су се одселили у Вогошту, затим у Азиће, па су прешли у Осијек прије 60г. Једна су п с Лопатићима у Јеловцима. Старином су из Пиве, гдје су се звали Бојовићи. Шојама су се назвали по некакву Шоји, ковачу у Вогошти, код кога им је дјед Никола учио ковачки занат. Св. Никола.

Продрибабе причају да су старином из Бањана, гдје су се звали Миличевићи. Отуд им се доселио дјед Богдан на Ковачевац и по њему се зову Богдановићи. С Ковачевца су се једни преселили у Баћево, а други у Осијек на Горицу. Они из Баћева одселили су у Главогодину прије 15г, а ови с Горице кули прије 48г. Неки причају да су се и у Херцеговини звали Продрибабе. Св. Јован.

Зељаје (Чувњаци) 1 старином су из Ситнице код Невесиња, одакле су доселили у Мариселиће у Блажују прије 100г, а одавде на Осијек на Чуну прије 40г. Због места Чуне зову их још и Чувљацима. Св. Јован.

Јокићи 2к старином су Миљановићи из Бањана, одакле се доселио Јоко са сином Лазом на Врело Босне Машићу, а одатле их дигао Омарија у Осијек (у Долове). На данашњи чифлук доселили су прије 50г. Има их још 1к у Бријешћу и 1 у Сарајеву. Ристо Јокић прича да је Јоко из Бањана утекао због крвне освете. Удрили су, вели, једном приликом црногорски ускоци на Бањане да плијене мал и Јоко их са синовима и Даковићима дочека и с њима се искрви. Он прича да су се том приликом и Даковићи у Босну доселили и да су од њих данашње Лубуре, докле саме Лубуре веле, као што је речено у опису Војковића, да су по старини Вујачићи. Св. Јован.

Чипеци 2к су старином из Пиве, гдје су се звали Апрци. Давно су доселили у Пазарић, а одатле у Осијек прије 60г. У Осијеку су најприје становали у Карамусићима, па су прешли у Зијевовиће, гдје су сада. Из Осијека су једни одселили у Влаково, а други у Догдоле. Св. Илија.

Урте 2к су однекуд из Србије. У Босну су доселили прије 150г. Сусједни за њих кажу да су посрбљени Каравласи, док они о томе ништа не кажу. Св. Лука.

Братићи 5к су се доселили из Борака код Невесиња. Најприје су становали сви заједно на Црквинама. Сад их има 1к на Црквинама, 2 на Брези и 1 на Горици. Св. Тома.

Зироја се доселио из Блажуја прије 15г. Св. Никола.

Бркља се доселио из љубинског котара.

Орозовић је дошао из Вогоште у Лужане, а одавде у Осијек у Млин прије 10г. Св. Никола.

Још се зна да су у Осијеку становали Моравци, сад у Бријешћу, Јовићи сад на Рогачићима, Сикиме, Брезари.

Osijek

1. Bogdanović (Janko) Bosa, rođena 1937. Srpkinja, poginula 1944. nepoznato, Osijek (1506020006)
2. Bogdanović (Janko) Nedeljka, rođena 1938. Srpkinja, poginula 1944. nepoznato, Osijek (1506020007)
3. Bogdanović (Mićo) Vlado, rođen 1908. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u logoru, Jasenovac (1506020004)
4. Bogdanović (Stevan) Ljubo, rođen 1907. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u logoru, Jasenovac (1506020005)
5. Bratić (Kosta) Jovo, rođen 1902. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1506020021)
6. Bratić (Stevan) Mlađen, rođen 1910. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1506020017)
7. Bratić (Tomo) Stjepan, rođen 1921. Srbin, ubijen od četnika 1944. U direktnom teroru, Miševići (1506020018)
8. Crnogorac (Milan) Lazar, rođen 1926. Srbin, poginuo od ustaša 1945. u NOBu, Busovača (1506020020)
9. Ešpek (Jefto) Rajko, rođen 1926. Srbin, ubijen od ustaša 1942. Kod kuće, Osijek (5021s00633)
10. Ešpek (Jevtan) Rajko, rođen 1927. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U direktnom teroru, Osijek (1506020012)
11. Ešpek (Luka) Mirko, rođen 1896. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Danica Koprivnica (1506020013)
12. Ešpek (Luka) Mirko, rođen 1896. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (5021s00632)
13. Janković (Kojo) Božo, rođen 1925. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovci (1506020016)
14. Janković (Kojo) Savo, rođen 1923. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Konjic (1506020015)
15. Janković (Kosta) Čedo, rođen 1906. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1506020009)
16. Janković (Kosta) Glišo, rođen 9999. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Fojnica (1506020008)
17. Janković (Mitar) Petar, rođen 1903. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Norveška (1506020019)
18. Janković (Simo) Raviojla, rođena 1919. Srpkinja, poginula 1944. U NOBu, Romanija (1506020014)
19. Kuljanin (Vukan) Risto, rođen 1900. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1506020010)
20. Marić (Jozo) Mato, rođen 1922. Hrvat, poginuo 1943. u NOBu, Sutjeska (1517017002)
21. Močević (Jane) Jovo, rođen 1912. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Danica Koprivnica (5021s00137)
22. Šoja (Aleksa) Ostoja, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. u logoru, Karlovci (1506020001)
23. Šoja (Đorđo) Gojko, rođen 1924. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovci (1506020003)
24. Šoja (Stevo) Mirko, rođen 1924. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Kralupi (1506020002)
25. Šoja (Trifko) Jovo, rođen 1898. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (5021s00136)
26. Urta (Blaško) Branko, rođen 1929. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. kod kuće, Osijek, sarajevo (1506020011)

 

25. Отес (Илиџа)

Отес, једна од најроднијих махала Сарајевског Поља, налази се сасвим у равни, сјеверно од пута Сарајево-Мостар, у главном између ријека Добриње и Жељезнице, по 3к су на десној страни Добриње…

У Отесу има 16к, све католичких и 4 агинска чардака.

Због плодности земљишта и Отес је једно од старијих села овога краја. Прије куге у селу су живјели муслимани, за што је доказ старо мусл гробље а било је и православних. Тако су у Отесу неко вријеме прије куге живјели Коковићи који су се овамо доселили из Попова Поља. То је била, прича се, врло задружна и богата кућа. Кад куга у 18в, навраћајући се у више махова, помори многа села у околини, опустоши и Отес. Оно што је од ст остало, раселило се. Тако се оно што оста од Коковића исели у Блажуј, гдје живе и данас. Послије куге село је изнова засељено и то искључиво католицима.

Данас су у Отесу:

Чоле 4к који су старином из столачког котара у Херцеговини. Овако су прозвати по дједу који је био чолакаст у два прста.

Томићи су иста п с Томићима у Доњем Ступу, одакле су се и доселили.

Баталије 4к старином су из Студенаца у Далмацији. По старини се зову Трогрлићи. Има их 1к у Доњем Ступу, гдје се зову Босанкићи.

Мартићи, звани и Балови, старином су из Рошко-поља код Дувна, одакле су се доселили прије 35г.

Калеми су старином из Гвожђана у котару фојничком.

Главаши су старином из Брестовског у котару фојничком.

Мишићи су се доселили из Доњег Ступа, гдје их и сад има (опш у опису Горњег Ступа).

Крамари су се давно доселили из Херцеговине. Овако их зову што им је прадјед био крамар. Има их у Догдолима и Бутмиру.

Брезар се доселио из Догдола.

Милоси су старином из Имцког у Далмацији.

 

26. Доглоди

Махала Доглоди коју чине села Доглоди и Баре, налази се на сјеверном крају Поља, између ријека Миљацке и Добриње, недалеко од њихова ушћа у Босну. Село Доглоди је сјеверније и ближе Добрињи, а село Баре је јужније и ближе Миљацки…

У овој махали има 26к, већином католичких, сем нешто православних.

Према причању село Доглоди постоји још „од фета“, и у њему су прије велике куге живјели само муслимани, што свједочи гробље на Страхову. Ништа се не зна да ли је у то доба постојало и село Баре и да ли су Догдоли били на данашњем мјесту или покрај муслиманског гробља на Страхову. Ове је мусл поморила куга у 18в, а ако је што и остало то се разбјежало, тако да је село остало пусто. Послије овога настаје поновно насељавање овога села. Као и у многим другим селима која су насељавали муслимани и овдје их замјењују православни, обично из Херцеговине, и, рјеђе, католици из Далмације. Први за које причају да су се у Догдоле доселили иза куге јесу Томићи (Хаџићи) из Доњег Ступа и они су у њима остали до данашњег дана. Иза њих су се насељавали други, католици и православни, али су се од ових многи у друга села пресељавали. Тако се сјећају прав п: Крсмановића, Јокића, Корди и других које су овдје неко вријеме становале, па се одселиле. По причању старијих људи прије 30г у Догдолима је било свега 8к, а у Барама 2, из чега се види да је насељавање брзо напредовало. Али се за пошљедњих 30г број кућа утростручио.

У Догдолима је најстарија п, као што је већ речено, Томића (Хаџића), која се доселила из Доњег Ступа, где им п има и данас. Сељаци их зову Самртњацима.

Бејкуше су се доселиле из Црнотине, гдје су им, причају и дједови становали. Старином ће бити из Лепенице у котару фојничком, гдје ове п још има.

Барњаци њк су старином из Студенаца у Далмацији одакле су се доселили прије 50г.

Посављак (Кариван) је из Посавине. По очуху Каривану неки их зову и Кариванима.

Крамари 2к су старином из Херцеговине. Овако се зову по томе што им је дјед био крамар. Има их у Отесу и Бутмиру.

Видовићи ништа не знају о својој п.

Барићи (Неретљаци) доселили су из Неретве прије 50г.

Пушићи су се доселили прије 50г из Маленице у Далмацији. Доселила су их се два брата.

Лукићи 3к су старином из Раме, одакле су давно доселили. Били су задружни, али су о великој колери јако обамрли.

Коловрати су доселили прије 18г из Ричица у Далмацији.

Балте, чији је отац, као најамник, дошао прије 30г из Неретве. Прича се како је некакав Туркуша искао им од дједа сјекиру рјечима: „дај балта, балта“ (турски сјекира), а овај га није разумио, те га од тада прозову Балтом.

Брезари су старином из Раме, одакле им је дошао дјед и био каваз код осјечког паше. Данас их има још по 1к у Отесу и Лужанима, код Босанске Ћуприје.

Од православних у овој су махали: Ешпеци, који су се доселили из Осијека, св. Илија.

Берјановићи 2к, досељеници са Врела Босне. Има их и на Доњем Ступу, гдје је о њима опширније говорено. Св. Јован.

Видићи су доселили прије 15г са Доњег Ступа. Св. Арханђел.

Ружићи 2к, старином Дафинићи, доселили су се прије 50г са Раиловца. Ружићима се зову по мајци, а многи их зову и Кокези. Врачи.

Скоче 2к су старином из Благаја код Мостара, одакле су доселили прије 90г. Ове п има још у неким селима овога краја, али се нису сви заједно досељавали. Св. Симеон.

Doglodi

1. Berjan (Nikola) Jovica, rođen 1871. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Dogladi (1505003001)
2. Berjan (Pero) Mitar, rođen 1876. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Dogladi (1505003003)
3. Berjan (Pero) Mitar, rođen 1887. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Hadžići (1500002004)
4. Berjan (Vukan) Neđo, rođen 1925. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Dogladi (1505003002)

 

27. Доњи Ступ (Илиџа)

Махала Доњи Ступ пружа се од ријеке Добриње, недалеко од мјеста гдје иста ријека тече преко пута Сарајево-Мостар, СИ пут ријеке Миљацке…

У овој махали има 25к православних и католичких.

Народно предање о старој вароши и трагови од старина доказ су за старину ове махале. Поред тога у селу има 1п старинаца (Томићи) за коју се прича да у овом селу живи још од „фета“. Нема никаква причања да ли је куга морила и ово село кад и Отес и Доглоде.

Данас у овој махали живе:

Видићи 2к, који су старином из Старе Србије. Кад су се истом доселили носили су одијело слично арнаутском, по чему их прозову Арнаутовићима. Раније пр и вријеме досељавања не знају. Најприје су становали у Кобиљ-Долу, на чифлуку који су прије неколике године откупиле часне сестре. Из Кобиљ-Дола су се преселили у Неђариће, а отуд прије 75г овамо. Видићима се зову по прабаби која је знала видати. Има их и у Доглодима. Св. Арханђел.

Берјановићи 2, су се доселили отприлике прије 100г са Врела Босне. На Врелу Босне су становали врло дуго и не памте да су се тамо одакле доселили. Ово је једна од настаријих п у овом крају и биће да су сс. Има их и у Доглодима. Св. Јован.

Филиповићи су се доселили из Осијека прије 40г. Св. Ђорђе.

Радићи и Ракићи живе у једној кући. Радићи су једна п са Ђокићима у Бријешћу. Игњатијевдан.

А Ракићи су једна п са Ракићима у Которцу славе Ђурђевдан.

Пантићи су Пејићи. Доселили су из Лужана (види о Пејићима у описима Блажуја). Св. Никола.

Бугариновићи су дошли из Маћедоније као мајстори и правили ћеремит. Прије су се звали Николићи. Бугариновићима су прозвати што су јако наличили на Бугаре. Св. Никола.

Католичке су п:

Босанкићи, старином Чоле. Босанкићима су прозвати по мајци која је доведена с Босанске Ћуприје (опширније код Чола у опису Отеса).

Стипуре су старином из Скопља, одакле им је дошао отац као најамник.

Лукићи су старином Поцрњи из Сиња. Мајка им се преудала за Лукића, те су прозвати очуховим презименом.

Јуришићи су старином из Имоцког у Далмацији. Најприје су се доселили у Црнотину, а касније овамо.

Томићи 2к су сс, по причању свих сељака. Има их још 2к што се пр Шутале, по дједу који је био врло шутљив. Има их још у Отесу, Догдолима и Бутмиру.

Пушићи су дошли из Догдола.

Вукадиновићи су старином из Неретва (опширније у опису Горњег Ступа).

Гргићи су старином из Ричица у Далмацији. Има их и у Доцу. Иста су п с Грбешима у Бутмиру.

Мишићи и Матићи живе у једној кући. Мишићи не знају одакле су. Има их у Отесу, Сарајеву и Високом. Матића отац дошао је прије 40г из Пролошца у Далмацији и призетио се код Мишића.

Шимуни не знају одакле су. Има их и на Швракину Селу.

Петруније су дошле из Црнотине, а одакле су старином не знају. Има их и на Брњацима у фојничком котару, па ће бити да су отуд и доселили.

 

 

28. Бријешће (Нови Град, Сарајево)

Бријешће лежи З од села Бачића. Неке су куће у равници, а неке по странама присојним, изнад те равнице.

Свега има у Бријешћу 20к, од којих је у селу Бријешћу 9, на Подинама 5 и по Раиловцу и странама Витковца 6.

Према положају села, старом мусл гробишту, као и народној причи да је у Бачићима велика куга поморила у самога попа Богдановића 18-теро чељади и кућу му затрла, може се узети да је и Бријешће старо село и да је о куги затрвено или се раселило. Зна се, пак, да су у Бријешћу становале п: Цабе који су се одселили у Топлик, Штаке на Раиловцу, који су се одселили у Врело Босне, Мрде који су се одселили у Двор, Море који су се одселили у Бачиће. Још се зна да је до 1878г на Бријешћу било 6, а на Раиловцу 1к.

