Рађевина и Јадар

„Rađevina i Jadar“ od Borivoja Milojevića, 1913. Naselja srpskih zemalja knjiga 9 i Koreni 16 (Službeni Glasnik i SANU, reprint)

• Костајник (Крупањ)

Положај. Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути ЈЗ; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две куће Стевановића су на двема парчадма једне ниже терасе. У Доњој Мали, Нешковићи су на присојној страни Костајничке Реке; Петрићи су на страни долинској више извора једног потока; Башчовани и Ђурићи су такође на страни долинској, у изворишту потока Беле Пећине; Савићи су на ртовома једне површи; Пајићи су на обема странама долине Јановца; и Радичевићи су на осојној страни Дубоког Потока.

У селу се пије вода са извора (точкова).

Тип. Мале су у селу:

Горња Мала: Живковић 1к, Обрадовићи 5к, Бранковићи 3к, Мићић 1к, Вићентићи 3к, Тадићи 2к, Томићи 3к, Ђукановићи 2к, Матићи 4к, Пурковић 1к, Васиљевић 1к, Аксићи 2к, Максимовић 1к, Савић 1к, Ћирковићи 2к, Марковићи 3к, Пурићи 4к, Стевановићи 2к, Марјановић 1к, Недељковић 1к, Ђурић 1к, Ћирић 1к и Страиловић 1к.

Херцеговци: Вучетићи 8к, Деспотовић 1к, Милосављевићи 3к, Ђорђић 1к, Ђуричићи 2к, Мијајловићи 3к и Лукићи 3к.

Бирчани: Јеремићи 2к, и Стевановићи 2к, и

Доња Мала коју чине: Нешковићи 4к, Павловић 1к, Благојевићи 2к и Стевановићи 2к;

Петрићи: Марковић 1к, Лазић 1к, Лазићи 2к, Тешић 1к, Јанковићи 2к, Живановић 1к и Ивановићи 2к;

Башчовани: Станковић 1к, Глигорићи 2к и Васиљевићи 2к.

Ђурићи: Ђурићи 2к;

Савићи: Мићановићи 4к, Несторовићи 3к, Јевић 1к, Грујичић 1к, Лукић 1к, Перић 1к и Јовановићи 2к;

Пајићи: Цвијић 1к, Јовић 3к, Тејић 1к и Митровић 1к;

Радичевићи: Радичевићи 3к, Васиљевићи 2к, Перић 1к и Јовановић 1к.

Горња и Доња Мала су растављене шумовитим висом Костајником. У Доњој Мали, Савићи и Пајићи су растављени брдом Липњем. У Бирчанима, Јеремићи и Стевановићи су растављени једним забраном; а у Савићима, Мићановићи и Јевић су растављени дубоким Савића Потоком.

Привреда. Око петнаест сељака раде у топионици, а 40 до 50 у рудницима у Церови, у Липеновићу и у Зајачи; сви иду на рад обданицом. У државној шуми, више Костајника, сељаци од Пирота и од Ниша прже ћумур за топионицу. – Сеоска шума је у Орлујаку, Сувој Јами, Грабовом Остењку итд, а општинска у Борањи. – до 40 сељака обрађује земљу на пола у Лозничком Пољу, а преко 20 њих су у томе пољу њиве и купили. Сељаци из Дубља, Салаша, Црне Баре итд догоне свиње у сеоску шуму, кад роди жир, и баве се преко зиме. Колибе за преноћиште направе од букових „платина“.

Порекло становништва:

Староседеоци су:

Нешковићи, Павловић, Благојевићи, Јанковићи, Живановић и Ивановићи; Мићановићи и Несторовићи; и Грујичић (Св. Ђорђе).

Досељени су:

Живковићи и Обрадовићи; Бранковићи; Тадићи и Пурићи; Томићи и Ђукановићи; Матићи, Пурковић и Васиљевић; Ћирковићи и Марковићи; Стевановићи; и Недељковић, Ђурић и Ћирић из Пиве у почетку 18-ог века (Арх. Михаило). Од Стевановића има одсељених у Трстеници, окр. ваљевском.

Вучетићи, Деспотовић, Милосављевићи, Ђорђић, Ђуричићи, Мијаиловићи и Лукићи из Херцеговине у почетку 18-ог века. Њихови преци су побегли испред турских насиља (Св. Јован).

Аксићи, Максимовић, Савић, Марјановић, Јеремићи и Стевановићи из Бирча у првој половини 18-ог века (Срђев-дан).

Мићић, Радичевићи, Васиљевић, Перић и Јовановић из Метлића, у другој половини 18-ог века (Св. Димитрије).

Станковићи, Глигорићи, Јевић, Јовановићи, Цвијић, Јовићи и Тејић (ст.през. Малешевићи) из Радаља у другој половини 18-ог века (Михољ-дан).

Ђурићи и Перић из Радаља у другој половини 18-ог века (св. Никола).

Вићентићи из Церове у другој половини 18-ог века (Св. Ђорђе).

Страиловић из Вољеваца у почетку 19-ог века. Његов дед је устињен (Св. Ђорђе); и

Митровић из Корените у другој половини 19-ог века. Он је доведен уз мајку (Св. Димитрије).

П.С. Костајник је имао 330 становника у 1834, 717 у 1884, 1.431 у 1948, 1.048 у 2002, и 924 становника у 2011 години, у томе 38 млађих од 5 година (47 од 5 до 10), уз просечну старост од 43 године.

2. Церова (Крупањ)

Положај. Алуга је у присојној, а Мишковићи су на осојној страни долине Пољевца. Ковачевићи су на присојној, а Вујковићи и Ђурићи на обема странама долине Церовице. Јагодићи су на осојној страни долине Раковице. Јакшићи су на присојној страни једне долине, а Грујичићи су на једном рту. Мала је на присојној, а Пешићи су на обема странама Пешића Потока. Грбићи су на високој површи између Мале Реке и долине Церовца. Ђукићи и Бојићи су на ртовима. Деспићи су на присојној, а Клупине на осојној страни Церовачке Реке. И Илићи су на једном рту.

У Ђурићима, неколико се кућа преселило са присојне на осојну страну Церовице. Преселили су се услед робина, које су настале не присојној страни када је исечена шума.

Извори са којих се пије вода јесу: Врело у Ковачевићима, Врело Кичерско у Ђурићима итд.

Тип. Мале су у селу:

Алуга: Митровићи 4к, Марковићи 2к, Илићи 5к, Деспотовићи 2к и Петровићи 3к.

Мишковићи: Мишковићи 7к.

Ковачевићи: Коваћевићи 7к.

Вујковићи: Вујићи 2к, Марковићи 7к, Благојевићи 3к и Пајићи 2к.

Ђурићи: Ђурићи 11к.

Јагодићи:Мићићи 2к, Тадић 1к и Арсеновић 1к;

Дражићи: Јакшићи 5к и Грујичићи 3к;

Мала: Симићи 2к, Пантићи 5к и Мијајловићи 2к;

Пешићи: Пешићи 4к и Јокићи 5к;

Грбићи: Грбићи 7к.

Ђукићи: Ђукићи 5к;

Бојићи: Бојићи 7к.

Деспићи: Деспићи 10к.

Клупине: Јовановићи 4к и Гајићи 2к.

Илићи: Кузмановићи 2к, Грбић 1к, Лукићи 3к, Стевановићи 6к, Петковић 1к и Обрадовићи 2к.

Алуга и Вујковићи су растављени Головим, косом високе површи; Пешићи и Ђукићи су растављени Главицом, такође делом високе површи; Бојићи и Деспићи су растављени дубоком долином, Церовачком Реком. У Мишковићима, куће су у шљивацима.

Мишковића задруга има двадесет и пет укућана; у њој су три ожењена брата са децом.

Привреда. 12 сељака раде у руднима у Церови и у Липеновићу, а 4 секу дрва за топионицу и државној шуми. Неколико сељака пеку креч за своју потребу и за продају. – Опшинска шума је у Борањи. – До десет људи одлазе у Лозничко Поље, а неколико њих су у пољу и њиве купили. Осим тога, сељаци обрађују земљу на пола и у околним селима. Мачвани из Дубља, Ноћаја, Салаша, Црне Баре, Новог Села итд догоне свиње око 15.8 и баве се у општинској (и у државној) шуми преко зиме, до краја марта. За жирење плаћају од брава по 0,5 дин. Себи за преноћиште праве колибе од букових дасака, а за свиње граде свињце.

Порекло становништва.

Досељени су:

Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи; Мишковићи; Ковачевићи; Вујићи, Марковићи и Благојевићи; Ђурићи; Мићићи и Тадић; Јакшићи и Грујичићи; Симићи, Пантићи и Мијајловићи; Пешићи и Јокићи; Грбићи; Ђукићи; Бојићи; Деспићи; Гајићи; и Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковић из Пиве у 17-ом веку. Њихови преци су најпре славили Ђурђиц, па су потом узели за славу Св. Ђорђа. Од Ђукића су одсељени Добрићи у Белој Реци.

Јовановићи из Красаве у првој половини 19-ог века (Св. Стеван);

Пајићи из Тријешњице у првој половини 19-ог века (Св. Никола);

Арсеновић из Липеновића у пп 19.в (Св. Ђорђе); и

Обрадовићи из Брезовића у дп19в. Они су доведени уз мајку (Св. Никола).

П.С. Церова је имала 263 становника у 1834, 797 у 1884, 1.375 у 1948, 965 у 2002, и 850 становника у 2011 години, у томе 38 млађих од 5 година (70 од 5 до 10), уз просечну старост од 39,9 година.

3. Брштица (Крупањ)

Положај. Горња Мала је на обема странама долине Чичовца; куће Матића у овој мали леже на једној високој тераси. Доња Мала је на обема странама једне доливе. Средојевића Мала је на присојној страни Брштичке Реке, на високој површи између ове и долине Дурисавца и на обема странама последње долине.

Извори са којих се пије вода јесу: Бабин Точак у Горњој Мали и Селиште у Доњој Мали.

Тип. Мале су у селу:

Горња Мала: Јовичићи 5к, Матићи 4к, Марковићи 2к, Станићи 4к, Гајићи 7к и Петровићи 9к.

Доња Мала: Вићентићи 7к, Чупићи 3к, Симеуновићи 3к, Стојановићи 7к и Вучићевићи 10к; и

Средојевића Мала: Станићи 5к, Марковићи 6к, Средојевићи 5к, Костић 1к, Теофановићи 3к, Ивановићи 3к, Петровићи 2к и Живановићи 2к.

У Горњој Мали куће Јовичића су одвојене од осталих дубоком долином Чичовцем. У Средојевића Мали, Теофановићи и Ивановићи су растављени дубоком долином Дурисавцем. У свима малама су издвојене групе од кућа са истим презименом.

Највећа је задруга Средојевића са 20 укућана.

Привреда. До 30 сељака раде у рудницима у Козјој Стени, у Зајачи и у Липеновићу, а десет у топионици. Надница им износи 1,2 до 1,6 дин. Неколико сељака секу у државној шуми дрва за ћумур, и превозе ћумур из планине у топионицу.  –  Земља за обрађивање је у селу између Горње и Доње Мале, даље у Великом Вису, Малом Вису, Кашиновцу, Мартиновачи, Медљену, Брду итд. Сеоска шума је Стијовцу, Мијајловачи, Капетановој Води, Козјој Стени итд; у њој има и приватних имања. Око десет сељака обрађује земљу на пола у Лозничком Пољу.

Порекло становништва.

У селу се помиње породица Крњића („Крњино Гробље“) која се давно одселила у Мачву.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Петровићи (Михољ-дан); и

Вићентићи, Чупићи, Симеуновићи и Стојановићи. Њихови преци Вићентије и Стојан поделили су се пре сто година (Св. Јован).

Досељени су:

Марковићи и Средојевићи из Гвосца (Гвоздац у Херцеговини) у почетку 18-ог века. Њихов предак Милија побегао је од турских насиља. Милијин син Крсман имао је Михаила (од кога су Марковићи), Јована (од кога су Средојевићи) и Николу. (Св. Ђорђе). Николини потомци су се одселили у Јошеву (у Тамнави).

Јовичићи, Матићи, Марковићи и Станићи из Херцеговине у пп 18в. Њихови преци су побегли од турских насиља. Најпре су седели у Средојевића Мали. Доцније су Јанко (од кога су Јовичићи), Матија (од кога су Матићи) и Марко (од кога су Марковићи) прешли у данашњу Горњу Малу (Св. Лука).

Вучићевићи из Шљивове (у Ст. Србији) у почетку 19-века. (Св. Никола)

Ивановићи из Липеновића у почетку 19-ог века (Арх. Михаило); и

Костић, Теофановићи, Петровићи и Живановићи из Липеновића у дп 19в. Њихови оцеви су се стално настанили у колибама, које су им биле крај „свињева“. (Арх. Михаило).

П.С. Брштица је имал 402 становника у 1884, 1.080 у 1948, 1.254 у 2002, и 1.093 становника у 2011 години, у томе 47 млађих од 5 година, уз просечну старост од 40,9 година.

4. Кржава (Крупањ)

Положај. Заселак Дробњаци је највећим делом на присојној страни долине Голубовца и на једном рту између ове и долине Дробњака. Заселак Кржава је на подовима, на обема странама долине Кржаве.

Извори из којих се пије вода јесу: Бисер-Вода и Бјела-Вода у Дробњацима, Демировац у Кржави итд.

Тип. Засеоци су у селу:

Дробњаци: Остојићи 3к, Ракићи 2к, Радовановићи 2к, Марковићи 4к, Ђокићи 2к, Илићи 2к, Петровићи 3к, Маринковићи 2к, Васиљевићи 2к, Ђурић 1к, Павловић 1к, Манојловићи 3к, Матић 1к, Митровићи 2к, Пајићи 6к, Ранковићи 2к, Матићи 2к, Ијовљевићи 3к и Мићићи 3к.

Кржава: Радукићи 2к, Дивљаковићи 6к, Митровићи 3к, Ђурђевић 1к, Миладиновићи 2к, Милосављевићи 2к, Јевтићи 2к, Матићи 3к, Мијуновићи 3к, Лазаревићи 3к, Терзић 1к, Јовичићи 3к, Јовићи 2к и Пејић 1к.

У Дробњацима су издвојене групе кућа са истим презименима. У Кржави куће Дивљаковића су растављене од кућа Јовића Кржавом.

Привреда. Око десет сељака раде у рудницима и у топионици. Половина сељака превози руду, грађу за поткопе итд. До осам сељака пеку креч. Десет сељака знају зидарски а тројица качарски занат. – Сеоска шума и испаша су у Јасицама, Чкрнатовцу, Бјељавинама, Мајданчинама, Вуколовцима, Нешином Брду итд. Дробњаци су имали заједничку испашу Шанац, коју су били купили од неког Мијуна, када је он сишао у Кржаву. Ту су испашу скоро изделили и сада је обрађују. – Пре 10-15г половина сељака ишла је у Лозничко Поље и обрађивала земљу на пола; престали су ићи од како су се задруге изделиле. Тројица сељака изгоне стоку преко лета у планину на своја имања. Остали изгоне лети стоку обданицом у сеоску испашу.

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Мићићи и Радукићи (род су са Добошаревићима у Томњу). (Св. Јован) и

Матић и Митровићи (Св. Никола).

Досељени су:

Дивљаковићи из Пиве у пп 18в. Њихов предак Дивљак најпре је из Пиве био сишао у Буковицу (у Подгорини), па се затим због стоке повратио и сео у Оштриковац. Када је после сишао на место данашњих Дивљаковића, остала му је на Оштриковцу станара, где је лети изгонио стоку (Арх. Михаило).

Остојићи, Ракићи, Радовановићи, Марковићи, Ђокићи, Ћевићи, Петровићи, Маринковићи, Васиљевићи, Ђурић, Павловић и Манојловићи из Дробњака у пп 18в. Доселила су се два или три њихова претка (Лазарева Субота).

Јовичићи и Јовићи из Дробњака у пп 18в. Њихови преци су најпре застали у Црнчи (у засеоку Коларици) па су по том дошли у Кржаву (Св. Никола).

Митровићи из Митровице (у Мачви) у почетку 19-ог века. Њихов прадед Марко побегао је од турских насиља (Св. Ђорђе).

Пајићи, Ранковићи, Матићи и Иљовићи (ст. През. Стојићи) из Велике Ријеке  у почетку 19-ог века. (Св. Ђорђе).

Ђурђевић из Гвосца (Гвоздац у Босни) у почетку 19-ог века. Његов прадед Петар Милосављевић био је најпре слуга у Зворнику, а потом абаџија у Крупњу. Петров син Ђурађ седео је прво у Баљевцу, па је затим прешао у Кржаву (Арх. Михаило).

Миладиновићи, Милосављевићи, Јевтићи, Матићи, Мијуновићи и Лазаревићи из Јагодње у пп 19в. Њихов дед Мијун сишао је у село са својим синовима и синовцима и добио имање од Суље Кржаве. (Лазарова Субота).

Терзић са Јагодње у пп 19в, када су Турци истерани из ових крајева и

Пејић (Хаџић) из Пиве у пп 19в (Св. Јован).

П.С. Кржава је имала 351 становника у 1834, 452 у 1884, 876 у 1948, 806 у 2002, и 686 становника у 2011 години, у томе 20 млађих од 5 година (37 од 5 до 10), уз просечну старост од 44,5 година.

5. Крупањ

Положај. У Крупњу се секу два пута. Један је меридијанског правца, иде преко планинских венаца и долина, и спаја Горње Подриње са Доњим, са Посавином и са Шапцем. Други пут је динарског правца, паралелан с долинама и венцима и везује Рађевину са Лозницом и са попречним путем, који низ Дрину и Мачву води и Шабац. Данашњњи је Крупањ постао и највише постоји услед потребе села, да имају у својој близини насеље супротног карактера. Ова је варошица средиште и рударских радова у Рађевини. Крупањ лежи у долинској равни, на ставама трију речица. Горњи део је паралелан с Кржавом, а доњи са Ликодром.

Тип. Саобраћајним и топографским положајем одређен је тип Крупња: он је друмско насеље. У Горњем делу варошице (до моста на Ликодри) куће су подигнуте с обе стране оног пута, којим се долази из Лознице; а у доњем делу, испод поменутог моста, куће су око пута којим се долази из Љубовије и иде за Шабац.

Привредни карактер. Од заната су заступрљени поглавито опанчарски и абаџијски, којима се подмирују сељачке потребе. До Крупња је топионица за прераду руда; у њој не раде Крупњани, већ сељаци из околних села. У Крупњу је највише трговаца; у свима трговинама се ради с мешовитом робом.

Порекло становништва.

Доселили су се:

• у првој половини 19-ог века:

Пантићи, трговци, из Кржаве;

• око средине 19-ог века:

Секулић, трговац из Црнче;

Симовић, кафеџија из Ужица;

Станимировићи, трговци из Ликодре;

Вићентић, трговац, из Брштице;

Радојичићи, хлебари, из Ужица и

Марковићи, трговци, из Липеновића.

• У другој половини 19-ог века:

Милановићи, трговци, из Гуњака,

Петровићи, трговци, из Липеновића,

Костић, сарач, из Узовнице,

Вучетић, трговац, из Липеновића,

Росић, кафеџија, из Нове Вароши,

Негић, хлебар из Бијељине.

Милекић, опанчар из Заовина,

Јелић, кафеџија из Ужица,

Гошић, трговац, из Липеновића,

Поповић, трговац, из Нове Вароши.

Пјевчевићи, хлебари из Ужица,

Манојловић, абаџија из Дробњака (рађ.)

Милићевић, трговац из Шљивове;

Ракић, хлебар из Ужица;

Милановић, кафеџија из Бајине Баште;

Јевтић, трговац из Црнче;

Ивановић, опанчар из Доње Тријешњице;

Југовић, опанчар, из Вишесаве,

Милановић, кафеџија из Читлука (азбик.) и

Пауновић, кафеџија из Здравчића.

• Почетком 20-ог века:

Ненадовић, кафеџија из Царине и

Деспићи, закупци рудника из Сарајева.

П.С. Крупањ је имао 129 становника у 1834г, 775 у 1884, 853 у 1948, 4.912 у 2002, и 4.429 становника у 2011 години, у томе 176 млађих од 5 година (241 од 5 до 10), уз просечну старост до 40,6 година.

6. Липеновић (Крупањ)

Положај. Стојковићи су на једном поду, на присојној страни долине Ликодре. Гошићи су на присојној а Митровићи на осојној страни Селичког Потока (Липиновца). Теофановићи су на обема странама једне долине. Плавањ је на страни долинској у изворишту Селичког Потока.

Извори су: Баре, Извор, Јанковића Бара, Селиште итд.

Тип. Мале су у селу:

Стојковићи: Андрић 1к, Вилотић 1к, Крстићи 2к и Лукићи 3к;

Гошићи: Гошићи 9к,

Митровићи: Арсеновићи 3к, Тешићи 3к, Вучетићи 4к, Петровић 1к и Цујић 1к;

Теофановићи: Теофановић 1к, Костићи 2к, и Гавриловић 1к;

Ђурђевићи: Петровић 1к, Матићи 2к, Јовановићи 4к, Ђукићи 2к, Живановић 1к и Војиновићи 3к;

И заселак Плавањ: Теофановићи 4к, Којићи 4к и Јанковићи 2к.

Стојковићи су растављени од Гошића делом високе површи, Доловским Брдом, а Гошићи од Митровића Селичким Потоком. У малама, куће су опкољене шљивацима.

Пре 70 година у Гошићима су биле две куће, а у Митровићима и у Плавњу по четири.

Привреда. Око 30 сељака се баве о рударству, радећи у топионици, у рудницима и превозећи руду. – Сеоска и општинска шума су у Борањи, где појединци имају и приватних имања која су њихови стари закрчили. – Скоро сви сељаци имају у Борањи њиве, ливаде и колибе, где се баве преко лета за време тежачких послова. Петнаест сељака изјављују стоку почетком маја у планину и остају до краја јула. За то време, из задружних кућа код стоке су по пед до шест укућана.

Порекло становништва.

Досељени су:

Андрић, Вилотић, Крстићи и Лукићи; Гошићи; Тешићи, Вучетићи Петровићи и Цујић; Теофановићи, Костићи и Гавриловић; Матићи, Јовановићи, Ђукићи, Живановић и Војиновићи; и Којићи и Јанковићи из Липеновића (у Босни) у почетку 18-ог века. Њихови преци су побегли због турског насиља (Арх. Михаило) и

Арсеновићи из непознатог места, у пп 19в. Одлазећи из Крупња, њиховом претку Арсену продао је Турчин земљу (Кузман и Дамјан).

П.С. Липеновић је имао 367 становника у 1834, 400 у 1884, 658 у 1948, 603 у 2002, и 497 становника у 2011 години, у томе 23 млађа од 5 година, уз просечну старост од 42,8 година.

7. Ликодра (Крупањ)

Положај. Јевтићска и Зарићска Мала су на високим подовима, на присојној страни долине Ликодре. Брђанска Мала је на једној пресадли између долина Царовице и Мађупца. Живановића мала је на присојној страни Мађупца. Калдрмићи и Радишићи су на осојној страни Ликорде.

Извори са којих се пије вода јесу: Водице у Брђанској Мали итд.

Тип. Мале су у селу:

Јевтићска: Маринковићи 3к и Дојићи 3к;

Зарићска: Деспићи 5к, Зарићи 8к, и Ненадовићи 3к;

Брђанска: Марковићи 4к, Митровићи 5к и Катићи 6к. И

Живановићска: Чајићи 4к, Ђокић 1к, Нешковићи 4к, Гајић 1к, Живановићи 4к, Павловићи 3к и Ђокићи 2к.

Изван ових мала су: Калдрмићи 6к и Радишићи 13к.

Јевтићска и Зарићска мала су раздвојене дубоком долином, Оровцем; Радишићи и Калдрмићи су одвојени од осталог села Ликодром. У Зарићској Мали, куће Деспића и Зарића су растављене једном долином; у Јевтићској Мали, у Радишићима, и у Калдрмићима куће су у шљивацима.

Привреда. Неколико сељака раде надницом у руднику, у долини Мађупца. – Сеоска шума је Планина (на осојној страни Мађупца) и Плавањ (на осојној страни Церовице). Прву су шуму сељаци купили од једног аге, приликом исељавања муслимана из ових крајева. – Око 40 сељака иду у Лозничко Поље од пре 30г и обрађују земљу на пола; преко лета иду шест пута. До седам сељака имају у својим њивама, у рани Ликодре, колибе, код којих се баве зими исхрањујући стоку.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Маринковићи (Арх. Михаило).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Дојићи и Калдрмићи. Дојићи су се преселили са осојне на присојну страну Ликодре (Ђурђиц). С њима су род Ђуричићи у Толисавцу и Васиљевићи у Белој Цркви;

Деспићи и Зарићи;

Чајићи; Ђокић; Нешковићи; Гајић; Живановићи и Павловићи (ст. през. Колџићи) (Аврамије) и

Радишићи (св. Никола). Од њих има одсељених у Грнчари.

Досељени су:

Марковићи и Митровићи од Грахова ( у Херцеговини) крајем 18-ог века. Њихови прадеди Стојан (од кога су Марковићи) и Митар (од кога су Митровићи) побегли од турског насиља. Од њих има одсељених у Лозници (Антонићи) и у Слепчевићу (Антонићи);

Ненадовићи од Љубовије почетком 19-ог века. (Св. Игњатије).

Катићи из Леовића почетком 19-ог века (Св. Ђорђе); и

Ђокићи из Белотића почетком 19-ог века. Њихов дед је доведен уз мајку.

П.С. Ликодра је имала 326 становника у 1834, 690 у 1884, 1.338 у 1948, 874 у 2002, и 698 становника у 2011 години, у томе 31 млађих од 5 година, уз просечну старост од 43,5 година.

8. Красава (Крупањ)

Положај. Куће сеоске су на страни долине Мађупца, окренуте Југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове и долине Буљевца, и на присојној страни последње долине.

Тип. Мале су у селу:

Рељићи: Јосиповићи 3к, Јаковљевић 1, Рељићи 6к, Ђукићи 4к, Мирчићи 3к, Перићи 3к и Милановићи 3к;

Ковачевићи: Ковачевићи 8к.

Мијајловићи: Мијајловићи 10к,

Томићи: Андрићи 3к, Филиповићи 3к, Алексић 1к, Пантићи 3к, Јовановићи 4к и Стевановић 1к.

Васиљевићи: Васиљевићи 5к;

Божићи: Божићи 4к;

Јеринићи: Јеринићи 3к,

Проковићи: Прокопићи 4к,

Богдановићи: Перишићи 1к и Богдановићи 3к,

Савићи: Стевановић 1к, Марковић 1к, Аврамовић 1к, Матић 1к, Деспотовићи 2к, Росићи 2к, Марићи 4к, Теодоровићи 3к, Павловићи 1к, Јовићи 2к и Андрић 1к; и

Доња Мала: Мијићи 2к, Поповићи 3к, Кулићи 2к и Миличићи 8к.

Привреда: Сеоска шума је у Ћелијама, Изворима, Рту итд. При одласку, муслимани су продавали шуме и купцима издавали тапије; како српске власти нису уважиле ове продаје, то је шума одузета и „усеошћена“. – око 30 сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Седам сељака имају на њивама, у равни Ликодре, колибе, код којих се баве зими исхрањујући стоку.

Порекло становништва:

Староседеоци су:

Јосиповићи, Јаковљевић, Мирчићи, Ковачевићи, Васиљевићи (стар.през.Нешковићи), Стевановић, Марковић, Аврамовић, Матић, Деспотовићи, Росићи, Марићи, Теодоровићи, Павловић, Јовићи, Андрић, Мијићи, Поповићи, Кулићи и Миличићи.

Рељићи (ст. през.Манојловићи), Перићи, Милановићи, Мијајловићи и Прокопићи.

Ђукићи (ст. през.Ђуричићи) и Божићи (ст.пр.Јевтићи);

Андрићи, Филиповић, Алексић и Јеринићи; и

Перишићи и Богдановићи.

Све побројане породице су род и држе да су заједничког порекла. (Св. Стеван). Од Рељића има одсељених у Лозници, Шапцу и у Остружници; а од Андрића има одсељених у Симином Брду (Николићи).

П.С. Красава је имала 418 становника у 1834, 764 у 1884, 1.284 у 1948, 649 у 2002, и 588 становника у 2011 години, у томе 25 млађих од 5 година, уз просечну старост од 43,2 година.

9. Брезовице (Крупањ)

Положај. Горња Мала је на високој површини (између Логора и Маленова Брда), на страни долине Буљевца окренута Југу, на присојној страни ликодре и на осојној страни Ловачког Потока. Средња Мала је на присојним странама долине Ловачког Потока, Дубоког Потока и Кривајице. Доња Мала је на површи између двеју долина.