Од данашњих п најстарији је Шараба 1к који је доселио из Пазарића прије 90г, а старином је из Билеће. Има их по 1к у Пазарићу, Бачићима и Врелу Босне. Св. Аранђел.

Код Шарабе се призетио прије 7г Кордић, који је дошао најприје у најам из села Горе (кот. Високо). По старини је из села Попова у Крајини, одакле му је доселио дјед прије 120г. Св. Ђорђе.

Ђокић 1к се доселио из Алиловића прије 60г (опширније у опису ДОца). Св. Игњатија.

Лукић овако по оцу Луки, а старином је Милинић. Доселио му се отац Лука прије 80г из Попова Поља у Херцеговини. Св. Никола.

Марковић 1к доселио се из Доца с Обале прије 35г. Ништа не знају одакле им је старина само причају да су им преци много година становали код Ченгића на Обали. Има их по 1к у Доцу и Сарајеву. Св. Ђорђија.

Божићи 1к доселили су се из Крајине прје 40г, због чега из зову и Краишницима, а старо им је пр Убипариповићи. Св. Стјепан.

Симеуновић 1к је досенен мален из Посавине прије 35г, због чега га зову и Шијаком. Донијели су га Ракићи, кад су с коњима кириџовали, да им чува стоку. Св. Симеун.ђМаљукани 1к су једна п са Дилберовићима у Пофалићима. Одавно су овдје и не знају одакле им је старина. Св. Никола.ђЈанковић се доселио из Старог Влаха на Подине, а одатле на данашњи чифлук на Раиловцу уз колеру 1866г. По старини се зове Бучевац. Св. Јована.

Лабало (римокатолик) доселио се са Ступа прије 30г.

Поповић 1к, по старини Шикмановић, доселио се из Доца прије 15г. Св. Стјепан.

Миличевић 1к доселио се из Херцеговине од Невесиња, због тога га зову и Хером. Најприје се доселио у Забрђе, па отуд на данашњи чифлук. Има п по Невесињу и Мостару. Св. Никола.

Томић 1к доселио се из Забрђа, а старином је из Србије. Доселио му се отац из Ваљева прије 70г. Зна да му је дјед био кмет у ваљевској цркви. Св. Лука.

Бољак 1к, старином је из Старога Влаха, гдје су се звали Шепрлије. Доселио им се прадјед Петар у Миљевиће, одавде у Бољаков Поток, због чега су прозвати Бољацима. Св. Никола.

Бандић 1к доселио се из Забрђа, а тамо с Мишевића (опширније у опису Бињежева). Св. Аранђел.

Брезари 1 старином су из Крајине. Дошао им отац у Осијек на Брезу по чему се зову Брезари. Одатле су одселили на Кобљак, а с Кобиљака у Бријешће. Има их још 1к у Пофалићима. Св. Јован.

Са Брезаром живи и Васо Јокић, кога је мати довела кад се као удовица у Осијеку преудала за Брезара. Јокић и Брезар живе заједно и славе једно крсно име. Брезара има и римокатолика у Догловима, Отесу и Лужанима, али с овима немају ничег заједничког до презимена.

Шапина (римокатолик) доселио се из Двора у Атећима прије 18г на крчевину. Старином је из Дувна. Дошао му је отац Иво кога су звали Скопљаком.

Таланга 1к се доселио из Бутмира прије 4г на крчевину. Старином је Далматинац.

Мартић 1к доселио се на крчевину прије 3г из Отеса.

Шутало 1к се доселио прије 9г из Доњег Ступа у Забрђе, а из Забрђа у Бријешће на крчевину.

Хргић 1к доселио се на крчевину из Доца прије 8г.

Кандић 1к доселио се из Додола, а старином је Рамљак.

 

29. Бачићи (Нови Град, Сарајево)

Бачићи леже на С страни Сарајевског Поља између села Алиловића и Бријешћа. Куће су у Бачићима дијелом у равници око сеоске улице с једне и друге стране, а дијелом у страни присојној, по брду Овсињи, С изнад ових у равни.

У махали Бачићкој има свега 7к.

Прича се да је некад у Бачићима становао само неки поп Богдановић и да му је сва задруга од 18 чељади помрла од велике куге (око 1690г). На поменутом гробљу има надгробних крстова са натписима из којих се види да су се доиста ту неки Богдановићи копали, али су без датума. Ништа се не зна о прошлости махале прије ових Богдановића, те ће бити да је село постало у новије доба као раселица села Бријешћа, а можда и кога другог оближњег села. Још се зна да су у Бачићима становали: Крлићи, Кривићи који су се одселили у Сарајево и Зироје који су одселили у Решу (данашњи Космаици и Гашановићи). Данашњи ст Бачића причају да су до назад 50г у Бачићима била само 2 чифлука, односно 2 кметске куће. Ти су чифлуци касније дијељени и на њих су, како ће се касније видјети, досељавали кмети из других села, те их данас има 4, а уз то су крчене испаше, гдје су се населиле 3к, и тако је број кућа нарастао на 7.

У Бачићима су данас најстарији Нинковићи, који су старином из Херцеговине, од Билеће. Доселили су се прије 150г на Ступ, одавде у Лужане, а из Лужана у Бачиће прије 100г. Ово им је презиме старо. Св. Јована.

Мрде су се доселиле из Двора прије 45г, а старином су из Корјенића. Доселио им се прадјед Илија иза велике куге. Бавио се занатом качарским. Најприје је дошао на Ушивак у Хаџићима, одатле у Бријешће па у Двор, гдје су се намножили и издијелили, те их данас има у Забрђу и Сарајеву. Не знају како им је старо пр, а Мрдама су прозвати што су становали у некакву Мрдин-долу. Биће да су се звали Мандићи. Св. Димитрије.

Море су се доселиле из Бријешћа прије 40г. Иста су п и с Моравцима у ДОцу. Св. Ђорђија.

Малбашић се доселио прије 15г из Бријешћа на Крчевину. Старином је из Зворника. Најприје су се доселили у Бријешће прије 60г. По старини се зову Драгићевићи, а Малбашићима су прозвати због тога што им је отац био малбаша (старјешина једне махале, сад кнез или муктар). Св. Марко.

Лијак се доселио из Грачанице прије 20г на крчевину. Старином је од Високог. Најприје је био у најму. Св. Ђорђе.

Томић се доселио из Забрђа прије 17г на крчевину. Старином је из Србије (опширније код описа Бријешћа). Св. Лука.

Крсман се доселио из Забрђа прије 5г (опширније у опису Двора). Св. Лука.

Шараба се доселио из Бријешћа прије 13г. Св. Аранђел.

30. Бињижево (Хаџићи)

Села махале Бињежева леже З од Раскршћа (блажујског) око друмова Сарајево – Мостар до Хаџића и Сарајево – Травник – Раковица…

Данас у Бињежевској махали има свега 58к.

Према оно мало остатака од старина, причама о богатом кнезу Малу, а нарочито према неколиким стариначким мусл п види се да су села бињежевска била од старина насељена и обрађивана. Још се сем данашњих стариначких п у Бињежеву зна да су у Малотини некад становали Кешељи, Стајићи, на Ковачевцу Лубуре и Богдановићи, у Дугом Долу Нешковићи и на Мишевићима Вујани.

Данас су у селу п: Чата, Низића, Решидовића, Исића и Делибећировића, за које се прича да су „од фета“ у селу Бињежежву. Низићи и Делиберовићи су једна п.

Шуњи су се доселили из Борча у Херцеговини (котар Невесиње) најприје у Блажуј, а одатле у Бињежево на Брезу.

Поље, Феизовићи и Голубичи одавна су у Бињежеву, али нису сс. Са сс су у родбинским везама.

Довиде су набројане п муслиманске. Од православних у овој махали најстарији су Стајићи који су, као што је речено, становали на Малотини, па су се преселили на Мишевиће. Старином су од Билеће из Врањске, а има их и у Сливљу код Невесиња. У Босну, у Малотину, доселили су се послије велике куге (око 1710г). Из ове п било је више свештеника у Високом и Сарајеву, а има их и данас. Св. Лазар.

Бандуке су се доселили као мајстори прије 130г од Колашина. Нису ни у каквом сродству с Бандукама у Дрозгометви и Касетићима. Они славе св. Дечанског Краља, а они у Дрозгометви и Касетићима св. Ђорђа.

Бандићи 2к су старином из ЦГ, гдје су се звали Бакочи. Има их и на Обрњи код Невесиња. Доселили су се прије 100г на Велике Њиве у Раковици, а одатле на Мишевиће. Данас их има још у Зенику, Бријешћу и Сарајеву. Овако се зову због тога што им је прадјед био добар нишанџија, те је једном добио велику опкладу кад је убио нишан „с банде на банду“. Аранђеловдан.

Вараге 3к, по старини су од Колашина, одакле им је дошао дјед као мајстор прије 100г. Има их и у Сарајеву. Св. Сава.

Деведлаке 2к старином су од Удбине на Крајини. Доселили су се прије 90г. Св. Димитрије.

Вуковићи 2к, по старини Мариловићи, преселили су се из билећске околине у Неретву на Спиљане, а одатле у Отоку прије 80г. Има их још у Хаџићима и Сарајеву, који су се одијелили од задруге у Отоци. Овако се зову по оцу Вуку. Св. Никола.

Куркичари 2к по старини Вујовићи из Врањске, котар билећски, одакле су доселили прије 60г на Кукрику, по чему су и прозвани Кукричари. Св. Никола.

Скочо 1к се доселио из Благаја код Мостара прије 65г. Скоча има још у Какрињу и Доглодима. Св. Симеун.

Мучибаба 1к, по старини Драгањић из билећског котара, одакле су се доселили прије 150г на Велу, гдје је један од те п поповао и као парох тога краја умро. На Велој су обамрли и осиромашили, па се одатле и разишли. Има их још у Двору и на Булозима. Св. Марија.

Чабаци 1к по старини су са Веле (опш у опиу Зеника). Прича се да им је прандјед био врло малешан и шепав, па кад је некад давно код њих долазио владика док су још били на Црепљанима викао му турски „чабук, чабук“ (брзо), по чему је добио име Чабак. Доселили су прије 15г. Има их још на Велој, Вранчићима и Сарајеву. Св. Никола.

Чупина 1к се доселио из Добра код Стоца. Св. Јован.

Гргићи 4к старином су из Казанца код Гацка. Доселили су се најприје у Мариселиће кад је Ченгић кулу правио, а одавде на Ковачевац прије 40г. По старини се зову Ђукановићи и једна су п са Поповићима у Хаџићима. Гргићима су прозвани по дједу који је гргутао кад је говорио. Св. Аранђел.

Шмарићи 1к су из Крајине. Довела је мати Тому Шмарића кад се преудала за Столића.

Столић 1к, је такођер из Крајине одакле се доселио на Бољевиће прије 60г. Св. Аранђел, мс св. Јован.

Бабић 1к се доселио са Веле прије 50г на крчевину. Старином су из Трнаваца код Билеће. Најприје су се населили на Велу Драганићима прије 120г. Ту су се намножили и издијелили, те су једни одселили у Сарајево а поп Јовица Бабић остао је у селу до 1883г, кад је због старости уклоњен с осјечке парохије. Св. Лазар.

Лубуре 2к, су се доселиле прије 40г из Реснице, гдје им је предак био по најму (опш у опису Војковића).

Миле Хера Вујовић доселио се из Врањске прије 30г на Крчевине. Иста п са Кукричаром. Св. Никола.

Станковићи су старином Ђокићи из Херцеговине. Не знају мјеста одакле су, али причају да им је мати Албијанића из Вољака. Доселили су се прије 38г са Кобиљака. Били су и у Отоци. По оцу Станку зову се Станковићи. Св. Лука.

Јокановић 1к доселио се из Какриња.

Кисић 1к се доселио прије 4г из Лукавца код Невесиња. Једна је п са Регојама у Пазарићу, који су тако прозвати по Регоји у Добродолу код Трнова, код кога им је дјед служио. Св. Никола.

Самауковић се доселио прије 2г из Пазарића Вујанима. Дошао је у кућу Вујановој удовици. Ове п има неколико кућа у Касетићима, Пазарићу и Сарајеву. Прича се да су у Касетићима од старина. Кад је Босна пала под Османлије уклонили су се у планину Игман и тамо остали у неким селима док годи турско није престало, па се онда повратили у Касетиће. Св. Ђорђе.

П.С. Бињежево је 1991г имало 1218с, у томе 913 Муслимана, 225 Срба, 7 Хрвата, 47 Југословена и 26 осталих, а у 2013г имало је 1.588с.

Мишевићи њу 1991г имали 486с, у томе 340 Срба, 91 Муслимана, 15 Хрвата, 22 Југословена и 18 осталих, а 2013г имали су 1923с.

1. Banduka (Risto) Đorđo, rođen 1886. Srbin, ubijen od ustaša 1944. U direktnom teroru, Hadžići (1502024013)
2. Banduka (Vaso) Stevan, rođen 1895. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1502024012)
3. Bećirović (Ibrahim) Mujo, rođen 1908. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1502024008)
4. Ćatić (Avdija) Abdulah, rođen 1900. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1502024009)
5. Devedlaka (Ignjat) Vaso, rođen 1914. Srbin, ubijen od ustaša 1945. kod kuće, Binježevo (1502024011)
6. Devedlaka (Mitar) Milan, rođen 1905. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1502024010)
7. Isić (Ahmed) Emin, rođen 1897. Musliman, ubijen 1941. U direktnom teroru, Binježevo (1502024003)
8. Isić (Rasim) Azem, rođen 1929. Musliman, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Jasenovac (1502024004)
9. Isić (Smajo) Sulejman, rođen 1932. Musliman, poginuo 1945. nepoznato, Binježevo (1502024006)
10. Isić (Zajko) Zehra, rođena 1937. Muslimanka, poginula 1945. nepoznato, Binježevo (1502024005)
11. Rašidović (Salko) Ahmed, rođen 1913. Musliman, ubijen 1945. Kod kuće, Binježevo (1502024007)
12. Rešidović (Salih) Ahmet, rođen 1915. Musliman, poginuo 1943. prilikom borbi ili bombardovanja, Binježevo hadž (1506029019)
13. Stijačić (Gavrilo) Ilija, rođen 1892. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1502024001)
14. Stijačić (Ilija) Branko, rođen 1908. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1502024002)

 

Мишевићи:

1. Banduka (Rista) Marko, rođen 1912. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Brezovača igman (2596130046)
2. Banduka (Rista) Stevo, rođen 1888. Srbin, umro 1944. Kao zarobljeni pripadnik VKJ, Miševići (2596130045)
3. Devedlaka (Jovo) Vaco, rođen 1892. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1488084002)
4. Devedlaka (Jovo) Vaso, rođen 1892. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1500001002)
5. Đokić (Jovo) Marinko, rođen 1919. Srbin, ubijen 1941. u NOBu, Hadžići (1500001009)
6. Đokić (Jovo) Mirko, rođen 1925. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Hadžići (1500001010)
7. Đokić (Rista) Jovo, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Hadžić (1488084008)
8. Đokić (Risto) Jovo, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Hadžići (1500001008)
9. Mićić (Milan) Bogdan, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rajlovac (1488084001)
10. Stajić (Milan) Savo, rođen 1938. Srbin, poginuo 1945. nepoznato, Hadžići (1488084004)
11. Stajić (Nikola) Trefko, rođen 1896. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Hadžići (1500001007)
12. Stajić (Nikola) Trifko, rođen 1896. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Hadžić (1488084007)
13. Stajić (Ostoja) Mirko, rođen 1940. Srbin, poginuo 1945. nepoznato, Hadžići (1500001006)
14. Stajić (Vaso) Milan, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Hadžići (1500001003)
15. Stajić (Vaso) Simo, rođen 1908. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Hadžić (1488084005)

 

31. Рогачићи (Какриње, Илиџа)

Махалу Рогачиће чине села: Рогачићи, Крчевине и Какриње. На СИ страни тих села лежи село Влаково и то С од Рогачића и Крчевина, а источно од Какриња. По административној подјели ово село припада махали Бухотини која се налази између Кобиље Главе под Велом. Између Бухотине и Влакова имају скоро два сата, и дијеле их села Раковица и Какриње. Због тога што је Влаково сасвим удаљено од Бухотине и управо иза села рогачићких, а пошто Бухотина не спада у блас села овога описа, то ће се овдје Влаково, по изнимци, спојити са Рогачићима да буде једна цјелина.

Свега кућа у махали рогачићкој има 39 у којима живи 25п. Од овог броја у Рогачићима је 15к: Капетине 3к, Лубури 3к, Стјепићи 3к, Човићи 3к, Тамбури 1к, Гавриловићи 1к и Максимовићи 1к на Осоњачи. На Крчевинама има 5к: Црквењаши 1к, Драшкићи 1к, Гогићи 2к и Чипеци 1к на Барама. У Влакову има 9к: Шобе 3к, од којих је 1к у Клинцима, Кртолине 2к, Бјелоши 1к, Куртеши 1к, Дукићи 1к и Копривице 1к на Лаништима. У Какрињу има 10к: Врете 4к, Скочи 1к, Дујдури 1к, Јокановић 2к, Антићи 1к и Гарабини 1к.

Села Рогачићи, Влаково и Какриње била су од старине насељена, што доказују набројана стара гробишта. Сем тога у Какрињу има и сс муслимана. Међутим данашњи ст у селу причају да су им претци, доселивши се овдје, морали крчити чифлуке. Данашње, дакле, ст нема везе са некадањим сем једног краја Какњиња.

Од данашњих ст на Рогачићима најстарији су Човићи који су се доселили на Красину из Осијека прије 150г (опширније у опису Блажуја). Св. Стјепана.

Капетине су се доселиле из Бањана у ЦГ, гдје те п има више кућа. Доселио им се дјед у Влаково прије 90г, а одатле на Ковачевац, па онда на Рогачиће (опш у опису Врела Босне). Св. Никола.

Тамбури су старином Милишићи од Купреса. Доселио се Тодор отац Михаилов прије 70г из Забрђа у Блажуј, а одатле у Рогачиће. На Рогачићима су се подијелили, те су једни отишли у Блажуј. Тамбурима су прозвати по дједу који је увијек тамбуру са собом носио. Св. Никола.

Гавриловићи су се доселили са Мишевића прије 15г. Призетио се Вучина код Капетина. Старином су 1п са Станојевићима и Лубурама (опш у опису Војковића). Св. Никола.

Лубуре су се доселиле са Росуља прије 37г (опш у опису Војковића). Св. Никола.

Стјепићи су старином из Рисна, одакле им је дошао прандјед на Рогачиће. Одатле су се сељакали по другим селима док се опет нијесу повратили. Данас их има на Рогачићима 2 и у Неђарићима 1к. Св. Јован.

Максимовић се доселио из Зеника прије 30г. Св. Ђорђија.

Гогићи су старином од Колашина, гдје их у неком селу има више кућа. Доселио се Дјед Саве Гогића у Вранчиће прије 160г. Ту су се намножили и издијелили, те једни отишли у Бутила (Црнотина), једни у Влаково, а једни на Горњи Стуб (Латица). Св. Аранђел.

Црквењаши су старином Сапићи из Граба код Требиња. Доселили су се прије 120г на Црквине (Осијек) по чему су прозвати Црквењашима. Са Црквина су једни одселили у Доброшевиће, а једни на Крчевине, гдје и данас станују, а једни у Лужане. Св. Јован, мс Мала Госпојина.

Драшкићи у Влакову старином се зову Рошчићи. Не знају одакле су старином, само причају да су им стари становали у Бријешћу, Црнотини и Какрињу. Драшкићи у Раковици и Хаџићима прави су Драшкићи, а оне прве довела је мати кад се преудала за Драшкића. Св. Јован.

Чипеци су се доселили из Осијека прије 42г. Св. Илија.

Шове су доселили из Доњег Унца у Босанској Крајини. Доселио се Ристо, отац Трифка и Илије, на Криво-До у Какрињу, а послије у Влаково, гдје су једни остали, једни одселили у Сарајево, а једни у Србију. Св. Димитрије.

Куртеши су из Херцеговине. Доселио се Марко са синовима Лазом и Вуком прије 90г у Копаче под Високим. Отуда су дошли на Влаково прије 60г. Имају п по Бијелом Пољу и у Мостару. Св. Ђорђе.

Кртолине су такође старином из Херцеговине. У Влаково су дошли браћа Јован и Симо прије 130г. Тада су се звали Божићи. Потичу из исте п од које и Лубури (опширније у опису Војковића), Св. Никола.

Дукићи су се доселили их Хаџића прије 30г. Дошао је Перо Дукић најприје као најамник у браће Лазе и Вуке Куртеша, па се послије уговорио као трећи брат. Св. Јован.

Бјелоши су доселили из Зеника прије 48г. По старини су од Стоца из Берковића или Хргута. Најприје су доселили на Велу уз велику кугу (око 1700г) а одатле у Зеник, св. Петар.

Корпивица се доселио из Пожетве у Неретви прије 30г, гдје му браћа и данас живе (опш у опису Зеника). Св. Никола.

Дујдури се по старини зову Бујаци. Доселили су се из Биоче прије 50г. Овако их зову што им је отац био дунђер, па је изопачено у дујдур. Св. Ђорђе.

Скочићи су се доселили са Обровца прије 25г (опширније у опису Бињежева). Св. Симеон.

Врете, муслимани, од старина су у Какрињу на својој земљи.

Јокановићи, једна п с Авлијашима и Томашима, доселили су се у Какриње прије 70г св. Јован.

Гарабини су по старини Бољевићи. Доселио им се прандјед Петар прије 100г у Влаково, а одавде у Какриње прије 60г. Гарабинама су прозвати по томе што је Петар увијек носио пушку гарабин.  Св. Аранђел.

Антићи су старином из Бањана. Доселио се Анто прије 160г. Избио Турчину око, па утекао у Реповце, а одатле у Какриње. Њему се призетио неки Бедрић из Крајине, те се овога унук Јово и данас зове Антић. Живе заједно у задрузи. Св. Ђорђија, Бедрићи св. Јован.

П.С. Какриње је 1991г имало 203с, у томе 103 Срба, 90 Муслимана, 5 Хрвата, 4 Југословена и 1 осталих, а у 2013г имало је 472с.

Влаково је 1991 имало 2с, Срба, а у 2013 имало је мање од 10 становника.

Какриње:

1. Antić (Aleksa) Krsto, rođen 1901. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Trešnjevice (1505015004)
2. Antić (Aleksa) Manojlo, rođen 1905. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015001)
3. Antić (Nikola) Marica, rođena 1910. Srpkinja, ubijena 1943. U masovnom pokolju, Rakovica-ilidža (1505015005)
4. Antić (Ostoja) Vukan, rođen 1889. Srbin, umro 1945. u direktnom teroru, Kakrinje (1505015002)
5. Antić (Risto) Milinko, rođen 1893. Srbin, ubijen 1941. u masovnom pokolju, Kakrinje (1505015003)
6. Garabin (Ilija) Jovo, rođen 1879. Srbin, ubijen 1941. u masovnom pokolju, Kakrinje (1505015008)
7. Garabin (Jovo) Milan, rođen 1914. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. U logoru, Norveška (1505015009)
8. Garabin (Nikola) Anđa, rođena 1886. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Kakrinje (1505015007)
9. Garabin (Savo) Đorđo, rođen 1880. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015006)
10. Jokanović (Gligor) Spasoje, rođen 1885. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015014)
11. Jokanović (Ilija) Lazar, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015010)
12. Jokanović (Ilija) Marko, rođen 1896. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015013)
13. Jokanović (Lazar) Živko, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015011)
14. Jokanović (Milan) Jovanka, rođena 1923. Srpkinja, ubijena 1942. kod kuće, Kakrinje (1505015017)
15. Jokanović (Mitar) Milan, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015016)
16. Jokanović (Simo) Jovo, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015012)
17. Jokanović (Spasoje) Sretko, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015015)
18. Skočo (Nn) Savka, rođena 1903. Srpkinja, umrla 1944. Na prinudnom radu, Kakrinje (1505006014)
19. Skočo (Vaso) Dušan, rođen 1899. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kakrinje (1505006013)
20. Vreto (Hasan) Avdo, rođen 1900. Musliman, umro 1944. Kao zarobljeni pripadnik VKJ, Kakrinje (1505015018)

Рогачићи:

1. Bratić (Đorđo) Kojo, rođen 1910. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Danica Koprivnica (1506023012)
2. Bratić (Đorđo) Rajko, rođen 1925. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Vlakovo (1506023014)
3. Bratić (Đorđo) Sretko, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u logoru, Vlakovo (1506023013)
4. Čović (Nn) Višnja, rođena 1890. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. U  logoru, Jasenovac (1505001011)
5. Kapetina (Đorđo) Vaso, rođen 1915. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Norveška (1505001010)
6. Kapetina (Đorđo) Vaso, rođen 1918. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. u logoru, Norveška (1506023021)
7. Kapetina (Petar) Danica, rođena 1898. Srpkinja, ubijena od Nemaca 1944. u logoru, Buchenwald (1506023003)
8. Kapetina (Risto) Aleksa, rođen 1901. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Reljevo (1506023004)
9. Kapor (Lazar) Mirko, rođen 1903. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001012)
10. Kuljanin (Kosto) Rosa, rođena 1908. Srpkinja, ubijena 1943. Kod kuće, Rogačići (1506023011)
11. Kuljanin (Ostoja) Jovo, rođen 1883. Srbin, ubijen 1943. kod kuće, Rogačići (1506023010)
12. Lubura (Jovo) Neđo, rođen 1922. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. U logoru, Norveška (1506023002)
13. Lubura (Milan) Vojno, rođen 1920. Srbin, poginuo od Nemaca 1943. u logoru, Nemački logor (1506023006)
14. Maksimović (Aleksa) Rosa, rođena 1893. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (5004s00108)
15. Maksimović (Jovo) Desanka, rođena 1928. Srpkinja, ubijena 1944. kod kuće, Rogačići (1506023018)
16. Maksimović (Jovo) Dimšo, rođen 1922. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. u logoru, Norveška (1506023015)
17. Maksimović (Milan) Ratko, rođen 1913. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Donje vlakovo (1505006007)
18. Maksimović (Milan) Ratko, rođen 1915. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Vlakovo-ilidža (1506023019)
19. Maksimović (Nn) Jovo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1944. kod kuće, Rogačići (1506023016)
20. Maksimović (Risto) Rosa, rođena 1891. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (1506023020)
21. Maksimović (Risto) Zorka, rođena 1893. Srpkinja, spaljena od ustaša 1944. kod kuće, Rogačići (5004s00109)
22. Maksimović (Risto) Zorka, rođena 1902. Srpkinja, ubijena 1944. Kod kuće, Rogačići (1506023017)
23. Marković (Gavrilo) Glišo, rođen 1904. Srbin, ubijen 1943. u zatvoru, Sarajevo (1506023009)
24. Popovac (Risto) Jovan, rođen 1901. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vraca (1506023005)
25. Šobo (Manojlo) Zorka, rođena 1913. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Vlakovo (1507044011)
26. Stijerčić (Danilo) Svjeta, rođena 1897. Srpkinja, ubijena 1942. Kod kuće, Rogačići (1574024014)
27. Stijerčić (Jovan) Todor, rođen 1886. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1574024013)
28. Stjepić (Mitar) Pero, rođen 1888. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1506023007)
29. Stjepić (Risto) Stojan, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vraca sarajevo (1506023001)
30. Tambur (Milan) Mirko, rođen 1908. Srbin, poginuo 1945. u logoru, Vlakovo (1506023008)

 

Влаково:

 

1. Bjeloš (Nn) Jelka, rođena 1866. Srpkinja, ubijena 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044006)
2. Crkvenjaš (Blagoje) Jovan, rođen 1878. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Vlakovo (1507044016)
3. Crkvenjaš (Blagoje) Stevan, rođen 1888. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Novo sarajevo (1507044017)
4. Crkvenjaš (Nn) Stoja, rođena 1883. Srpkinja, umrla 1943. nepoznato, Vlakovo (1507044022)
5. Crkvenjaš (Stevan) Milan, rođen 1912. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Rajlovac (1507044015)
6. Ešpek (Vukan) Boško, rođen 1912. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Norveška (1507044005)
7. Gogić (Jovo) Simo, rođen 1908. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044002)
8. Gogić (Nn) Simo, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Blažuj (2341144006)
9. Gogić (Risto) Aleksa, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044001)
10. Krtolina (Nn) Đuka, rođena 1897. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Vlakovo (1507044008)
11. Krtolina (Vukan) Mlađen, rođen 1919. Srbin, umro 1945. Kao zarobljeni pripadnik VKJ, Vlakovo (1507044007)
12. Kurteš (Jovo) Višnja, rođena 1914. Srpkinja, poginula 1941. U direktnom teroru, Nepoznato (1507044020)
13. Kurteš (Kosta) Mara, rođena 1898. Srpkinja, poginula 1941. U direktnom teroru, Ilijaš (1507044019)
14. Kurteš (Nn) Tomo, rođen 1919. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Nepoznato (1454034038)
15. Kurteš (Vuko) Tomo, rođen 1888. Srbin, poginuo 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044018)
16. Popović (Đuro) Vukan, rođen 1924. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044004)
17. Popović (Kosto) Đuro, rođen 1896. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Norveška (1507044003)
18. Šobo (Ignjet) Stjepan, rođen 1920. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044009)
19. Šobo (Jovo) Jovo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044010)
20. Šobo (Marko) Pero, rođen 1936. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Vlakovo (1507044013)
21. Šobo (Nn) Marija, rođena 1871. Srpkinja, ubijena 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044012)
22. Šobo (Pero) Vaso, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044021)
23. Šobo (Risto) Makso, rođen 1917. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Crna rijeka kal (1507044014)

 

1. 1. Раковица

Села махале Раковице леже у равници десно и лијево око друма Сарајево – Травник и по косама и странама присојним које се благо дижу изнад ове границе…

Да је село Раковица било од старина насељено доказују многобројни остаци ранијег живота на овоме мјесту. Тако прича и народно предање које вели да је за времена поменутог војводе Раке, чија је кула била на једном брежуљку близу данашњег чардака Шишићева, на мјесту села Раковице била читава варошица у којој је управљао тај војвода или, како неки кажу капетан. Још је веле на Баталовићима било читаво село, па га је кула затрла. Сем тога има и доста велики број мусл п које су ту, како причају „од фета“. Село Раковицу и Кобиљу Главу помиње Курипешић у свом путопису од 1530г, а тако и многи доцнији путописци.