Тип. Мале су у селу:

Горња Мала: Андрић 1к, Алимпићи 3к, Ђокићи 2к, Ђуричићи 4к, Бојићи 2к, Ковачевићи 2к, Петровићи 4к, Ћирићи 2к, Миливојевићи 4к, Марићи 5к, Марковићи 2к, Ђорђићи 4к, Митровићи 2к, Танасићи 3к, Матићи 2к, Глигорић 1к, Јанковић 1к, Чикарић 1к, Панићи 4к, Гаврићи 3к, Станојевићи 3к, Максимовић 1к, Тадићи 2к и Марковићи 2к.

Средња Мала: Ђурђевићи 8к, Ђукићи 4к, Перићи 2к, Пекмезовићи 4к, Лукићи 4к, Поповићи 4к, Петковићи 8к, Стојанићи 2к, Стошићи 11к и Мићановићи 3к. И

Доња Мала: Новаковићи 2к, Веселиновићи 2к, Костадиновићи 2к, Антонић 1к, Васићи 2к, Цвејић 1к, Јеремићи 3к, Станојевићи 2к и Тешић 1к.

Горња и Средња Мала су растављене долином, Ловачким Потоком. У овим малама су издвојене породичне групе, које се називају именима самих тих породица.

Привреда. Неколико сељака раде у рудницима, а неколицина превозе руду из рудника у топионицу и метал из топионице у Шабац. Неколико сељака пеку креч за своју потребу и за продају. – Сеоска шума и испаша су  у Мишковцу, који се као острво издиже са високе површи. – До 50 сељака иду у Лозничко Поље и обрађују земљу на пола. Четворица имају на својим имањима, у равни Ликодре, колибе, а тројица у равни Јадра; код њих се зими бави по један од укућана и исхрањује стоку. Преко зиме се у селу баве Ужичани с овцама.

Прекло становништва.

Староседеоци су:

Ћирићи, Миливојевићи, Марићи, Ђурђевићи, Лукићи и Петковићи (Св. Никола).

Досељеници непознатог порекла су:

Ђокићи, Марковићи, Ђорђићи, Митровићи и Матићи. (Апостол Тома);

Стојанићи, Стошићи и Мићановићи (Св. Никола) и

Танасићи и Станојевићи. Они су пореклом од једног нахочета (Св. Никола).

Досељени су:

Андрић, Алимпићи, Ђуричићи, Бојићи, Ковачевићи, Петровићи, Глигорић, Јанковић, Чикарић и Марковићи из Киселица, у дп 18в. (Св. Јован).

Панићи и Максимовић из Липеновића у дп 18в (Арх. Михаило).

Гаврићи од Љубовије у дп 18в. (Св. Никола).

Ђукићи и Перићи из Мојковића крајем 18в. (Св. Стеван).

Пекмезовићи из Драбића (у Азбуковици) крајем 18-ог века (Св. Игњатије);

Новаковићи, Веселиновићи, Костадиновићи, Антонић, Васићи, Цвејић, Јеремићи, Станојевићи и Тешић из Гуњака почетком 19в. (Св. Јован).

Поповиће из Гуњака у пп19в. Њихов прадед се доселио као поп (Св. Алимпије) и

Тадићи из Церове у пп 19в (Св. Ђорђе).

П.С. Брезовице су имале 579 становника у 1834, 991 у 1884, 1.631 у 1948, 964 у 2002, и 775 становника у 2011 години, у томе 17 млађих од 5 година (по 42 од 10 до 15 и 15 до 20; 60 од 20 до 25 година), уз просечну старост од 46 година.

10. Богоштица (Крупањ)

Положај. Павитњаци су на присојној страни Сређичке Реке, на изласку из клисуре. Богоштица је на присојним странама долина Сиговца и Криве Реке, испод високог одсека Кулина. Поточари су на присојној страни Богоштице, испод високог одсека Голишевца. И Мисир је на осојној страни Богоштице.

Извори са којих се пије вода јесу: Чешма и Сиговац у Богоштици, Стара Башча у Поточарима итд.

Тип. Засеоци су:

Павитњаци: Станимировићи 2к, и Матићи 2к;

Склоп: Трифуновићи 4к, Павловић 1к и Петровић 1к;

Богоштица: Мићићи, Радовановић 1к, Ненадовићи, Максимовићи, Благојевић 1к, Манојловић 1к, Петровић 1к и Николићи;

Поточари: Мићићи, Јаковљевић 1к, Гајићи 6к, Васићи, Мијатовић 1к, Радић 1к, Максимовић 1к, Васић 1к, Деспотовић 1к, Николић 1к и Јовановићи; и

Мисир: Стевановић 1к и Матићи 2к.

Павитњаци и Склоп су растављени делом високе површи, Равним Брдом; Склоп и Богоштица су растављени долином, Кривом Реком. У Склопу, у Богоштици и у Поточарима куће су у шљивацима. Задруга Николић има 20 укућана, задруга Максимовић 18 итд.

Кућа. Знатан број је дашчара у овом селу. У засеоку Богоштици црепара има две, а дашчара 18.

Привреда. Три сељака раде у рудницима и у топионици са надницом од 1,2дин. За умерен живот једној породицеи треба 7ха за њиве, шљивак и за ливаде. Шест сељака знају зидарски, а један дрводељски занат; ово им је занимање споредно, поред земљорадње. – Сеоска шума и испаша су у Орлићу, Кулини, Голишавцу, Диздаревом Чардаку и у Стрмцу, све по високим одсецима који се дижу иза села. Скоро сви сељаци имају у сеоском имању и својих њива, које су њихови стари окрчили. У овим њивама највише сеју зоб, а мање кукуруз и пшеницу. – Тројица сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Пет сељака изгоне стоку на своја имања, на планину, крајем априла и враћају је крајем јула. Остали изгоне стоку лети обданицом у сеоску испашу.

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Васићи, Мијатовић и Радић (Св. Ђорђе); и

Максимовић, Васић, Деспотовић, Николић и Јовановићи (Св. Никола).

Доселили су се:

Мићићи, Радовановић и Јаковљевић из Оровице почетком 18-ог века. Чукундед Јаковљевића одселио се из данашњег засеока Богоштице на своју станару, у данашњи заселак Поточаре. (Св. Јован).

Станимировићи и Матићи; Трифуновићи, Павловић и Петровићи; Ненадовићи, Максимовићи, Благојевић, Манојловић и Николићи из Оровице почетком 18-ог века.  Њихов предак је био пошао да „тражи боље место“. (Св. Јован). Од њих има одсељених у Помијачи и у Дубљу.

Гајићи из Гуњака почетком 19-ог века. Њихов дед је доведен уз мајку (Алимпије).

Степановић из Рујевца почетком 19-ог века (Св. Никола) и

Матићи из Толисавца у дп 19в.. (Алимпије).

П.С. Богоштица је имала 490 становника у 1948, 269 у 2002, и 244 у 2011 години, у томе 10 млађих од 5 година, уз просечну старост од 42,2 година.

11. Томањ (Крупањ)

Положај. Шумећ је на присојној страни Сувог Потока. Секулићи су на присојној страни долине Штековца. Матићи су на присојној страни долине Скакавца. Осојне стране свих ових долина су обрасле буковом шумом. Куће Малетића су изнад једне долине и окренуте су Истоку. Добошаревићи и Ерићи су на присојној страни долине Гуње.

Извори са којих се пије вода јесу: Томањ итд.

Тип. У селу је заселак

Шумећ: Петровићи 4к, и мале:

Секулићи: Секулићи 9к и Крстићи 2к;

Матићи: Матићи 3к;

Малетићи: Малетићи 9к;

Стакићи: Стакићи 3к и Гајићи 3к;

Добошаревићи: Добошаревићи 2к и Којићи 3к; и

Ерићи: Ерићи 3к.

Заселак Шумећ је највећма удаљен од осталих сеоских кућа. Секулићи су растављени од Матића долином (Скакавцем), а Стакићи од Ерића долином (Гуњом). У самим малама куће су у шљивацима. У једној задрузи су отац и три ожењена сина; у другој (у задрузи Стакића) су отац, синови и ожењени унуци.

Пре 50 до 60г у селу су биле ове мале и овај број кућа по породицама:

Шумећ: Петровић 1к;

Долови: Секулић 1к, и Крстић 1к, и

Томањ: Матић 1к, Малетићи 2к, Стакић 1к, Гајић 1к, Добошаревић 1к, Којић 1к и Ерић 1к.

Кућа. У Шумећу, у Секулићима и у Малетићима све су куће дашчаре.

Привреда. Око пет сељака раде у рудницима (у Липеновићи и у Костајнику) са надницом од 1дин. Да би једна породица умерено живела, потребно јој је 6ха земљишта (које се ђубри) за њиве, шљивак и за ливаде. Два сељака знају зидарски и дрводељски занат. – Сеоска шума и испаша су у Дрењаку, Вису, Пећини, Пољанама итд., по високим одсецима иза села и на карсној површи Јагодње. У сеоском имању многи имају својих њива, које су њихови стари закрчили. – Двојица сељака изгоне стоку и баве се с њом преко лета на планини. Остали изгоне стоку лети обданицом у сеоску испашу. Зими пак стоку исхрањују по ливадама и по њивама (у сеоском атару) и гноје земљу. Сељаци из Мачве (из Богатића, Глушаца, Табановића, Дубља итд) догоне  свиње и жире их у сеоској шуми. Они долазе почетком новембра, а одлазе крајем фебруара. На брава  плаћају 0,3-0,5 дин „жировнице“. Чобани затварају стоку ноћу у „свињеве“, а сами ноћују у колибама.

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Добошаревићи (ст.пр., Миладиновићи) (Св. Јован).

Доселили су се:

Секулићи из ваљевског краја у пп 18в. Њиховом претку дао је ага земљу (Св. Ђорђе).

Крстићи и Матићи из Љубовиђе у дп 18в. Њихов чукундед Мато је био сео у Бањевцу. Матова сина Крсту наместио је ага у Томњу (Арх. Михаило).

Петровићи, Малетићи и Стакићи (ст.пр.Ивановић) из Бирча у дп 18в. Њихови чукундеди су побегли од „турског зулума“. Најпре су били у Рујевцу, па касније дошли у Томањ. Потом су испред Турака побегли у Комирић Одатле један од браће пређе у Свилеуву, а остали се поврате у Томањ и седну у „Стару Башчу“. Иза тога један закрчи у Шумећу, а друга двојица сиђу на места данашњих Милетића и Стакића. (Св. Ђорђе).

Којићи и Ерићи из Мокре Горе почетком 19-ог века. Доселили су њихови преци Којо и Васиљ „Еро“. (Лазарева Субота) и

Гајићи из Рујевца, почетком 19в. (Св. Јован).

П.С. Томањ је имао 212 становника у 1884, 612 у 1948, 433 у 2002, и 357 становника у 2011 години, у томе 16 млађих од 5 година, уз просечну старост од 40,3 година.

12. Бањевац (Крупањ)

Положај. Цветиновићи су на једном поду, на страни долине Богоштице, окренути Југу. Дамњановићи су такође на поду, на страни Богоштице окренути ЈЗ. Сељани су на присојној страни Дубоког Потока, само су куће Ђукановића на осојној страни ове долине. Пољани су на присојним странама Јаворачког и Врандучког Потока и на странама Брезичког и Гајевљанског Потока, окренути Југу.

У селу се пије вода са извора.

Тип. Мале су:

Цветиновићи: Цветиновићи 12к,

Дамњановићи: Дамњановићи 5к,

Сељани: Филиповићи 3к, Марковићи, Јокић 1к, Степановићи, Лукићи, Васић 1к и Ђукановићи 3к, и

Пољани: Цветиновићи 3к, Симићи 2к, Димитрић  1к, Милутиновић 1к, Грујичић 1к, Лукић 1к, Тодоровић 1к и Милошевићи.

Цветиновићи и Сељани су растављени Савином Стражом, косом једне високе површи. У Пољанима, Цветиновићима и Грујичић су растављени долинама Брезичког, Дубоког и Јаворачког Потока. У свима малама куће су у шљивацима.

У задрузи Димитрића има 34 укућанина, у задрузи Грујичића 32 итд.

Привреда. Четири сељака се баве о рударству, превозећи руду из Липеновића, Церове, и Костајника, или дрва и угаљ из Борање. Да би једна породица умерено живела потребно јој је пет хектара њиве и по два хектара за ливаде и пашњаке. Највише прихода доносе сушене шљиве. Стрме стране долина су под грмовом, буковом и брезовом шумом. Отуда има у изобиљу дрва за сушење шљива. Двојица сељака знају дрводељски занат. – Сеоску шуму Бањевац је имао у Јагодњи, заједничку с Богоштицом. – Око 10 сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу и дају „вишак“, а четворица имају у пољу своје њиве.

Порекло становништва.

Досељени су:

Филиповићи, Јокић, Симићи, Димитрић и Милутиновић; Маковићи; Степановићи, Лукићи, Васић, Ђукановићи, Цветиновићи и Грујичићи; и Лукић, Тодоровић и Милошевићи из Бањевца (у Босни) почетком 18-ог века. Првих пет породица пореклом су од Симеуна, Марковићи су од Младена, а остале потичу од трећег брата Милутина. (Арх. Михаило). Од Марковића има одсељеним у Осечини (Станимировићи);

Дамњановићи из Љубовиђе у дп 18в. (Арх. Михаило) и

Цветиновићи из Постења крајем 18-ог века (Лазарева Субота).

П.С. Бањевац је имао 317 становника у 1834г, 704 у 1884г, 669 у 1948г, 500 у 2002, и 463 становника у 2011 години, у томе 21 млађих од 5 година, уз просечну старост од 41,2 година.

13. Толисавац (Крупањ)

Положај. Панићи су на обема странама долине Буљевца. Лазићи су на качарској површи, између поменуте долине и Лазића Потока. Роксићи су на обема странама Тодоровића Потока. Коларићи су на качерској површи, између Толисавачке Реке и Церова Потока.

У селу се пије вода са извора.

Тип. Мале су у селу:

Панићи: Поповићи 3к, Шендићи 3к, Јанковићи 8к, Царинчићи 7к и Ђуричићи 5к.

Лазићи: Лазићи 2к, Вујковићи 2к, Пантелић 1к, Јевтићи 3к и Масаловићи 9к.

Роксићи: Тодоровићи 7к, Марковићи 3к, Ристановић 1к, Максимовић 1к, Глигорићи 4к, Илићи 3к, и Николић 1к.

Коларићи: Кнежевижи 11к, Милетићи 5к, Лукићи 7к, Костадиновићи 4к, Антићи 2к и Томићи 2к.

Куће појединих породица су растављене шљиваацима.

У задрузи Масаловића има 30 укућана.

Привреда. Да би једна породица умерено живела, потребно јој је десет хектара под њивама, пашњаком и под ливадама. – До 30 сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу и дају „вишак“. У поље иду од пре 50г. Сопственику земље најпре су давали четвртину рода, затим трећину, па половину, и напослетку половину и „вишак“. Око 10 сељака имају имања и колибе у планини. Они изгоне стоку на планину и остају с њом преко лета.

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Ђуричићи (ст.пр. Васиљевићи). (Ђурђиц); и

Кнежевићи, Милетићи, Лукићи, Костадиновићи, Антићи и Томићи (Св. Ђорђе). Од њих има одсељених у Комирићу (Коларићи).

Досељени су:

Поповићи, Шендићи, Јанковићи и Царинчићи; Лазићи, Вујковићи, Пантелић, Јевтићи и Масаловићи; и Тодоровићи, Марковићи, Ристановић, Максимовић, Глигорићи и Илићи из Црне Горе почетком 18-ог века. (Алимпије). Од Масаловића има одсељених у Свилеуви (Тешићи) и у Вречу; и

Николић из Бобова, почетком 19-ог века (Ђурђиц).

П.С. Толисавац је имао 432 становника у 1834, 730 у 1884, 1.144 у 1948, 667 у 2002, и 535 становника у 2011 години, у томе 16 млађих од 5 година, уз просечну старост од 46,7 година.

14. Врбић (Крупањ)

Положај. Влајковићи су на осојној страни Врбићске Јаруге. Церовача и Ђукићи су на осојној, а Томићи и Грујичићи на присојној страни Врбићске Реке. Горњи Поповићи су на осојној страни долине Чкриљина. Петровићи су на осојној, а Младеновићи и Вучетићи на присојној страни Дубоке Јаруге. Симићи су на присојној страни Виноградског Потока.

У селу се пије вода са извора.

Тип. Мале су:

Влајковићи: Влајковићи 6к и Лазићи 6к;

Церовача: Ђукановић 1к, Мићић 1к, Аћимовић 1к, Пантелић 1к, Игњатовић 1к и Јањићи 5к;

Ђукићи: Аврамовићи и Антонић 1к,

Горњи Поповићи: Поповићи;

Томићи: Јовићи и Антонићи;

Грујичићи: Живановићи 3к, Васић 1к и Миловановић 1к;

Петровићи: Радосављевићи, Маричићи, Јаковљевићи и Аврамовић 1к;

Младеновићи: Младеновићи 5к;

Вучетићи: Вучетићи 6к,

Крсмановићи: Крсмановићи 3к;

Симићи: Симићи 3к,

Доњи Поповићи: Деспотовић 1к и Димић 1к; и

Перићи: Перићи 6к.

Ђукићи и Грујичићи су растављени дубоком долином, Врбићском реком, Грујичићи и Петровићи су растављени косом качерске површи Виноградинама. Куће у самим малама су у шљивацима.

Задруга Антонића има 25 укућана, задруга Влајковића 17 итд.

Шривреда. Четири сељака из Шљивовика (из пиротске Лужнице) израђују цреп на црепани Димићевој. Они долазе о Тројичину – дне, враћају се о Михољ-дану и зараде за то време по 150-180динара. Да би породица од осам душа умерено живела, потребно јој је 13 ха, 25 оваца, два вола, једна крава, 10 свиња и 1 коњ. Неколико сељака знају зидарски занат, који су изучили у Комирићана. – око 30 сељака обрађују у Лозничком Пољу земљу на пола, и дају „вишак“, а неколико њих су у пољу и њиве купили. До 30 сељака имају имања на планини и то Код Језера, У Паљевинама, Код Вујичић-Воде и На Милетини. Ова имања, на којима су колибе, млекари и кошаре, удаљена су од сеоских кућа за два и по сахата хода. Стока се изгони крајем априла, а враћа у јулу.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Влајковићи и Лазићи. Ова је породица пореклом од неког Влајка и од његових синова Томе и Михајла. (Лазарева Субота). Од њих су одсељени Лазићи у Тршићу.

Досељенеи су:

Ђукановић, Мићић, Аћимовић, Пантелић и Игњатовић; Аврамовићи и Антонић; Поповићи; Живановићи, Васић и Миловановић; Младеновићи; Вучетићи; Крсмановићи; Симићи; Дсепотовић и Димић; и Перићи из Бачке у првој половини 18-ог века. Влајко (поменути предак Влајковића и Лазића) имао је кућу у реци, а избу (подрум) на брду. У кући је имао 20 косаца. У очи Божића Турци понесу вино из његове избе. Влајко их пресретне из заседе, побије их и вино проспе, а своје ствари натовари на коње и пође. Уставио се у Бачкој, „када се више није видео Медведник“. Ту се и оженио. После неког времена поврати се у Врбић и поведе своје синове Тому и Михајла и своје пасторке Петра и Срдана. Петар је имао Миливоја (од кога су Ђукановић, Мићић, Аћимовић, Пантелић и Игњатовић), Ђука (од кога су Аврамовићи и Игњатовић), Митра (од кога су Поповићи, Деспотовић, Димић и Перићи) и Грујицу (од кога су Живановићи, Васић и Миловановић). А Срдан је имао Јована (од кога су Младеновићи и Вучетићи), Ђурицу (од кога су Крсмановићи) и Цветина (од кога су Симићи). (Св. Ђорђе). Од Игњатовића има одсељених у Добрићу.

Јањићи из Херцеговине у пп 18в. Њиховог претка, који је служио код Петра и Срдана, наместио је ага у Церовачу (Св. Јован).

Радосављевић, Маричићи, Јаковљевићи и Аврамовић из Гуњака у дп 18в. Њиховом чукундеду Петру дао је ага земљу. (Св. Никола); и

Јовичићи и Антонићи са Јагодње почетком 19-ог века. Њихов прадед Тома сишао је с планине (Св. Лука).

П.С. Врбић је имао 243 становника у 1834, 602 у 1884, 1.106 у 1948, 578 у 2002, и 458 становника у 2011 години, у томе 16 млађих од 5 година, уз просечну старост од 44,3 година.

15. Шљивова (Крупањ)

Срејица је на обема странама долине Врела. Старчевићи су на обема странама Рајаковићске Реке. Личани су на страни Шљивовачке Реке, окренути ЈИ. Грчани су на једном поду, на страни Шљивовачке Реке, окренути СИ. Чављани су такође на поду, на страни поменуте долине, окренути СЗ. Петковићани су на страни Шљивовачке Реке окренути ЈЗ. И Доњани су на страни ове долине окренути ЈИ.

Извори са којих се пије вода јесу: Сређичко Врело у Срејици, Врбице, Лице и Трешњак у Личанима, Храст у Грчанима, Отаве у Петковићима итд.

Тип. Засеоци су у селу:

Срејица: Милићевићи 4к, Радиновићи 4к, Цветиновићи и Јованчићи;

Старчевићани: Аћимовићи, Секулићи, Перићи и Грујановићи 5к;

Личани: Весић 1к, Андрић 1к, Илић 1к, Јовић 1к, Јевтићи 2к и Перићи 3к.

Грчани: Вилотић 1к, Миловановић 1к, Гајићи и Казановићи 3к;

Чављани: Максимовићи 6к,

Петковићани: Ђурићи 5к, Деспотовићи 4к, и Тимотићи 2к; и

Доњани: Петковићи, Миљанићи, Ранковићи, Гајићи, Васиљевићи, Петровић и Стевановићи.

Изузевши Срејицу, остали засеоци су уједно и родбинске целине.

Срејица и Личани су растављени једним седлом, развођем између потока Врела и Шљивовачке реке. Срејица и Старчевићи растављени су високим брдом Киком, који је под буковом и храстовом шумом и под зоби. У Срејици, између кућа Радиновића су у шљивацима. У Личанима, Грчанима, чављанима и у Петковићима куће су такође у Шљивацима.

Задруга Миловановића има 23 укућанина, задруга Деспотовића 14 итд.

Привреда. Да би породица од осам душа умерено живела потребно јој је 8ха земље, 20 оваца (за мрс и за одело), два вола, једна крава и 8 свиња. Стока је потребна и ради ђубрења. – Земља за обрађивање је између заселака у самом селу, највише по странама долинским. Сеоска шума и испаша су у Петрчком Гају, Петриној Стени, Пољу, Горицама и у Брдима. Грујановићи, Петковићи, Миљанићи, Васиљевићи и Стевановићи имају и својих њива у сеоском имању, које су њихови преци искрчили. – Радиновићи имају њива у Лозничком Пољу, а Јованчићи, Перићи и Казановићи обрађују земљу на пола и дају „вишак“. Обрану храну довуку кући, или је држе (у пољу) у чардацима и преко зиме превлаче. Неколико сељака имају имања и колибе у Сокоској Планини и то у Јашаревом Брегу, Делијином Брегу, Дречви, Крчевинама, Чучуковцу и у Брду. Колибе су удаљене од сеоских кућа за један сахат хода. На ова имања изгоне стоку крајем априла, и остају с њом до почетка септембра. Остали сељаци напасају стоку лети обданицом у сеоској испаши. Вилотић, Ђурићи и Деспотовићи имају на имањима у Петрцу колибе и кошаре, где исхрањују стоку преко зиме.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Аћимовићи, Секулићи и Перићи (ст. пр. Рајаковићи); Грујановићи; и Петковићи, Миљанићи, Ранковићи, Гајићи, Васиљевићи, Петровић и Стевановићи. Њихово заједничко презиме је Старчевићи. Пореклом су од старца Станка, који је имао 9 синова. Кућа му је била у Доњанима, у Старој Башчи. Одатле су отишли Рајаковићи на сеоско имање, „на пустињу“. (Ђурђиц). Од њих су одсељени Петровићи у Јабучју, у окр. ваљевском.

Досељени су:

Ђурићи, Деспотовићи и Тимотићи (ст. пре. Петковићи) из Остружња у дп 18в. Њихов  предак Петко побио се с Турцима и побегао. Земљу му је поклонио спахија шљивовички. (Арх. Михаило). Од ђурића је одсељен трговац Ђурић у Крупљу;

Милићевићи, Весић, Андрић, Илић, Јовић и Јевтићи (ст.пр. Братићи); Перићи; Вилотић, Миловановић, Бојићи и Радовановићи (ст. пр. Ђурђевићи); и Пурешевићи, Гајићи и Казановићи из Грчића у дп 18-ог века. Њихови преци (седморица браће) доселили су се због неродности. Донели су  седам „шишана“ и сели у данашњим Грчанима. Један од браће одселио на Лице, а Милићевићи отишли у Срејицу на своју дедовину (по матери). (Св. Никола). Од њих су одсељени Гојковићи у Букору.

Максимовићи (ст. пр. Стевановићи) из Чавчића у дп 18-ог века (Св. Никола). Од њих има одсељених у Такову, у окр. Ваљевском; и

Радиновићи, Цветиновићи и Јованчићи из Постења у пп 19в. (Лазарева Субота).

П.С. Шљивова је имала 182 становника у 1834, 697 у 1884, 1.280 у 1948, 849 у 2002, и 702 становника у 2011 години, у томе 29 млађих од 5 година, уз просечну старост од 43,9 година.

16. Ставе (Крупањ)

Положај. Буковичка Мала је на обема странама Букова Потока. Горњани и Доњани су на присојној страни Ставске Реке, а Савковићи су на једном поду, на осојној страни ове долине. Удбињани су на присојној страни долине Пацке.

Извори са којих се пије вода јесу: Алуге, Сига, Бунар код Ора, Бунар у Башчи, Вода у Јелаву у Удбињанима итд.

Тип. Мале су у селу:

Буковичка: Симићи 4к и Јевтић 1к;

Горњани: Ђукићи 2к, Станимировићи 2к, Пантелић 1к, Радовановићи 2к, Марковићи 2к, и Благојевићи 2к;

Доњани: Лукић 1к, Ивановић 1к, Василићи, Илић 1к и Ковачевићи;

Савковићи: Савковићи 8к; и

Удбињани: Јовићи, Николићи, Мијатовићи 1к, Николићи, Антонић 1к, Матишевић 1к, Ракићи, Станић 1к, Велимировићи и Манојловићи.

Савковићи су растављени од Доњана долином, Ставском РекомМ Удбињани су растављени од Савковића косом, делом качерске површи. У Савковићима куће су у шљивацима; у Удбињанима, Матишевић и Ракић су растављени њивама.

Привреда. Да би једна породица осредње живела потребно јој је 8ха (под њивама, шљиваком и под ливадама), 15 оваца, два вола и једна крава. Шљиве се суше од пре 50г; пре тога се од њих пекла ракија. Најпре су сушили шљиве муслимани у Соколу. Четири сељака знају и дрводељски занат… Поједину парчад у сеоском имању издају под закуп „на изор“, а Симићи, Ликић, Ивановић, Јевтић и Станимировићи имају у Сређу и својих њива које су њихови стари закрчили. – Десет сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу од пре 20г. У поље иду пет пута. Први пут да поору и посеју, други и трећи пут да окопавају, четврти пут (крајем августа) чупају грах и пети пут (крајем септембра) беру кукуруз. Тројица сељака имају имања, колибе и кошаре у Сокоској Планини и то Под Пресеком и Код Језера. Колибе су удаљене од сеоских кућа за два сахата хода. Стоку изгоне на планину крајем априла, а враћају крајм августа. Неколико сељака имају  и својих њива у планини, где сеју зоб и кукуруз. Остали изгоне лети стоку обданицом у сеоску испашу. Зими се стока исхрањује у кошарама, по ливадама у атару.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Јевтић (ст.пр. Богдановић);

Јовићи, Николићи и Мијатовићи (ст. пр. Недељковићи) (св. Ђорђе) и

Николићи, Антонић и Матишевић (ст. пр. Траљићи). (Ђурђиц).

Досељени су:

Ђукићи (ст. пр. Дајићи), Станимировићи (ст. пр. Митровићи и Савићи), Пантелић (ст. пр. Ристивојевић), Радовановићи и Марковићи (ст. пр. Мијатовићи и Малишевићи) и Благојевићи и Илић из Бањевца (у Босни) у пп 18в. Њихови преци (деветорица браће) побегли су од свога спахије. (Св. Јован). Од њих је одсељен Грујић у Црној Бари;

Симићи, Лукић и Ивановић (ст. пр. Богдановићи) из Кремана у пп 18в. Доселио је њихов предак Стојко. (Св. Ђорђе);

Василићи (ст. пр. Јокановићи) из Кремана у дп 18в. (Св. Ђорђе).

Савковићи из Торника у дп 18-ог века. Доселио је њихов предак Савко (Михољ-дан);

Ракићи и Станић (ст. пр. Перишићи) и Велимировићи из Царине (од Топаловића у дп 18в. Доселили су њихови прадеди Периша и Милован (Св. Јован).