Од данашњих п које живе у правом селу Раковици на старим искрченим земљама зна се да су мусл п: Бјелановићи, Мусићи 3к, Беговићи, Синановићи 8к, Мујкићи, Муратовићи, Чибирићи 4к, Опанковићи (Ханџићи) 3к, Кобаси 1к и Коломати 2к, старосједиоци.

П Реџа 1к доселила се из Сарајева прије 60г. Зову се и Ковачи, те ће бити да су Цигани.

Породица Зерда 1к доселила се из Кралупа прије 50г.

Од прав п У Раковици су најстарије п Тоља, Милића, Кешеља.

Тољи 3к су с Богдашића у Херцеговини, одакле су се неки одселили у Сеоницу (Неретва). Из Неретве се доселио Петар, отац данашњих стараца, у Дрозгометву, а одавде једни у Раковицу прије 90г, други у Лепеницу, а једни у Бањор код Високог. Ови у Раковици откупили су чифлук на коме станују. Св. Ђорђија.

Милићи 4к стрином су Крагуљи од Кључа. Доселио се у Лепеницу Васиљ дјед Ђокин. Одатле су доселили у Раковицу прије 75г. Зову их и Шаренцима по матери која је била од Шаренаца. Јовичићи у Бусовачи од исте су п. Св. Ђорђе.

Кешељи 1к, су по старини из Кешељеве Градине код Грахова у ЦГ. Отуда су се једни доселили у Зови-До и Студенце код Невесиња, а отуда у Малотину прије 120г. Из Малотине су доселили прије 75г на Баталовиће и ту подигли кућу. Кад су 1836г изгорели Касетићи пренесена је ватра и по околним селима и шумама, те је тада изгорела кућа Кешељева на Баталивићима, када су пренијели кућу на Врела, гдје им је и данас. Одавде су се неки одселили у Лепеницу, а неки у Сарајево. Св. Ђорђе, мс Ђурђиц.

Росуљаши 1к су овако названи по мјесту Росуљама гдје су некад становали. Ове п имају двије гране. Једни су Деретићи и они су старином из Краине, а други су Веселиновићи или Малешевићи. Симеона Васелиновића довела је мати од Веселиновића (данашњих Малешевића) из Годуше кад се преудала за Деретића прије 80г. Данас се сви зову Росуљаши. Деретићи славе св. Јована, а Веселиновићи с. Лазара.

Авлијаши 1к доселили су се из Војковића прије 60г.

Неретљаци 2к су се доселили из Неретве прије 90г. Старином су из Миљанића код Требиња. Св. Аћим и Ана.

Шаренци су се доселили из Локава прије 40г. Старином су из Давидовића код Билеће (опш у опису Локава). Св. Лазар.

Солдати 4к су доселили из Лепенице прије 70г. Прадјед им се звао Ивановић и дошао је с Удбине, утекао од солдачије, по чему се зову Солдати. Св. Јован, мс Мала Госпоина.

Деспићи 2к су старином Јакшевићи из Србије. Дошао им је дјед Лазо са братом Стојаном прије 100г. Трећи им је брат отишао у Херцеговину и од њега су данашњи Шиповци у Тврдимићима. Ђурђиц.

Столице 1к старином су из Границе код Билеће. Одатле су неки одселили у котар столачки, гдје су се звали Окуке. У Раковицу је дошао Спасоје отац Миће Столице, и најприје служио у најму, па пошље прешао на чифлучку земљу. Има их и у Сарајеву. Св. Никола.

Лубуре 1к су се доселиле из Которца прије 9г на своју земљу (опш у опису Војковића).

Копривица 1к се доселио са Веле прије 12г на чифлучку земљу (опш у опису Зеника).

Радићи 1к се зову још и Курјанићи по некој баби коју су звали Курјаном. Не знају одакле су. Доселили су се давно и стајали у Бутмиру, Лужанима и Блажују. Род су са Скапанијом, а овај је из Старг Влаха и зове се Видовић. Св. Лука.

Милетићи 2к су се доселили из Црнотине прије 60г. Старином су Дрекаловићи из ЦГ. Има их још у Зенику и Забрђу. Св. Сава.

Перушићи 1к доселили су се из Блажија прије 15г. Доселио им се од Колашина дјед Васиљ са синовима: Алексом, Петром и Максимом. Петрови и Максимови синови одселили су се на чифлук у Црну Ријеку, а Алексини у Решу, из Реше у Блажуј, а одатле у Раковицу. Зову их још и Новокмети. Св. Ђорђије.

Станковић 1к је по старини из Краине, одакле су се доселили прије 40г, св. Ђорђије.

Вукадин 1к, доселио се из Дрозгометве прије 30г на Крчевину. Има их још у Дрозгометви. Св. Никола.

Милоси 1к, римокатолици, по старини су из Бусоваче, одакле су се доселили у Дозглоде, а из Доглода у Раковицу на Крчевину у Баталово Брдо прије 20г.

Ливанчићи, римокатолици 1к, доселили су се прије 40г од Скопља на чифлучку земљу. Зову се и Тришићи.

Ласићи 2к су се доселили из Бротна у Херцеговини на чифлучку земљу, а касније на крчевину у Дупићима изнад Поткраја.

Муса, римокатолик 2к, доселио се из Расна у Херцеговини прије 50г. Ове п има још у фојничком котару у Остружници, Бољковићима и Хомољу.

Чарапина 1к, католик, доселио се из Лепенице прије 25г на крчевину Папратне.

Чича 1к, римокатолик, доселио се из Лепенице прије 8г на крчевину.

Капур се доселио прије 5г из Мириловића у Херцеговини и узео хан. Св. Јован.

Свега у Раковици има 61к.

П.С. Раковица је 1991г имала 1.374с, у томе Муслимана 875, Срба 393, Хрвата 60, Југословена 39, осталих 7.

Стублине су 1991г имале 2с, Срба, а у 2013г имали су мање од 10с.

Велика Њива имала је 6с, Срба у 1991, а у 2013г није имала ст.

Rakovica

1. Aćimović (Nn) Jovan, rođen 1927. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Mostar (1578079001)
2. Avlijaš (Risto) Krsto, rođen 1914. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Rakovica (1546062011)
3. Despić (Đorđo) Rosa, rođena 1907. Srpkinja, ubijena 1943. U direktnom teroru, Rakovica (1506021034)
4. Despić (Ostoja) Despot, rođen 1904. Srbin, umro 1942. u direktnom teroru, Rakovica (1506021033)
5. Despić (Sava) Svetozar, rođen 1922. Srbin, nestao 1945. u NOBu, Sred.bos.14 udar.br. (1506021042)
6. Elčić (Janko) Ignjat, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u zatvoru, Sarajevo (1500004012)
7. Kešelj (Aleksa) Janko, rođen 1911. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Hadžići (1506021053)
8. Kešelj (Aleksa) Mlađen, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021052)
9. Kešelj (Maksim) Kosta, rođen 1912. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021054)
10. Kešelj (Maksim) Milan, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021055)
11. Kešelj (Pero) Risto, rođen 1878. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021046)
12. Kešelj (Risto) Sretko, rođen 1909. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021047)
13. Kešelj (Stevan) Vlado, rođen 1890. Srbin, zaklan 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021050)
14. Kešelj (Stevo) Gliša, rođen 1892. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506031020)
15. Kešelj (Stevo) Pantelija, rođen 1930. Srbin, ubijen od ustaša 1944. kod kuće, Rakovica, ilidža (1506021049)
16. Kešelj (Vlado) Joksa, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021051)
17. Kešelj (Vlado) Stevo, rođen 1907. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. U logoru, Norveška (1506021048)
18. Lazić (Jovo) Vaso, rođen 1915. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Norveška (1500014008)
19. Lečić (Ilija) Vasilija, rođena 1910. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Buhotina (1505002004)
20. Lečić (Mato) Branka, rođena 1938. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Buhotina (1505002005)
21. Milić (Jovo) Branko, rođen 1922. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021003)
22. Milić (Jovo) Stevo, rođen 1917. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Ilidža (1506021002)
23. Milićj (Blagoje) Jovo, rođen 1907. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. U logoru, Norveška (1506021001)
24. Omerović (Redžo) Hasan, rođen 1924. Musliman, nestao 1942. nepoznato, Nepoznato (1506021031)
25. Omerović (Redžo) Suljo, rođen 1928. Musliman, nestao 1942. nepoznato, Nepoznato (1506021032)
26. Opanković (Alija) Tufo, rođen 1890. Musliman, nestao 1944. nepoznato, Nepoznato (1506021005)
27. Perišić (Nn) Danica, rođena 1902. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. u direktnom teroru, Rakoviva hadžić (1541031006)
28. Radić (Mićo) Risto, rođen 1904. Srbin, ubijen 1941. kod kuće, Rakovica (1575035012)
29. Radić (Risto) Jelka, rođena 1927. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1575035016)
30. Radić (Risto) Relja, rođen 1925. Srbin, ubijen 1941. kod kuće, Rakovica (1575035015)
31. Radić (Risto) Sava, rođena 1929. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1575035017)
32. Radić (Risto) Savo, rođen 1924. Srbin, ubijen 1941. kod kuće, Rakovica (1575035014)
33. Radić (Risto) Stoja, rođena 1905. Srpkinja, ubijena 1941. kod kuće, Rakovica (1575035013)
34. Rogan (Marko) Milica, rođena 1900. Srpkinja, umrla 1944. U direktnom teroru, Rakovica (1507037018)
35. Sinanović (Salih) Mušan, rođen 1895. Musliman, ubijen 1945. U direktnom teroru, Rakovica (1575035024)
36. Soldat (Aleksa) Jovo, rođen 1927. Srbin, spaljen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1506021045)
37. Soldat (Đorđo) Ljubica, rođena 1933. Srpkinja, spaljena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1506021017)
38. Soldat (Dušan) Darinka, rođena 1932. Srpkinja, spaljena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1506021026)
39. Soldat (Dušan) Dragomir, rođen 1936. Srbin, spaljen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1506021029)
40. Soldat (Dušan) Lenka, rođena 1934. Srpkinja, spaljena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1506021028)
41. Soldat (Dušan) Radomir, rođen 1939. Srbin, spaljen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1506021030)
42. Soldat (Jovo) Milan, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilidža (1506021006)
43. Soldat (Jovo) Risto, rođen 1890. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021044)
44. Soldat (Lazar) Anika, rođena 1932. Srpkinja, spaljena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1506021019)
45. Soldat (Lazar) Jovo, rođen 1934. Srbin, spaljen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1506021020)
46. Soldat (Lazar) Ljubomir, rođen 1935. Srbin, spaljen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1506021018)
47. Soldat (Lazar) Nikola, rođen 1928. Srbin, spaljen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1506021015)
48. Soldat (Manojlo) Anđelka, rođena 1910. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021025)
49. Soldat (Mihajlo) Lenka, rođena 1915. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021012)
50. Soldat (Milan) Branko, rođen 1923. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021007)
51. Soldat (Milan) Mirko, rođen 1924. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021008)
52. Soldat (Milinko) Milica, rođena 1939. Srpkinja, spaljena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža (1506021021)
53. Soldat (Nikola) Anđa, rođena 1881. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021009)
54. Soldat (Nikola) Đorđo, rođen 1914. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021011)
55. Soldat (Nikola) Milenko, rođen 1916. Srbin, spaljen 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021013)
56. Soldat (Nikola) Vela, rođena 1923. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021016)
57. Soldat (Nn) Stoja, rođena 1883. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021023)
58. Soldat (Risto) Simo, rođen 1878. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021022)
59. Soldat (Savo) Zorka, rođena 1919. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021014)
60. Soldat (Simo) Dušan, rođen 1908. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021024)
61. Soldat (Simo) Jovan, rođen 1912. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021027)
62. Soldat (Simo) Mara, rođena 1909. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021010)
63. Tolj (Miloš) Ostoja, rođen 1888. Srbin, zaklan 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021035)
64. Tolj (Ostoja) Miloš, rođen 1914. Srbin, zaklan 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021036)
65. Tolj (Ostoja) Zdravko, rođen 1922. Srbin, zaklan 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021037)
66. Turuntaš (Boško) Vidoje, rođen 1923. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Rakovica-ilidža (1500004011)

Stubline

Košarac (Pero) Krsto, rođen 1885. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Ljepa luka (1509033001)

Velika Njiva

Dragićević (Jovo) Gavro, rođen 1905. Srbin, poginuo 1941. U aprilskom ratu 1941 god., Bijeljina (1509029001)

 

33. Зеник (Илиџа)

Махала Зеник са њеним селима лежи у брдовитом предјелу. Са свију је страна окружују шуме, а најближа су јој села: источно Црнотина, западно Бухотина, Граховци, сјеверо Кралупи и Годуша, а јужно Раковица. Ова махала има два села: Зеник и Велу, али има још мјеста даље од тих села која припадају овој махали, као: Равни Гај, Трешњица, Пијесак и Граб…

У овој махали имају 22к, од којих је у Зенику 12 (7 прав, 5 мусл), Велој 5 (прав), на Трешници 1 (мухамеданска) и у Равном Гају и на Грабу по 1 православна.

Према многобројним наведеним остацима од старина јасно се види да је у овој махали било насеља од старина. По предању, пак, сачуваном у најстаријој п ових села, п Копривица, село Вела било је српско од најстаријих времена и било је глава овога краја. У Вали је прије пада Босне живела богата п Аделовићи, у чије је власништво спадало све село. Богатство је те п било велико и неоцијењено, тако да су, према причању, момци из те п силазили у Раковицу на пазар у опанцима преплетеним свиленим врнчаницама и да су тако богато одјевени и обувени с дјевојкама у Раковици, која је онда такође вила знаменита, ашиковали. По паду Босне та се п истурчила да очува своје богатство и трајала је до краја 15в, када је због неког великог помора сва изумрла, те је Вела припала у турску државну касу.

Око 1600г рачунајући по једном печату покојног Стјепана Копривице, откупио је из царске хазне село Велу бег Ђугумија и на њу населио Копривице из Бањана у Херцеговини. Зеник и остала мјеста насељена су доцније, почетком 19в. Од ових осталих мјеста Пијесак су населили досељеници из Зеника (Авлијаши), Граб из Веле (Самарџије) Трешницу с Веле (Копривица) а Равни Гај из Зеника (Суљић). По овим мјестима нијесу раније били станови, јер, као што је споменуто, Зеник и Вела и немају станова.

Најстарија су, дакле п Копривице, који су се око 1600г, доселили из Бањана у Херцеговини, гдје су се били намножили да нијесу више могли становати. Св. Никола.

Послије Копривица на Велој су се населили Драганићи и Бјелоши. Драганићи су стара херцеговачка п од Билеће. Непознато је време њихова досељења. У току времена Драганићи су на Велој ишчезли, дијелом су помрли, а дијелом се раселили (Пере Мучибаба). Бјелоши су из столачког котара у Херцеговини, доцније су се преселили у Влаково у махали Рагачићима. За овима су долазиле остале п.

Максимовићи су старином из Требиња, гдје су се, према причању, звали Владисављевићи. У тој су п била 3 брата: Дука, Максим и Милорад. Дука је остао у Требињу и од њега су Дучићи. Максим се доселио у Босну прије 200г и то у село Поткрај у Раковици и од њега су Максимовићи. А трећи брат је отишао у Русију. Из Поткраја су се Максимовићи доселили на Велу. А из Веле су се раселили у Зеник и Зеницу. Св. Ђорђе.

Бабићи су из Трновица у Херцеговини, али се не зна када су се доселили. Бабићи су се раселили. Има их у Сарајеву. Лазарева Субота.

Чабаци су старином из Бањана у Херцеговини, гдје су се звали Огњеновићи, по причању Ђорђе Чабака, трговца у Сарајеву. Из Црепљана су се преселили на Велу. Св. Никола.

Ћосићи су доселили из Краине али се не зна кад и из којег мјеста. Аранђел.

Самарџије су доселили прије 160г из Херцеговине из села Вака, котар Невесиње. Св. Ђорђије.

Петровићи и Мирковићи су се доселили такође из Херцеговине, али се не зна кад и из кога мјеста. Св. Јован љетњи.

За Зеник предање вели да су 5 мусл к старосједиоци. Православне су п досељеници из новијег доба. Тако су Максимовићи доселили с Веле, а старина им је из Требиња.

Авлијаши су се доселили из Сомине у Херцеговини у Пресјеницу и Војковиће, гдје су се размножили и раселили се, те једни и у Зеник дошли. Садањим се пр зову по томе што су им стри доселили у агинску авлију, а у Херцеговини су се звали Томаши (опш у опису Војковића). Св. Јован Крститељ, мс Св. Сава.

Кујаче су се доселиле из Клобука у Бухотину, одатле у Раковицу и онда у Зеник. Аранђеловдан.

Лулеџије су се доселиле из Медне код Варцар-Вакуфа у Краини, гдје су се звали Марићи. Данашње су пр добили по томе што им је прадјед правио луле. Прича се да им је прадјед утекао из Краине због тога што је на збору код цркве убио свога кума. Св. Јован.

Милетићи су Дрекаловићи из ЦГ. Милетићима су прозвати по дједу Милети који се доселио у Црнотину, а одатле у Зеник и Раковицу. Св. Сава.

Дурсуни, некад звани Параноси, доселили су се из Херцеговине из Габеле. Св. Аранђел.

По осталим мјестима ове махале станују огранци поменутих п. Само су се доселили из Раковице Бандићи, чија је старина из Херцеговине. Бандићи на Мишевићима, који су с овима род и славе исто крсно име, причају да су им се стари доселили из Бакоча у Херцеговини и да се зову Бакочи. А Бандићима су, веле, прозвати по томе што им је прадјед био добар нишанџија, те је једном приликом однио велику опкладу убивши нишан „с банде на банду“.

П.С. Зеник је 1991г имао 183с, у томе 102 Срба, 80 Муслимана и 1 осталих, а у 2013г имао је 147с.

Вела је 1991г имала 63с, све Срба а 2013г мање од 10с.

1. Avlijaš (Risto) Neđeljko, rođen 1924. Srbin, poginuo 1944. Prilikom borbi ili bombardovanja, Zenik (1507046005)
2. Avlijaš (Risto) Pavle, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1507046001)
3. Avlijas (Trišo) Milinko, rođen 1904. Srbin, zaklan 1943. u direktnom teroru, Rakovica (1506021043)
4. Bandić (Stjepan) Blagoja, rođen 1907. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Ilijaš (1507046004)
5. Bandić (Stjepan) Pavle, rođen 1926. Srbin, ubijen 1944. U direktnom teroru, Rakovica (1507046003)
6. Gudelj (Simo) Zdravko, rođen 1928. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Gornji vakuf (1593076002)
7. Kuljača (Savo) Ilija, rođen 1911. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1507046002)

Вела:

Čabak (Nikola) Vojno, rođen 1904. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Ilidža (1507043001)

Koprivnica (Simat) Pavle, rođen 1921. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Šesta kraiška b (1507043002)

Koprivnica (Stevan) Danica, rođena 1906. Srpkinja, ubijena 1943. U direktnom teroru, Ilidža (1507043004)

Maksimović (Nikola) Mlađen, rođen 1911. Srbin, ubijen od ustaša 1943. u direktnom teroru, Velakidža (1507043003)

Mirković (Luka) Đorđo, rođen 1870. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Ilidža (1506018002)

Samardžić (Nikola) Damjan, rođen 1927. Srbin, nestao 1942. U NOBu, Bolnica vitez (1507043005)

Samardžić (Risto) Miljan, rođen 1897. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Laštva kod viso (1507043006)

 

34. Бојник (Нови Град Сарајево)

Бојник лежи источно од села Влакова, од кога га дијели шума Брезовина…

Свега у Бојнику има 11к, у којима живи 9п.

Како на мјесту села нема никаквих старина, нити, пак, каквог предања о прошлости села, биће да је оно новијег постанка. Зна се да су по мјестима куда су сад сеоске испаше и шуме биле врло велике шуме, те није искључено да су и земље које се данас обрађују биле прекриљене том великом шумом.

Данашњи с у селу све су досељеници из новијег доба.

Најстарији су Пашићи 2к, потомци неког паше чији је био Осијек. Живе на својој земљи и имају кмета.

Мркоје 1к су по старини из села Петровића или Планика у Бањанима. Отуда су се доселили у Брадину под Иван-планином у коњичком котару. Ту су се намножили и издијелили. Данас их има у Брадини, Корчи, Блажују, Сарајеву и Бојнику. На Бојник су доселили на чифлучку земљу прије 75г из Какриња, и ту су земљу прије неколико година откупили. Св. Јован, мс Св. Саву и Св. Илију.

Пбрадовићи 1к су старином Зебе из Бањана. Обрадовићима се зову по оцу Обраду који се прије 56г доселио у Босну. На Бојнику се призетио Ристо код Гогића (Папића) и остао на чифлуку. Св. Никола. На Бојнику је одавна становала п Папића па је обамрла. Удовица Папића уда се за Гогића и са собом доведе дјецу која се по очуху прозову Гогићи. Папићи су старином из билећског котара у Херцеговини. Св. Јован.

Турунташи 1к су старином из Врбице код Билеће. Доселили су се прије 150г на Дрозгометву, гдје су неки остали, а неки се разишли, те их данас, сем у Дрозгометви и Срнама, има још у Срнама код Високог, Сарајеву и Ахатовићима. На Бојник су се доселили прије 35г на чифлучку земљу. Св. Ђорђе.

Дукићи 1к су се доселили из Забрђа прије 8г на меру. Старо им је пр Петровићи, а садањим се зову по оцу Дуки. Отац им је Дука дошао из Билеће. Св. Ђорђе.

Гогићи 1к су се доселили из Вранчића прије 60г на чифлук (опш у опису Рогачића). Св. Аранђел.

Ребо 1к се доселио прије 45г из Потока у Михаиловићима на чифлук. Старином су из Раме.

Буха 1к се доселио прије 30г из Борча, котар Невесиње, у Осијек на крчевину (Горицу), а одатле у Бутила прије 9г. Ово им је пр старо. Св. Димитрија.

П.С. Бојник је 1991г имао 108с, у томе 56 Срба, 46 Муслимана, 1 Хрвата, 5 Југословена, а 2013г имао је 417с.

 

Bonjik

1. Gogić (Marko) Milutin, rođen 1910. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. u logoru, Norveška (1578086003)
2. Gogić (Nikola) Risto, rođen 1884. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1578086001)
3. Gogić (Risto) Nikola, rođen 1924. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1578086002)
4. Mrkaja (Ilija) Kojo, rođen 1884. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Bojnik (1578086007)
5. Mrkaja (Kojo) Veljko, rođen 1921. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Bojnik (1578086008)
6. Mrkaja (Mitar) Pavle, rođen 1873. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bojnik (1578086005)
7. Mrkaja (Risto) Aleksa, rođen 1884. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1578086006)
8. Pašić (Pašan) Mujo, rođen 1895. Musliman, poginuo 1945. Prilikom borbi ili bombardovanja, Dobroševići (1578086004)

 

35. Михаиловићи (Нови Град, Сарајево)

Михаиловићи леже између Бојника, Ахатовића и Доброшевића, а по једној коси и по странама присојним… Свега у овој махали има 15к а 9п…

Џине 1к, који су се доселили из Старог Влаха прије 100г. Доселио им се дјед као дунђер и настанио се на чифлук. Пр им је старо, а звали су их и Гајтанашима. Има их још у Лужанима. Св. Аранђел.

Хркале 3к су старином Тодоровићи од Невесиња, а још старије им је поријекло од Грахова у ЦГ. Доселило их се 9 брата у Бандолове (негдје у Херцеговини), а одатле у Врадину, па онда у Корчу мутевелији Ђугумији. Из Корче их је дигао мутевелија, те су се преселили травничком мули Омарији на Ковачевац. На Ковачевцу су се веома обогатили и имали добру арђелу. Бојећи се арнаутске освете цијела п одсели се у Србију, гдје неки остану, а неки се касније поново врате у поток на чифлук Мазлум-аге. Из Потока су се преселили у Михаиловиће прије 35г, гдје су се издијелили, те их данас има у селу 3к и 1к у Врелу Босне. Хркалама су прозвати што им је ага дједу им, који је гонећи стоку викао: „рха, рха“, довикнуо: „вала хркао, не хркао, не ћеш остати на мом чифлуку“. По причању Васиља Грћића из Грахова су утекли због крвне освете. Побили су се неком приликом са неким калуђером Стојаном Хркаловићем из манастира Житомишљића 13 баша херцеговачких који су ударили на њихове п, те су се због тога морали раселити.

Копривице 3к су се доселиле из Бањана (опш у опису Зеника). Св. Никола.

Чубриле 1к су се доселиле из Осијека (опш у опису Врела Босне). Св. Лука.

Успори 2к, римокатолици, доселили су се из Бротња код Мостара, гдје су се звали Бошњаци. Најприје су се доселили у Поткрај у Раковици, одатле на Тјепавац у колибу, а одатле на чифлук у Дубишту.

Ждрале 1к су се доселиле из Бељака котар билећски прије 58г на чифлук у Јаворику. А кад их је ага прије 12г са чифлука избацио једни су отишли на крчевину под Голубац, а једни у Сарајево. Ждрала има и у Бјелогорцима и иста су п с овима. Св. Ђорђе.

Дамјановић 1к се доселио на меру из Доброшевића прије 25г (опш у опису Речице. Св. Лука.

Марјановић 1к се доселио из Ахатовића прије 18г на крчевину. Марјановићи се зову по оцу Марјану, а старином је Ласић. Отац му је дошао из Пролошца у Далмацији и најприје служио у најму код Ребе, па касније прешао на крчевину. По вјери је римокатолик.

Краишници 2к су се доселили из Забрђа прије 60г. У Забрђе је дошао из Краине отац им Максо Краишник у најам. Св. Никола.

Mihaljevići

1. Bošnjak (Anto) Ilija, rođen 1927. Hrvat, poginuo 1941. nepoznato, Rajlovac (1578094016)
2. Čakar (Neđo) Milenko, rođen 1925. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Fojnica (1578094019)
3. Džino (Maksim) Sofija, rođena 1919. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, G.bioća (1578094013)
4. Džino (Simo) Rajko, rođen 1940. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Gornja bioča, ilijaš (1578094014)
5. Hrkalović (Blagoje) Lenka, rođena 1939. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Mihaljevići (1578094012)
6. Hrkalović (Đuro) Anđa, rođena 1914. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Mihaljevići (1578094009)
7. Hrkalović (Jovo) Mitar, rođen 1924. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Ahatovići (1578094011)
8. Hrkalović (Jovo) Sretko, rođen 1922. Srbin, ubijen 1944. U direktnom teroru, Sarajevo (1578094010)
9. Koprivica (Dušan) Danilo, rođen 1921. Srbin, poginuo od Nemaca 1945. u NOBu, Sutjeska (1578094008)
10. Koprivica (Mitar) Milutin, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. Prilikom borbi ili bombardovanja, Mihaljevići (1602024002)
11. Krajišnik (Đorđe) Todor, rođen 1887. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Stup (1578094017)
12. Krajišnik (Todor) Đorđo, rođen 1926. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Fojnica (1578094018)
13. Nogić (Aleksa) Đorđo, rođen 1894. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Žirak-bojnik (1578094005)
14. Nogić (Nn) Ana, rođena 1892. Hrvatica, ubijena 1944. u direktnom teroru, Mihaljevići (1578094006)
15. Perin (Đoko) Branko, rođen 1910. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Mihaljevići (1578094021)
16. Uspor-bošnjak (Ivan) Marica, rođena 1916. Hrvatica, ubijena 1941. u direktnom teroru, Mihaljevići (1578094015)

36. Ахатовићи (Нови Град, Сарајево)

Ахатовићи леже најсеверније од свих села црнотинске општине (џемата) с лијеве стране Босне, изузевши Биочу која прелази преко брда, те и не спада у област Сарајевског Поља. Куће су у овој махали по станама присојним и по косама које се благо издвајају по тијем странама.

Ахатовића махала има свега 17к.

Према старом мусл гробишту ниже Ахатовића као и старинцима мусл у селу, Ахатовићи су насељени одавна…

Мујкићи 6к и Новалићи 3к, према причању, у Ахатовићима су „од фета“. Можда су од истог стабла.

Гачановићи 2к су се доселили из Гацка, по чему се овако и презивају. Доселио им се отац Осман прије 65г и купио чифлук.

Османовићи 1к су се доселили из Духра, котар Фојница прије 50г на чифлучку земљу.

Бабићи 1к су се доселили из Трновице, котар билећски. Доселила су се три брата прије 60г да траже посла. Најприје су служили по најму, касније су се изженили и на данашњи чифлук настанили као кмети. Кад су се доселили била је прокрчена само једна њивица, а они су касније чифлук отворили. Ово им је презиме старо. Стриц им је био овамо чувени Раде Харамбаша. Св. Лазар.

Дошло 1к је старином од Невесиња. Најприје су се доселили у Боровце у Пресјеници, гдје су становали заједно више од 60г. Кад су се издијелили једни су остали у Пресјеници, а једни су се одселили у Чемерно код Вареша. Они у Пресјеници и данас су тамо. А они у Чемерну не скрасе ни годину дана, већ утекну од зулума Тахира Ченгића, и један брат дође на Тичиће прије 30г и на крчевини отвори чифлук, а други оде по најму. Не знају како су се звали по старини. Дошлама су прозвати кад су се доселили у Пресјеницу св. Ђорше.

Тешановићи 1к су по старини Турунташи. Доселио се Тешан из Срна под Високим прије 30г на меру. По старини су из Херцеговине (види опис Бојника). Св. Ђорђе.

Милинић 1к се доселио из Херцеговине од Билеће прије 90г. Доселио се Сава дјед Остојин, по коме се зову Савићи. Најприје је служио по најму, касније је држао хан ниже Ахатовића, а из овога је прешао на меру и подигао данашњу колибу. Св. Никола.

Краишник 1к се доселио из Забрђа прије 24г на крчевину. Једна је п са Краишницима у Доцу. Михољдан.