Ковачевићи из Рујевца почетком 19-ог века. Њихов прадед се настанио као ковач. У селу је купио земље и захватио од сеоског имања (Св. Никола); и

Манојловићи (ст. пр. Срдановићи) из Црнче почетком 19-ог века (Св. Ђорђе).

П.С. Ставе су имале 163 становника у 1834, 430 у 1884, 706 у 1948, 450 у 2002, и 369 становника у 2011 години, у томе 19 млађих од 5 година, уз просечну старост од 46,3 година.

17. Бастав (Осечина)

Положај. Мирковићи су на присојној страни долине Басташице. Беловодићи су на Равном Брду, на коси качерске површи. Младеновићи су на осојној страни Басташице, Кекићи и Шуваје су на присојној страни Пецке. Доњаци су на страни Доњанске Јаруге, окренути Југу.

Извори су: Стубао, Скакавац и Млаква у Мирковићима, Буљевац, До и Скакавац у Беловодићима, Мићина Вода и Младеновићска Вода у Младеновићима итд.

Тип. Мале су:

Мирковићи: Митровићи 2к, Ранковић 1к, Марковић 1к и Младеновићи 5к;

Беловодићи: Јовићи, Симић 1к, Живановићи, Јанковићи, Петровићи, Вуковићи, Димитрић 1к и Јовићи 4к;

Младеновићи: Младеновићи 9к, Чворићи 2к и Недељковић 1к,

Кекићи: Кекићи, Тешмановићи, Миловановићи, Цветиновићи и Ивановић 1к;

Доњани: Марковићи 2к, Антонићи 2к, Живанићи 2к и Грујић 1к; и

Шуваје: Костићи 2к, Крстићи 2к, Тешићи 2к, Андрићи 2к, Гачићи 4к и Ђурђевић 1к.

Мирковићи су растављени од Беловодића долином, Маљанском Јаругом, а од Младеновића такође долином, Басташицом; Младеновићи су растављени од Кекића делом качерске површи, косом Солдатовића Гајеви.

Задруга Кекића има 32 укућанина; у њој су домаћин са стрицем и са шест братучеда.

Куће. Куће се покривају црепом од пре 40г. Цреп су најпре довлачили из Лознице имућнији људи.

Привреда. Неколико сељака из Ресника (из пиротске Лужнице) израђују цреп. Они долазе о Ђуршевдану а враћају се о Михољ-дану; за то време зараде до 200 динара. Пре 45 година подигнуте су прве пушнице у селу. Један сељак зна зидарски занат, а тројица ковачки. – Земља за обрађивање је у селу, између појединих мала или између кућа у малама… Беловодићи су имали шуму у Церовом Потоку, а Шуваје у Шувајском Гају. Ове су шуме биле између кућа у малама и постале заједничка својина; сада су издељене. – око 40 сељака обрађују у Лозничком Пољу земљу на пола и дају „вишак“. У поље иду од пре 25г.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Јовићи, Симић, Живановићи, Јанковићи (ст.пр. Максимовићи), Петровићи, Вуковићи, Димитрић и Недељковић. (Св. Никола);

Марковићи, Антонићи, Живанићи и Грујић (ст. пр. Ћелићи); и

Костићи, Крстићи, Тешићи и Андрићи (ст. пр. Јевтићи и Глаголићи). (В. Василије).

Досељени су:

Митровић и Ранковић (ст. пр. Мирковићи); Марковић (ст.пр Шубинац); Младеновићи; и Чворићи, Гачовићи и Ђурђевићи (ст. пр. Бељић) из Црне Горе почетком 18-ог века. (Арх. Михаило). Од марковића има одсељених у Скупљену, а од Младеновића у Белој Реци (Гојковићи), у Равнаји (Јелићи) и у Вукошићу (Матићи);

Кекићи и Тешмановићи (ст.пр. Солдатовићи) из Херцеговине у дп 18в. Њихове претке (два брата) населио је спахија. (Св. Ђорђе).

Миловановићи (ст.пр. Комадићи) из Оровице почетком 19-ог века. (Св. Никола).

Цветиновићи из Царине почетком 19-ог века. Њиховог претка населио спахија (Св. Ђорђе).

Јовићи из Петрца у дп 19в. (Ђурђиц).

Ивановић из Рујевца у дп 19в. (Лазарева Субота).

П.С. Бастав је имао 321 становника у 1834, 575 у 1884, 1.106 у 1948, 585 у 2002, и 474 становника у 2011 години, у томе 12 млађих од 5 година, уз просечну старост од 49,5 година.

18. Бела Црква (Крупањ)

Положај. Трифковићи су на обема странама Рудог Потока. Дољани су највећим делом на страни долине Дола, окренути Југу. Станојевићи су на страни долине Врањешњвца окренути Југу. Речани су на качерској површи (између Церова Потока и Белоцркванске Реке) и на присојној страни ове долине.

Извори са којих се пије вода јесу: Проклеча, Оскруша, Чатрња итд.

Тип. Мале су у селу:

Трифковићи: Радићи 3к, Живановићи 5к, Новаковићи 2к, Јокићи 3к, Лазаревић 1к, Јовановићи 2к, Ивановићи 3к, Петровић 1к, и Стајчићи 5к;

Дољани: Станићи 3к, Ракићи 2к, Милосављевићи 3к, Марковићи 3к, и Гојковићи 2к;

Станојевићи: Димитрићи 4к, Шујићи 4к, Лукићи 2к, Петровић 1к, Јеремић 1к и Јевтић 1к, и

Речани: Поповићи 6к, Винић 1к, Васиљевићи 4к, Ракићи 2к, Ковачевићи 2к, Савићи 2к, Стевановић 1к, Лазић 1к, Крстићи 2к, Протић 1к и Ракић 1к.

Станојевићи су растављени од Речана долином, Белоцркванском Реком. У Станојевићима, куће су у шљивацима.

На ставама Белоцркванске и Толисавачке Реке, на једној пространијој равни, у једном реду су школа и црква, а у другом дућан, ковачница, механа и судница.

Станојевићи су најпре били у мали Речанима. Преселили су се на данашње место да буде ближе Рађеву Пољу.

Кућа. Од пре четири године куће се граде већином од ћерпича. Сељаци су научили правити ћерпич од циглара – „Бугара“. Пре „Бугара“ на Завлаци су држали циглане „Рвати“.

Привреда. Више сељака знају градити зграде ос шепера и од ћерпича. – У селу око кућа су поглавито шљиваци. Њиве су у Рађеву Пољу. Сеоска шума је у Врлој Стени, на одсечној и високој страни Белоцркванске Реке. – око 15 сељака обрађује земљу на пола у Лозничком Пољу. У поље иду од пре 40 година.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Стајчићи (Св. Јован).

Досељени су:

Станићи и Ракићи (ст.пр. Даничићи) из Станине Ријеке почетком 18-ог века. Од њих има одсељених у Галовићу (Тијанићи).

Радићи, Живановићи, Новаковићи (ст.пр. Цветиновићи), Јокићи, Лазаревић, Јовановићи (ст.пр. Цветиновићи), Ивановићи и Петровић (заједничка презимена су Трифковићи и Кнежевићи) из Бакаља (у Босни у пп 18в. Њихов предак Трифко привенчао се (Св. Ђорђе). Од Ивановића има одсељених у Липолисту.

Димитрићи, Шујићи, Лукићи, Петровић, Јеремић, Јевтић и Крстићи (заједничко старо презиме Станојевићи) из Херцеговине у пп 18в. Доселио је њихов предак Станоје, чији је брат отишао у Драгијевицу. (Св. Никола);

Поповићи и Винић из Херцеговине у пп 18в. (Св. Никола);

Ракићи, Ковачевићи, Савићи, Стевановић и Лазић из Херцеговине у пп18в. Доселили сз ва брата Рако (од кога су Ракићи) и Ђуко (од кога су остали). (Св. Никола).

Милосављевићи из Рујевца у пп 19в. Доселио их њихов ђед. (Арх. Михаило);

Васиљевићи из Толисавца у пп 19в. Доселила су три њихова деда од Ђуричића (Ђурђиц);

Протић из Толисавца у пп 19в. Доселио се њихов дед (Алимпије). Од њега има одељених у Каменици (Протићи);

Марковићи и Гојковићи (ст. пр. Нешковићи) из Бастава у дп 19в. (Арх. Михаило); и

Ракић из Шљивове крајем 19-ог века. (Св. Пантелија). 

П.С. Бела Црква је имала 295 становника у 1834, 490 у 1884, 1.053 у 1948, 755 у 2002, и 659 становника у 2011 години, у томе 22 млађих од 5 година, уз просечну старост од 44,3 година.

19. Мојковић (Крупањ)

Положај. Скорићи, Гавриловићи и Укаљевићи су на присојној страни Мојковићске Реке. Васићи и Мајсторовићи су на присојној страни Мајсторовића Потока. Марковићи, Бајићи и Бојичићи су на рипањској површи (између Мојковићске Реке и Равнајице). Поточаревићи су на присојној страни Поточарске Јаруге. Доња Мала је на присојној страни Марића Потока.

У селу се пије вода са извора.

Тип. Мале су у селу:

Скорићи: Скорићи 6к, Ђаковићи 3к, Симанићи 2к, и Панићи 5к;

Гавриловићи: Арсеновић 1к, Трнинић 1к, Станојевић 1к, Јеремић 1к, Недићи 2к, Маринковићи 2к, Јаковић 1к и Василићи 1к;

Васићи: Васићи 6к,

Мајсторовићи: Матићи 5к, Стевићи 5к, Станисављевићи 2к и Мајсторовићи 2к;

Укаљевићи: Панићи 7к, Ђурићи 3к, Милинковићи 5к, Ђурђићи 3к и Тојићи 3к;

Марковићи: Марковићи 9к,

Бајићи: Бајаћи 6к;

Бојичићи: Матићи 4к, Филиповићи 3к, Остојићи 3к и Бојичићи 5к.

Поточаревићи: Живановићи 4к, и Јездимировићи 3к; и

Доња Мала: Алексићи 2к, Марићи 4к, Ђурић 1к, Крстић 1к, Пантић 1к, Перићи 2к и Томанић 1к.

Укаљевићи и Марковић су растављени долином, Мојковићском Реком.  У Скорићима, Скорићи и Панићи су растављени долином, Панићским Потоком. У Укаљевићима, куће Милинковића су у шљивацима.

У задрузи Ђурића има 30 укућана; у њој су три ожењена брата с децом.

Привреда. Неколико сељака пеку креч за своју потребу и за продају. Многи иду за време жетве у Поцерину и раде као жетеоци. – Њиве су највећим делом у Рађеву Пољу. Сеоске шуме и испаше нема- – око десет сељака иду у Лозничко Поље и обрађују земљу на пола. Петорица имају на својим имањима, у долини Мојковићске Реке, колибе. У њима лети ноћују радини за време пољских послова, а зими се бави по један укућанин и исхрањује стоку. Почетком зиме догоне Ужичани овце и купују сена у појединаца.

Порекло становништва.

Досељени су:

Скорићи и Симанићи; Бајићи; Матићи, Филиповићи, Остојићи и Бојичићи; и Марићи, Ђурић, Крстић, Перићи и Томанић из Скормана (у Приморју) почетком 18в. (Св. Стеван). Од њих има одсељених у Метковићу (поцерском) у Црној Бари и у Бадовинцима;

Панићи, Арсеновић, Трнинић, Станојевић, јеремић, Недићи и Василићи; Васићи; Марковићи; Живановићи и Јездимировићи; и Алексићи и Пантић из Бијелог Поља почетком 18в. (Св. СтеваН);

Маринковићи; Матићи, Стевићи, Станисавићи и Мајсторовићи; и Панићи, Ђурићи, Милинковићи, Ђурђићи и Тојићи из Укаља почетком 18в. (Мратин-дан). Од Мајсторовића има одсељених у Белој Реци и у Шеварицама;

Ђаковићи из Приморја у пп 19в. Њихов дед се привенчао. (Св. Стеван).

Јаковић из Дробњака (у Кржави) у пп 19в. (Лазарева Субота).

П.С. Мојковић је имао 419 становника у 1834, 692 у 1884, 1.364 у 1948, 790 у 2002, и 682 становника у 2011 години, у томе 27 млађих од 5 година, уз просечну старост од 45 година.

20. Завлака на Јадру (Крупањ)

Положај. Завлака на Јадру је постала услед саобраћајних потреба. Она лежи на месту где се укрштају два пута: један уздужни, паралелан с Јадром, који спаја горњи слив ове реке с Лозницом, и други попречни, који прелази преко Јадра и везује Рађевину са Шађцем.

Тип. Завлака на Јадру је чисто друмско насеље. Она има две улице, које се секу под правим углом: у једној су куће подигнуте око уздужног, а у другој око попречног пута.

Доселили су се:

• У другој половини 19в:

Солдатовић, кафеџија, из Бастава; и Мркоњић, кафеџија, из Равнаје; и

• Крајем 19 века:

Стефанути, зидар из Удине (у Италији) и Ковачевић, дућанџија, из Равнаје.

23. Завлака (Крупањ)

Положај. Горња Мала је на обема странама долине Цветуљице. Средња Мала је на обема странама долине Завлачице, на присојним странама долина Јовца, Мајдана, Шупљанца и др., док су осојне стране пошумљене. Доња Мала је на рипањској споврши између долина Завлачице и Јадра.

Тип. Мале су у селу:

Горња Мала: Ђермановићи 8к и Брајићи 6к.

Средња Мала: Јаковљевићи 3к, Марковићи 2к, Јовићи 2к, Богићевићи 2к, Рељићи 5к, Божићи 3к, Марјановићи 3к, Грујићи 5к, Андрићи 2к, Џагићи 7к, Ђукановићи 3к, Степановић 1к, Љубичићи 6к, Кесеровић 1к, Пуљезовићи 11к, Тошковић 1к и Марковићи 3к.

Доња Мала: Јездимировићи 5к, Илићи 4к, Јевтићи 2к, Станимировић 1к, Симић 1к, Љубинковић 1к, Гајићи 2к, Петровићи 2к, Крстићи 3к, Лукићи 2к, Антонић 1к, и Перић 1к.

У Средњој Мали, групе сродних кућа су растављене долинама: Пуљезовићи и Љубичићи су раздвојени Шупљанцем, Џагићи и Грујићи Мајданом итд. Куће појединих сродничких група су у шљивацима.

У задрузи Гајића има 30 укућана, у задрузи Ђермановића 20 итд.

Привреда. До пре 30г долазили су зидари од Сребренице, од Тузле и од Сарајева. Они су узимали момке и с њима зидали куће. Ти су момци изучили занат и Босанци више не прелазе. – Сеоска шума и испаша су у Влашићу. Ова је заједница постала тиме, што су од појединаца парчад одузета и „усеошћена“. – око 15 људи обрађује земљу на пола у Лозничком Пољу. Лети сељаци изгоне стоку обданицом у сеоску испашу. Тројица сељака имају на својим њивама, у равни Јадра, колибе, код којих се бави зими по један од укућана и исхрањује стоку.

Порекло становништва.

Породица Бакуре, чија је кућа била у данашњој Средњој Мали, замрла је.

Староседеоци су:

Андрићи, Џагићи и Ђукановићи. Њихови преци су седели (у 18-ом веку) у равни Јадра. Једном побију неке Турке и побегну у „Немачку“. Отуда се један од браће поврати (Арх. Михаило); и

Тошковић. У овој породици било је некад деведесеторо чељади. Све их је поморила куга и само је остао прадед Тошковића (Арх. Михаило).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Јаковљевићи;

Марковићи (ст. пр. Матићи). (Св. Никола). Од њих има одсељених у Козјаку.

Богићевићи (Св. Лука).

Грујићи (Алимпије) и

Симић, Љубинковић и Гајићи (ст. пр. Јовићи) (Арх. Михаило).

Досељени су:

Ђермановићи из Царине у дп 18в. Њихови преци су доселили због неродности (Св. Јован).

Брајићи, Крстићи, Лукићи, Антонић и Перић из Царине у дп 18в. (Св. Стеван). Од Брајића има одсељених у Слепчевићу и у Штитару.

Кесеровић из Драгодола у дп 18в. Њихов предак је дошао уз сестру.

Пуљезовићи из Царине у дп 18в.

Јездимировићи, Илићи, Јевтићи и Станимировић (ст. пр. Михатовићи) из Церове у дп 18в. Доселио је њихов чукундед. (Св. Ђорђе).

Рељићи из Својдруга почетком 19-ог века. Њиховом прадеду дао је Турчин земљу (Св. Јован).

Божићи и Марјановићи из Шљивове почетком 19-ог века. Турци су спалили кућу деда Божића, која је била од прућа. Ага му затим да те искрчи на месту данашњих Божића (Св. Јован).

Љубичићи из Липеновића почетком 19-ог века. (Св. Ђорђе).

Јовићи из Ликодре у пп 19в. Њихов прадед се настанио као слуга. (Св. Димитрије).

Марковићи из Гуњака у пп 19в. Они су били најпре у Доњој Мали. Турчин их пресели на садашње место, на земљу њиховог тетка Вилотија (Алимпије);

Степановић из Рујевца у пп 19в. Његов отац је доведен уз мајку.

Петровићи из Криваје у пп 19в. Њихов отац је доведен уз мајку. 

П.С. Завлака је имала 406 становника у 1834, 670 у 1884, 1.487 у 1948, 962 у 2002, и 840 становника у 2011 години, у томе 27 млађих од 5 година (48 од 10 до 15), уз просечну старост од 45,7 година.

21. Равнаја (Крупањ)

Положај. Горњи и Доњи Вис су на присојној страни Јадра и на рипањској површи између Јадра и долине Равнајице. Доња Мала је на присојној страни Равнајице. Мркоњићи су на присојној страни Сеоске Воде.

Извори са којих се пије вода јесу: Николића Вода у Горњем Вису, Матића Вода у Доњем Вису, Зариновац у Доњој Мали, Сеоска Вода и Јелића Бунар у Мркоњићима итд.

Тип. Мале су у селу:

Горњи Вис: Митровић 1к, Димић 1к, Николићи 2к, Милутиновић 1к, Ђурић 1к, Маринковићи 4к, Петковићи 2к и Мијајловићи 2к,

Доњи Вис: Антонићи 5к, Ковачевићи 3к, Матићи 2к, Андрић 1к, Крстићи 2к, Остојићи 2к, Бајић 1к, Перић 1к, и Ерчић 1к.

Доња Мала: Бојићи 2к, Јанковићи 3к, Павловић 1к и Живановићи 2к; и

Мркоњићи: Мркоњићи 3к и Јелићи 4к.

Доња Мала је растављена од Доњег Виса долином, Равнајицом, која је под њивама. У појединим малама куће су у шљивацима.

У задрузи Павловића има 35 укућана, у задрузи Митровића 30 итд.

Привреда. 1903г кувао је један трговац из Шапца на Јадру пекмез и куповао шљиве по селу. Више сељака знају зидарски, а 6 њих дрводељски занат. – Њиве су највећим дело у Рађеву Пољу. Сеоске шуме и испаше нема. – До 9 сељака обрађују земљу на пола у Лозничком и у Лешничком Пољу; у поље иду од пре 20г. Четворица имају на својим имањима (у Рађеву Пољу) колибе, код којих се бави зими (од Аранђелов-дана до Ђурђев-дана) по један од укућана и исхрањује стоку.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Антонићи (ст.пр. Поповићи). (Св. Никола). Од њих има одсељених у Црниљеву (Павловићи).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Матићи и Андрић. Њихов предак, који је први доселио, звао се Милета. (Михољ-дан).

Досељени су:

Маринковићи, Петковићи и Живановићи из Крушчице (у ужичком округу) у пп 18в. Њихов чукундед је доведен уз мајку. Прадеди су им Васиљ (од кога су Маринковићи и Живановићи) и Петко (од кога су Петковићи). (Св. Никола). Брат Васиљев и Петков Јован одселио је у Свилеуву.

Ковачевићи и Бојићи из Радаља у дп 18в. Доселио је њихов чукундед Бојо од Ковачевића. (Св. Ђорђе).

Митровић из Грахова (у Херцеговини) у дп 18в. Његовог чукундеда Видоја наместио је бег. (Св. Ђорђе). Од њега има одсељених у Паљусима.

Остојићи, Бајић, Перић, Јанковићи и Павловић из Јакља (у ужичком округу) у дп 18в. Њихови прадеди Новак и Спасоје били су имућни и Турци су их у Јакљу често „претресали“. Они због тога одселе. (Св. Јован). Од њих има одсељених у Муратовцу (Симеуновићи) и у Крнулама (Арнаутовићи).

Мркоњићи из Босне у дп 18в.

Димић, Николићи, Милутиновић и Ђурић (ст. пр. Ристанићи) из Горњег Кошља у почетку 19-ог века. Доселио се њихов прадед Ђорђија Главоња. (Св. Јован).

Јелићи из Бастава у почетку 19-ог века. Доселио је њихов прадед Трифун.

Мијајловићи из Комирића у дп 19в. Доселио је њихов отац Мијајло. (Св. Јован).

Крстићи (ст. пр. Марковићи) из Шљивове у дп 19в. (Ђурђиц); и

Ерчић из Беле Цркве у дп 19в. (Св. Никола). 

П.С. Равнаја је имала 250 становника у 1834, 365 у 1884, 700 у 1948, 323 у 2002 и 235 у 2011 години у томе 2 млађих од 5 година (13 од 5 до 10), уз просечну старост од 48,5 година.

22. Белотић (Осечина)

Положај. Марковићи су на присојној, а Јовићи на осојној страни долине Равнајице. Ђерићи, Главинац и Милићи су на присојној страни долине Раковице. Остале куће су на површи (између Раковице и долине Пецке) и на присојној страни овде долине.

Извори са којих се пије вода јесу: Бунар, Кленовац, Беговац итд.

Тип. Мале су у селу:

Марковићи: Којић 1к, Стајић 1к, Маленић 1к, Јелићи 2к, Павловићи 2к и Томашевићи 2к,

Јовићи: Васиљевићи 4к и Бојанић 1к;

Ђерићи: Шушићи 3к, Јанковићи 2к, Илићи 2к, Симићи 2к, и Васићи 4к;

Главинац: Марковићи 2к, Драјић 1к и Саватић 1к; и

Милићи: Благојевићи 2к, Симићи 2к, Љубинковићи 3к, Ђурђићи 3к, Василићи 3к, Ристићи 4к, Богдановићи 5к и Вујићи 2к.

Изван ових мала су: Ранковићи 2к, Секулићи 6к, Теодосићи 4к, Мијатовићи 4к, Даниловић 1к, Ристивојевићи 5к, Саватићи 2к, Митровићи 5к, Стојнићи 2к, Павловић 1к, Матићи 4к, Томићи 3к, Перићи 2к, Бабићи 2к, Симеуновићи 2к и Јосиповићеи 5и.

Марковићи су растављени од Ђерића делом површи, једном косом, која је развође између Равнајице и Раковице. У Ђерићима, Васићи и Симићи су растављени њивама и шљивацима.

Привреда. Шљиве се суше од пре 30 до 40 гдоина. Сељаци су их научили сушити од мусломана из Сокола. До пре 20г долазили су с пролећа зидари Осаћани, узимали момке у селу те ишли у Посавину и с њима радили до јесени. Момци зарађивали по 60 до 80 динара. Ти су исти момци изучили занат и Осаћани више не долазе. – Сеоске шуме и испаше нема. – 35 људи иду у Лозничко и Лешничко Поље и обрађују земљу на пола. Пре 40 година у поље је ишло само 5 сељака.

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Којић, Стајић, Маленић, Јелићи, Павловићи и Томашевићи; и Шушићи, Јанковићи, Илићи, Симићи и Васићи (Арх. Михаило).

Митровићи (ст.пр. Виљашевићи). Прича се да су од покрштеног циганина Кораје (Арх. Михаило).

Стојнићи и Павловић (Арх. Михаило). Од Стојнића има одсељених у Клупцима и у Вукићевици.

Марковићи, Драјић и Саватић (Михољ-дан).

Теодосићи (ст.пр. Вукосављевићи) и Матићи (ст. пр. Пашићи и Ристивојевићи). Чукундед Матића звао се Мато (Св. Јован) и

Томићи. Њихов чукундед се звао Тома Џувер. Од њих има одсељених у Сипуљи.

Досељени су:

Ранковићи (ст.пр. Даничићи и Рожљевићи) из босанског Подриња у почетку 18-ог века. Њихов прадед Обрен хајдуковао је у Босни (према селу Грачаници на србијској страни). Једном Турци поробе народ у Србији и одведу га у Босну. Обрен успе да робље ослободи и поврати у Србију. Турци тада запрете Обреновим јатацима. Обрен „увеже кладе павитином“ и превезе преко Дрине жену и децу. (Св. Стеван). Од њих има одсељених у Добрићу (Поповићи).

Благојевићи, Симићи, Љубинковићи, Ђурђићи, Василићи, Ристићи, Богдановићи и Вујићи (ст.пр. Милићи) из Пилице (у Босни) почетком 18-ог века. Њихов предак Милија упалио је џамију и побегао. Он је имао синове Саву, Илију и Теодора. (Арх Михаило). Милијин брат Илија одселио је у Бељин.

Ристивојевићи и Саватићи из Остружња у пп 18в. Доселио је њихов чукундед Крсман (Арх. Михаило).

Јосиповић из Бачевца у пп 18в. Доселио је њихов чукундед Хроми Лазо. (Св. Никола).

Васиљевићи и Бојанић (ст. пр. Јовићи) из Постења у дп 18в. Доселио је њихов чукундед Јово. Он је имао синове Васиља (од кога су Васиљевићи) и Петра (од кога је Бојанић). (Св. Јован).

Мијатовићи и Даниловић (ст. пр. Марковићи) из Стоца (у Херцеговини) у дп 18в. Њихов прадед Марко Милићевић узео је жену и дете и натоварио коња. Стоварио је „кад је коњу колан пукао“. Од његовог сина Станка је Даниловић, а од Мијата су Мијатовићи. (Св. Јован);

Секулићи (ст. пр. Вићановићи) из Пилице (у ужичкој Црној Гори) почетком 19-ог века;

Перићи из Лончара;

Бабићи из Коњуше у пп 19в. Њихов отац је доведен уз мајку (Св. Ђорђе); и

Симеуновићи из Толисавца у пп 19в. Њихов отац доведен је уз мајку (Св. Никола).

П.С. Белотић је имао 379 становника у 1834, 715 у 1884, 1.175 у 1948, 654 у 2002, и 538 становника у 2011 години, у томе 11 млађих од 5 година (24 од 5 до 10) уз просечну старост од 48,5 година.

24. Цветуља (Крупањ)

Положај. Горња Мала је на страни Бајевићске Реке окренута Југу, а страна окренута Северу је под шумом. Ерићска и Алексићска Мала су на страни долине Завлачице, окренуте Југу. Доња Мала је на присојној страни једног потока, који је притока Завлачице.

Извори су: Матића Вода, У Кукваку, Ерићска Вода итд.

Тип. Мале су у селу:

Горња Мала: Матићи 2к, Глигорићи 2к, Тодоровићи 4к, Мијајловићи 4к, Пантелићи 3к, Петровићи 3к, Лукићи 2к, и Митровић 1к.

Ерићска Мала: Ерић 1к, и Симић 1к.

Алексићска Мала: Алексићи 6к и Јокићи 5к.

Доља Мала: Тавићи 4к и Теофиловићи 4к.

У Горњој Мали, куће су у шљивацима.

Привреда. На црепани једног имућног сељака ради црепар из Еминове Кутине (из Заплање). Пре 50 година долазили су зидари из Магудовића (код Сребренице) и из других села, изимали момке и са њима радили по Посавини. Сада су ти момци преузели посао и Бошњаци више не прелазе. – Сеоска шума и испаша су у Влашићу. – Око десет сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Лети сељаци изгоне стоку обданицом у сеоску испашу. Зими се у селу баве с овцама Ужичани од Златибора.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Лукићи (Св. Стеван)

Досељени су: Глигорићи, Тодоровићи, Мијајловићи, Пантелићи и Петровићи (ст.пр. Бајевићи) од Прилипа у дп 18в. Њихов чукундед Бајо доселио је најпре у Лукавце, у окр вљњевски, и одатле сишао и сео у равни Јадра. Од Турака је побегао у Цветуљу. (Св. Лука).

Алексићи из Босне у дп 18в. Доселио је њихов предак Крагоје. (Св. Ђорђе).

Јокићи, Тавићи (ст.пр. Радовановићи) и Теофиловићи из Никшића у почетку 19-ог века. Њихови преци (петорица браће) сели су најпре у Стражевицу у Црниљево. Ту су убили човека и пребегли у Цветуљу (Св. Лука). Од њих има одсељених у Букору (Товаровићи), у Црниљеву (Цвејићи) и у Баталагама (Стојић);

Митровић из Шљивове почетком 19-ог века. Његов прадед се настанио као слуга. (Св. Стеван);

Симић из Белотића почетком 19-ог века. Његов дед је доведен уз мајку (Арх. Михаило); и

Ерић из Никшића у пп 19в. Његов предак је доселио најпре у Црниљево. Ту је убио човека и побегао у Цветуљу. (Св. Јован). Од њега су заостали у Црниљеву Сукоњићи.