Бранковић 1к је доселио из Михаиловића прије 15г на крчевину. Старином је од Кључа, гдје се звао Мирковић. Дошао је Стојан у најам прије 50г. Ђурђевдан.

Ahatovići

1. Babić (Janko) Vojo, rođen 1921. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Ahatovići (1578085004)
2. Damjanović (Aleksa) Milka, rođena 1910. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Ahatovići (1578094007)
3. Koprivica (Savo) Ilija, rođen 1917. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Gunjani (1578085001)
4. Koprivica (Savo) Vidoja, rođen 1920. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Sandžak-lim (1578085002)
5. Kujača (Luka) Nikola, rođen 1890. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Sarajevo (1572007049)
6. Lemez (Aćim) Aleksa, rođen 1908. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Stup (1578088007)
7. Lemez (Maksim) Kojo, rođen 1894. Srbin, ubijen 1944. u logoru, Sisak (1578094020)
8. Lemez (Mlađen) Staneša, rođen 1911. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Rečica (1578085003)
9. Lemez (Mlađen) Stevan, rođen 1914. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Ahatovići (1578085008)
10. Marić (Đorđo) Zoranka, rođena 1896. Srpkinja, ubijena 1944. U direktnom teroru, Uhotići (1494001025)
11. Marić (Todo) Vidoje, rođen 1938. Srbin, ubijen od ustaša 1944. Kod kuće, Ahmovići (1494001024)
12. Mujkić (Nazif) Salko, rođen 1924. Musliman, poginuo 1945. U NOBu, Fojnica (1578085007)
13. Novalija (Salih) Abid, rođen 1875. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1578085009)
14. Petričević (Jovan) Stevo, rođen 1888. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Ilijaš (1578088003)
15. Petričević (Stevo) Ignjat, rođen 1912. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Ahatović (1578088005)
16. Petričević (Stevo) Mile, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilijaš (1578088004)
17. Tešanović (Lazar) Jovo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Ilijaš (1578085005)
18. Tešanović (Savo) Rosa, rođena 1902. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, G.bioča (1578085006)
19. Ždralo (Lazo) Jovanka, rođena 1938. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Gornja bioča, ilijaš (1578094004)
20. Ždralo (Lazo) Krsto, rođen 1933. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Gornja bioča, ilijaš (1578094003)
21. Ždralo (Lazo) Milan, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, G.bioća (1578094002)
22. Ždralo (Milan) Joka, rođena 1898. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, G.bioća (1578094001)

 

37. Доброшевићи (Нови Град, Сарајево)

Махала ДОброшевићи лежи источно од Ахатовића, западно од Рељева…

У Доброшевићима има свега 20к.

Народно предање, као што је речено, тврди да је на овом мјесту било насеља. Овоме иду у прилог трагови мусл гробишта на Јаругама. Међутим данашња су села већим дијелом постала на крчевинама и насељена су новијем досељеницима, изузев само једну п.

У селу су: Радићи 1k који су одавна у Доброшевићима. Ова је п некад била врло богата и задружна, па је у току потоњих 100г обамрла и осиромашила. Ово су једини сс у Доброшевићима. Ђурђевдан.

Станишићи 2к су старином са Бијеле Брезе код Колашина, гдје су се звали Вуковићи. Једна су п са Манојловићима у Двору. Некад су становали у Бјелуговићима, одакле су Манојловићи отишли у Двор. Овако се зову по дједу Станиши. Св. Јован, мс Св. Сава.

Оплакани 1к су се доселили из Краине. Дошао је Петар Оплакан прије 95г који се звао Божић. Оплаканима су прозвати по томе што им је неки предак жив оплакан, јер се погрешно било чуло да је погинуо у рат. Св. Архистратига Стевана.

Петричевићи су се доселили такођер из Краине прије 100г у Малешиће, одатле у Небочај, па у Речицу. Ту су се издијелили, те једни остали у Речици, а други дошли у Доброшевиће. Св. Никола.

Црквењаши 1к су се доселили са Црквина прије 70г (опш у опису Рогачића): св. Јован, мс Мала Госпојина.

Тинтори 1к су старином из Котара на граници Краине. Доселио им се дјед Тодор прије 90г и најприје је био у најму. Св. Врачи.

Шпирићи 3к су старином с Унца у Краини, одакле им се доселио дјед најприје у Кривоглавце, одатле у Речицу, па онда у Доброшевиће око 1866. По старини се зову Боснићи, а садањим се пр зову по дједу Шпири. Св. Никола, мс св. Аранђел.

Лемезовићи – Лемези 2к старином су из Старог Влаха (Гајтанаши). Знају само да су најприје становали у Осијеку, а доцније на Жучи прије 200г. Са Жучи се доселио Марко отац Милованов у Михаиловиће, гдје су се издијелили, те једни отишли у Забрђе, једни на Јаворик, а једни у Сарајево. Св. Јован.

Гарабиновићи – Гарабине 1к доселили су се из Какриња прије 50г (опш у опису Рогачића). Св. Аранђел.

Мартиновић 1к је из Далмације. Дошао је прије 60г дјед Мартин, по коме се зову Мартиновићи.

Копривица 1к доселио се прије 10г од оца на Кланцу у Михаиловићима.

Паунић 1к је дошао с Гласинца и најприје служио као најамник и прије 4г дошао удовици Тинтора и остао на чифлуку. Св. Ђорђе.

Линго, муслиман 1к, доселио се на чифлук прије 5г из Трнова, котар Сарајево.

Дамјановићи 1к су иста п са Дамјановићима у Речици. Св. Лука.

Миладиновић 1к се доселио из Забрђа прије 15г. Прандјед им се тамо доселио из Старог Влаха. Овако се зову по дједу Миладину, а старином су се звали Недићи. Св. Никола.

Dobroševići

1. Bogilović (Agan) Habib, rođen 1882. Musliman, ubijen od četnika 1941. u direktnom teroru, Godomilje-borik (1578088011)
2. Damjanović (Vukan) Vaskrsije, rođen 1926. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Fojnica (1578088001)
3. Damljanović (Jovo) Cvijan, rođen 1920. Srbin, poginuo 1944. U NOBu, Ćuprija (1574023025)
4. Oplakan (Jefto) Boško, rođen 1920. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Srednje (1578088009)
5. Oplakan (Milenko) Vojko, rođen 1939. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Gornja bioča, ilijaš (1578084009)
6. Oplakan (Pero) Stevan, rođen 1909. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Sarajevo (1578088008)
7. Oplakan (Živko) Anđelka, rođena 1931. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Gornja bioča, ilijaš (1578084011)
8. Oplakan (Živko) Mirko, rođen 1914. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, G.bioča,ilijaš (1578084013)
9. Oplakan (Živko) Mlađenka, rođena 1933. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Gornja bioča, ilijaš (1578084010)
10. Oplakan (Živko) Nikola, rođen 1920. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Dobroševići (1578084012)
11. Tintar (Mićo) Risto, rođen 1888. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Dobroševići (1602023003)
12. Tintor (Mićo) Milan, rođen 1886. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Dobroševići (1578088002)

 

38. Рељево (Нови Град, Сарајево)

Махалу Рељево чини само село Рељево. Ово село лежи у равници источно од других црнотинских села, а сјеверно од Забрђа и Двора…

Свега има у Рељеву 8к.

И без народног тврђења о старости насеља на овоме мјесту може се тврдити да је овдје од старине морало бити насеља због положаја села и моста којим се служе сва села с лијеве стране Босне од Високог. Народно, пак, предање зна за ст овога села прије данашњих. Тако се прича да су овдје ст Југурџије који су се одселили у Сарајево. Југурџије су се доселиле из Бјелопавлића у Чекркиће, одатле у Рељево, па у Сарајево 1858г. По старини су Корјенићи, а Југурџијама су прозвати по томе што им је дјед као кириџија куповао у Турака по Старој Србији млијеко (јогурт). Друге старинске п су: Кузмановићи који су се упознали у Кривоглавце, Симендићи, Антонићи, Котрило, Заитиница, Зироја, Бољак, Лаић и Перушић који се доселио из Кифина Села прије 56г, а умро прије 12г. Зна се кад су у селу биле само 2к: Кузмановића и Антонића и караула на ћуприји у којој су чувани Зулић и Новалија. Мјесто те карауле данас је хан, окренут у вакуф да се приход троши за мејтеф у Ахатовићима.

Од данашњих с у Рељеву најстарији су Мићићи 1к, старином из Пиве, гдје су се звали Бошковићи. У Босну се доселио дјед Јованов Мића у Пресјеницу на храну, а одатле у Рељево на чифлук. Мића је умро 1836г у 115г живота. Св. Никола.

Глоговац 1к је од Невесиња. Донио га отац малога прије 60г. Дошао на храну и остао на чифлуку. Св. Ђорђе.

Вучко 1к је старином из Краине. Доселио им се дјед са синовима: Мијатом, Савом и Митром. По старини се зову Лепићи. Вучко се зову по РИсти Вучку, сину Митрову, кога је мати, што јој се нијесу дала дјеца, звала Вучком. Доселили су се пред прву колеру (1836). Митар је у Краини убио своју жену, па утекао. Кад се настанио у Рељеву, отишао је по браћу и довео их. Од Мијата су Мијатовићи на Странама. Св. Ђорђије.

Крунић 1к, овако назван по матери Круни, старином је Владушић од Требиња. Доселио се прије 45гна Валу, с Вале је дошао у Зеник, а одатле у Рељево. Св. Јован.

Панџа 1к се доселио из Забрђа прије 29г. Ова п потиче од Николе Лоића који је некад становао у Двору и Рељево, што се зна по надгробним натписима на крстовима у прибојском гробљу где су се Лоићи сахрањивали и гдје се и Панџе сахрањују. Ов п има и у Топлику. Св. Сава.

Маљукан се доселио прије 15г из Зијамет Црне Ријеке, котар Сарајево, гдје се зову Трифковићи. Маљуканом је прозват по маломе оцу. Има п и у Врхпрачи, гдје се такође зову Маљукани. Св. Никола.

Милић 1к се доселио прије 25г из Забрђа. Тамо су доселили из Посавине Мирко и Милинко прије 60г и били су најприје у најму. Св. Лазар.

Васић 1к се доселио из Двора прије 40г. Једна су п с Бјелицама из Забрђа. Св. Аћим и Ана.

Шпирићи су из Доброшевића. Направили су крај малте кафану, те једни раде у њој а други раде земљу коју око хана и преко Босне држе под кесим.

Reljevo

1. Abramović (Ilo) Milo, rođen 1898. Crnogorac, poginuo 1941. prilikom borbi ili bombardovanja, Railovac (2880005009)
2. Borozan (Ilija) Đuro, rođen 1912. Crnogorac, ubijen 1942. Kao zarobljeni pripadnik VKJ, Cijevna-titogr. (2884047005)
3. Čubrilo (Jovo) Luka, rođen 1924. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Batrovci,s.mit. (1578098012)
4. Đeko (Alija) Mehmed, rođen 1918. Musliman, ubijen 1944. nepoznato, Sarajevo (1547072006)
5. Đido (Nn) Stipo, rođen 1923. Hrvat, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilijaš (1578098014)
6. Janković (Lazar) Đoko, rođen 1920. Crnogorac, poginuo 1944. U NOBu, Orahovo (2887088004)
7. Kalinić (Cvijetko) Pero, rođen 1885. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Ilijaš (1578084005)
8. Kalinić (Nikola) Dušanka, rođena 1926. Srpkinja, ubijena od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (5002s00015)
9. Lekić (Niko) Petar, rođen 1910. Crnogorac, poginuo 1941. U aprilskom ratu 1941 god., Sarajevo (2871062021)
10. Lopičić (Ivo) Đoka, rođen 1921. Crnogorac, poginuo 1942. u NOBu, Romanija (2887092002)
11. Mandić (Risto) Stana, rođena 1927. Srpkinja, ubijena od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1578098013)
12. Marković (Đoko) Kosto, rođen 1870. Crnogorac, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (2885068042)
13. Mećikukić (Milovan) Vojisav, rođen 1915. Crnogorac, poginuo 1941. u aprilskom ratu 1941 god., Nepoznato (2868003009)
14. Mićić (Milan) Vaso, rođen 1888. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilijaš (1578098007)
15. Mičić (Nn) Vojno, rođen 1924. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Oko ilijaša zen (1572003022)
16. Milanović (Toma) Branko, rođen 1929. Crnogorac, poginuo 1945. U NOBu, Sarajevo (2869010001)
17. Nikolajević (Đorđo) Dušan, rođen 1926. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Ilijaš (1578098009)
18. Nikolajević (Nikola) Đorđo, rođen 1888. Makedonac, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1578098010)
19. Pašović (Derv iš) Ešef, rođen 1905. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Reljen (1547072005)
20. Simović (Obren) Vojin, rođen 1917. Crnogorac, poginuo 1943. U NOBu, Gradac nikšić (2882010017)
21. Žuža (Lazo) Vojislav, rođen 1919. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1578098011)

 

39. Речица (Нови Град Сарајево)

Махала Речица лежи сјеверно од Рељева у долини Речичког Потока и по присојној страни Пињина Брда…

У Речици има свега 21к.

О старини ове махале зна се само то да до назад 150г у Речици није било више од 3к. Према назвањима мјесности: Пињино Брдо, Шахин До, Јованџин Гај, Хаџин До, Шереметов Гроб, Матијашево Брдо која су оваква имена добила по личностима из старијег доба види се да је село одавно било насељено. Ово, у осталом потврђују и поменути остаци старих гробишта.

Данашњи су се ст насељавали овим редом:

Лалићи 3к, досељени из Бањана. Дошао им је прандјед прије 150г. Ово им је пр старо. Има их још у Петровићима (у Требевићу) и у Кобиљ-Долу. Св. Јован.

Малинићи 1к су овдје одавно, не знају одакле су се доселили. Знају само да су од једне п са Петровићима и Малинићима у Реши и да се Илин дјед оженио од Самоуковића из Касетића. Звали су се и Лазићи по прадједу Лази, а Малинићима су прозвати по баби Малини. Можда су и сс. Св. Аранђел.

Бошњаковићи 3к су из Дулића, котар Гацко. Најприје је дошао Лазо Бошњак и био у најму у Лубура у Крушцу. Одатле је дошао у Речицу прије 80г на чифлук који су данас искупили. Њихов неки прандјед утекао је још прије Лазе у Босну због неке крвине и кад се, након неколике године, повртио у Херцеговину прозову га Бошњаком, те то име остане свој п. Св. Арханђел.

Бујак 1к се доселио из Кралупа, котар Високо. Довела га мати кад се преудала за Инђића прије 30г. Има их још у Кралупима, Какрињу и Сарајеву. Св. Ђорђија.

Ракићи 2к су из Доца. Довела их мати кад се удала за Бошка Југовића прије 25г (опш и у опису Доца). Св. Ђорђија.

Чубриле 1к су се доселили из Осијека прије 45г (опш у опису Врела Босне). Св. Лука.

Петричевићи 2к су се доселили из Небочаја прије 80г (опш у опису Доброшевића). Св. Никола.

Арнаутовићи 1к су старином из Старог Влаха. Дошао им дјед као мајстор, па остао. Старо пр не знају. Св. Аранђел.

Симичићи 2к су старином Кузмановићи. Била су 3 брата: Сименда, Јованда и Николенда. Од првог су Симичићи, од другог Јовандићи и од трећег Николендићи. Доселили су се из Кривоглаваца.