П.С. Цветуља је имала 152 становника у 1834, 335 у 1884, 687 у 1948, 273 у 2002, и 214 у 2011 години, у томе 3 млађих од 5 година (9 од 5 до 10; 14 од 10 до 15; 20 од 15 до 20), уз просечну старост од 45,7 година.

25. Комирић (Осечина)

Положај. Горња мала је на странама долина Периног Потока, Малог Потока и Камењаче. Средња Мала је на присојној страни Камењаче, на осојној страни Ђурићског Потока и на присојној страни Џеловца; Муцићи и Гладовићи у овој мали су на ртовима. Доња Мала је на обема странама Гладовићског Потока и на присојној страни долине Коњушнице.

Тип. Мале у селу су:

Горња Мала: Панићи 6к, Лазаревић 1к, Пантићи 3к, Веселиновићи 2к, Брадоњићи 10к и Мишићи 9к;

Средња Мала: Муцићи 3к, Вуковићи 11к, Томићи 9к, Пантелићи 5к, Ракићи 3к, Ђурићи 12к, Вујићи 2к, Дамњановићи 3к, Риљићи 2к, Павловићи 4к и Гладовићи 3к; и

Доња Мала: Гладовићи 6к, Тодоровић 1к, Остојићи 3к, Миљанићи 7к, Радуловићи 4к, Коларићи 7к, Танковићи 3к, Новаковићи 7к, Медоњићи 3к, Матићи 4к и Поповићи 2к.

Средња Мала је одвојена од Горње долином, Камењачом. У Горњој Мали, групе породичних кућа су раздвојене долинама: Панићи су растављени од Пантића Периним Потоком итд.

Највећа је задруга Вуковића, у којој има 41 укућанин.

Привреда. Врло многи сељаци знају зидарски занат, који су изучили у Осаћана. – Сеоска шума и испаша су у Влашићу. – Око 20 сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. До 30 сељака имају на својим њивама, у Рађеву Пољу, колибе, код којих се бави зими по један од укућана и исхрањује стоку. Почетком зиме долазе Ужичани од Златибора и догоне овце.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Пантићи (Аврамије);

Риљићи, Павловићи и Тодоровић; и Миљанићи (ст. пр. Јанковићи) и Радуловићи. (Св. Јован). Од Радуловића има одсељених у Бргулама; и

Остојићи (Св. Јован).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Томићи и Вујићи (Св. Никола).

Досељени су:

Панићи и Лазаревић из Царине у пп 18в. Доселио је њихов предак Пано (Алимпије). Од њих има одсељених у Оџином Селу.

Брадоњићи од Пљеваља у пп 18в. Доселио је њихов предак Брадоња у довео синовца Симу, коме је при деоби дао трећи део имања. Њихови прадеди Никола и Паво бежали су испред Турака у Бадању и у Бошњак (Св. Ђорђе).

Мишићи из Гуњака у пп 18в. Доселио је њихов предак Мишо и сео најпре на Мишино Брдо. Његов син Васо заузео је имање Брадоњића, када су ови били избегли (Апост. Тома).

Вуковићи из Лопатња у пп 18в. Њихов предак је убио човека и да се зими не би распознао траг сишао је низ реку Јадар и уз поток Камењачу дошао на место садашњих Вуковића (Св. Никола). Од њих има одсељених у Богосавцу (Пајићи).

Ђурићи из Босне у пп 18в. Доселио је њихов преда Ђуро. (Св. Јован). Од њих има одсељених у Малој Врањској.

Муцићи од Пљеваља у дп 18в. Доселио је њихов чукундед Гаврило (Св. Никола).

Пантелићи из Коњуше у дп 18в. Њихов предак Пантелија ступио је у службу код неког Стевана Кенгића. Ага му је потом дао четири плуга земље. (Св. Ђорђе). Од њих има одсељених у Причиновићу (Ђукановићи).

Гладовићи из Херцеговине у дп 18в. Њихов предак је најпре застао у Годечеву (у ужичком округу) и одатле поселио „због гладне године“. (Св. Никола). Од њих има одсељених у Дубљу.

Коларићи из Толисавца у дп 18в. Доселио је њихов чукундед Гаврило. (Св. Никола). Од њих има одсељених у Клењу и у Остружници.

Танковићи из Танковића (више Сарајева) у дп 18в. (Св. Јован).

Новаковићи из Јакља у дп 18в. (Св. Јован).

Медоњићи из Меднице (више Сарајева) у дп 18в. (Арх. Михаило).

Поповићи из Равнаје у дп 18в (Св. Никола).

Ракићи из Равнаје почетком 19-ог века. Њихов прадед Илија се привенчао (Св. Никола).

Дамњановићи из Толисавца почетком 19-ог века. Њихов прадед је ушао у кућу пасторци Илије Бујиног (Ђурђиц).

Матићи из Бастава почетком 19-ог века (Ђурђиц); и

Веселиновићи из Црнче у пп 19в. Њихов отац Сима доведен је уз мајку (Св. Стеван).

П.С. Комирић је имао 421 становника у 1834, 1.077 у 1884, 2.111 у 1948, 954 у 2002, и 734 становника у 2011 години, у томе 20 млађих од 5 година (31 од 5 до 10), уз просечну старост од 48,8 година.

26. Коњуша (Осечина)

Положај. Горња Мала је на присојној страни долине Коњушнице и на ртовима качерске површи, који су између долина Мркодола, Дугог Потока, Плаве Боје и Танког Потока. Осојна страна Коњушнице је пошумљена. Доња Мала је на обема странама долине Шабачког Дола.

Извори су: Змајевац итд.

Тип. Мале су:

Горња Мала: Милутиновићи 5к, Деспотовићи 3к, Дамњановићи 2к, Милићевићи 2, Марковићи 2, Петровићи 4к, Иванковић 1к и Јовановић 1к и

Доња Мала: Петровићи 3к, Андрићи 2к, Андрићи 11к и Јеремићи 5к.

Доња Мала је растављена од Горње долином, Мркодолом. У самим малама, групе сродничких кућа су растављене такође долинама: у Горњој Мали, Петровићи су одвојени од Марковића долином, Дугим Потоком.

Привреда. Шљиве се суше од пре 40 година. Први су Бербо и Усо Уремовић из Сокола били закупили шљивак у Андрића и сушили. – Сеоска шума и испаша су у Влашићу. – Крајем октобра догоне Златиборци по четири до пет група оваца; у појединаца купују сена и полажу. Крајем марта у Лозници продају овце и јагњад „ливадарима“ из Шапца и враћају се уз Дрину.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Милутиновићи, Деспотовићи, Дамњановићи и Андрићи. Андрићи пале свећу своме претку Владимиру кога је пробуразио јелен (Св. Ђорђе). Од њих има одсељених у Стубилинама (Деспотовићи); и

Петровићи (ст. пр. Станковићи). (Св. Пантелија). Од њих има одсељених у Црниљеву (Дујићи).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Милићевићи (Св. Никола). Од њих има одсељених у Црниљеву (Станићи).

Досељени су:

Марковићи, Андрићи и Јеремићи из босанске Крајине у дп 18в. (Св. Ђорђе).

Петровићи и Иванковић из Маковишта (у ужичк окр) у дп 18в. (Св. Ђорђе) и

Јовановић из Грахова (у Херцеговини) у пп 19в. Његов отац је побегао испред Турака.  

П.С. Коњуша је имала 121 становника у 1834, 201 у 1884, 570 у 1948, 143 у 2002, и 89 становника у 2011 години, у томе није било млађих од 5 година (4 од 5 до 10г), уз просечну старост од 57,4 година.

Б Јадар

• Трбушница (Лозница)

Положај. Подгучево је на присојним странама Сиговачке и Суве Реке и на високој површи између последње долине и долине Врела. Маљаши су на присојној страни Врела. Врановићи су на присојној страни долине Поронца. Крсмановићи су на површи између Трбушничке Реке и Главичког Потока. Будимлије су на присојној страни Будимлија. Главица је на осојној страни Главичког Потока.

Тип. Засеоци су:

Подгучево: Павићевићи 3, Мијајловићи 3к, Илић 1к, Гајићи 2к, Шиљковићи 6к, Којићи 9к, Савићи 2к, Милошевићи 2к, Ђокићи 3к, Обрадовићи 3к, Гајићи 3к и Милићевићи 2кМ;

Маљаши: Митровићи 4к, Петровићи 3к, Гаврићи 5к, Јошићи 4к, Марковић 1к и Грујичић 1к;

Врановићи: Вукосављевићи 5к, Цвијетиновићи 3к, Петровићи 4к, Миловановићи 2к, Пејић 1к, Зарић 1к, Илић 1к, Крстић 1к, Спасојевић 1к и Марковићи 4к;

Крсмановићи: Јовановићи 2к, Тодић 1к, Станишићи 2к, Антонићи 2к, Којичићи 2к и Бошковић 1к.

Будимлије: Нинић 1к, Симићи 2к, Божић 1к, Лазићи 2к, Марковићи 2к, Павловићи 2к, Ђурић 1к, и Ристановић 1к. И

Главица: Милутиновић 1к, Трифковић 1к, Вуковићи 2к, Секулићи 3к, Трифковић 1к и Курдумић 1к. – Изван ових заселака су у равни Дрине Петровићи.

Мељаши су одвојени од Крсмановића долином, Трбушничком Реком.

Привреда. Неколико сељака пеку креч за своју потребу и за продају. Двадесет до тридесет сељака пале угаљ и продају. Неколицина знају зидарски занат који су изучили од Осаћана. – Сеоска шума и испаша су у Стражи и у Џиновитој Страни. У Гучеву је сеоска шума била у Бандери и у Миљковачи. – Неколико сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Та је земља својина лозничких трговца. Неколико њих имају њиве и колибе у пољу. У колибама ноћују лети радини (за време пољских послова), а зими по један од укућана који исхрањује стоку.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Којићи, Гајићи и Јошићи; Јовановићи, Тодић и Антонићи; Павловићи; и Вуковићи (Св. Ђорђе). Дед Антонића је био избегао у Срем; отуда им се поврати баба Петра са својим сином Ристом. Дед Јошића (Јошо) бежао је испред Турака у Кривајицу. Дед Вуковића (Вук) је хајдуковао.

Цвијетиновићи (Св. Стеван).

Досељени су:

• У дп 18в: Миловановићи од Тузле (Св. Никола);
• У почетку 19 века: Милошевићи, Обрадовићи и Којичићи из Корита; Милићевићи од Приједора; и Божић и Лазићи (ст.пр. Камзићи) из Корита (Св. Никола).
• У пп 19в: Гаврићи из Брасине (Алимпије); Марковићи из Коњуше (Св. Никола); Ђурић из Босне (Св. Никола); Курдумић из Удрча (у Босни) (Св. Никола); Нинић из Босне (Св. Јован); Петровићи (у Врановићима) из Ковиљаче (Аврамије); Павићевићи, Мијајловићи, Илић и Гајићи (ст.пр Палибрковићи) из Старог Влаха. Њихови су дедови довели стоку на исхрану и остали (Св. Јован); Шиљковићи из Дубнице (код Сјенице) (Арх. Михаило); Петровићи из Брасине. (Аврамије); и Симићи од Сребренице (Михољдан).
• У другој половини 19 века: Илић из Босне (Св. Јован); Станишићи из Босанске Крајине. (Апостол Марко); Бошковић из Кошља (Св. Јован); Ђокићи из Гуњака; Митровићи из Грчића (Зачеће Св. Јована); Зарић из Вољевца (Св. Димитрије); Крстић из Грчића. Једну је годину провео у Клупцима и потом изашао у Трбушницу (Михољдан); Спасојевић из Оклеца; Секулићи из Планине. (Св. Јован); Пејић из Црнче (Св. Никола); Марковићи из Врбића (Св. Ђорђе); Трифковић из Вољеваца (Св. Ђорђе); Савићи из Цулина (Св. Никола); Вукосављевићи из Кошља (Св. Јован); Милутиновић из Кошља (Мучен. Трифун); и Ристановић из Цулина (Св. Јован).
• Крајем 19-века: Петровићи (у равни Дрине) из Црнче (Св. Никола); и Трифковић од Љубовије (Св. Ђорђе).
• У почетку 20 века: Грујичић из Планине.

П.С. Трбушница је имала 269 становника у 1834, 849 у 1884, 1.326 у 1948, 1.061 у 2002, и 836 становника у 2011 години, у томе 41 млађих од 5 година, уз просечну старост од 40,7 година.

2. Крајишници (Лозница)

Куће су на пиносавској површи између Трбушничке Реке и долине Грабовице и на обема странама последње долине.

Тип. Породице су: Јалачићи 4к, Арсеновићи 2к, Глишићи 4к, Јовањићи 4к, Стојаковићи 3к, Опачићи 3к, Сладаковићи 1к, Лакановић 1к, Мирковићи 2к, Радићи 4к, Врањковићи 5к, Кнежевићи 2к, Мудриновићи 1к, Паравиња 1к, Симићи 3к, Солаша 1к, и Борјановић 1к.

Јовањићи и Стојаковићи су растављени њивама и шљивацима, а куће самих Јовањића су у шљивацима.

Кућа. Први досељеници правили су колибе и покривали кровином. Доцније се за кров употребљавала трска и даска, а сада цреп.

Привреда. Изнад засеока у Џиновитој Страни је камени мајдан. Из једног кречњака тешу се поглавито надгробни белези. – Општинска шума и испаша су у Грабовици и Кличевцу. – Неколико сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Богатији имају у пољу њиве и колибе.

Порекло становништва.

Досељени су:

• у првој половини 19-ог века:

Јелачићи из Рујнице (Св. Никола); Глишићи (ст. пр. Огљановићи) из Рујнице (Св. Стеван); Јовањићи (ст. пр. Лачићи) из Рујнице (Арх. Михаило); Стојаковићи из Рујнице (Св. Никола); Опачићи из Врела (Св. Лука); Бабић (ст. пр. Сладаковић) из Рујнице (Св. Јован); Лакановић из Рујнице (Св. Јован); Радићи из Гате (Св. Ђорђе); Врањковићи из Рујнице (Св. Никола); и Симићи (ст. пр. Прице) из Врела. (Арх. Михаило). Преци свих побројених породица доселили су се у време, када је Јадар придружен Србији. Они су из босанске Крајине били дошли Корану и прешли у „Њемачку“. Потом су их сељаци кулуком, по наредби аустријских власти, возили низа Саву. Код Митровице су се превезли у Србију. На месту данашњих Крајишника затекли су турске воћњаке и њиве; и

• У другој половини 19-ог века:

Арсеновићи из Будишића (Св. Стеван); Мирковићи од Бања-Луке (Св. Ђорђе); Кнежевићи из Врела (Св. Ђорђе); Мудриновић из Врела (Св. Ђорђе), Паравиња из Врела (Св. Јован); Солеша од Бихаћа (Св. Лука); и Борјановић од Бихаћа. Од њега има одсељених у Месарима.

П.С. Крајишници су имали 535 становника у 1948, 1.048 у 2002, и 982 у 2011 години, у томе 37 млађих од 5 година (57 од 5 до 10) уз просечну старост од 40,6 година.

3. Башчелуци (Лозница)

Куће су на пиносавској површи између долина Штире и једног потока (који утиче у Грабовицу) и на присојној страни прве долине.

Тип. Породице су: Степановић 1к, Трифуновићи 2к, Марковићи 5к, Пуртићи 3к, Новаковићи 2к, Трулићи 2к, Станојевићи 2к, Игњатовићи 2к, Арсеновић 1к, Крстићи 4к, Радаљци 6к, Васиљевићи 2к, Тешић 1к, Тодоровићи 2к, и Јовановић 1к.

Марковићи и Пуртићи су растављени њивама и шљивацима.

Кад су се доселили преци Радаљаца, крчили су шуму.

Привреда. Шума и испаша су заједничке са Крајишницима. Изнад засеока се диже рипањска  површ која је под шумом. Ова шума (Голина Вода) била је најпре заједничка, а сада је издељена међу појединце. – Скоро сви сељаци обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Богатији имају у пољу њиве и колибе, у којима ноћују радини за време пољских послова. Зими се у колибама бави по један укућанин и исхрањује стоку.

Порекло становништва.

Староседелац је:

Тешић (Св. Никола).

Досељени су:

• у почетку 19-ог века:

Јовановић из Херцеговине.

• У првој половини 19 века:

Марковићи из Кресаве. Њихов дед је „тражио бољу земљу“ (Св. Стеван); Трулићи из Радаља (Св. Ђорђе); Станојевићи из Врбића (Аврамије); Крстићи из Радаља (Св. Јован); Радаљци (ст.пр. Мићановићи) из Радаља (по изгнању Турака из Јадра). Михољ дан; Васиљевићи и Тодоровићи из Рујнице (Вел. Василије); и Новаковић из Красаве (Св. Стеван); и

• у другој половини 19 века:

Степановић из Рађевине (Арх. Михаило); Игњатовићи (Каменарци) из Камена (у босанском Подрињу) (Св. Јован); Трифуновићи из Лознице. Њихов отац се настанио као ковач. (Св. Лука); Пуртићи из Црнче. Доселили су се с тога, што је „овде боља земља“; и Арсеновић из Крајишника (Св. Лука).

П.С. Башчелуци су имали 427 становника у 1948, 980 у 2002, и 872 становника у 2011 години, у томе 44 млађа од 5 година, уз просечну старост од 40,4 година.

4. Зајача (Лозница)

Положај. Горња Мала је на осојној страни долине Штире. Штира је на рту Дрењику, између долина Васиног Потока и Штире. Речани су на обема странама Штире. Гучево је на присојној страни Гучевског Потока.

Тип. Мале су у селу:

Горња Мала: Антонићи 2к, Матићи 3к, Никић 1к, Секулићи 2к, Илићи 7к, Лекићи 2к и Ђокић 1к;

Штира: Илићи 5к и Јовановић 1к;

Речани: Богдановићи 5к, Никићи 2к, Марковићи 4к и Стевановићи 6к; и

Гучево: Васиљевићи 2к, Ђукановићи 4к, Аврамовићи 6к, Томићи 2к, Ђокић 1к, Јовићи 3к и Костић 1к.

Горња Мала растављена је од мале Штире дубоком долином, Штиром. У мали Гучеву Ђокић и Јовићи су растављени њивом и ливадом.

Привреда. До 30 сељака радне надницом у зајачким рудницима. – Сеоска шума је била у Бобијама, Плећу, Танкој Коси итд; ту је шуму одузела држава. – Око пет људи обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу, а 7 их је у новије време и њиве купило. Мачвани из Засавице, Клења, Глушаца, Богатића итд догоне почетком зиме свиње, и жире их у државној шуми и у приватним имањима.

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Ђукановићи и Аврамовићи (Св. Ђорђе).

Досељени су:

Антонићи, Никићи, Илићи, Јовановић и Богдановићи из Пиве почетком 18 века. Преци Никића бежали су у „Немачку“ 1813г (Ђурђиц).

Матићи, Васиљевићи, Томићи и Јовићи из Пиве у пп 18в. (Св. Јован). Доселили су се њихови преци Матија, Васиљ, Драгић и Јевго. „Уз бјежан“ су сви били прешли у Церовац, где се Јевто и оженио. Затим су се повратили у Зајачу. Одатле Драгић оде у Тршић (Драгићевићи), а Јевто у Церовац (у Посавотамнаву).

Марковићи из Костајника почетком 19-ог века. Њихов дед је усињен. (Св. Ђорђе).

Стевановићи из Херцеговине у почетку 19в. (Св. Ђорђе). Њихов дед Стеван доселио је најпре у Царину и одатле у Зајачу. Од њим има одсељених у Вукошићу;

Секулићи из Слатине у пп 19в. Њихов отац је доведен уз мајку. (Ђурђиц).

Ђокић из Дрлача крајем 19в. (Арх. Михаило).

Ђокић од Ниша крајем 19в. Он се настанио као ћумурџија. (Св. Никола).

Костић из Ковиљаче почетком 20в. Он је купио земљу, и

Лекићи из Дрлача почетком 20в. (Ђурђиц).

П.С. Зајача је имала 217 становника у 1834г, 638 у 1884, 745 у 1948, 693 у 2002 и 582 становника у 2011 години, у томе 27 млађих од 5 година, уз просечну старост од 41,6 година.

5. Пасковац (Лозница)

Положај. Пољани су на присојној страни долине Шерметовице. Пејићи су на осојној страни долине Штире. Стевановићи су на једној тераси, на осојној страни Штире. Перушевићи и Радуловићи су на високој површи између долина Кривог Потока и Млакве. Станковићи су на осојној, а Ђунићи на присојној страни Млакве. Јевтићи су на осојној страни једне долине. Будимлије су на присојној страни Дубоког Потока и на осојној страни Будимлија.

Тип. Мале су:

Пољани: Милановићи 3к, Секулићи 5к, Јовановић 1к, Ђорђевић 1к, Ђурђевић 1к, Пантић 1к и Ђокини 2к;

Пејићи: Марковићи 2к, Јовановићи 2к, Павловић 1к и Милутиновићи 2к;

Стевановићи: Стевановићи 2к;

Пурешевићи: Пурешевићи 3к;

Радуловићи: Радуловићи 2к и Богићевићи 2к.

Станковићи: Станковићи 6к;

Марковићи: Петровић 1к и Марковић 1к.

Ђунићи: Ђунићи 3к, Ковачевићи 2к и Поповићи 2к.

Јевтићи: Јевтићи 3к и Антонићи 2к; и

Будимлије: Биљић 1к, Вучетићи 4к, Арсеновићи 4к и Николићи 2к.

Пејићи и Стевановићи су растављени њивом, шумом и шљиваком; Стевановићи и Пурешевићи су растављени долином, Штиром.

Привреда. Четири до пет сељака раде надницом у зајачким рудницима. – Сеоска шума је била у Кулишту, Рибарском Брду итд; ту је шуму одузела држава. – Око десет сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу, а 6 имају у пољу њиве које су купили за последњих 30г. Сељаци из Дубља и из других мачванских села догоне почетком зиме свиње и жире их.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Јовановићи, Стевановићи, Пурешевићи, Радуловићи и Богићевићи (Арх. Михаило).

Досељени су:

• У првој половини 18-от века:

Пантић, Ђунићи, Ковачевићи и Антонићи из Пиве (Ђурђиц);

• У почетку 19 века:

Станковићи из Недељица. Њихов дед је доведен уз мајку. (Св. Ђорђе).

• у првој половини 19 века:

Вучетићи из Радаља (св. Димитрије) и

Милановићи из Босне (Мратин дан).

• У другој половини 19 века:

Секулићи из Зајаче (Ђурђевдан) и

Павловић из Брасине. Он је доведен уз мајку (Аврамије) и

• крајем 19 века:

Јовановић из Стрмова. Он је доселио „због Лозничког Поља“

Ђорђевић из Оклеца (Св. Никола);

Ђурђевић из Оклеца (Св. Никола);

Ђокићи из Оклеца (Ђурђиц);

Марковићи из Дрлача (Св. Јован).

Поповићи из Дрлача (Св. Јован);

Јевтићи из Оклеца (Ђурђиц);

Биљић из Оклеца (Св. Никола);

Арсеновићи из Кошља (Св. Ђорђе).

Петровићи из Цапарића (Мученик Трифун); и

Николићи из Оклеца (Св. Никола).

П.С.Пасковац је имао 655 становника у 1948, 687 у 2002, и 609 у 2011 години, у томе 26 млађих од 5 година, уз просечну старост од 43,4 година.

6. Воћњак (Лозница)

Положај. Горња Мала је на присојној страни Мајиног Потока. Средња Мала и Комарци су на присојној страни Штире. Доња Мала је на пиносавској површи, изнад осојне стране Штире.

Тип. Мале су:

Горња Мала: Павловићи 6к, Миловановићи 2к, Марковић 1к, Поповић 1к, Николић 1к, Бојићи 2к, Ђокић 1к и Ристановићи 3к.

Средња Мала: Пантићи 3к, Јаковљевић 1к, Ристановићи 1к, Павловић 1к и Тодић 1к;

Комарци: Комарци 9к, Станимировићи 5к Михајловићи 4к и Андрићи 4к;

Доња Мала: Миловановићи 3к, Видаковићи 4к и Ђокићи 3к.

У Комарцима и у Доњој Мали групе кућа су растављене њивама, а куће сваке групе су у шљивацима.

Привреда. Неколико сељака пеку креч за своју потребу и за продају. Четворица знају зидарски занат. – Општинска шума и испаша су у самом селу, у Бјежановцу. Сеоска шума је у Гучеву и то у Кику, Бобијама, Зовљаку итд. – Неколико сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Око 40 их је купило (у пољу) њиве у новије време. У њивама су колибе, где лети ноћују радини за време пољских послова. Зими се у њима бави по један од укућана и исхрањује стоку. Сељаци изгоне лети стоку обданицом у сеоску испашу (у Гучеву).

Порекло становништва.

Досељени су:

• у првој половини 18-ог века:

Миловановићи (ст.пр. Давидовићи), Поповић, Бојићи, Ристановићи и Видаковићи из Давидова Брда (у Херцеговини) (Св. Ђорђе), и

Комарци од Комар Воде (у Херцеговини). (Св. Јован).

• у другој половини 18 века:

Јаковљевић из Херцеговине (Св. Стеван).

• у првој половини 19 века:

Андрићи (ст. пр. Ђукановићи) из Козјака;

Ђокићи из Планине (Св. Јован);

Павловићи и Марковић из Зајаче (Св. Ђорђе);

Станимировићи из Красаве (Св. Стеван); и

Павловић и Михајловићи из Осата (Арх. Михаило); и

• у другој половини 19 века:

Ђокић из Дугог Поља (код Сребренице). Он се настанио као зидар; и Пантићи из Костајника (Арх. Михаило); и

• Крајем 19-ог века:

Николић из Рађевине (Св. Алимпије); Ристановић из Цулина (Св. Јован) и Тодић из Пасковца (Мратин-дан).

П.С. Воћњак је имао 122 становника у 1834, 319 у 1884, 709 у 1948, 1.204 у 2002 и 1.185 становника у 2011 години, у томе 60 млађих од 5 година, уз просечну старост од 40,2 године.

7. Лозница

Положај. У Лозници се укрштају два пута. Једно је попречни пут који води долином Дрине и спаја Горње Подриње са Посавином; а друго је уздужни пут, динарског правца, којим се излази из Рађевине и из Јадра на поменути попречни. Лозница лежи по готову у врху Лозничког Поља. Тако је она економско средиште не само за јадранска села, већ и за многа села у Рађевини и Горњем Подрињу. Највећи део вароши је на плавини Штире; на левој страни долине, на једној тераси београдске језерске фазе, подигнуте су јавне зграде.

Тип. На десној страни Штире је пијаца Мала Лука, која има облик троугла, а на левој страни је пијаца Велика Лука, квадратног облика. Један се део главне улице развио око пута који води долином Дрине. Праве су и кратке оне уличице, које спајају обе пијаце, Велику Луку са главном улицом, и улице које се отварају на угловима поменутих пијаца и завршују у подножју долинских страна.

Привреда. Најјаче су развијени занати опанчарски и терзијски, којима се подмирују сељачке потребе. У индустријска предузећа спадају пећи за израду црепа и цигле, млинови и стругаре. За стругаре се довози чамова грађа сплавовима низ Дрину. У трговачким се радњама продаје мешовита роба. Трговци извозници су за оставу жита и шљива подигли „магацине“.

Порекло становништва.

Досељени су:

• У првој половини 19 века:

Панић, трговац из Ченгића;

Милићевић, часовничар са Брача; Његов дед је опловио једрилицом Балканско Полуострво и из Црног Мора ушао у Дунав. Пре него што је дошао у Лозницу живео је у Смедереву и у Брусници;

Јеринић, економ, из Клубаца;

Радивојевић, економ, из Сребренице. Његов дед је дошао као зидар.

Чворић, економ, из Бастава; и

Грујичићи, економи из Загарача (у Пјешивцима).