Дамјановићи су се по старини звали Дамљеновићи. Доселили су се прије 60г из Црнотине. Има их 3к на Планиници код Врањеша, 1 у Михаиловићима, 1 на Подовима. Св. Лука.

Југовићи 2к су старином из Бањана. Доселио се Бошко Југовић прије 70г. Св. Никола.

Инђић 1к је доселио из Зеника прије 50г а старином је из Краине. Ове п има у Малешићима, св. Трифун.

Симатовић је дошао прије 18г са Гласинца и био најприје најамник, а касније се призетио код Инђића. Св. Арх Стеван.

Копривица 1к живи само љети на Пињину Брду, гдје држи чифчук под кесим, иначе станује у Кривоглавцима.

Андрић 1к доселио је из Вогоште. Аранђел.

П.С. Нови Град је 1991г имао 187с, у томе 166 Срба, 11 Југословена, 8 Хрвата, 1 Муслимана и 1 осталих, а 2013г имао је 345с.

Rečica

1. Bošnjak (Jovo) Jovo, rođen 1918. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Reljevo,n.sar. (1578097001)
2. Bošnjak (Jovo) Jovo, rođen 1919. Srbin, ubijen od ustaša 1944. nepoznato, Reljevo (5002s00563)
3. Bošnjak (Kojo) Cvijan, rođen 1876. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rečica,n.sar. (1578097002)
4. Bujak (Janko) Milan, rođen 1914. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1578097003)
5. Damjanović (Jefto) Vidosava, rođena 1921. Srpkinja, ubijena 1944. u direktnom teroru, Reljevo,n.sar. (1578097005)
6. Damjanović (Risto) Milan, rođen 1919. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. u logoru, Norveška (1578097004)
7. Lazić (Jovo) Blagoja, rođen 1908. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rečica (1578097007)
8. Lazić (Jovo) Vaso, rođen 1915. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. U logoru, Norveška (1578097006)

 

40. Двор (Нови Град Сарајево)

Двор, једна од најмањих махала овога краја, лежи у најсевернијем куту СП, са десне обале ријеке Босне, на мјесту гдје ова из поља залази у брда кроз која се у даљем свом току пробија…

У овој махали има свега 10к.

Набројане старине доказују старост насеља на овоме мјесту. Доцније је тога насеља нестало и Двор зарастао у шуму и трње. Тако је трајало до пред 200г, кад се доселише из Старог Влаха Куртовићи, чији потомци, под именом Кнежевића, данас живе у Доцу. Они у шуми и трњу отворише чифлук и од тада настаје данашњи Двор. Иза Куртовића су се досељавале друге потодице и отварале себи чифлуке. Од п које су у Двору живјеле, па изумрле или се одселиле зна се још за Лајиће, Мрде и Пустивуле.

Од данашњих п у Двору најстарији су Крсмановићи и Самарџићи. Крсмановићи су се овдје настанили послије многог сељакања по СП прије 60г (опш у опису Карачића). Св. Лука.

Самарџићи су се доселили од Билеће у Херцеговини прије 150г у Луке код Пазарића. Ту су се издијелили и једни остали у Пазарићу, а други се одселили у Двор. Ове у Двору многи зову Малешевићима по оцу Малешу. Св. Ђорђе.

Васићи су старином Бјелице (опш у опису Главице). Св. Аћим и Ана.

Манојловићи су старином Вуковићи. Доселили су се из Бјелоговића прије 28г. Једна су п са Станишићима у Доброшевићима, гдје је о њима опширније говорено. Св. Јован.

Митрићи су дошли из Блажуја прије 12г на беглучку земљу (опш у опису Блажуја). Св. Ђорђе.

Шакоте су старином из Врањске у билећском котару. Веле да су род са Станићима и Бабићима. Доселили су се прије 150г. Има их још у Хаџићима и Сарајеву. Св. Лазар (Лазарева Субота).

Богдановић (Ера) доселио се са Влакова прије 40г. Старином је Херцеговац, због чега га зову и Ером. Има их и по Вогошти. Мратиндан.

Мучибаба је род Мучибабама на Кукрици у бињежевској махали. Св. Евангелиста Матија.

Dvor

1. Bešić (Nn) Jasar, rođen 1898. Musliman, poginuo 1945. Prilikom borbi ili bombardovanja, Dvor,n.sarajevo (1578089026)
2. Mitrić (Nn) Stevan, rođen 1890. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Dvor (1578089021)
3. Mučibabić (Aleksa) Miloš, rođen 1935. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo (1578089011)
4. Mučibabić (Aleksa) Sretko, rođen 1938. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo (1578089008)
5. Mučibabić (Dušan) Danica, rođena 1915. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Dvor (1578102011)
6. Mučibabić (Mihajlo) Savka, rođena 1877. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Dvor (1578089004)
7. Mučibabić (Miloš) Dragica, rođena 1921. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Dvor (1578089006)
8. Mučibabić (Miloš) Ilija, rođen 1925. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Dvor (1578089007)
9. Mučibabić (Miloš) Mara, rođena 1919. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Dvor (1578089005)
10. Mučibabić (Vlado) Janja, rođena 1932. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo (1578089012)
11. Mučibabić (Vlado) Milan, rođen 1935. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo (1578089010)
12. Mučibabić (Vlado) Tomislav, rođen 1934. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo (1578089009)
13. Šakota (Dušan) Milan, rođen 1930. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Jošanica,vogoš. (1578089003)
14. Šakota (Todor) Dušan, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Dvor (1578089002)
15. Stanišić (Milan) Jovo, rođen 1925. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, G.bioča-ilijaš (1578089001)
16. Vasić (Dragutin) Koviljka, rođena 1928. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo (1578089016)
17. Vasić (Dragutin) Milovan, rođen 1929. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo (1578089017)
18. Vasić (Dragutin) Tankosava, rođena 1937. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo (1578089019)
19. Vasić (Dragutin) Veseljko, rođen 1939. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo (1578089020)
20. Vasić (Dragutin) Zdravko, rođen 1934. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo (1578089014)
21. Vasić (Simo) Dragica, rođena 1930. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo (1578089018)
22. Vasić (Simo) Vaso, rođen 1919. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Dvor (1578089013)
23. Vasić (Stevo) Mara, rođena 1907. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Dvor (1578089015)

 

41. Стране и Главица (Фед.БиХ)

Уз до потока Лепенице, од мјеста гдје сасвим слази у поље па до извора му под Округлом нанизала су се неколика села, једно до другога, тако да су им куће готово измијешане. Читав се тај крај зове Забрђе. У Забрђу су по административној подјели 4 махале: Стране, Главица, Карачићи и Смиљевићи.

У ове двије махале има свега 27к.

Долина потока Лепенице била је насељена и у давнини, али је било само једно село – Забрђе. Из овога су се касније развила мања села: Стране, Главица, Карачићи, а име Забрђе остло је име овога краја, или управо име долине Лепенице, јер се сад у Забрђе рачуна и село Смиљевићи које је на врх овога дола и за које се прича да од давнине постоји под тим именом.

Прије је у овим селима било и муслимана, што доказује давнашње велико мусл гробље на Каонику. Сачувана је успомена и на неког силног муслимана Очаткана, чије је, како се прича, било све Забрђе. Овдје му је била и кула. О овом Очаткану и његовој сили много прича приповеда народ сарјевске околине. Пошљедњи су од мусл у овим селима били неки Питњаци који су се прије 50г преселили у Јошаницу, те су од тада ове махале чисто православне.

Данас су у селу: Лонтоши 3к, који су старином из Бањана, гдје су се звали Иванишевићи. Лонтошима се зову, како кажу, по томе што им је ага дједу увијек говорио: „што си се положио? (ваљда улијенио)“. Доселили су се прије 150г. Св. Јован.

Лемези 3к су се доселили из Ахатовића. Св. Јован.

Мијатовићи 2к су Љепићи из Крајине. Садањим се пр зову по оцу Мијату. Иста су п с Вучком у Рељеву. Доселили су се уз прву колеру (око 1836г). Св. Никола.

Ђаковићи 2к су старином Дафинићи (опш код Дафинића у Доцу). Врачи.

Илишковићи су старином из Посавине. Доселили су се прије 90г Мирко и Милинко. Од Мирка су Илишковићи, а од Милинка Милићи у Рељеву. Св. Лазар.

Антонијевићи су из Колашина са Ђуровине, гдје су се звали Ђурићи. Најприје су се доселили у Пазарић. Уз кугу су обамрли и отишли по најму. Најпослије су се населили овамо. Св. Никола.

Бјелице су једна п с Васићима у Двору и Рељеву. О старини ништа не знају. Св. Аћим и Ана.

Мрде су старином из Корјенића. Доселио им се прадјед иза велике куге. Био је по занату качар. Најприје је дошао на Ушивак, а одатле у Двор, гдје су се издијелили. Сад их има у Бријешћу, Главици и Сарајеву. Св. Димитрије.

Тинтори су иста п с онима у Доброшевићима. Врачи.

Кујача је дошао из Зеника прије 28г, св. Арханђел.

Мићукићи 4к су из Крајине од Петровца гдје су се звали Јовичићи. Доселио им се дјед Мића прије 100г по коме се и зову Мићукићима. Св. Стјепан.

Буаћи су дошли прије 17г из Вогоште. Осали су луди (малени) иза оца, те о старини ништа не знају. Св. Аранђел.

Главоње и Брајићи су у једној кући. Главоње су једна п са онима на Жучи (опш у Доцу). Св. Никола. Брајић је из Кралупа. Призетио се прије 8г код Главоње. Има их у Кралупима. Мратиндан.

Брезари су род с овима у Бријешћу. Св. Јован.

Драгић (Тадија), св. Никола.

Од католика су само Пркићи, чији се отац доселио из Студенаца у Далмацији у доба сераскера (око 1850). Побјега је од војништва.

Zabrđe

1. Antonić (Nn) Ristan, rođen 1856. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Semizovac-vogoš (1578102012)
2. Bjelica (Pero) Mlađen, rođen 1920. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1578102003)
3. Dragić (Pero) Nedo, rođen 1925. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Rogoj-trnovo (1578102009)
4. Ilišak (Mile) Milan, rođen 1887. Srbin, poginuo 1941. prilikom borbi ili bombardovanja, Bistrik-sarajev (1578102010)
5. Krsman (Milan) Jovo, rođen 1925. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1578102004)
6. Lemez (Vukan) Milan, rođen 1919. Srbin, ubijen 1943. prilikom borbi ili bombardovanja, Tarčin-hadžići (1578102008)
7. Lontoš (Lazo) Lazo, rođen 1895. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (1578102006)
8. Lontoš (Stojan) Neđo, rođen 1922. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1578102005)
9. Lontoš (Vidak) Boško, rođen 1900. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Bijeljina-zagar (1578102001)
10. Mijatović (Milan) Vlado, rođen 1911. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (1578102007)
11. Tambur (Janko) Makso, rođen 1925. Srbin, poginuo od Nemaca 1942. u NOBu, Srbija (5021s00645)
12. Tambur (Kojo) Mirko, rođen 1924. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Jasenovac (5021s00647)
13. Tambur (Neđo) Kojo, rođen 1897. Srbin, ubijen od ustaša 1941. prilikom borbi ili bombardovanja, Vogošća (5021s00648)
14. Tambur (Neđo) Risto, rođen 1899. Srbin, ubijen od ustaša 1941. prilikom borbi ili bombardovanja, Vogošća (5021s00649)
15. Tambur (Sava) Mlađen, rođen 1905. Srbin, ubijen od ustaša 1941. prilikom borbi ili bombardovanja, Vogošća (5021s00646)

42. Карачићи и Смиљевићи (Нови Град Сарајево)

Карачићи и Смиљевићи се пружају уз долину потока Лепенице и по странама брда Перивоја с десне присојне и Сокоља с лијеве осојне стране тога потока.

У Карачићима има свега 5, а у Смиљевићима 21к.

Прошлост Карачића везана је с прошлошћу махла Стране и Главице, а махала Смиљевићи има готово исту прошлост са селима Жучи и Округлом. Народно предање о војводи Смиљевићу и остаци старог гробишта са мраморјем по коси Савинцу између Жучи и Округле доказују да насеље на овом мјесту није од скора. Данашњи, пак ст у Смиљевићима населили су се у најновије доба и сви су морали крчити запуштену и у шуму зараслу земљу.

У Карачићима су све православни, а у Смиљевићима су православни: Антонићи, Личинари, Дрвођеље и Тубињи, док су Меџуре, Успори, Гојсило, Раићи, Ребо, Шутале, Марићи и Римокатолици. П су:

Крсмани, старином из Колашина. Доселио им се прандјед у Накло код Војковића са женом и тамо обоје служили у најму годину дана за 30 гроша. По старини се зову Петковићи. Из Накла су се сељакали по Пољу, док су дошли у Двор, гдје су се намножили и издијелили, те једни отишли у Сарајево, други се разишли по Забрђу и Бријешћу. Крсманима се зову по дједу Крсману. Св. Лука.

Шоје су се доселиле из Осијека прије 40г.

Цвијићи су из Краине. Дошао им је дјед прије 70г. Лазаревдан.

Тамбури су старином из Скопља, гдје су се звали Јанковићи. Дошао им отац Симо прије 65г. Овако се зову по очухову пр. Св. Јована.

Главоњић се доселио са Жући прије 24г (опш у опису Доца). Св. Никола.

Антонићи 3к су се доселили с Реше прије 35г, а старином су из Краине. Св. Лука.

Личинар 1к по старини Млинаревић, доселио се у Смиљевиће прије 30г из Вогоште. Св. Јован.

Дрвођеља 1к, доселио се из Рељава прије 18г. Св. Јован.

Тубин 1к је старином из Лепенице, одакле га је довела мајка Дрвођељама кад се по други пут удала. Св. Вартоломеја.

Маџуре 5к су из Фојнице. Отац им је био најприје удунџија код Фазлипаше и имао колибу на Врелу Босне. Одатле се одселио у Доглоде, гдје су обамрли и разишли се по најму, а из најма се населили у Смиљевиће, те сад од једне има 5к.

Успори 3к су се доселили из Михаиловића прије 18г.

Ребо 1к се доселио из Бојника прије 26г.

Гојсило 1к се доселио од Фојнице прије 16г и призетио се код Ребе, а касније прешао на крчевину.

Раић 1к је старином од Травник. Дошао је у најам, па је прије 10г прешао на крчевину.

Шутале 2к су се доселиле из Осијека на крчевуну.

Мартић Балов 1к доселио се из Отеса прије 13г на меру.

Таланга 11к се доселио из Бутмира прије 12г. У Бутмир су се доселили давно из Далмације.

 

 

 

Smiljevići

1. Bajić (Gavro) Mićo, rođen 1894. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilijaš (1602025008)
2. Bošnjak (Jozo) Blaško, rođen 1910. Hrvat, ubijen 1945. u direktnom teroru, Prača (1575043016)
3. Paškvan (Grgur) Stipo, rođen 1914. Hrvat, nestao 1945. nepoznato, Sarajevo-doboj (1548087002)
4. Tambur (Janko) Maksim, rođen 1923. Srbin, poginuo 1943. U NOBu, Bosutske šume (1578099001)
5. Tambur (Kojo) Mirko, rođen 1924. Srbin, ubijen 1945. u zatvoru, Sremska mitrovica (1578099004)
6. Tambur (Nedo) Kojo, rođen 1896. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kremeš,vogošća (1578099003)
7. Tambur (Nedo) Risto, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kremeš,vogošća (1578099005)
8. Tambur (Savo) Mladen, rođen 1902. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Kremeš,vogošća (1578099002)

 

43. Угоско (Вогошћа)

Махала Угоско лежи СИ од Двора, а западно од Кобиље Главе…

У угоској махали има свега 41к, гдје живе 4 прав п у 4 куће и 21 мусл п у 37к.

Набројане старине,  као и народно тврђење за неке п да су старинци, доказ су велике старине насеља по овој махали. Биће да је прошлост угоске махале тијесно везана са прошлошћу села Вогоште, од којег га дијели река Вогошта, а које је некад било доста важно и јако насељено мјесто.

У старосједиоце се рачунају мусл п: Делићи 1к, Шеити 3к, Мујчиновићи 2к, Кадрићи 3к, Зулићи 3к, Џинда 1к, Чомага 1к, Авдић 1к, Смаић 1к и Хоџићи 3к.

Досељеничке мусл п су:

Бешлије 3к који су се доселили из Бутмира прије 40г.

Жере 2к су из Горе, џемат Горња Вогошта, гдје су се звали Алићи. Садањим су пр прозвати по деди који је био љут као жеравица.

Блекићи 3к су дошли с Кобиље Главе прије 35г, кад их је било само 1к.

Јашаровић 1к се доселио из Јошанице, џемат Дојња Вогошта, прије 29г.

Питњак 1к је дошао из Хаџића прије 30г.

Кожљак 1к се доселио из џемата Средњег, с мјеста Кожљег, по чему је и прозват Кожљак.

Пашалић 1к је из Сарајева.

Кадина 1к се доселио из Вогоште.

Беговић 1к се доселио из Сарајева.

Шанагић 1к је досељен из Фоче.

Софтић 1к се доселио из Сарајева.

Кршо 1к се доселио из Херцеговине.

Православне су п досељеници насељавани овим редом:

Грачани 1к који су се одијелили од задруге на Грацу (опш у опису Двора). Аранђеловдан.

Братић 1к се доселио из Крајине прије 32г. Св. Никола.

Јевтић 1к се доселио из Кривоглаваца (види о Максимовићима у опису Кошеве). Зову га и Јошилом. Св. Ђорђија.

Србљановић 1к се доселио из Пискоча у махали Двору. Старином је из Старог Влаха. Св. Ђорђија.

Православни имају гробље на Прибоју Босне, а муслимани на Турбету у Вогошти, гдје им је и џамија и мејтеф.

Угорско је 1991г имало 903с, у томе 877 Муслимана, 4 Хрвата, 8 Југословена и 14 осталих, а 2013г имало је 1069с.

Ugorsko

Čomaga (Ibro) Zajim, rođen 1912. Musliman, ubijen 1943. U direktnom teroru, Hotanj (1602016001)

 

44. Кобиља Глава (Вогошћа)

Кобиља Глава простире се западно од махале Велешића, а јужно од махале Старине, од које је дијели главни друм Сарајево-Високо…

У махали Кобиљој Глави има свега 29к, у којима живи 6 прав п у 7к и 13 мусл п у 20к.

Према причању су старинци мусл п: Кобиљаци, Брканлићи, Јамаковићи, Дедићи и Мехићи. Старину ових села потврђују и поменути остаци од старина. За Бучу и Граовиште прича се да су искрчени и насељени у новије доба.

Сем поменутих стариначких п још су ове мусл п у овој махали:

Авдићи, који су старином из Угљишћа, одакле су доселили најприје у Пољине, а одатле на Кобиљу Главу.

Индије су из Сарајева.

Кадрићи су доселили из Угорског.

Фазлићи су из Високог.

Вегто је из Нарева.

Ћустовић је из Гацка.

Враге, Дурановићи, Делалићи и Кртице станују у Сарајеву и овамо излазе само љети кад треба земљу обрађивати.

Од прав су најстарији Сикираши, па онда долазе Салате, Дунђеровићи, Јеремићи па Владушићи.

Сикираши су на Граовишту од 80г. Старином су из Старе Горе у Херцеговини, гдје су се звали Костадиновићи. Св. Јован.

Салате су од Колашина, одакле им се доселио дјед у Пофалиће, па су се преселили на Кобиљу Главу. Аранђеловдан.

Дунђеровићи су доселили из Бугојна прије 35г, св. Никола.

Јеремићи су се доселили из Кијева за Требевићем, гдје их има још неколико кућа. Славе св. Ђорђа.

Владушић је дошао од Требиња прије 40г. Има их још у Доцу и Рељеву.

П.С. Кобиља Глава је 1991г имала 2.866с, у томе 2.750 Муслимана, 46 Срба, 37 Југословена, 4 Хрвата и 29 осталих.

Avdić (Rašid) Avdo, rođen 1916. Musliman, poginuo 1945. u NOBu, Brežice (1602009005)

Brkanič (Ahmed) Ibro, rođen 1895. Musliman, ubijen 1944. U direktnom teroru, Vogošća (1602009001)

Granilo (Halil) Omer, rođen 1890. Musliman, ubijen 1944. U direktnom teroru, Vogošća (1602009004)

Hindija (Šaćir) Abaz, rođen 1929. Musliman, poginuo 1945. U NOBu, Karlovac (1602009003)

Kokot (Ostoja) Milan, rođen 1884. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vogošća (1602009002)

45. Слатина (Ново Сарајево)

Махала Слатина лежи западно од махале Кошеве, а по странама присојним и благим косама Кобиље Главе и Хотоња…

У слатинској махали има свега 38к, у којима живи 20п прав, 13 мусл и 2 римокат п.

Набројане старине доказују да је на мјестима села ове махале било насеља од старине. Само се за Хотоњ прича да је до назад 50г био велика планина са тако густом шумом, да се, што веле, кроз њу није могло видјети. Шума је била прастара и сва букова. Даље се прича да је та хотоњска планина била врло хајдучљива и иначе страшна.

Међу данашњим ст махале слатинске нема старинаца, већ су све досељеници.

Моћевићи су се доселили из Моћевића у Пресјеници прије 150г. Старином су Хаџићи из Пиве. Опш у опису Лукавице. Св. Јован.

Симеуновићи су се доселили из Нерева прије 29г, гдје их још има. Св. Никола.

Грачанин Ђокић доселио се из Нарева прије 40г. Има их још по Нареву и Радави 5к, св. Никола.

Ђокановићи су се доселили из Нарева прије 35г. Још их има по Нареву. Св. Јован.

Кокот се прије 50г доселио из Војковића, св. Никола.

Грујо се доселио из Краине прије 20г. Најприје је био у најму, а касније је прешао на чифлук. Св. Никола.

Трифуновић се прије 12г доселио из Вучје Луке (котар Сарајево) на беглучку земљу. Старином је из Бобова код Пљеваља, гдје се зову Цвијетићи. Дошла су 4 брата пред пошљедњу кугу. Сад их има у Соколовићима на Гласинцу, гдје се зову Цвијетићи, затим на Висојевици (котар Сарајево), гдје се зову Трифуновићи, на Убарама (котар Сарајево), гдје се зову Миловановићи, и у Топлици (Долинама – котар Сарајево), гдје се зову Паламари. Михољдан.

Шућур се доселио прије 20г с Вогоште. Св. Ћирил и Методије (опш у опису Добриње). Шућури у Хотоњу најприје су искрчили меру за цијелу задругу, па кад су се издијелили једни су остали у Вогошти, а други прешли на крчевину прије 15г.

Миличевић се доселио од Невесиња прије 29г. Св. Никола.

Гошић се доселио с Дебеља прије 15г, а старином је из Нарева. Св. Стјепан.

Терзић се доселио с Клакиша у опћини Нареву прије 28г. Има их још на Клакишима и Перцима. Св. Арханђел.

Спасојевић се доселио прије 46г из Вогоште, а ту су му се веле изродили и пранђеди. Има их још у Вогошти. Аћим и Ана.

Вулићи су старином из Колашина, становали су у Вогошти, гдје су били тако богати, да су једном приликом дочекали некаква пашу с пратњом у госте и свега имали у својој кући да нијесу ни кашике из села позајмили. Св. Лука.

Калиновић се доселио у Босну прије 30г из Кољана у Далмацији. Св. Никола.

Стојановић се доселио из Сријема прије 10г. Св. Никола.

Станковић је старином Сантрач. Отац му Станко, по коме се овако назвао, доселио се из Колашина прије 60г. Св. Пантелија.

Ешпек се доселио из Осијека прије 10г. Св. Илија.

Влачо се доселио на меру из Вогоште прије 12г. Св. Јован. Опш у опису Миљевића.

Каркеља је из Сарајева, гдје и станује, само држи кућу и земљу у Слатини, и у њу излази од времена на вријеме те земљу обрађује и држи краве. Св. Ђорђија.

Њего је доселио из Сарајева прије годину дана. Старина му је од Колашина, гдје се зову Милинковићи. Садањим је пр прозват по матери која је од Њега из Осијека. Св. Никола.

Гајзлер, Нијемац, доселио се из Горње Аустрије прије 19г на меру.

Мусл који стално живе у овој махали јесу:

Црвенковић који се доселио из Тиховића прије 30г.

Татаровић је потомак неког Османлије Ћешиде који се доселио у Хотоњ на меру прије 40г. Отац им је био Татар, по чему су прозвати Татаровићи.

Авдићи, Алићи, Брекале, Зуко, Беговићи, Карићи и Муминовићи доселили су се из Сарајева и населили се дијелом по крчевинама дијелом по беглучким земљама ага сарајевских.

Брканлићи су се населили на својим земљама пошто су се одвојили од задруге на Кобиљој Глави.

Бектићи, Бузари и Агановићи држе своје и кесимске (беглучке под кесим) земље и излазе у Слатину кад треба земљу обрађивати, иначе станују у Сарајеву. Још има у Слатини језуитски самостан основан прије 20г у коме живе милострдне сестре. Зову га Бетанија.

46. Велешићи (Сарајево Центар)

Махала велешићка лежи на западној страни Сарајева. Горицу која данас припада Сарајеву и Велешиће дијели поток Сушица, као год и Сарајево и Пофалиће. Ова је махала у присојним и осојним странама брда Хума, источно и сјеверно од села Пофалића…

Села у овој махали има махали има 27к, у којима живи 13п православних, 7 мусл и у 3 су досељеници Швабе и најамници бискупа Штадлера. До 1885г Велешићка махала је бројала 38к, а од како је Горица и све до Сушице одузето за град Сарајево, спала је махала на 27к.

Посљедње насељавање по Велешићима ишло је упоредо с насељавањем Сарајева, као год и у Кошеви, јер су и по Велешићим све сами чардаци ага и бегова сарајевских и беглучке земље. Читлук у Под-Хуму и зитар Антуновића искрчени су у новије доба.

Старинаца у Велешићима нема. Досељеници су се насељавали овим редом:

Пајдаци, давно досељени из Доца. Св. Ђорђе.

Попрдани су такође из Доца. Св. Јован.

Ристовићи су старином из Михановића под Трескавицом. Има их још у Ласици, Сарајеву и Варешу. Св. Никола.

Шекара се доселио из Војковића прије 56г, а старином је из Херцеговине. Св. Никола.

Милошевић се доселио из невесињског котара и призетио се код Шекаре. Св. Петка.

Крстија је одавно у Велешићима. Старином је од ВИсоког. Св. Архиђакон Стеван.

Шоја је род Шојама у Осијеку. Зову га и Дугоњом, због тога што му је отац био врло дугачак. Св. Никола.

Живковић је од Живковића из Доца. Овдје га зову, по оцу и Вуковић. Св. Никола.

Слагало је од Фоче. Св. Никола.

Бјелобрк, Шараба род је Шарабама из Бачића. Опширније у опису Бријешћа. Св. Арханђел.

Маљукан је старином од Црне Ријеке за Јахорином. Отац му је најприје био удунџија код Халилбашића. Св. Трипун.

Лека је одавно у Велешићима, а старина му је из Чемерна код Вареша. Св. Никола.

Антуновић се одијелио од задруге у Пофалићима прије неколике гоидне и населио се на мери. Св. Лука.

Муслимани: Горо, Асагић, Јамаковић, Кисељаковић, Зенђиловић, Мемишовић и Кречо доселили су из Сарајева и држе беглучке земље под кесим.

47. Кошева (Сарајево)

Махала Кошева лежи на сјеверној страни града Сарајева и граничи са његовим махалама Кошевом и Бјелавама… Свега у Кошеви сем чардакова има 40к и 4 млина…

О прошлости села у кошевској махали нема у народу никаква предања, нити има сс, већ су све досељеници из новијег доба. Од села у овој махали најстарије је село Алапи, у коме једино има остатака старог мусл гробишта, селишта и кулина, као и мјеста званих по некадањим ст (Кукин-До, Кукин Поток). За земље по Ћурчићима и Бакаревића Пољу по Влахову Брду и испод Грдоња до Горњих Бјелова куда су данас агинске куле и чардаци може се рећи да су искрчене и узираћене ако не прије оно свакако у доба кад се Сарајево основало и населило, односно да је крчење тих мјеста ишло упоредо са насељавањем Сарајева, јер овуда видимо све саме љетниковце сарајевских првих ага и бегова са беглучким земљама. А у најновије доба су искрчене и насељене земље по Хујића Гају и оно мало мере на Ступи око ријеке Кошеве.

Од данашњих с у кошевској махали најстарији су Мићукићи (Савићи), старином Шућури. Св. Ћирил и Методије (опш о овој п у опису Добриње). Остале су п ове:

Максимовићи у Алапима који су се доселили из Кривоглаваца прије 45г. Старином су од Призрена у Старој Србији, откуда су им се доселили стари прије 300г у Кривоглавце заједно са претцима данашњих Благовчана у Вогошти. Причају да између њих постоји кумство још из времена кад су били у Старој Србији. Максимовићи имају п још у Кривоглавцима где се зову Јефти по дједу Јевти, као што се и ови овако зову по дједу Максиму, брату Јевтину. Старо су пр загубили. Св. Ђорђија.

Џелиловићи су из Херцеговине, одакле су им се стари доселили у Нарево прије 200г. Из Нарева су отишли у Сарајево, па у Кукин-До, а отуда у Алапе прије 36г. Св. Климентије.

Гаврићи су из Пецке (котар Варцар-Вакуф), гдје су се звали Тодоровићи. Доселили су се прије 45г. Св. Ђорђије, прислужују Св. Аранђела.

Митровић је из Ковачића доселио прије 10г, а старина му је из Старе Србије. Дошао му је дјед, табак по занату,прије 80г са неким пашом. Св. Аранђел.

Краишник се доселио прије 45г из села Равна Врховина код Скендер-Вакуфа. Старином се звао Новаковић. Дошао је најприје у најам а сад је начинио кућу на мери. Св. Никола.

Кокоти су дошли прије 29г из Слатине. Св. Никола (опш у опису Војковића).

Бучавац се доселио прије 30г с Мочиоца, гдје их има још неколико кућа. Старином је из села Бучја, откуда је и ово пр, у Старој Србији, одакле су се његови прије 100г доселили у Босну.

Квргић, Кнежевић…