• У другој половини 19-ог века:

Урошевићи, извозници, из Кленка;

Зечевићи, гостионичар и хлебар, из Подгорице;

Јовановић, гостионичар, из Годијеља;

Јевтић, трговац, из Бадрића;

Деретић, кафеџија, из Горажда;

Јездићи, трговци, из Плоче;

Пантелић, кројач, из Румске;

Катићи, извозници, из Слатине;

Атанацковић, терзија, из Борине;

Аџић, терзија, из Бабине Луке (ваљев);

Јовановић (ст. пр. Бубаловић) из Рујнице;

Кубуровићи, кафеџија и хлебар, из Бабина (између Пљеваља и Пријепоља);

Кочовић, кафеџија, из Сјенице;

Васиљевићи, сарач и терзија, из Јадранске Љешнице;

Максимовић, воскар из Грнчаре;

Јовановић, опанчар, из Руњана;

Јовановић, берберин, из Великог Зворника;

Ћелић, трговац из Ковиљаче;

Ћор-Илић, трговац, из Плоче;

Павловић, трговац из Сарајева;

Зарић, механџија из Вољеваца;

Вејзовић, трговац из Вишесаве;

Кундовић, извозник, из Годовића (у Студеници));

Стефановић, извозник, из Симина Брда;

Лечић, ковач, из Сетића;

Манић, берберин, из Ђале (код Сегедина);

Тодоровић, апотекар, из Ковина,

Васић, кафеџија, из Врбића;

Савићи, трговац и кафеџија, из Љубовије;

Васић, трговац из Тршића;

Ђурић (ст. пр. Премовић) из Богетића (у Пјешивцима);

Гордић, трговац из Мостара;

Илић, терзија из Горње Бадање;

Вићентић, трговац из Раденковића;

Балмазовић, столар, из Ужица;

Перић, хлебар, из Кистања;

Кокић, опанчар, из Бурађе;

Солдатовић, кафеџија, из Бастава;

Аврамовић, трговац из Шапца;

Петровић, берберин, из Ирига;

Антонић, столар, из Ликодре;

Владић, економ, из Брасине;

Лукић, механџија из Цулина;

Јосимовићи, трговци из Красаве;

Рељићи, опанчар и трговац, из Красаве;

Томић, трговац из Руњана;

Кокановић, трговац из Недељица;

Арсеновић, кафеџија из Брасине;

Аврамовић, трговац, из Цикота;

Степанић, трговац, из Јошеве;

Стојадиновић, казанџија, из Шапца;

Спасеновић, опанчар, из Тријешњице;

Радовановић, обућар, из Доње Оровице;

Вељковић, трговац, из Лапова;

Ивановић, трговац, из Ковиљаче;

Ђукановић, опанчар из Зајаче;

Игњатовић, терзија, из Ковиљаче;

Гајић, хлебар, из Шапца;

Поповић, часовничар, из Цикота;

Глишић, крозач из Шапца;

Васић, опанчар из Цапарића;

Смиљанић, трговац из Вољеваца;

Растовић, лимар, из Шапца;

Радојичић, касапин, из Крупња;

Вебер, берберин, из Панчева; и

Николић, опанчар, из Борине; и

• Почетком 20 века:

Марковић, трговац, из Крупња;

Латковић, трговац из Подгорице;

Ристивојевић, ковач и колар, из Белотића (рађ);

Барњаковић, трговац, из Брчког;

Павловић, хлебар, из Раштака (код Скопља);

Радаљац, извозник из Башчелука;

Тодоровић, обућар, из Ваљева;

Алексић, гостионичар, из Шапца;

Петровић, хлебар, из Шапца;

Радић, терзија, из Борине;

Сарићи, трговци из Руњана;

Душановић, обућар, из Шапца;

Бабић, берберин из Црне Баре;

Петковић, ћурчија из Лесковца;

Јанковић, казанџија из Пирота;

Митровић, трговац из Љубовије;

Кнежевић, гостионичар, из Новог Пазара;

Мићић, терзија, из Радаља;

Поповић, опанчар из Доњег Добрића;

Томић, механџија из Козјака,

Матић, ковач из Белотића (рађ.);

Тасић, Костић и Стевановић, лончари из Гњилана (код Пирота) и

Тешмановић, колачар из Бастава.

7.1. Лознички Шор

Куће леже на источном крају Лозничког Поља, око пута који води уз долину Дрине. У првој четвртини 19.в куће су биле ближе овој реци. Тада су преци Лазаревића становали у Шепачкој Ади, а преци Богуновића, Маричића, Танкосића и Милутиновића у Запређу. Како су их мусломани из Босне често пљачкали, српска власт их премести на данашње местом одмах после 1833г.

Тип. Лознички Шор је друмско насеље: куће су поређане с обе стране поменутог пута. Ово је ушоравање извршено утицајем власти, при заснивању самог насеља.

Привреда. Становништво живи поглавито од земљорадње; неки су до скора бавили и о риболову.

Порекло становништва.

Досељени су:

• У првој половини 19 века:

Лазаревићи из Челопека;

Богуновићи из Демироваца (код Дубице);

Маричић из Модрана;

Танкосић из Пилице (у Босни);

Николић из Каменице (у Јадру). Њихов се дед привенчао и

Милутиновићи (ст. пр. Богићевићи и Бјелокапићи) из Борине.

• У другој половини 19 века:

Васојевићи из Берана;

Гајићи из Ројћевца;

Тошићи из Радаља;

Лазаревићи из Глоговца. Њихов се отац настанио као слуга;

Ристић из Костура (код Пирота); и

Милисављевић из Крупине; и

• У почетку 20 века:

Цвијић из Лознице. Његов се прадед доселио из Херцеговине почетком 19-ог века и имао је сина Живка. Живко је имао синове Стевана и Тодора. Тодор је отац географа и професора Јована Цвијића;

Матић из Читлука (азбук.) и Тејић из Клубаца.

7б. Стара Варош (Лозница)

Положај. Куће су на обема странама долине једног потока, и поред пута који води уз долину Штире, од Лознице у Зајачу.

Тип. Стара Варош је у оба своја дела друмско насеље: дворови са кућама су поређани један до другог.

Привреда. Становништво се бави највише о земљорадњи. Поред тога има и опанчара, баштована, зидара, качара итд.

Порекло становништва.

Досељени су:

• У другој половини 19 века:

Црномарковић из Зајаче;

Окиљ из Јасеника (код Гацког)

Богдановић из Ћеклића;

Стојановић из Невесиња. Његов је отац најпре дошао у Малешиће, у босанско Подриње, и одатле у Лозницу;

Мирковић из Дробњака. Његов се отац најпре био доселио у Ваљево;

Ристић из Бирча;

Аџић из Мухова (код Вуковара);

Голубовић из Ораха (у Пиви);

Ристић и Рајковић из Свиштова;

Рашевић из Босне. Он је одгајен као подсвојче;

Кулаш од Невесиња; и

Јеротић из Козјака; и

• Почетков 20-ог века:

Лазаревић из Ковиљаче.

7в Црнагора (Лозница)

Положај. Куће су на тераси београдске језерске фазе, с десне стране Штире.

Тип. Црнагора је друмско насеље: куће су поређане с обе стране пута, којим се раније ишло из Лознице за Крупањ и Ваљево.

Привреда. Становништво се највише бави о земљорадњи; неки су још кочијаши, надзорници пруге, служитељи итд.

Порекло становништва:

Досељени су:

• У првој половини 19 века:

Грујићи из Загарча (у Пјешивцима);

Божићи из Васојевића и

Радић из Гате; и

• у другој половини 19 века:

Живковићи из Црквица ( у Пиви);

Поповићи из Годијеља;

Караџић из Петњице;

Ћајић из Никшићске Жупе;

Жарковић из Недајна (у Пиви);

Дукојевићи из Подострога (Бјелопавловићима);

Бодановићи (ст. пр. Гвардијановићи) из Риђана (у Никшићској Жупи);

Џелатовић из Мрежице (у Загорју);

Голубовић из Ораха (у Пиви);

Ушћумлић из Унча (у Пиви) и

Ратковић из Зубаца.

П.С. Лозница је имала 287 становника у 1834, 2.919 у 1884, 3.226 у 1948, 19.863 у 2002, и 19.212 становника у 2011 години, у томе 934 млађих од 5 година (1.025 од 5 до 10), уз просечну старост од 41 година.

8. Плоча (Лозница)

Положај. Куче су на пиносавској површи, изнад осојне стране Штире.

Тип. Породице су: Јездићи 4к, Ћор-Илићи 7к, Јанковићи 4к, Поповићи 2к, Матић 1к, Николић 1к, и Драгићевић 1к.

Куће Ћор-Илића су растављене њивама и шљивицима. Кад су се њихови преци доселили Плоча је била под шумом.

Привреда. Велики број сељака имају њиве у Лозничком Пољу. Лети радећи у пољу, долазе у село на преноћиште. Зими држе стоку у селу, пошто с јесени довуку из поља сточну храну.

Порекло становништва.

Досељени су:

• У првој половини 18-ог века:

Ћор-Илићи из Пиве (Срђевдан);

• У првој половини 19-ог века:

Јездићи из Цикота (Ђурђиц);

Јанковићи из Новог Села. (Арх. Михаило) и

Драгићевић из Батина (у босанском Подрињу) (Св. Ђорђе); и

• у другој половини 19-ог века:

Поповићи из Врбића (Св. Ђорђе);

Матић из Батина (Св. Димитрије); и

Николић из Крајишника (Св. Ђорђе.

П.С. Плоче су имале 144 становника у 1834, 185 у 1948, 945 у 2002, и 937 становника у 2011 години, у томе 47 млађих од 5 година, уз просечну старост од 39,9 година.

9. Клупци (Лозница)

Положај. Трешањ и Медњак су на косама, којима се пиносавска површ спушта на београдску. Куће Глишића и Милићевића су на присојној страни долине Ивашевца, а куће Милутиновића су у пољу покрај пута.

Тип. Засеоци су:

Трешањ: Грујичићи 4к, Новаковићи 4к, Крстићи 2к и Милутиновићи 3к; и

Медњак: Лекићи 5к, Јеринићи 6к, Стојнићи 3к, Панићи 3к, Станојевић 1к, Глигорић 1к, Зебићи 2к, Церовац 1к и Полић 1к.

Изван ових заселака у једној су групи Глишићи 3к и Милићевићи 6к, а другој Ранковић 1к, Тејић 1к Церовац 1к и Пецић 1к, и у трећој су Милутиновић 2к.

У Медњаку, Лекићи и Јеринићи су растављени њивама, а куће Јеринића су у шљивацима.

Преци Јеринића крчили су шуму у Медњаку кад су се доселили.

Привреда. До шест сељака знају зидарски занат, који су изучили радећи као момци с Осаћанима. – Сеоска испаша, која је раније била под шумом, је у Лугу; село је купило Луг од бега. – неколико сељака обрађују земљу на пола у Клубачком Пољу, а неколико њих имају своје њиве. Лети, за време пољских радова, долазе у село на преноћиште.

Порекло становништва.

Богићевића, од којих је био Анта Богићевић војвода лознички, нема више у овом селу; они су били досељени из Дробњака.

Староседеоци су:

Милићевићи и Пецић (ст. пр. Ковачевић) (Алимпије) и

Тејић (ст. пр. Јелић) (Св. Ђорђе).

Досељени су:

• у првој половини 18 века:

Јеринићи (ст. пр. Кујунџићи) из Пиве (Св. Никола);

• у другој половини 18 века:

Милутиновићи и Лекићи са Косова (Св. Ђорђе). Од њих има одсељених у Слепчевићу;

Зебићи из Зебина Села (у Херцеговини) (Св. Јован);

И Панићи из Босне (Ђурђиц);

• у првој половини 19 века:

Глишићи из Руњана (од Томића) (Мратин-дан);

Ранковић из Врањске. (Св. Никола) и

Грујичићи и Новаковићи из Пјешиваца. Њихови очеви су се доселили због народности (Зачеће Св. Јована);

• У другој половини 19 века:

Крстићи из Црне Горе (Св. Илија);

Церовци из Церове (Св. Ђорђе) и

Глигорић из Царине. Он је купио земљу. (Св. Јован) и

• Почетком 20 века:

Станојевић из Грнчере. Он је купио земљу;

Полић из Шљивове. Он је купио земљу; и

Стојнићи из Белотића рађ. Они су се настанили на својој колиби. (Св. Ђорђе).

П.С. Клупци су имали 192 становника у 1834, 403 у 1884, 902 у 1948, 7.297 у 2002, и 7.112 становника у 2011 години, у томе 352 млађих од 5 година, уз просечну старост од 39,9 година.

10. Тршић (Лозница)

Положај. Горња Мала је на странама долина Ћајновца и Вукановца (према Југу) и на рипањској површи с десне стране Жеравије; Речани су на присојној страни Жеравије; Доња Мала је такође на присојној страни Жеравије и на пиносавској површи с леве стране ове реке; и Добриловићи су на рипањској површи с десне стране Жеравије.

Тип. Мале су:

Горња мала: Поповићи 2, Мићић 1к, Бањанац 1к, Јовичић 1к, Степановићи 2к, Чотрић 1к, Срећковић 1к, Марјановићи 3к, Лазић 1к, Каменарци 2к, Васићи 2к, Крстићи 2к, Ђукановић 1к, Станаревићи 2к, Петровићи 3к и Старчевић 1к.

Речани: Јовићићи 3к, Бандулић 1к, Перић 1к, Станковић 1к, Ранковић 1к, Радић 1к, Матићи 6к, Павловић 1к и Зебић 1к.

Доња Мала: Драгићевићи 20к; и

Добриловићи: Добриловићи 7к.

Привреда. Сеоска шума је била у Жерависком Врелу; сад ју је одузела држава. – Неколико сељака обрађује земљу на пола у Лозничком Пољу, а неколико њих су купили њиве и саградили колибе. Почетком зиме догоне Ужичани овце и исхрањују их селон.

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Степановићи (Св. Лука).

Доселили су се:

• У другој половини 18 века:

Старчевић из Херцеговине. (Арх. Михаило). Отац Севастија Старчевића се звао Јован, а дед Сава. Сестра Савина, Јована била је удата за Стеваном Караџићем, оцем Вуковим и мати је Вукова;

Чотрић, Бандулић и Павловић из Петнице (у Дробњацима). (Св. Ђорђе). Отац Илије Чотрића се звао Ранко, дед Спасоје, а прадед Јевто; отац Николе Бандулића (Кондића) се звао Кузман, а дед Симеун; и отац Михајла Павловића се звао Радо, дед Петар, а прадед Никола. Прадед Илије Чотрића, Јевто, је стриц Вуков. Прича се да је Вуков отац Стеван био дошао у Тршић да се „прехрани“, и ту се оженио и остао;

Бањанац из Бањана (Св. Никола);

Јовичићи из Дробњака. (Алимпије);

Драгићевићи и Добриловићи из Пиве (Св. Јован);

• У првој половини 19 века:

Поповићи из босанске Крајине (Кузман и Дамјан);

Марјановићи, Крстићи и Станаревићи из Брезовица (Св. Никола);

Срећковић од Ваљева (Св. Никола);

Лазић из Врбића. (Лазарева Субота); и

Матићи из Толисавца (Св. Јован).

• У другој половини 19 века:

Мићић из Богоштице. (Лазарева Субота);

Петровићи из Бањевца; Каменарци из Башчелука. (Св. Димитрије);

Васићи из Богоштице (Св. Ђорђе);

Ђукановић из Бањевца. (Арх. Михаило).

Ранковић из Врбића (Св. Ђорђе);

Радић из Осата (Св. Лука);

Зебић из Клубаца (Св. Јован);

Перић из Царине (Св. Јован).

• Сви ови Рађевци, који су се доселили у новије доба, куповали су у Тршићу земљу; и

Станковић из Пасковца. Ушао жени у кућу. (Св. Ђорђе).

П.С. Тршић је имао 152 становника у 1834, 402 у 1884, 986 у 1948, 1.263 у 2002, и 1.154 становника у 2011 години, у томе 37 млађих од 5 годна (64 од 5 до 10), уз просечну старост од 41,2 година.

11. Руњани (Лозница)

Положај. Шећер-Мала је на обема странама долине једног потока и на пиносавној површи између те долине и долине Липнице; Конића Мала је на присојној страни Липнице и на ртовима пиносавске површи између ове долине и долине Жеравије; и Караново-Мала је на осојној страни Липнице (куће досељенка) и на њеној присојној страни (куће староседелаца).

Тип. Мале су:

Шећер – Мала: Ђокићи 2к, Красавци 6к, Ћосићи 3к, Поповићи 3к, Степанићи 2к, Пантићи 3к, Кнежевићи 7к, Петровићи 2к, Вишњићи 4к, Сарић 1к, Ђукановић 1к, Симић 1к, Лукић 1к, Илићи 2к и Симићи 2к.

Конића Мала: Стевановић 1к, Јанковићи 2к, Забић 1к, Конићи 2к, Лукићи 2к, Благојевићи 3к, Павловић 1к, Митрићи 2к, Матић 1к, Ракић 1к, Димитријевић 1к, Марићи 6к, Миловановићи 2к, и Максимовићи 2к, и

Караново: Максимовић 1к, Конићи 2к, Поповићи 8к, Бурмазовић 1к, Суботићи 5к, Бојић 1к, Нинићи 10к, Радовановић 1к, Љубинковићи 5к, Мијић 1к, Јовановићи 3к, Јевтићи 2к, Деспотовићи3к, Ђукановић 1к, Стевановићи 4к, Чолићи 2к, Павловић 1к, Ђурковић 1к, Крстићи 2к, Јевтић 1к, Тадић 1к, Мијајловић 1к и Јевтић 1к.

Шећер-Мала и Конића Мала су растављене долином Липницом. Од Поповића се неколико кућа одселило на општинску утрину у Баљевине.

Привреда. Пре окупације Босна од шљива се пекла ракија по коју су долазили с коњима и с меховима трговци из Зворника, Јање, Бијељине, Тузле, итд. – Сеоска шума и испађа су у Баљевинама, Кусјаку, Мекотама, Витловцу и у Брајиском. – Скоро сви сељаци имају у Рујанском Пољу њиве и колибе. У колибама ноћују лети радећи пољске послове, а зими се у њима бави по један укућанин и исхрањује стоку. Ужичани од Златибора догоне почетком новембра по два до три чопора оваца и остају у пољу до краја марта; они купују сена и полажу стоци.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Ђокићи и Пантићи; Кнежевићи, Симићи; Лукићи; Илићи и Митрићи; и Стевановићи. Преци Кнежевића су били кнезови. Прича се да су нагонили Турке да секу сирово трње (у Кнежевића Коси) и газе. Њихов дед Симо „Стамболија“ био је заробљен у боју на Лозници. Дед Илића – Маџарин“ – учествовао је 1848г у Маџарској Буни (Св. Никола);

Конићи, Павловићи и Марићи. Конићи су добили презиме отуда, што им је кућа на месту турског конака (Св. Јован); и

Поповићи, Суботићи и Бојић (Ђурђиц).

Досељени су:

У првој половини 18-ог века:

Нинићи и Мијић из Костура (у црногорској Херцеговини). Доселио је њихов чукундед Нина, заузео сеоског имања и добио од Бојића. Нина је родио Станоја, Марка, Јевта и Ђока. Станоје је родио Мију и Цвију, а Мија Алексу, од кога је Мијић. А Јевта је родио Николу, Филипа, Ђока и Срећка. Од Филипа и Срећка су Нинићи.

У другој половини 18 века:

Поповићи и Степановићи из Херцеговине. (Св. Стеван);

Јанковићи и Зебић из Зебина Села. (Св. Јован);

Чолићи и Јовановићи из Коцељеве (Ђурђиц); и

Љубинковићи из Херцеговине. Доселио је њихов предак Илија Кресало. (Арх. Михаило).

У првој половини 19 века:

Благојевићи и Ракић из Костајника (Св. Ђорђе);

Красавци из Красаве. (Св. Стеван);

Вишњићи из Јаловика. (Св. Никола);

Ћосићи из Радаља (Св. Ђорђе) и

Миловановићи из Костајника (Михољ-дан).

У другој половини 19 века:

Сарић из шарског Подгора. Његови преци су најпре били дошли у Страгаре и одатле један оде у Туларе а други у Срем. (Св. Јован);

Матић из Ликодре (Срђев дан);

Максимовићи из Костајника. Њихов је отац ушао жени у кућу. (Срђев-дан).

Ђукановић из Костајника. Његов се отац настанио као слуга (Арх. Михаило);

Тадић из Церове. (Св. Ђорђе);

Крстићи из Селанца (Арх. Михаило);

Петровићи из Бањевца (Арх. Михаило).

Ђукановић из Оровице (Ђурђиц);

Димитријевић из Оровице (Ђурђиц);

Јевтићи из Оровице (Св. Ђорђе);

Деспотовићи из Леовића (Ђурђиц);

Павловић из Бајине Баште (Св. Ђорђе);

Јевтић из Костајника;

Ђурковић из Бирча. Он се настанио као слуга (Алимпије); и

У почетку 20 века:

Мијајловић из Дворске (Св. Никола); и

Јевтић из Козјака (Св. Никола).

П.С. Руњани су имали 421 становника у 1834, 967 у 1884, 1.583 у 1948, 2.525 у 2002, и 2.487 становника у 2011 години, у томе 152 млађа од 5 година, уз просечну старост од 40,7 година.

12. Липница (Лозница)

Положај. Панића Мала је на присојној страни Једра; Липница је на обема странама долине Липнице и на обали београдске језерске фазе.

Тип. Мале су.

Панића Мала: Панићи 10к, и

Липница: Радишић 1к, Миловановић 2к, Павловић 1к, Мијајловићи 3к, Симић 1к, Илић 1к, Васић 1к, Џамбасовићи 3к, Грбић 1к, Ерцеговац 1к, Тешићи 2к, Васићи 3к, Вучетићи 4к, Марковићи 2к, Ћирковићи 8к, Глигорићи 7к, Перић 1к, Чкерић 1к, Тешановић 1к, Марковићи 2к, Рељић 1к, Симић 1к, Рајевић 1к, Тешић 1к, Красавац 1к, Цветковић 1к, Игњатовићи 2к, Дошићи 3к, Коларевићи 3к и Максимовићи 2к.

Кућа. У Липници је доста кућа покривено трском или рогозом.

Привреда. Општинска испаша је у Лугу, у Родосу и у Лађуринама; Луг је раније био под шумом. – Сељаци имају њиве већином у Липничком Шору.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Илић и Џамбасовићи. Њихови су прадеди били избегли „у Њемачку“ и понова дошли. (Св. Стеван); и Тешићи (ст. пр. Ковачевићи). (Св. Ђорђе).

Стари досељеници непознатог порекла су: Дошићи (Св. Јован) и Коларевићи (Арх. Михаило).

Доселили су се:

У другој половини 18 века:

Панићи из Херцеговине. Њихови су се преци били доселили у Бастав, и одатле су сишли у Липницу. (Св. Никола); и

Мирковићи, Ћирковићи и Глигорићи из Жабара, (у ваљевском округу). (Арх Михаило);

У првој половини 19 века:

Мијајловићи из Босне. Њихов је дед био доселио у Постење, и одатле је дошао у Липницу. (Св. Ђорђе);

Васићи из Васојевића. Њихов је дед побегао од турских насиља (Св. Ђорђе);

Максимовићи из Красаве. (Арх. Михаило); и

Вучетићи из Корените. Њихов је отац доведен уз мајку (Михољ-дан);

У другој половини 19 века:

Тешић из Сипуље (мучен. Трифун);

Миловановићи из Шљивове (Св. Лука);

Павловић из Узовнице. Њихови су преци добегли у Узовницу из Торника. Било их је „педесет мушких глава“; неки су пребегли у „Њемачку“. (Св. Јован);

Симић из Става. (Св. Ђорђе);

Васић од Љубовије. (Св. Јован);

Тешановић из Корените (Ђурђиц);

Симић из Белошевца (Св. Јован);

Красавац из Красаве (Св. Никола);

Рељић из Красаве (Св. Стеван);

Чкерић из Бадовинаца (Св. Ђорђе);

Игњатовићи из Постења (Лазарева Субота);

Цветковић из Грачанице (Ђурђиц);

Рајевић из Голеша. (Св. Јован);

Радишић из Грнчаре (Св. Никола); и

Перић из Царине (Св. Јован), и

Почетком 20 века:

Ерцеговац из Клења и

Грбић из Клења (Арх. Михаило).

П.С Липница је имала 151 становника у 1834, 340 у 1884, 820 у 1948, 974 у 2002 и 894 у 2011 години, у томе 43 млађих од 5 година, уз просечну старост од 42,2 година.

13. Козјак (Лозница)

Положај. Горњи Козјак и Обреж су на присојној страни долине Јадра; Средња и Доња Мала су у пољу. У Доњој Мали, Тадићи су поместили своје куће с тога, што их је Јадар плавио.

Тип. Мале су:

Горњи Козјак: Деспотовићи 2к, Бркићи 2к, Ненадовић 1к и Јанковић 1к;

Обреж: Алексићи 6к, Недићи 2к, Новаковић 1к, Степановићи 2к, Филиповићи 1к, Ковачевићи 2к, Мијајловић 1к, Савић 1к, Ивковић 1к, Мирковић 1к и Јеротићи 3к;

Средња Мала: Којићи 3к, Стојановић 1к, Илић 1к, Матићи 4к, Филиповићи 2к, Божићи 3к, Јанковићи 2к, Степановић 1к, Томић 1к, Ракић 1к, Ранковићи 3к, Манојловић 1к, Симић 1к, Обрадовић 1к, Стојановићи 2к и Бакићи 2к; и

Доња Мала: Филиповићи 2к, Димитријевићи 1к, Стојановићи 2к, Тадићи 5к, Матићи 2к, Јеротићи 2к, Максимовић 1к, Марковићи 2к, Никодиновићи 2к, Петровић 1к, Станковићи 2к и Гајићи 2к.

У свима малама куће су у шљивацима. Средња и Доња Мала одликују се јачом збијеношћу.

Привреда. Општинска испаша је заједничка с Липницом; сеоска испаша је у Трњацима. – Сељаци имају њиве у Лозничком Пољу (у Прудовима итд.); неки су на њима начинили колибе. Почетком новембра догоне Златиборци – „Арнаути“ – овце на исхрану и остају у пољу до краја марта.

Порекло становништва:

Староседеоци су:

Филиповићи, Јеротићи, Којићи, Матићи, Димитријевићи, Тадићи и Станковићи. Стара су им презимена Вукмировићи и Станимировићи. Од њихове породице је „девет сабаља ишло на Косово“. Прадеди су им били избегли у Срем и повратили се (Св. Никола);

Максимовић. Ова породица кумује од старине поменутим Вукмировићима. Из ње је „на Косово ишла једна сабља). Прадед је такође бежао у Срем (Св. Никола);

Алексићи, Степановићи, Јанковићи, Ранковићи и Гајићи. Дед Степановића је бежао у Грабовац (Мратин-дан); и

Никодиновићи (Св. Никола).

Доселили су се:

У другој половини 18 века:

Савић од Бруснице (у Херцеговини). Од њих има одсељених у Прњавору (Ћирковићи);

Ивковић и Мирковић из Брусе (у Херцеговини). Њихови су преци најпре доселили у Корениту, у Капетановиће, и одатле сишли у Козјак. (Арх Михаило);

Стојановићи и Манојловић из Мојковића. (Св. Стеван). Од њих има одсељених у Врањској;

Марковићи из Завлаке. (Арх. Михаило) и

Мијајловић из Липолиста. Његов дед је доведен уз мајку (Арх. Михаило);

У првој половини 19 века:

Деспотовићи из Липеновића (Арх. Михаило).

Божићи из Милине (од Милосављевића). (Св. Никола).

Бакићи из Милине (од Панића). (Св. Стеван);

Томићи из Руњана. Његов је отац доведен уз мајку. (Мратин – дан); и

Илић из Руњана (Михољ-дан); и

У другој половини 19 века:

Бркићи из Трбушнице (Арх. Михаило);

Ковачевићи из Горњег Добрића. (Св. Јован);

Петровић из Горњег Добрића;

Ненадовић из Липеновића (Арх. Михаило);

Јанковић из Руњана. (Арх. Михаило).

Недићи и Новковић из Трњака. Општина им је дала од заједничке утрине у својину. (Лазарева Субота);

Обрадовић из Брадића (Св. Ђорђе);

Ракић из Међаша. Отац му је најпре становао у Прњавору. Настанио са као дрводеља; и

Симић из Доњег Добрића (Св. Ђорђе).

П.С. Козјак је имао 313 становника у 1834, 518 у 1884, 1.066 у 1948, 1.102 у 2002, и 996 становника у 2011 години, у томе 53 млађа од 5 година, уз просечну старост од 41,2 године.

14. Шор (Липнички Шор, Лозница)

Положај. Све три мале леже у равни, на источном крају Лозничког Поља. Оне су засноване на крчевинама.

Тип. Мале су:

Доњевачка Мала: Станковићи 2к, Ђуричићи 2к, Максимовић 1к, Анчић 1к, Васић 1к, Тешићи 3к, Максимовићи 2к, Илић 1к, Васић 1к, Јанковић 1к, Милосављевић 1к, Савић 1к, Кнежевић 1к, Антонић 1к, Марковић 1к, Малетић 1к, Можићи 6к, Драгићевић 1к, Веселиновићи 2к, Милутиновићи 2к, Јовићи 1к, Гајићи 3к и Савићи 2к.

Адашка Мала: Алексић 1к, Бајићи 2к, Крстић 1к, Тешић 1к, Антонић 1к, Горданићи 2к, Новаковић 1к, Перић 1к, Шорђевићи 2к и Милићи 2к.

Островачка Мала: Марковићи 2к, Марковићи 2к, Степановић 1к, Илић 1к, Нинковић 1к, Марићи 3к, Марковић 1к, Николић 1к, Томић 1к, Илићи 3к, Трифуновић 1к, Рикановић 1к, Поповић 1к, Ивановићи 2к, Николић 1к, Филиповићи 2к, Стевановићи 2к, Дамњановићи 3к, Мијићи 3к, Арсеновић 1к, Васићи 2к, Грујићи 2к, Јовановић 1к, Станић 1к и Петровићи 3к.

Адашка и Островачка Мала су растављене путем. Куће у свима малама су опкољене шливацима.

Почетком 19 века Адашани су становали у Кривића Ади, Островчани у Острову и Доњевчани у Доњевцу. Тада су мале биле удаљене једна од друге. На данашње место их је преместила и ушорила власт, по изгнању Турака из Јадра.

Привреда. Општинска је испаша заједничка са Липницом, а сеоска испаша је у лугу. Сеоска испаша је била и у Курјачици, која је издељена на појединце. – Сељаци имају њиве у Лозничком Пољу (у Доњевцу, Ади, Острову, Курјачици, итд), на којима су неки саградили колибе. Почетком зиме догоне Ужичани овце на исхрану.

Порекло становништва.

Доселили су се:

У првој половини 18 века:

Николић и Петровић (ст. пр. Мирчетићи и Вражетићи) из Корита (у Херцеговини). Њихови су преци прво дошли у Клупце. Одатле Јован оде у ваљевски крај, Милан у „Немачку“, а Никола и Лазо дођу у Острово. Из Острова се преселе у Шор. (Св. Никола);

Филиповићи из Херцеговине. Преци су им раније становали у Острову. (Алимпије);

У другој половини 18 века:

Ивановићи из Става (Св. Јован);

У првој половини 19 века:

Станковићи из Костајника (Михољ-дан);

Ђуричићи из Дворишта (Св. Никола);

Максимовић из Брезовица (Св. Лука);

Анчић из босанске Крајине. Његов се дед привенчао. (Лазарева Субота).

Тешићи (ст. пр. Миливојевићи) од Козарца (у босанској Крајини). (Св. Никола). Од њих има одсељених у Раденковићу (Везмићи) и у Равњу;

Милосављевић из Костајника (Св. Димитрије);

Божићи из Шурица (Св. Јован);

Драгићевић из Босанске Крајине. Његов се дед настанио као слуга. (Св. Ђорђе);

Милутиновићи из Става (Св. Јован);

Гајићи (Швабићи) из Кленка. (Св. Стеван).

Савићи из Босанске Крајине. (Св. Пантелија). Од њих има одсељених у Равњу;

Алексић, Крстић, Перић и Ђорђевићи из Бјелошевца. Њихови дедови су из Бјелошевца дошли најпре у Борину и одатле у Кривића Аду. (Апостол Андрија).

Бајићи из Дворске. Њихов је дед био с кућом у Кривића Ади (Аврамије);

Тешић из Бјелошевца. (Св. Јован);

Антонић из Недељица (Св. Ђорђе);

Горданићи из непознатог места. Дед им се звао Павле Вишња и становао је у Кривића Ади. (Св. Ђорђе).

Новаковић из Бјелошевца. Његов је дед најпре био дошао у Борину и одатле у Шор. (Св. Јован);

Милићи од Дубице (у босанској Крајини). (Св. Никола);

Марићи из Бјелошевца. (Св. Јован);

Николић из Бјелотића (Арх. Михаило);

Томић из Текериша (Арх. Михаило);

Илићи из Бјелотића (Ђурђиц);

Трифуновић из Босне (Арх. Михаило);

Рикановић (ст. пр. Шаматић) из Бјелошевца (Апостол Тома). Од њега има одсељених у Мајуру.

Стевановићи из Кардашице. (Св. Ђорђе);

Дамњановићи (ст. пр. Ђапићи) из Студенаца (код Никшића). Један њихов дед се уставио у Острову, други је отишао у Цветуљу и потом у Бадовинце, а трећи у Букор. (Јоаким и Ана);

Арсеновић из Трнове. (Св. Ђорђе);

Васићи од Козарца (Св. Никола) и

Грујићи из Бјелотића (Ђурђиц); и

У другој половини 19 века:

Максимовићи из Костајника (Св. Ђорђе),

Илић из Царине (Св. Ђорђе),

Антонић из Горњег Добрића (Св. Никола);

Малетић из Обарске (Мратин-дан);

Марковићи из Шљивове. (Св. Никола);

Марковићи из Корените (Св. Ђорђе),

Илић из Рибарица (Св. Лука);

Нинковић из Корените (Ђурђиц);

Поповић из Ковиљаче (Св. Стеван);

Мијићи из Корените. (Ђурђиц);

Јовановић из Трбушнице (Св. Ђорђе)

Станић из Хума (у Херцеговини) (Пророк Јеремија),

Васић из Липнице (Св. Ђорђе);

Васић из Царине (Св. Јован);

Јанковић из Томња (Алимпије);

Савић из Липнице (Св. Ђорђе);

Кнежевић из Руњана (Св. Никола);

Марковић из Текериша (Св. Јован),

Веселиновић из Комирића (Св. Стеван);

Јовић из Илове (код Прњавора у босанској Крајини) (Лазарева Субота);

Степановић из Орашца (код Великог Зворника). (Св. Никола); и

Марковић из Цикота (Св. Јован).

П.С. Липнички Шор је имао 486 становника у 1884, 1.421 у 1948, 2.673 у 2002 и 2.623 у 2011 години, у томе 130 млађих од 5 година, уз просечну старост од 40,7 година.

15. Грнчара (Лозница)

Положај. Горња Мала је на пиносавској површи (изнад осојне стране Грнчарске Реке), на присојној страни ове долине, на рту између долина Грнчарске Реке и Медовца и на присојној страни последње долине. Доња Мала је на присојним странама Грнчарске Реке и долине Точка.

Тип. Мале су: Горња Мала: Максимовићи 8к, Поповићи 3к, Јевтићи 3к, Стакићи 2к, Станојевићи 2к, Игњатовићи 3к, Филиповићи 5к и Јевтић 1к. И

Доња Мала: Петровићи 3к, Глигорићи 3к, Петровић 1к, Васиљевић 1к, Јовић 1к, Раднићи 3к, Дејановић 1к, Радишићи 4к, Николићи 2к, Игњатовићи 2к, Николићи 2к и Миладиновићи 1к.

У Горњој Мали, Игњатовићи и Максимовићи су растављени долином (њивама и шљивацима), а куће Максимовића су у шљивацима.

Кад су се доселили преци Максимовића и Станојевића, крчили су шуму.
пре 40г била је једна кућа Максимовића.

Привреда. Сељаци подижу пушнице и суше шљиве од пре 35г. Најпре су шљиве сушили мусломани. Петорица знају зидати зграде од шепера. – Сеоска је испаша у Грнчарској Утрини. Сеоска шума је била у Камењачи и у Чворку, на осојној страни Грнчарске Реке. Она је сада издељена међу појединце. – Неколико сељака имају својих њива у Лозничком Пољу. Ужичани из Негбине, Кремана итд, долазе са овцама почетком децембра и остају до краја марта. За то време стоку исхрањују сеном. Они долазе преко планине Јагодње, а враћају се уз долину Дрине.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Игњатовићи и Николићи (Мратин-дан); Глигорићи (Алимпије); Раднићи (Павлов-дан) и Николићи (Св. Никола).

Досељени су:

У првој половини 18в: Максимовићи и Станојевићи из Херцеговине (Св. Јован).

У првој половини 19 века:

Петровић из Читлука (у Јадру). Његов дед је доведен уз мајку као дете. (Св. Јован);

Поповићи из Бадање (од Гајића). Њихов дед се доселио због неродности (Михољ-дан); и

Јевтићи из Брезовица. Њихов дед је доселио с тога „што је овде боља земља“ (Апостол Тома);

У другој половини 19 века:

Радишићи из Ликодре (Св. Никола);

Васиљевић из Томња. Његов је отац доселио с тога што су се „горе били народили“;

Јовић из Андровића (у босанском Подрињу);

Дејановић из Селанца (Арх. Михаило);

Филиповићи из Селанца. Они су се доселили с тога, што је „тамо брдовитије и хладније“ (Св. Ђорђе);

Петровићи из Селанца (Св. Ђорђе); и

Миладиновић из Томња (Св. Јован) и

Крајем 19 века:

Стакићи из Томња (Св. Ђорђе) и Јевтић из Костајника (Св. Ђорђе).

П.С. Грнчара је имала 201 становника у 1834, 346 у 1884, 610 у 1948, 654 у 2002, и 588 становника у 2011 години, у томе 18 млађих од 5 година (51 од 15 до 20), уз просечну старост од 42,7 година.

15. Недељице (Горње и Доње Недељице, Лозница)

Положај. Горње Недељице су на присојној страни Кајтовића Потока; Грабик – Мала је на присојној страни долине Липнице, а осојна је пошумљена; Средња Мала је на присојној страни Гајића Потока, чија је осојна страна под њивама и под шумом; Антонића Мала је на присојној страниАнтонића Потока, а осојна је пошумљена; и Вујића Мала је на присојној страни Митровића Потока, чија је осојна страна под њивама.

Тип. Мале су:

Горње Недељица: Кајтовићи 5к, Ракићи 3к, Филиповићи 3к, Павловићи 2к, Стевановићи 3к, Станојевићи 3к, Петковић 1к, Церовци 3к, Кокановићи 2к, Божићи 2к, Кузмановићи 3к, Максимовићи 2к, Росићи 4к, Пантелићи 2к и Карајичићи 4к; и

Доње Недељице чији су делови:

 Грабик Мала: Лукићи 2к, Гачић 1к, Танацковићи 2к, Максимовић 1к и Димнићи 5к;

Средња Мала: Тешићи 2к, Јаковљевићи 7к, Лукићи 2к, Стевановићи 3к и Павловићи 2к,

Антонића Мала: Антонићи 5к, Гачићи 2к, Пантелић 1к, Милетић 1к, Бојићи 3к, и Павловић 1; и

Вујића Мала: Митровићи 2к, Марковић 1к, Вујићи 3к, Петровићи 3к, Стевановић 1к и Марковић 1к.

У Грабик Мали куће Максимовића и Димнића су растављене шљиваком; у Средњој Мали, куће Лукића и Стевановића су растављене њивама и шљивацима.

Привреда. Пре окупације Босне, од шљива се пекла ракија по коју су долазили босански трговци; тада су шљиваци били мањи. Шљиве се суше од пре 40 година и од тога доба шљиваци постају већи; шљиве су најпре сушили мусломани. – Општинска шума је била у Липници; издели су је сељаци Горњих Недељица. – Сељаци не иду у Лозничко Поље јер имају њиве у равни, између Корените и Јадра. Почетком зиме догоне Златиборци овце и исхрањују их у пољу.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Ракићи, Росићи и Пантелићи (Св. Ђорђе);

Павловићи и Карајичићи (Св. Димитрије). Од њих има одсељених у Врањској (Милојевићи);

Кокановићи (Св. Никола). Од њих има одсељених у Врањској;

Лукићи (Михољ-дан);

Антонићи (Св. Никола) и

Вујићи (Аврамије).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Гачићи (Св. Ђорђе);

Танацковићи и Димнићи (Св. Ђорђе) и

Стевановић (Ђурђиц).

Досељени су:

У другој половини 18 века:

Тешићи и Јаковљевићи из Црне Горе. Њихови преци су бежали у „Немачку“. (Св. Никола).

Божићи, Кузмановићи и Максимовићи из Бирча 8Св. Ђорђе).

Кајтовићи од Требиња (Мала Госпођа); и

Пантелић из Остружња. Његов прадед из Остружња дошао у Сипуљу и одатле у Недељице (Арх. Михаило).

У првој половини 19 века:

Станојевићи и Петковић из Подгора. Њихови су преци најпре били у Коренити. (Аврамије);

Филиповићи и Стевановићи из Корените. (Св. Ђорђе).

Церовци из Церове (Св. Ђорђе);

Павловићи из Радаља (Св. Димитрије);

Бојићи из Цикота (Св. Стеван);

Петровићи из Кривајице (Аврамије);

Лукићи из Босне. Њихов прадед се привенчао. (Св. Никола); и

Митровићи из Брадића (Св. Димитрије) и

У другој половини 19 века:

Стевановићи из Цикота (Св. Стеван);

Марковић из Церове (Св. Ђорђе);

Милетић из Тршића (Алимпије);

Павловић из Корените (Св. Стеван); и

Марковић из Липнице (Св. Ђорђе).

П.С. Горње Недељице су имале 220 становника у 1834, 359 у 1884, 840 у 1948, 699 у 2002 и 717 у 2011 години, у томе 30 млађих од 5 година (41 од 5 до 10), уз просечну старост од 42,4 година.

Доње Недељице су имале 225 становника у 1834, 276 у 1884, 884 у 1948, 566 у 2002 и 512 становника у 2011 години, у томе 19 млађих од 5 година (27 од 5 до 10), уз просечну старост од 43,6 година.

17. Коренита (Лозница)

Положај. Прњавор је на присојној страни долине Студенца. Прекоречка Мала и Новаковићи су на присојној страни Корените; Горња Мала је на присојној страни долине Гробуше, док је осојна пошумљена; Средња Мала је на осојној страни Корените, на присојној страни Гробуше и на рипањској површи између обеју ових долина; у Доњој Мали, Тешићи су на присојној страни долине Луњевца, Станчићи су на рипањској површи између долина Рејиновца и Гробуше, Суваја је на осојној страни долине Суваје, Радинковача је на једној главици (која је део качерске површи) и Осаћани су на присојној страни долине Липоваче.

Тип. Мале су:

Прњавор: Митровићи 5к, Спасојевићи 3к, Мајсторовићи 5к и Максимовићи 2к.

Прекоречка Мала: Јовановићи 5к, Ђурићи 2к, Тимотић 1к, Максимовић 1к, Глишићи 3к, Тејићи 3к; Зарић 1к, и Аврамовић 1к;

Новаковићи: Капетановићи 7к, Митровићи 6к, Томанићи 5к, Аничићи 6к, Терзићи 5к и Игњатовићи 5к;

Горња Мала: Красавчићи 8к, Живановићи 3к, Лазаревићи 3к, Матићи 5к, Алексићи 2к и Ђурићи 2к;

Средња Мала: Јевтић 1к, Павловићи 2к, Мићићи 3к, Марјановићи 2к, Јовићи 3к, Ђурићи 6к, Ђурђевићи 3к, Мићићи 3к, Милићевићи 3к, Симићи 2к, и Бојанићи 4к; и

Доња Мала: коју чине:

Тешићи: Тешићи 11к, Обрадовић 1к, Глигорићи 3к, Живковићи 5к, Павловић 1к, Станковићи 3к, Несторовићи 3к, Глигорићи 4к, Ћирићи 5к, Јанковић 1к и Василићи 6к;

Станчићи: Мићићи 2к, Димитрићи 6к, Јовићи 3к, Ђурђићи 4к, Антонић 1к, Павловић 1к, Пантићи 2к, Ђокићи 2к и Живановићи 2к.

Суваја: Антонићи 5к, Матићи 3к, Петковићи 2к, Бантић 1к и Ђурићи 2к.

Радинковача: Прокићи 3к, Пантићи 5к и Тодоровићи 3к.

Осаћани: Митровићи 2к, Павловићи 3к, Савићи 2к и Прокопић 1к.

У Новаковићима куће појединих породица су издвојене у групе, а куће у групама су опкољене шљивацима.

Први досељеници у Новаковићима и у Горњој Мали су крчили шуму.

Привреда. Неколико сељака пеку креч по који долазе купци из Доњег Јадра. До осам израђују црне лонце и продају. – Сеоска шума је у Липовачи и у Жишку; поједину парчад у њој општина даје под закуп „на изор“. – Већина сељака обрађује земљу на пола у Лозничком Пољу, а четворица имају и њиве у пољу на којима су колибе. Мачвани из Новог Села, Прњавора, Дубља итд долазе зими овамо са свињама и жире их у сеоској шуми.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Спасојевићи и Мајсторовићи (Св. Ђорђе);

Аврамовић (Св. Димитрије). Отац Миладина Аврамовића звао се Стојадин, дед Петар, прадед Јанко и чукундед Аврам. Аврамов отац се звао Богосав, а дед Петар. Јано је имао брата Ивана, чија је најстарија кћи Марија мати географа и професора Јована Цвијића; и

Јевтић, Павловић, Марјановићи, Ђурићи, Ђурђевићи, Мићићи, Милићевићи, Симићи и Бојанићи (Св. Димитрије). Од Ђурђевића има одсељених у поцерском Добрићу (Мићановићи).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Митровићи, Станковићи, Ђокићи, Живановићи, Василићи и Ђурић (Арх. Михаило) и

Мићићи, Јовићи, Несторовићи, Глигорићи, Димитрићи, Ђурђићи, Антонић и Пантићи (Михољ-дан).

Досељени су:

У првој половини 19 века:

Терзићи из Херцеговине (Апостол Тома). Од њих има одсељених у Штитару;

Јовановићи, Ђурићи, Тимотић, Максимовић, Глишићи и Тејићи из Грчића (Ђурђиц); и

Зарић, Красавчићи, Живановићи, Лазаревићи, Матићи, Алексићи, Ђурићи, Ћирићи и Павловић из Красаве (Св. Стеван). Од њих има одсељених у Грушићу (Лукићи) и у Звезду. Њихови су преци бежали у Срем 1813г.

У другој половини 18 века:

Капетановићи из Херцеговине. (Арх. Михаило);

Игњатовићи из Пиве (Ђурђиц);

Тешићи, Глигорићи и Антонићи из Херцеговине (Арх. Михаило); и

Прокићи и Тодоровићи из Херцеговине. Доселио је њихов чукундед Јоко (Св. Лука).

У првој половини 19 века:

Аничићи од Ужица. Њихов се прадед најпре био настанио у Дворској (Св. Стеван);

Петковићи од Бајине Баште (Јован Златоусти);

Митровићи из Церове. (Михољ-дан); и

Максимовићи из Босне. Њихов се дед привенчао. (Св. Лука), и

У другој половини 19 века:

Томанићи из Слатине (Св. Јован);

Митровићи из Осата (Мратин-дан);

Павловићи и Савићи из Осата. (Св. Јован); Очеви ових Осаћана су се настанили као зидари.

Живковићи из Дворске. Њихов је отац доведен уз мајку (Арх. Михаило).

Прокопић из Костајника (Св. Ђорђе);

Обрадовић из Црне Горе. (Св. Никола);

Павловић из Руњана (Св. Ђорђе);

Јанковић из Црне Горе (Павлов-дан); и

Бантић из Ступнице. (Арх. Михаило).

П.С. Коренита је имала 768 становника у 1834 години, 1.391 у 1884, 2.983 у 1948, 2.680 у 2002, и 2.415 становника у 2011 години, у томе 111 млађих од 5 година (135 од 5 до 10), уз просечну старост од 41,2 године.

18. Брезјак (Лозница)

Положај. Куће сеоске су на прибрежној тераси београдске језерске фазе, окренуте Истоку.

Тип. Породице су: Филиповић 1к, Мандићи 3к, Радовановић 1к, Петровићи 2к, Терзић 1к, Панићи 3к, Јездић 1к, Павловићи 3к, Васиљевићи 3к, Благојевићи 5к, Томићи 9к, Калабићи 3к, Кузмановић 1к, Петковић 1к и Јовановић 1к.

Мандићи и Панићи су растављени њивама, а куће Панића су у шљивацима.

Привреда. Сеоска шума је у Липаку, а заједничка испаша је била у Присадима. – Ужичани из Негбине, Семегњева, Бијеле Ријеке итд догоне почетком зиме овце на исхрану.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Петровићи, Панићи и Јездић (Св. Јован).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Мандићи (Св. Ђорђе),

Досељени су:

Филиповић, Радовановић, Васиљевићи, Благојевићи и Томићи из Шљивове почетком 19 века. Њихови су преци „сишли у питом“. (Алимпије).

Павловићи из непознатог места у првој половини 19-ог века. Њихов дед се настанио као слуга (Арх. Михаило).

Калабићи из Ступнице у пп 19в. Св. Ђорђе.

Јовановић из Текериша у дп 19в. (Мратин дан).

Петковић из Дворске крајем 19 века (Ћирило и Методине);

Кузмановић из Доње Бадање крајем 19в. (Ђурђиц) и

Терзић из Цикота крајем 19 века (Св. Јован).

Последња четворица су се настанили као слуге.

П.С. Брезјак је имао 225 становника у 1948, 241 у 2002, и 167 становника у 2011 години, у томе 1 млађе од 5 година (по 7 од 5 до 10 и од 10 до 15 година), уз просечну старост од 47,8 година.

19. Слатина (Лозница)

Положај. Пејића Мала је на присојној страни Станојевића Потока; Бојчића Мала је на рипањској површи, изнад осојне стране долине Луњевца; и Пурића Мала је на рипањској површи, изнад осојне стране Станојевића Потока.

Тип. Мале су:

Пејића Мала: Перишићи 4к, Катићи 2к, и Маџаревићи 2к;

Бојичића Мала: Бојичићи 7к, Јосићи 4к, Маџаревићи 2к, Обрадовић 1к и Јевтић 1к;

Пурића Мала: Филиповићи 5к, Исаиловићи 6к, Симић 1к, Недељковић 1к, Павловић 1к, Божић 1к, Мићићи 2к, Маџаревић 1к и Матићи 2к.

Пејића и Пурића Мала су растављене Станојевића Потоком. У Бојичића Мали куће Јосића у шљивацима.

Привреда. Сеоска шума је у Липаку. Сеоску испашу у Присадима појединци сада заузимају. – Сељаци имају њиве у Великом Пољу, у равни Јадра. – Почетком зиме догоне Ужичани на исхрану по 4 до 5 крда оваца.

Порекло становништва.

Досељени су:

У првој половини 18 века:

Катићи, Маџаревићи и Божић из Херцеговине. (Сабор арх. Гаврила); и Јосићи, Исаиловићи и Симић из Херцеговине (Св. Ђорђе);

У првој половини 19 века:

Бојичићи, Мићићи и Матићи из Оровице (Ђурђиц);

Павловић из Шљивове (Св. Ђорђе);

Перишићи из непознатог места. Њихов се дед настанио као слуга. (Арх. Михаило);

Филиповићи из Томња (Св. Јован); и

Јевтић из Цикота. (Ћирило и Методије); и

У другој половини 19 века:

Недељковић из Босне. Његов је отац ушао жени у кућу. (Св. Ђорђе); и

Обрадовић из Недељица. Он се привенчао.

П.С. Слатина је имала 247 становника у 1834, 374 у 1884, 394 у 1948, 214 у 2002, и 151 у 2011 години, у томе 2 млађих од 5 година (6 од 5 до 10), уз просечну старост од 49,7 година.

20. Ступница (Лозница)

Положај. Брђани су на обема странама долине Курјаковца. Горња Мала је на присојној страни долине Забранице, на једном рту (на рипањској површи између овде долине и долине Раковице) и на присојној страни последње. Подграчаница је на осојној, и Доња Мала на присојној страни Ступничке Реке.
Калабићи су се преместили из Подграчанице у Доњу Малу (са осојне на присојну страну) с тога што у Подграчаници „сунце доцкан изгрева“.

Тип. Мале су:

Брђани: Андрићи 2к, Максимовић 5к, Милошевићи 2к, Обрадовић 1к, Јевтић 1к, и Ивковци 2к.

Горња Мала: Старчевићи 5к, Миловановићи 5к, Васиљевићи 3к, Андрић 1к, Андрићи 2к, Обрадовићи 4к, Јовановићи 5к, Мићановићи 2к, Ђукићи 3к, Антонић 1к, Бојичићи 2к, Симић 1к, Живановићи 6к, Маџаревићи 3к, Спремићи 10к, Јовановић 1к, Митровић 1, Трифуновић 3к, Миладиновићи 3к, Ђурићи 5к, Радивојевићи 3к, Јанковић 1к и Исаиловић 1к и

Доња Мала: Петровићи 3к, Калабићи 2к, Павловић 1к, Живановић 1к, Поповићи 2к, Симић 1к, Арсенићи 3к, Маричићи 3к, Вујићи 5к, Живановић 1к, Пантићи 2к, Митровић 1к, Остојићи 4к, Павловићи 3к, и Бојићи 3к.

У Горњој Мали, две куће Старчевића су растављене њивом и шљиваком, а две куће Ђукића долином (Забраницом).

Привреда. Сељаци пеку креч за своју потребу и за продају. – Сеоска шума је на осојним странама дубоких долина Раковице и Курјаковца. Сада је заузимају поједини Коренићани. Сеоска испаша је у Раскршћу. – До 10 сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Неколицина имају њиве у равни Јадра. Почетком зиме догоне Ужичани по три до четири крда оваца. У једном крду има по четири до пет стотина брава.

Порекло становништва:

Стари досељеници непознатог порекла су:

Андрићи (ст. пр. Ђуричићи) Св. Никола;

Обрадовићи и Мићановићи. Лазарева Субора. У Подграчаници се први настанио Јаков. Од његовог сина Јована су Јовановић, Митровић и Трифуновићи, од Боже  Миладиновићи, и од Радивоја су Ђурићи, Радивојевићи и Јанковић. (Арх. Михаило);

Маричићи, Вујићи, Живановићи, Пантићи и Митровић (Св. Лука); и

Бојићи (Св. Стеван).

Досељени су:

У првој половини 18 века:

Јвановићи из Бајине Баште. Доселио је њихов чукундед Јован (Зачеће Св. Јована). Од њих има одсељених у Метковићу (Симићи) и у Табановићу.

Из Херцеговине:

Ивковци, Васиљевићи, Андрић, Ђукићи, Симићи и Исаиловић. Доселио је њихов чукундед Сава, кад су „Маџари овде бивали и истерани“. (Св. Ђорђе).; Старчевићи (Арх. Михаило); Спремићи (Ивањ-дан). Од њих има одсељених у Палежу; Калабићи и Павловић (Св. Ђорђе); и Поповићи, Симић и Арсенић (Св. Јован).

У другој половини 18 века:

Милијашевићи из Белотића рађ. Алимпије.

У првој половини 19 века:

Андрићи, Максимовићи, Милошевићи, Обрадовић, Јевтић и Живановићи из Гордеша. Св. Јован;

Миловановићи из Дворске. Арх. Михаило.

Антонић из Цикота. Св. Јован.

Петровићи из Корените. Њихов дед купио имање од Калабића. Арх. Михаило.

У другој половини 19 века:

Остојићи из Брасине (Св. Ђорђе) и

Бојичићи из Слатине (Ђурђиц); и

Крајем 19 века:

Симић из Слатине. Св. Ђорђе,

Маџаревићи из Слатине (Сабор Арх. Гаврила),

Живановић из Слатине. Св. Ђорђе. И

Павловићи из Корените (од Јокића). Св. Лука.

П.С. У Ступници је било 353 становника у 1834, 624 у 1884, 1.251 у 1948, 941 у 2002, и 891 становника у 2011 години, у томе 35 млађих од 15 година (45 од 5 до 10), уз просечну старост од 44,2 године.

21. Дворска (Крупањ)

Положај. Горња Мала је на присојној страни долине Петњака и на коси брезовачке површи између Петњака и долине Граовишта. Липовача је на присојним странама долина Изворца и Мајура. Доња Мала је на присојним странама Петњака и Дворачке Реек. Прекоречка Мала је на присојним странама долина Раковице и Дубоког Потока и на осојној страни Дворачке Реке.

Вода се пије са извора.

Тип. Мале су: Горња Мала: Кикановићи 12к, Јелићи 3к, Радићи 3к, Васићи 3к, Васиљевић 1к и Јањићи 4к;

Липовача: Несторовић 1к, Пантићи 3к, Лукићи 5к, Васићи 3к, Гладовићи 10к, Поповић 1к, Новаковић 1к, Мићићи 2к и Благојевић 1к.

Доња Мала: Мијићи 11к, Момићи 6к, Перићи 3к, Петровићи 6к, Пајићи 8к, Обадовићи 10к, Тешмановићи 2к, Јосиповићи 5к, и Петковићи 6к. И

Прекоречка Мала: Бурмазовићи 8к, Јовичићи 11к, Ковачевићи 2к, Јаковљевићи 6к, Капетановићи 5к, Пантелићи 3к, Удовичићи 6к и Вукашиновићи 9к.

Доња Мала је растављена од Прекоречке дубоком долином, Дворачком Реком. У Липовачи, куће Гладовића су растављене долином, Изворцем; у Прекоречкој Мали, Бурмазовићи и Вукашиновићи су растављени дубоком долином, Раковицом.

Привреда. Неколико сељака пеку креч, поглавито ради продаје. Многи иду у Поцерину за време жетве и раде као жетеоци. Шљиваци захватају просторе од једног од три хектара. Имућнији продају из својих забрана дрва за грађу. – Сеоска шума је у Дупљаковини, у Јежуру, у Грединама, у Раковици (на страни дубоке и стрме долине) а сеоска испаша је у Рачевића Брду. – Велики број сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Почетком зиме (кад роди жир) догоне Мачвани свиње и жире их у сеоској шуми.

Порекло становништва:

Староседеоци су.
Кикановићи, Јелићи, Радићи, Васићи, Несторовић, Пантићи, Лукићи и Мићићи. (Св. Никола). Преци Васића и Лукића били су се селили у Ступнциу.

Досељени су:

Јовичићи, Јаковљевићи, Капетановићи и Вукашиновићи из Херцеговине у пп 18в (Аврамије). Преци Јовичића били су се селили у Ковиљачу и у Грнчару;

Мијићи, Момићи, Јосиповићи, Петковићи, Пантелићи и Удовичићи из Херцеговине у пп 18в. Њихови преци су се били најпре настанили у Јаребичком Пољу (Ћирило и Методије).

Перићи, Петровићи, Пајићи и Тешмановићи из Херцеговине у пп 18в. Њихов предак Иван Анђелић био се најпре настанио у Цикотама, у Куличу.Св. Стеван.

Бурмазовићи и Ковачевићи из Херцеговине у пп 18в. Алимпије. Од Бурмазовића има одсељених у Великом Селу;

Гладовићи из Годечева у дп 18в (Св. Никола). Од њих има одсељених у Комирићу и у Дубљу.

Васиљевић и Јањићи из Церове у дп 18в. (Св. Ђорђе).

Обадовићи из Сјече Ријеке у дп 18в. Св. Јован.

Поповић из Ликодре у дп 19в. Он је усињен. Св. Јован.

Новаковић из Сипуље у дп 19в. Он је усињен. Апостол Марко.

Благојевић из Шурице крајем 19в. Он је дошао жени у кућу (Св. Јован).

П.С. Дворска је имала 398 становника у 1834, 928 у 1884, 1.728 у 1948, 1.064 у 2002, и 891 становника у 2011 години, у томе 42 млађих од 5 година, уз просечну старост од 42,4 година.

22. Шурице (Лозница)

Положај. Куће сеоске су на једном поду (који одговара пиносавској површи), на присојној страни долине Крлагана.

До краја 18 века село је било у пољу, у равни Јадра, на месту које се зове „Кућерине“.

Извори са којих се пије вода јесу: Лађевац, Стублић итд.

Тип. Породице су: Старчевић 1к, Косанићи 3к, Станимировић 1к, Јовановићи 2к, Вуковић 1к, Катићи 2к, Ђурђевић 1к, Поповићи 2к, Кнежевићи 4к, Ристивојевић 1к, Савић 1к, Јанковић 1к, Благојевићи 3к, Симеуновићи 1к, Стевановић 1к и Добросављевић 1к.

Куће су опкољене шљивацима.

Привреда. Сеоска шума је била у Осоју и у Планини. Сеоска шума је у Планини исечена, земљиште је потом издељено и преобраћено у њиве. – Сељаци не иду у Лозничко Поље. Почетком зиме догоне Ужичани овце. Чобани ноћују у колибама, које су укопане у земљу и покривене кровином.

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Вуковић, Катићи и Добросављевић (Алимпије).

Досељени су:

Станимировић, Јовановићи, Кнежевићи, Јанковић, Благојевићи и Стевановић (ст. пр. Трифковићи) из Херцеговине у пп 18в. Св. Јован.

Поповићи од Никшића у дп 18в. Њихови су се преци најпре били настанили у Прњавору (троношком). Св. Лука.

Ристивојевић и Савић из Херцеговине у дп 18в. Св. Никола.

Ђурђевић из Дворске у пп 19в. Ћирило и Методије.

Косанићи из Трбушнице у дп 19в. Њихов је отац ушао жени у кућу. Св. Јован.

Симеуновић из Бадање у дп 19в. Он је усињен. Ђурђиц.

Старчевић из Ступнице крајем 19в. Он је ушао жени у кућу (Арх Михаило).

П.С. Шурице су имале 163 становника у 1834, 342 у 1948, 281 у 2002 и 216 становника, у томе 1 млађих од 5 година, (5 од 5 до 10г; 13 од 10 до 15г), уз просечну старост од 45,9 година.

23. Цикоте (Лозница)

Положај. Кикановићи су на присојној страни Кривајске Реке. Раковица је на присојној страни долине Раковице. Кулић је на осојној страни Дворачке Реке. Терзићи су на једном рту, на рипањској површи, између долина Дворачке Реке и Суваје.

Извори са којих се пије вода јесу: Врело и Бабина Вода у Кулићу итд.

Тип. Мале су:

Кикановићи: Костадиновићи 2к, Ђурић 1к, Црногорчевићи 6к, Аничић 1к, Маричић 1к, Сакић 1к и Вукосављевић 1к.

Раковица: Антонићи 2к, Пурић 1к, Сакићи 3к, Цветиновићи 2к, Живковићи 3к, Красавчевићи 2к, Митровић 1к, Јовановић 1к, Јездимировић 1к, Степановићи 3к, Николић 1к, Матићи 6к, Живановићи 2к и Павловићи 3к;

Кулич: Алексићи 8к, Ранисављевићи 4к, Ракићи 2к, Бојићи 4к, Станојевићи 3к, Крсмановићи 5к, Ђукановићи 3к, Јаковљевићи 2к, Јелић 1к, Милошевић 1к, Глишићи 3к, и Николићи 2к; и

Терзићи: Терзићи 14к, Станишић 1к, Гајић 1к, Добросављевићи 2к, Јовановићи 2к, Недељковићи 2к, Савићи 1к, Остојићи 3к и Станковић 1к.

Раковица и Кулич су растављени пошумљеним Пушкаревцем, који се диже као острво са рипањске површи. Кулич и Терзићи су растављени долином, Дворачком Реком.

Привреда. Неколико сељака тешу у Мајдану воденичко камење, које продају по целој СЗ Србији. Неколицина иду сваког лета у Посавину и раде као зидара. – Сеоска шума је у Грацу (који се уздиже као сотрво са Качерске површи). – Сељаци не иду у Лозничко Поље, јер имају њиве у равни Јадра. Имућнији су подигли и чардаке, где остављају обран кукуруз. Почетком зиме догоне Мачвани свиње у жир. У то доба догоне и Ужичани овце на исхрану. Они праве колибе од грања и од сена.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Маричић и Пурић (Св. Јован);

Живковићи (Св. Никола);

Матићи (Св. Ђорђе),

Живановићи (Ђурђиц)

Ракићи и Бојићи (Св. Стеван);

Станојевићи (Св. Ђорђе),

Крсмановићи (ст. пр. Савићи и Јевтићи);

Ђукановићи (Св. Јован);

Николићи (Св. Лука);

Добросављевићи и Недељковићи (Св. Стеван);

Јовановићи (Св. Јован) и

Савић (Св. Ђорђе).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Јездимировић и Степановићи (Св. Стеван);

Милошевићи (ст. пр. Алајбеговић) (Св. Стеван);

Глишићи (Св. Јован) и

Станишићи и Остојићи, Ђурђиц. Од њих има одсељених у Конатицама.

Досељени су:

У првој половини 18в:

Терзићи из Херцеговине. Доселио је њихов чукундед Симо терзија (Св. Јован); и

Алексићи од Никшића. Њихови су се преци најпре били настанили у троношком Прњавору (Св. Лука).

У другој половини 18в:

Црногорчевићи из Црне Горе (Вартоломеј) и

Антнонићи из Ликодре (Св. Ђорђе).

У почетку 19в:

Костадиновићи, Ђурић и Аничић из Дворске (Св. Никола);

Сакићи, Цветиновићи и Јовановић из Красаве (Св. Стеван) и

Красавчевићи из Красаве (Св. Стеван).

У првој половини 19в.

Јаковљевићи из Церове (Св. Ђорђе);

Митровић од Велеса. Његов отац се настанио као зидар (Св. Стеван);

Ранисављевићи из Брезјака. Њихов отац је доведен уз мајку (Алимпије) и

Јелић из Корените. Његов отац је доведен уз мајку (Св. Ђорђе).

У друго јполовини 19 века:

Павловићи из Дробњака (у Кржави). Лазарева Субота.

Вукосављевић из Мостарића (у босанском Подрињу). Он је ушао жени у кућу. Св. Никола.

Гајић из Брезовица. Он је ушао жени у кућу (Св. Јован) и

Станковић из Вољеваца; и

Почетком 20в:

Николић из Дворске. Настанио се на својој колиби (Алимпије).

П.С. Цикоте су имале 763 становника у 1834, 991 у 1874, 1.643 у 1948, 1.173 у 2002, и 948 становника у 2011 години, у томе 39 млађих од 5 година, уз просечну старост од 44,9 година.

24. Кривајица (Лозница)

Положај. Горња Мала је на присојним странама Јовичића Потока и долине Кривајице. Будимировићи су на присојној страни Будимировића Потока. Доња Мала је на присојној страни Кривајице.

Извори су: Катина Вода у Горњој Мали итд.

Тип. Мале су:

Горња Мала: Јовичићи 5к, Ковачевићи 3к, Матић 1к, Теодоровићи 3к, Лукићи 5к, Павловићи 3к, Бојићи 2к, Селенићи 2к, Тешић 1к, Антонић 1к и Лазић 1к;

Будимировићи: Будимировићи 5к, Ђукићи 5к, Станковићи 3к, Јездићи 4к и Станићи 4к.

Доња Мала: Сарићи 4к, Василићи 3к, Мићићи 3к, Панићи 3к, Бајићи 2к, Глишановић 1к, Ракићи 3к, Вилотићи 3к, Марковић 1к, и Ћосић 1к.

Горња и Доња Мала су растављене њивама. У Будимировићима, Будимировићи и Станићи су растављени њивом и шљивацима.

Привреда. Сеоска шума је заједничка са Цикотама. – Остале приврдне прилике су истоветне са цикотским.

Порекло становнишва.

Староседеоци су:

Теодоровићи, Св. Димитрије.

Лукићи, Василићи, Бајићи и Глишановић (Св. Јован);

Павловићи (Св. Стеван);

Селенићи (Св. Никола);

Будимировићи (Ђурђиц);

Јездићи (Св. Стеван);

Станићи (Лазарева Субота) и

Вилотићи (Св. Никола).

Досељени су:

У првој половини 18в:

Микићи и Ракићи из Херцеговине (Срђев дан);

У другој половини 18 века:

Ковачевићи из Пролома (Св. Никола).

У почетку 19 века:

Јовичићи из Дворске (Аврамије);

Бојићи из Церовце (Св. Ђорђе);

Ђукићи и Станковићи из Дворске. Ћирило и Методије.

Сарићи из Цикота. Њихов предак је „бирао место“ (Св. Јован);

Ћосић из Борине (Св. Јован).

У првој половини 19в:

Марковић из Брадића. Његов отац је доведен уз мајку (Св. Јован) и

Панићи из Брезјака (Алимпије).

У другој половини 19в:

Матић из Коњуше. Он је доведен уз мајку (Св. Пантелија).

Лазић из Цикота. Доведен је уз мајку. Св. Стеван.

Антонић из Красаве (Св. Стеван).

Тешић из Брезовица (Св. Јован).

25. Читлук (Лозница)

Положај. Куће су на присојној страни Поповића Потока.

Тип. Породице су: Мијајловићи 7к, Поповићи 7к, Тодоровићи 2к, Спасојевићи 3к, Радуловићи 4к, Ђурић 1к, Илићи 4к, Станићи 3к, Митровићи 4к, и Вујиновићи 3к.

Куће су опкољене шљивацима.

Порекло становништва:

Староседеоци су:

Мијајловићи (Св. Јован). Њихови су преци били избегли у Мачву;

Поповићи и Радуловићи (Аврамије);

Тодоровићи (Св. Ђорђе);

Ђурић, Илићи и Вујиновићи (Св. Јован); и

Станићи и Митровићи (Св. Ђорђе). Од Станића има одсељених у Клењу. Преци последњих трију породица били су избегли у Срем.

Досељенис су:

Спасојевићи из Корените у пп 19в. Арх. Михаило.

26. Брадић (Лозница)

Положај. Горња Мала је на коси и на ртовима рипањске површи (на ртовима су куће Протића и Кузмановића). Куће Чолића су теменом косе и на присојној страни Чолића Потока , чија је осојна страна пошумљена. Поточари су на једној коси и на присојној страни Поточарског Потока, чија је осојна страна пошумљена.

Тип. Мале су:

Горња Мала: Протићи 4к, Лазићи 3к, Катићи 3к, Лукићи 4к, Николићи 3к, Кузмановићи 5к, Гавриловићи 5к, Костићи 2к и Негићи 3к.

Чолићи: Трнинићи 5к, Катићи 3к, Гавриловићи 2к, Јањићи 2к и Вићеновић 1к;

Поточари: Глигорићи 5к, Ђуричићи 3к, Обрадовићи 2к, Стевићи 4к, Трифуновићи 4к, Катићи 2к и Алимпићи 2к.

Привреда. Сеоска шума је била у Иверку. Сада је она државна својина. – Неколико сељака имају њиве на Брадићском Пољу (у равни Јадра) и с тога не иду у Лозничко Поље. Лети се стока обданицом изгони у државну шуму (у Иверку). Почетком зиме „Арнаути“ догоне овце на исхрану.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Катићи (Алимпије);

Лукићи (Аврамије);

Кузмановићи, Гавриловићи и Костићи (Арх. Михаило). Од њих има одсељених у Петловачи;

Трнинићи (Св. Лука);

Глигорићи (Св. Никола). Од њих има одсељених у Рибарима;

Ђуричићи (Св. Стеван) и

Обрадовићи и Стевићи (Св. Ђорђе).

Досељени су:

У почетку 19в:

Протићи из Дворске (Св. Никола);

Николићи из Херцеговине (Св. Јован); и

Негићи и Јањићи из Неготине (у Херцеговини) (Аврамије) и

У првој половини 19в:

Алимпићи из Рибара (Св. Јован);

Лазићи из Корените (Св. Димитрије),

Трифуновићи из Корените (Св. Стеван) и

Вићановић из Брасине (Аврамије).

П.С. Брадић је имао 315 становника у 1834, 614 у 1884, 1.399 у 1948, 841 у 2002, и 735 становника у 2011 години, у томе 27 млађих од 5 година, уз просечну старост од 43,5 година.

27. Брњац (Лозница)

Положај. Кнежевина је на осојној, а Пољачка Мала на присојној страни једне долине. Средња Мала је на рту рипањске површи и на присојној страни Савића Потока. Мијајлска Мала је на присојној страни долине у Гају. Девићска Мала је на присојној страни једне долине.

Тип. Мале су:

Кнежевина: Филиповићи 6к, Јанковић 1к, Максимовић 1к, Симић 1к, Бајић 1к, Љубинковић 1к, Марковићи 6к, Бранковић 1к и Исаиловић 1к.

Пољачка Мала: Петровић 1к, Игатовић 1к, Јездићи 3к, Живковићи 3, Марковић 1к, Бранковићи 2к, Церовац 1к, Митровић 1, Вучетић 1к, Љубинковић 1к, Мијајловић 1к и Павловић 1к.

Средња Мала: Васићи 2к, Трифуновићи 2к, Тодоровићи 3к, Тешићи 3к, Павловићи 2к, Симићи 3к, Трифуновићи 7к, Петровићи 2к, Танацковићи 2к, Пантићи 3к, Пантић 1к, Лазићи 2к, и Павловићи 2к.

Мијајлска Мала: Бранковић 1к, Алимпићи 3к, Вујићи 2к, Васићи 2к, Мићић 1к, Максимовићи 2к, Николићи 3к, Антонић 1к и Дамњановићи 3к; и

Девићска Мала: Јевтић 1к, Ракићи 2к, Грујичићи 4к, Стевановићи 2к и Ранковићи 3к.

Привреда. Сеоска шума и испаша су у Иверку. – Шесторица обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Лети се стока изгони обданицом у сеоску испашу. Почетком зиме догоне Златиборци овце и исхрањују их у пољу.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Живковићи, Марковић и Вучетић. (Св. Јован); и Грујичићи (ст. пр. Вићановићи). Од њих има одсељених у босанској Посавини.

Досељени су:

У првој половини 18 века:

Јанковић, Марковић, Бранковићи, Исаиловићи, Алимпићи, Вујићи, Васићи, Мићић, Максимовићи, Николићи, Антонић и Стевановићи (ст. пр. Мијајловићи) из Црне Горе. Св. Никола. Од њих има одсељених у Мачви; и

Трифуновићи, Тешићи, Павловићи, Симићи, Пантићи и Лазићи из Босне. (Михољ-дан).

У другој половини 18 века:

Васићи, Тодоровићи, Јездићи, Дамњановићи, Јевтић, Ракићи и Ранковићи из Херцеговине (Срђев-дан); и

Трифуновићи, Петровићи, Павловићи и Игњатовић из Рогуља (у Азбуковици). (Св. Димитирје).

У почетку 19 века:

Танацковић и Пантић из Рогуља (Св. Јован).

У првој половини 19 века:

Филиповићи и Митровић из Красаве. Св. Стеван и

Љубинковићи, Мијајловић и Павловић из Заблаћа (Арх. Михаило) и

У другој половини 19 века:

Максимовић из Грнчаре. Доведен је уз мајку (Св. Стеван).

Симић из Руњана, доведен уз мајку (Св. Никола);

Бајић из Красаве (Св. Стеван); и

Церовац из Недељица, настано се као слуга.

П.С. Брњац је имао 217 становника у 1834, 488 у 1884, 871 у 1948, 631 у 2002, и 532 становника у 2011 години, у томе 31 млађих од 5 година, уз просечну старост од 41,3 година.

28. Велико Село (Лозница)

Положај. Горња Мала је на присојној страни једне долине, на осојној страни долине Ујдуровца и на неколиким ртовима (куће Гвозденовића и Рашевића). Доња Мала је на присојној страни долине Карловца и на површи изнад осојне стране те долине.

Тип. Мале су:

Горња Мала: Сандићи 6к, Гвозденовићи 19к, Рашевићи 15к, Рашевићи 4к, Бурмазовићи 1к, Поповић 1к, Поповић 1к, Бошковићи 2к, Васићи 4к, Симићи 4к, Веселиновићи 1к и Лукићи 4к, и

Доња Мала: Ђуричићи 7к, Ђурђевићи 2к, Бурмазовићи 4к, Митровић 1к, Терзићи 2к, Стевановић 1к, Алимпић 1к, Петковић 1к, Грујићи 2к, Бошковић 5к, Перићи 3к, Илићи 3, Софронићи 2к и Дакуловић 1к.

У Доњој Мали, куће Петковића и Грујића су растављене њивама.

Први досељеници су крчили шуму.

Привреда. Пет од шест сељака знају зидарски занат, који су изучили радећи с Осаћанима по Мачви. – Сеоска шума и испаша су у Иверку. – До шест сељака иду у Лозничко Поље и обрађују земљу на пола. Више њих имају њиве у равни Јадра. Лети се обданицом изгони стока у сеоску испашу. Почетком зиме догоне „Арнаути“ овце на исхрану.

Порекло становнштва.

Староседеоци су:

Гвозденовићи (Св. Никола);

Рашевићи (Св. Јован). Од њих има одсељених у Великој Врањској и у Банову Пољу.

Бошковићи и Перићи (Арх. Михаило); (Преци ових породица били су избегли у Срем 1813г);

Поповићи (Св. Ђорђе);

Веселинович (Св. Никола) и

Стевановић, Алимпић, Петковић и Грујићи (Св. Никола).

Досељени су:

У првој половини 18в:

Рашевићи (ст. пр. Милановићи) и Лукићи из Херцеговине (Св. Јован);

У другој половини 18 века:

Сандићи из Херцеговине (Михољ-дан); и

Илићи и Софронићи (ст. пр. Кокоровићи) из Кокорова (Св. Ђорђе);

У почетку 19 века:

Вулићи и Симићи из Корените (Св. Никола).

У првој половини 19 века:

Бурмазовићи из Дворске (Алимпије);

Ђуричићи из Красаве (Св. Стеван) и

Ђурђевићи из Церове (Св. Ђорђе) и

У другој половини 19 века:

Поповић из Јошеве. Доведен је уз мајку. Св. Никола.

Терзићи из Красаве (Св. Стеван);

Митровић из Лознице (код Чачка). Настанио се као зидар. Св. Ђорђе.

Дакуловић из Јаребица, настанио се као слуга.

П.С. Велико Село је имало 258 становника у 1834, 488 у 1884, 755 у 1948, 466 у 2002 и 418 становника у 2011 години, у томе 12 млађих од 5 година (29 од 10 до 15), уз просечну старост од 46,2 године.

29. Јаребице (Лозница)

Положај. Радовановићи, Чугуровићи и Радивојевићи су на косама рипањске површи. Аџићи су на обема странама Добрића Потока. Дакуловићи су на коси рипањске површи и на присојној страни једне долине. Доња Мала је на коси рипањске површи и на осојној страни долине Јаребице. Башчованска Мала је у изворишту Ђукића Потока и на коси рипањске површи.

Тип. Мале су:

Радовановићи: Мартиновићи 12к, Радовановићи 7к и Панићи 2к;

Чугуровићи: Осатовићи 6к, Илићи 2к, Максимовић 1к, Бојићи 2к, Симићи 3к, Пуцаревићи 5к, Јовићи 5к, Чугуровићи 15к и Андрићи 2к;

Радивојевићи: Радивојевићи 16к, Лукићи 5к, Грујићи 3к, Јовановићи 8к, Чугуровићи 2к и Живановићи 2к;

Аџићи: Јаковљевићи 6к, Степановићи 6к, Арсеновићи 11к, Мијајловићи 5к, Јовановићи 4к, Николићи 5к, Петровић 1к, Добрићи 2к и Гајић 1к.

Дакуловићи: Аврамовићи 9к, Дакуловићи 5к, Стојадиновићи 3к, Трифуновићи 3к и Митровићи 4к;

Доња Мала: Ћирићи 2к, Ђурићи 3к, Живановићи 5к, Исаковићи 3к, Марић 1к, Крсмановићи 4к, Марковићи 2к и Јевтић 1к; и

Башчованска Мала: Стевановић 1к, Јовић 1к, Пејичићи 2к, Марковић 1к, Обадовићи 2к, Ђукићи 3к, Трифуновићи 3к, Илићи 2к и Мартић 1к.

Чугуревићи и Радивојевићи су растављени долином Миловчевцем, која је под њивама; Дракуловићи и Башчованска Мала су растављени једном косом.

Привреда. За турске управе сваки је узимао онолико земљишта колико је могао обрадити. Сеоска шума и утрина са имањима појединаца биле су у Иверку. Сада су државна својина. – до 1’сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Шесторица имају колибе на њивама у долини Јадра. Лети у њима ноћују радини, а зими се бави по један од укућана и исхрањује стоку. Златиборци догоне овце почетком новембра и остају до краја марта. Они купују сена у појединаца и полажу стоци.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Радовановићи (Св. Ђорђе);

Јовићи и Грујићи (Срђев-дан). Од Јовића има одсељених у Прову.

Јовановићи, Арсеновићи, Николићи, Петровић и Трифуновићи (Св. Никола);

Добрићи, Гајић, Ђукићи, Несторовићи, Трифуновићи и Мартић (Св. Никола). Од Ђукића има одсељених у Јазовнику.

Аврамовићи (Арх. Михаило). Њихови преци су били избегли код Забрежја у Аустрију.

Дакуловићи и Стојадиновићи (Св. Ђорђе). Њихови су преци били избегли у Срем 1813г.

Ћирићи, Марић и Марковићи (Аврамије);

Ђурићи (Св. Ђорђе) и

Крсмановићи (Св. Јован). Од њих има одсељених у Стублинама.

Досељени су:

У првој половини 18 века:

Мартиновићи из Мартиновића у Црној Гори (Св. Никола). Од њих има одсељених у Богатићу и у Обреновцу.

Чугуровићи из Чугура, у босанском Подрињу. Св. Јован. Од њих има одсељених у Рибарима.

Јаковљевићи из Чугура, у босанском Подрињу. Св. Јован. Од њих има одсељених у Рибарима,

Јаковљевићи, Степановићи (ст. пр. Оташевићи), Мијајловићи и Митровићи из Херцеговине (Св. Никола);

Јевтић из Никшића (Аврамије) и

Стевановић, Пајичићи, Славујевић и Јовановићи из Херцеговине (Арх. Михаило);

У другој половини 18 века:

Панићи од Ужица (Св. Ђорђе). Од њих има одсељених у Петковици;

Андрићи из Кардупа (Св. Ђорђе) и

Радивојевићи, Лукићи и Исаковићи из Црне Горе. Св. Ђорђе.

У почетку 19 века:

Осатовићи из Осата (Михољдан.

Бојићи из Цикота (Св. Стеван).

Илићи и Симићи из Ликодре од Петрића (Срђевдан),

Максимовић из Кривића Аде (Св. Стеван).

Пуцаревићи из Цикота (Св. Јован) и

Живковићи из Церове (Св. Ђорђе).

У првој половини 19 века:

Обадовићи из Дворске (Св. Јован) и

Илићи из Брштице (Св. Јован).

П.С. Јаребице су имале 717 становника у 1834, 1.050 у 1884, 1.621 у 1948, 1.324 у 2002, и 1173 у 2011 години, у томе 47 млађих од 5 година, уз просечну старост од 44,6 година.

30. Драгинац (Лозница)

Драгинац се развио око цркве (Јаребичка Црква), и у многоме је средиште јавног живота за неколика села на обема странама јадрове долине. Ова варошица лежи у главном на поширој тераси.

Тип. Мањи део Драгинца је око пута, који се одваја од уздужног друма, што води долином Јадра; а већи део је око једног правоугаоног простора, на коме се држа вашари.

Порекло становништва.

Доселили су се:

У другој половини 19 века:

Церовчевић, трговац, из Симина Брда,

Секулићи, трговци из Јошеве;

Вучићевић, кафеџија, из Милочаја (у Поморављу Западне Мораве);

Крајем 19 века:

Мандићи (трговац, колачар и кафеџија) из Бадање; и

Јовановић, кафеџија из Брштице; и

Почетком 20 века:

Обадовићи, терзија из Јаребица;

Видаковић, опанчар из Ступнице;

Лекић трговац из Симина Брда; и

Крсмановић, трговац из Цикота.

П.С. Драгинац је имао 257 становника у 1948, 324 у 2002 и 146 становника у 2011 години, у томе 7 млађих од 5 година, уз просечну старост од 44,1 година.

31. Рибарице (Лозница)

Положај. Куће сеоске су на коси рипањске површи, на присојној страни долине Милаковице, на коси качерске површи и на присојним странама Шуљагића Потока и Средње Реке.

Танасићи, Андрићи, Ћосићи, Шуљагићи, Јањићи и Павловићи били су у Мекотама у равни Јадра, према Филиповићима. У планину су избегли од турских насиља и ту су крчили шуму.

Тип. Породице су: Панићи 3к, Танасићи 3к, Цвејићи 6к, Матић 1к, Андрићи 2к, Ђурђевићи 4к, Ковачевићи 8к, Ћосићи 10к, Бојићи 5к, Радичевићи 7к, Петровићи 2к, Шуљагићи 4к, Јањићи 4к и Павловићи 3к.

Ковачевићи и Матић су растављени њивама и шљивацима; Матић и Ђорђевићи су растављени долином Милаковицом.

Привреда. Сељаци из задружних кућа иду лети у Поцерину и раде као надничари: у мају окопавају кукурузе, у јуну косе и жању и у августу суше шљиве. – Сеоска шума је била у Иверку. Сада је државна својина. – Пре три године до 15 људи је обрађивало земљу на пола у Лозничком Пољу. Почетком зиме Мачвани догоне свиње и жире их. И Златиборци догоне почетком зиме овце на исхрану. Чобани ноћују под „шаторима“, које направе од поњава.

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Ђурђевићи (Св. Ђорђе).

Досељени су:

У почетку 18 века:

Танасићи, Андрићи, Ћосићи, Шуљагићи, Јањићи и Павловићи из Никшића (Св. Лука);

У првој половини 18 века:

Ковачевићи, Бојићи, Радичевићи и Петровићи из Радаља (Св. Димитрије) и

У другој половини 18 века:

Панићи, Цвејићи и Матић из Корените (Св. Стеван).

П.С. Рибарице су имале 349 становника у 1884, 654 у 1948, 407 у 2002, и 337 становника у 2011 години, у томе 12 млађих од 5 година (22 од 5 до 10), уз просечну старост од 41,8 година.

32. Југовићи (Лозница)

Положај. Куче сеоске су на једној коси рипањске површи, на осојној страни Средње Реке и на обема странама Стојаковичке Реке.

Тип. Породице су: Јевтићи 4к, Стевановићи 6к, Кузмановић 1к, Матићи 2к, Југовићи 6к, Поповићи 2к, Ристановићи 2к, Пантић 1к, Андрић 1к, Јовановићи 2к, Савићи 4к, и Кузмановић 1к.

Куће Стевановића и Југовића су растављене њивама. У Задрузи Поповића има 33 укућанина. У њој су четири ожењена брата, од којих тројица имају и ожењене синове.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Јевтићи (Св. Ђорђе);

Стевановићи (ст. пр. Шајичићи), Кузмановићи, Матићи, Поповићи, Ристановићи, Пантић, Јовановићи и Савићи (Ђурђиц); и

Југовићи (Св. Никола).

Досељени су:

Андрић из Рибарица крајем 19в. Ушао је жени у кућу (Св. Лука.

П.С. Југовићи су имали 193 становника у 1884, 345 у 1948, 168 у 2002, и 124 становника у 2011 години, у томе 1 млађе од 5 година (5 од 5 до 10), уз просечну старост од 50,5 година.

33. Филиповићи (Лозница)

Куће сеоске су на једној коси рипањске површи и на присојној страни долине Грубановца.

Тип. Породице су: Илићи 2к, Ћосић 1к, Лазићи 5к, Петковићи 2к, Ђаковићи 3к, Филиповићи 4к, Ковачевићи 2к, Матићи 2к, Николић 1к, Антонићи 2к и Обрадовићи 2к.

Куће Илића и Матића су растављене њивама и шљивацима.

Привреда. До 6 сељака знају зидарски занат. Преко лета раде као зидари у Азбиковици. – Сеоске шуме нема. – Двојица обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Илићи, Лазићи, Петковићи, Ђаковићи, Филиповићи и Матићи (Св. Никола).

Досељени су:

У другој половини 18 в:

Ћосић из Борине (Св. Јован).

У почетку 19в:

Обрадовићи из Радаља (Св. Димитрије).

У првој половини 19в:

Ковачевићи из Горње Бадање (Ђурђиц);

Николић из Доње Бадање (Св. Никола) и

Антонићи од Дрине. Њихов дед је доведен уз мајку (Срђев-дан).

П.С. Филиповићи су имали 144 становника 1884, 328 у 1948, 177 у 2002, и 131 становника у 2011 години, у томе без млађих од 5 година (2 од 5 до 10; 8 од 10 до 15), уз просечну старост од 52,2 године.

34. Симино Брдо (Лозница)

Положај- Ракићи су на обема странама једне долине. Лекићи су на обема странама долине Ковиљаче. Деренићи су на једном рту рипањске површи и на присојној страни Ковиљаче. Церовчевићи су такође на једном рту рипањске површи.

Извори са којих се пије вода јесу: Ракића Извор у Ракићима итд.

Тип. Мале су: Ракићи: Ракићи 12к, Катићи 2к, Алексић 1к; Ћосић 1к, Николић 1к и Николићи 2к.

Лекићи: Ћелићи 2к, Лазићи 3к, Ђокићи 3к, Лекићи 4к и Илић 1к.

Деренићи: Благојевићи 4к, Филиповићи 2к и Ивановић 1к; и

Церовчевићи: Церовчевићи 4к и Ћосић 1к.

Кућа. Почетком 19в кућа је била четвртастог облика и имала једну просторију, „кућу“. Зидови су јој били оплетени од прућа и олепљени блатом. Покривена је била кровином. У пп 19в Осаћани доносе полубрвнару – получатмару, чији је кров од даске.

Привреда. Величина шљивака износи 2 до 5 ха. Неколико старијих сељака су као момци сушили шљиве у Мачви, а потом су и у свом селу почели правити пушнице. Неколицина знају зидарски занат. Занат су изучили као момци радећи са Осаћанима по Посавини. – Сеоска шума, заједничка са Цикотама, била је у Грацу. – Више сељака обрађују земљу на пола у Јаребичком Пољу. Један имућнији има колибу у равни Јадра. Код ње се бави зими по један од укућана нахрањујући стоку.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Ракићи (Михољ-дан); Алексић (Св. Ђорђе); и Благојевићи, Филиповићи и Ивановић (ст.пр. Деринићи). (Св. Стеван).

Досељени су:

Крајем 18в:

Лекићи из Радаља (Св. Димитрије);

У почетку 19в:

Ћелићи, Лазићи и Илић из Алуге (Св. Пантелија); и Церовчевићи из Церове (Св. Ђорђе);

У првој половини 19в:

Николићи из Красаве (Св. Стеван); и Ђокићи из Красаве (Св. Стеван); и

У другој половини 19в:

Николић из Црнче. Доведен је уз мајку. (Св. Никола).

Ћосић из Филиповића. Његов отац је ушао жени у кућу (Св. Јован);

Катићи из Ликодре (Св. Ђорђе). И

Ћосић из Филиповића. Он је ушао жени у кућу (Св. Јован).

П.С. Симино Брдо је имало 335 становника у 1948, 244 у 2002 и 223 становника у 2011 години у томе 7 млађих од 5 година, уз просечну старост од 45,3 година.

35. Трбосиље (Лозница)

Положај. Греда, Чавинац, Плочник и Бајир су на ртовима рипањске површи. Греда је једним делом и на присојној страни долине Липовца.

Извори су: Под Каменом и Рашкиновац у Греди, Бељиновац у Чавинцу, Бунарац у Бајиру итд.

Тип. Мале су:

Греда: Филиповићи 4к, Ђукнићи 3к, Симић 1к, Павловићи 10к, Мићановић 2к и Петровићи 5к;

Чавинац: Видићи 3к, Јовићи 4к, Ђурићи 2к, и Станојевићи 3к;

Плочник: Радојичић 1к, Матићи 2к, Томић 1к, Милићи 2к, Јевтић 1к и Павловић 1к; и

Бајир: Милићи 5к, Милошевићи 2к, Живановићи 2к, Јовановић 1к, Даниловић 1к, Павловићи 6к, Гавриловићи 5к, Петкови 1к и Петровић 1к.

У Греди, Филиповићи и Павловићи су растављени долином, Курјачким Потоком.

Привреда. Сеоска шума и утрина, са имањима појединаца, биле су у Церу и то у Дугом Рту, Липовцу, Великом Плочнику, Малом Плочнику итд и у Иверку. Сада их је држава одузела. Четири до пет људи обрађују земљу на пола у Лешничком Пољу. Крајем јесени, кад роди жир, Мачвани догоне свиње. У то доба године и Ужичани догоне до пет чопора оваца.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Филиповићи и Павловићи (Св. Никола);

Ђукнићи, Милићи и Павловићи (Св. Лука);

Симић (Св. Јован),

Радојичић и Петковић (Арх. Михаило);

Милићи (Св. Ђорђе);

Јевтић (Арх. Михаило);

Павловић (Св. Стеван); и

Јовановић (Св. Ђорђе).

Досељени су:

У другој половини 18в:

Милошевићи из Херцеговине (Св. Ђорђе);

Живановићи из Херцеговине (Св. Јован);

Гавриловићи из Херцеговине (Арх. Михаило). Од њих има одсељених у Дворишту;

Видићи од Тузле. (Св. Никола);

Јовићи из „Латинске“. Њихови преци су се „крили од Турака“ (Св. Лука).

Ђурићи и Станојевићи из ужичког округа. Њихови преци су побегли од Турака (Арх. Михаило); и

Петровић из Васојевића (Лазарева Субота). Од њега има одсељених у Ноћају и у Ноћајском Салашу.

У почетку 19в:

Петровићи из Шљивове (Св. Јован) и

Матићи из Криваје. (Мратин Дан).

У пп 19в:

Томић из Горње Бадање. Његов дед је ушао жени у кућу (Св. Јован) и

У дп 19в:

Мићановићи из Текериша (Св. Ђорђе) и

Даниловић из Горње Бадање (Св. Никола).

П.С. Трбосиље је имало 208 становника у 1834, 340 у 1884, 785 у 1948, 352 у 2002, и 317 становника у 2011 години, у томе 21 млађих од 5 година, уз просечну старост од 41,9 година.

36. Текериш (Лозница)

Положај. Оровичани су на једној главици рипањске површи и на присојној страни долине Кољанице. Горња Мала, Доња Мала и Церани су на неколиким вртовима рипањске површи.

Извори са којих се пије вода јесу: Бели Точак у Оровичанима, Воденичина у Горњој Мали, Гуњица у Церанима итд.

Тип. Мале су:

Оровичани: Миливојевић 1к, Марковићи 2к, Ковачевић 1к, Цвијић 1к, Томићи 2к, Станишић 1к, Петровић 1к, Костић 1к, Ранковић 1к, Јанковићи 2к, Благојевићи 3к, Радовановићи 3к и Јовановићи 2к;

Горња Мала: Максимовићи 4к, Андрићи 4к, Нешић 1к, Павловићи 2к, Максимовићи 3к, Ђорђићи 5к, Димитрић 1к, Живановић 1к, Вучетићи 2к и Нинићи 7к.

Доња Мала: Спахићи 5к, Милојевићи 4к, Марковићи 3к, Станојевић 1к, Димитрићи 3к, Милинковићи 2к, Перишићи 3к, Марковић 1к, Остојић 1к и Томић 1к; и

Церани: Петровићи 2к, Павловићи 3к, Нишевићи 4к, Стевановић 1к, Мићановић 1к и Марковић 1к.

Оровичани и Горња Мала су растављени једном јаругом, која је под њивама и под шумом; Горња и Доња Мала су растављене долином, Јелашјем. У Оровичанима и у Горњој Мали куће су у шљивацима.

Привреда. Сеоска утрина је у Дејановцу. Сеоска шума је била у Церу. Сада је државна својина. – Почетком зиме Мачвани догоне свиње у државну шуму и у забране појединаца. „Жировницу“ плаћају у новцу или у стоци.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Ранковић (Св. Ђорђе);

Јанковићи, Ђорђићи и Димитрић (Св. Стеван);

Максимовићи, Андрићи и Вучетићи (Св. Лука);

Нешић (Св. Никола);

Марковићи (Св. Ђорђе);

Станојевић (Св. Ђорђе);

Перишићи (Св. Јован);

Остојић (Мала Госпођа) и

Стевановић (Мратин-дан).

Досељени су:

У дп 18в:

Миливојевићи, Марковићи, Ковачевић, Цвијић, Томићи, Станишић, Петровић, Костић, Благојевићи, Радовановићи и Јовановић из Оровице (Св. Јован).

Нинићи, Спахићи, Димитрићи и Милинковићи од Аранђеловца (Арх. Михаило). Од њих има одсељених у Змињаку; и

Милојевићи из Раденковића. Њихови преци су као деца дошли уз мајку, коју је био довео Стеван Јовановић, познати архимандрит троношки (Св. Ђорђе);

У пп 19в:

Павловићи из Пасковца (Св. Димитрије);

Томић из Горње Бадање (Св. Јован).

Павловићи из Пасковца (Св. Димитрије);

Томић из Горње Бадање (Св. Јован); и

Петровићи, Павловићи и Марковић из Горње Бадање (Св. Никола) и

У дп 19в:

Нишевићи и Мићановић из Горње Бадање (Св. Ђорђе). Последње три породице су се доселиле да би биле ближе шуми; и

Живановић из Миличинице (Арх. Михаило).

П.С. Текериш је имао 499 становника у 1884, 989 у 1948, 370 у 2002, и 286 у 2011 години, у томе 9 млађих од 5 година, уз просечну старост од 53,4 година.

37. Помијача (Лозница)

Положај. Савкова Мала је на једном рту рипањске површи. Помијача је на једном поду, на осојној страни долине Врела. Игњатовићи су такође на поду, на осојној страни долине Тројана.

Извори са којих се пије вода јесу: Гвозденовића Точак у Савковој Мали, Врело у Помијачи итд.

Тип. Мале су:

Савкова Мала: Петровић 1к, Гвозденовић 4к, Јанковићи 2к, Панићи 3к, Богићевићи 2к, Спасојевићи 2к, и Јевтић 1к;

Помијача: Пауновићи 5к, Алексићи 2к, Гавриловићи 2к, Благојевићи 5к, Лазић 1к, Гајићи 2к, Стевановићи 8к, Матићи 2к, Петровићи 4к и Ракићи 2к; и

Игњатовићи: Анђелићи 2к, Благојевићи 4к и Ракићи 2к.

Помијача и Савкова Мала су растављене двема косама које су засејане.

У задрузи Благојевића има 29 укућана; у њој су четири ожењена брата.

Привреда. Сељаци пеку креч, који продају у околним селима, нарочито у Текеришу и у Трбосиљу. Седморица знају зидарски заната, који су изучили радећи као момци с Осаћанима по Поцерини. – Сеоске шуме и испаше нема.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Гвозденовићи, Панићи, Богићевићи, Пауновићи, Алексићи, Гавриловићи, Благојевићи и Ракићи (Св. Јован). Од Пауновића има одсељених у Метлићу, а од Благојевића у Криваји и у Метлићу; и

Јанковићи, Благојевићи и Ракићи (Св. Никола).

Досељени су:

Лазић, Гајићи, Стевановићи, Матићи и Петровићи из Пиве у пп19в (Св. Јован);

Петровић из Дрлача у почетку 19в (Св. Јован);

Спасојевић из Драгодола у пп19в (Ђурђиц) и

Јевтић из Бастава у дп 19в (Св. Ђорђе).

П.С. Помијача је имала 148 становника у 1834, 323 у 1884, 490 у 1948, 201 у 2002, и 128 становника у 2011 години, у томе 2 млађих од 5 година, уз просечну старост од 55,9 година.

38. Горња Бадања (Лозница)

Положај. Тошићи, Ђермановићи, Туфегџићи и Ковачевићи су на главицама рипањске површи. Неколико кућа Ковачевића су на обема странама долине Саставака.

Извори са којих се пије вода јесу: Тошића Граник, Нишавића Вода у Тошићима итд.

Тип. Мале су:

Тошићи: Васићи 7к, Иванић 1к, Милошевићи 2к, Лакићи 3к, Томић 1к, Петровићи 2к, Нишевићи 5к, Даниловић 1к и Тошићи 4к.

Ђермановићи: Марковићи 2к, Митровић 1к, Николићи 3к, Средојевић 1к, Драгојевић 1к, Ђермановићи 4к, Гајићи 2к, Мићићи 3к, Лукићи 2к, Гојковићи 4к и Станић 1к.

Туфегџићи: Илићи 5к, Туфегџићи 9к, Павловићи 3к и Марковићи 2к и

Ковачевићи: Ковачевићи 19к, Јевтићи 5к, Арсеновићи 6к и Јосиповићи 9к.

На месту мале Тошићи била је густа церова шума.

Привреда. Неколицина иду за време жетве у Поцерину и раде као жетеоци. До 30 сељака раде сваке године у Јадру и Поцерини као зидари. На рад одлазе почетком фебруара, а враћају се крајем октобра. Сваки заради за то време три до четири стотине динара. – Први насељеници слободно су заузимали земљу ограђујући заузету парчад. Сеоска шума је на Ћелића Рту (у Церу). Сад ју је одузела држава.

Порекло становништва.

Старе замрле породице су се звале: Дељићи, Алексићи и Лазинићи.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Иванић и Милошевићи (Арх. Михаило).

Досељени су:

У дп 18в:

Лакићи и Томићи из Старе Србије (Св. Јован);

Петровићи, Николићи, Средојевић, Драгојевић, Ђермановићи, Мићићи и Лукићи из Цулина. Њихови су преци побегли од Турака (Св. Никола). Од њих има одсељених у Лојаницама (Мићићи); и

Нишевићи од Ниша. Њихови су преци такође побегли од Турака (Св. Ђорђе).

У почетку 19в:

Васићи, Марковићи, Гајићи, Гојковићи и Станић из Мачве. (Св. Ђорђе);

Даниловић од Бања Луке (Св. Никола);

Тошићи од Пљеваља (Св. Ђорђе);

Илићи из Криваје (Алимпије);

Туфегџићи, Павловићи и Марковићи из Штитара (Ђурђиц);

Ковачевићи, Јевтићи и Арсеновићи из Доње Бадање (Ђурђиц); и

Јосиповићи из Бадовинаца (Св. Јован); и

У пп 19в:

Митровић из Туђина. Његов отац је доведен уз мајку. (Лазарева Субота).

П.С. Горња Бадања је имала 694 становника у 1884, 1.324 у 1948, 598 у 2002 и 461 становника у 2011 години, у томе 4 млађих од 5 година (19 од 5 до 10; 27 од 10 до 15), уз просеччну старост од 48,5 година.

39. Доња Бадања (Лозница)

Положај.Горња Мала и Средња Мала су на ртовима рипањске површи. Доња Мала је на присојној страни долине Цернице. Кик је на једној главици рипањске површи.

У селу се пије вода са извора.

Тип. Мале су:

Горња Мала: Гајићи 5к, Јоцићи 4к, Старчевићи 3к, Пурић 1к и Станојевић 1к;

Средња Мала: Божићи 3к, Поповићи 3к, Вуковићи 2к, Гајићи 2к, Павловићи 3к, Марковићи 3к, Мандићи 4к, Росићи 2к, Аћимовићи 2к, Ђорђићи 2к, Матић 1к, Лукићи 4к, Вилотић 1к, Игњатовић 1к и Живановић 1к;

Доња Мала: Стевићи 3к, Максићи 2к, Живановић 1к, Јовановићи 2к, Ђукановићи 2к, Јагодићи 3к, Лазаревић 1к, Ђекићи 3к, Тодорчевићи 5к и Митрићи 7к; и

Кик: Томићи 2к, Недељковић 1к, Максимовићи 3к, Благојевићи 2к, Илић 1к, Марковићи 3к, Петровићи 5к, Симеуновић 1к и Божић 1к.

Горња и Средња Сипуља су растављене јаругом Росића Потока; Средња Мала и Кик су растављени Церницом.

У задрузи Лукића има 20 укућана. У њој су три ожењена брата, од којих двојица имају и ожењене синове.

Привреда. Неколико сељака из Кика тешу воденично камење у мајданима на својим имањима. Продају га по Поцерини, по Мачви, по ваљевском крају итд. На имању једног сељака, у долини Цернице, извире хладна сумпоровита вода. Ту је саграђено мало купатило и зградице за становање болесника. До 50 сељака раде преко лета као зидари у Рађевини, у Доњем Јадру, у Поцерини и у Мачви. Занат су изучили пре 20-30г радећи као момци са Осаћанима. – Сеоска шума је била у Влашићу. – Почетком зиме, кад роди жир, Мачвани из села оближњих Шапцу пролазе кроз Доњу Бадању са свињама, идући у Борању. Они пак из села ближих Дрини иду уз долину Дрине. У то доба Ужичани из Бурађе и из других села догоне овце на исхрану.

Порекло становништва.

Досељени су:

У пп 18в:

Гајићи, Јоцићи Павловићи, Марковићи, Росићи, Игњатовић, Живановићи, Јовановићи, Ђукановићи, Јагодићи, Лазаревић, Ђекићи, Тодорчевићи, Митрићи, Томићи, Максимовићи, Благојевићи, Илић, Петровићи и Божић из Таора. Од Лазаревића је у Шабац одселио Кузман, отац приповедача Лазе Лазаревића (Ђурђиц).

Мандићи из  Херцеговине (Арх. Михаило);

Стевићи и Максићи из Липеновића (Арх. Михаило); и Недељковић и Симеуновић из Мађера (Св. Никола).

У дп 18в.

Аћимовићи из Букора, од Ђапића и од Арсеновића. Њихов предак се настанио као поп (Јоаким и Ана);

Ђорђићи, Матић и Вилотић из југозападне Србије (Св. Никола); и

Лукићи од Пљеваља (Св. Ђорђе) и

У почетку 19в:

Старчевићи и Поповићи из непознатог места. Њихов прадед се настанио као поп (Св. Стеван);

Пурић и Станојевић из Горње Бадање (Св. Никола) и

Вуковићи из Слепчевића (Св. Никола).

П.С: Доња Бадаља је имала 617 становника у 1884, 1.187 у 1948, 510 у 2002, и 384 становника у 2011 години, у томе 10 млађих од 5 година (21 од 5 до 10), уз просечну старост од 50,9 година.

40. Горња Сипуља (Лозница)

Положај. Драгојевићи, Живковићи и Равићи су на ртовима и на главицама рипањске површи. Речани су на обема странама Сипуљске Реке. Богићевићи су на обема странама Степановића Потока.

Извори са којих се пије вода јесу: Драгојевићска Вода у Драгојевићима, Студенац у Речанима итд.

Тип. Мале су:

Драгојевићи: Радовановић 1к, Марковићи 2к, Ђукићи 2к, Живановић 1к, Јевтић 1к, Гагићи 3к, Миливојевић 1к, Марковићи 2к, Стевановићи 2к, Илић 1к, Станојловићи 4к, Ивановић 1к и Петровићи 2к

Живковићи: Радовановићи 2к, Живковићи 3к, Николићи 2к и Мићићи 2к.

Равићи: Јовановићи 6к, Мићићи 2к, Јанковић 1к, Радовановић 1к, Равићи 6к и Петровићи 3к.

Речани: Матићи 2к, Петровић 1к, Ранковићи 2к, Алимпићи 2к и Стевановићи 5к. И

Богићевићи: Матићи 5к, Марковићи 2к, Богићевићи 3к, Ивановић 1к, Стевановићи 3к, Степановићи 4к, Богдановић 1к и Стевановић 1к.

У Драгојевићима, куће Живановића и Станојловића су растављене њивама и шљиваком; у Живковићима, куће Живковића и Радовановића су растављене долином, Јанчиновцем-

Равићи и Речани су се одселили пре 50г од Драгојевића и на садашњем месту крчили шуму.

У задрузи Радовановића има 25 укућана. У њој су три брата од којих сваки има по ожењеног сина.

Привреда. Сеоска шума је била у Бабинцу и у Влашићу. Сада су обе шуме издељене. Забрани у Влашићу су искрчени и претворени у њиве. – Неколико сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Почетком зиме, кад роди жир, догоне Мачвани свиње, и жире их у приватним забранима.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Живановићи, Николићи, Мићићи, Јанковић, Ранковићи, Севановићи, Марковићи, Богићевићи и Ивановић. (Св. Јован);

Гагићи, Миливојевић, Илић и Радовановићи (Св. Стеван);

Марковићи и Алимпићи (Алимпије);

Станојловићи, Равићи, Богдановић и Стевановић (Ђурђиц);

Ивановић и Петровићи (Арх. Михаило);

Живковићи (Св. Ђорђе).

Мићићи и Матићи (Мартин-дан); и

Степановићи (Св. Ђорђе).

Досељени су:

У пп 18в:

Радовановићи, Марковићи, Стевановићи, Јовановићи и Матићи од Лесковца (Св. Јован). Од њих има одсељених у Криваји и у Белотићу и

У пп 19в:

Ђукићи и Јевтић из Студенаца (код Никшића) (Јоаким и Ана). Од њих има отсељених у Букору (Арсеновићи);

Петровић из Радаља. Његов је отац доведен уз мајку (Св. Димитрије).

П.С. Горња Сипуља је имала 491 становника у 1834, 883 у 1884 (са Доњом Сипуљом), 849 у 1948, 250 у 2002 и 179 становника у 2011 години, у томе 5 млађих од 5 година (8 од 5 до 10), уз просечну старост од 48 година.

41. Доња Сипуља (Лозница)

Положај. Нинковићи су на главицама рипањске површи и на осојној страни долине Ковачевца. Лазићи су на осојној страни Сипуљске Реке, на једној главици рипањске површи и на присојној страни Вилине Јаруге. Доња Мала је на једном рту рипањске површи.

У селу се пије вода са извора.

Тип. Мале су:

Нинковићи: Нинковићи 12к, Радовановићи 5к, Ћелићи 3к, Томићи 6к и Марковићи 2к.

Лазићи: Тодоровићи 6к, Павловићи 4к, Живковићи 2к, Марјановићи 3к, Матић 1к, Глигорић 1к, Петровићи 3к и Матић 1к, Глигорић 1к, Петровићи 3к, Матић 1к, Стевановић 1к, Нешковићи 5к и Живановићи 2к; и

Доња Мала: Марковићи 2к, Гагићи 2к, Живановићи 2к, Лукић 1к, Симеуновић 1к, Марковићи 2к и Алексић 1к.

У Доњој Мали, куће Марковића и Гагића су растављене шљиваком. У једној задрузи Нинковића има 40 укућана. У њој је домаћин са једним ожењеним сином и са три ожењена синовца.

Привреда. Неколико сељака иду за време жетве у Поцерину и раде као жетеоци. Жетва у Поцерини траје од 20.6 до 5.7, а у Јадру од 5.7 до 20.7. – Сеоска шума и испаша су биле у Влашижу. Оне су скоро издељене на појединце. – Сељаци из Метковића (у Поцерини), из Штитара итд догоне почетком зиме свиње и жире их у забранима појединаца.

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Нинковићи (Св. Димитрије) и Ћелићи (Ђурђиц).

Досељени су:

У дп 18в:

Павловићи, Марјановићи, Петровићи, Матић, Стевановић, Нешковићи, Живановићи, Гагићи и Симеуновић из Доње Бадање. Њихов чукундед је убио Турчина и побегао (Апостол Тома);

Матић, Глигорић, Живановићи, Лукић, Марковићи и Алексић из Рабаса (Арх. Михаило). Од њих има одсељених у Скели;

Томићи из Рабаса. Њихов дед је доведен уз мајку. (Арх. Михаило).

У почетку 19 века:

Радовановићи из Драгијевице (Мученик Трифун);

Марковићи из Рогачице (Св. Јован);

Тодоровићи из непознатог места. Њихов је дед одгојен као нахоче. (Апостој Марко); и

Маринковићи из Завлаке. Њихов дед је доведен уз мајку. (Арх. Михаило).

У дп 19в:

Живковићи из Горње Сипуље. Њихов је отац ушао жени у кућу (Св. Јован). 

П.С. Доња Сипуља је имала 932 становника у 1948, 244 у 2002, и 176 у 2011 години, у томе 2 млађих од 5 година (7 од 5 до 10), уз просечну старост од 52,9 година.

42. Стража (Лозница)

Положај. Село лежи у равници на СИ крају Лозничког Поља. Преци Антонића, Филиповића и др становали су у Кућеринама до Дрине; одатле су избегли испред Турака.

Тип. Мале су:

Голина Бара: Панић 1к, Марковићи 2к, Савић 1к, Спасојевићи 2к, Пушкаревић 1к, Бановићи 3к и Катић 1к.

Стара Стража: Тришићи 2к, Алексићи 2к, Јанковић 1к, Кузмановић 1к, Перишићи 5к, Радић 1к, Мијајловићи 5к, Матић 1к, Ћираковићи 2к, Васићи 2к, Панићи 3к, Милић 1к, Милисављевићи 3к, Васићи 3к, Филиповић 1к, Опалић 1к, Гајић 1к, Стефановић 1к, Зебић 1к, Несторовићи 2к, Радовановић 1к, Марковић 1к, Марјановић 1к, Симићи 2к и Петровић 1к.

Чолино Брдо: Јоветић 1к, Мишковићи 2к, Кузмановићи 2к, Станишићи 3к, Искићи 5к, Савић 1к и Беговић 1к; и

Коцељева: Антонић 1к, Стевановићи 2к, Петровић 1к, Сломић 1к, Станишић 1к, Богићевићи 2к, Зебић 1к, Мијајловићи 2к, Јовановић 1к, Васић 1к и Бошковић 1к.

Чолино Брдо и Коцељева су растављени пашњаком Барешем. У малама око кућа су шљиваци.

При деоби, по неколико сељака су се настанили у колибама у пољу, у Рибарском и у Циганлији.

Привреда. Неколико сељака превозили су жито, шљиве итд из Лознице у Шабац. – Сеоска испаша је у Барешу. – До осам сељака имају у пољу колибе, на којима им станују наполичари.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Тришићи (Св. Ђорђе) и

Алексићи (ст. пр. Исаиловићи) (Арх. Михаило).

Доселили су се:

У дп 18в;

Антонићи и Филиповићи из Никшића (Св. Нкола);

Јанковић из Херцеговине (Арх. Михаило); и

Панићи (ст.пр. Селенићи) из Бањана (Св. Ђорђе).

У почетку 19в:

Мијајловићи из Ченгића (Св. Ђорђе);

У првој половини 19в:

Марковићи из босанске Крајине (Св. Стеван);

Савић из босанског Подриња (Св. Ђорђе);

Спасојевићи (ст. пр. Росићи) из Босне (Св. Јован);

Пушкаревић из босанске Крајине (Св. Ђорђе);

Бановићи из Херцеговине (Св. Никола);

Катић из босанског Подриња (Мала Госпођа);

Кузмановићи из босанске Крајине (Св. Јован);

Стевановић и Радовановић из Богутова Села (Лазарева Субота);

Зебићи из босанског Подриња (Св. Јован);

Несторовићи из Батра (Св. Илија);

Симићи (ст. пр. Аушевићи) из Угљевика;

Мишковићи из босанске Крајине (Св. Никола);

Станишићи из Качевца (Св. Никола);

Перишићи (ст. пр. Лукићи) из Ченгића (Св. Јован);

Радић из Тјешња (Св. Стеван);

Матић из босанске Крајине (Св. Јован);

Ћираковићи из Херцеговине (Јоаким и Ана);

Васићи из Бузекаре (у Босни) (Крстов-дан);

Милић из Става 8Св. Стеван);

Петровић из Угљевика (Св. Јован);

Милисављевићи из Красаве (Св. Стеван);

Васићи из Босне (Св. Ђорђе);

Опалић из босанске Крајине (Апостол Марко);

Искићи из босанске Крајине (Св. Јован); Од њих има одсељених у Мајуру;

Савић из Босне (Аврамије);

Беговић из босанске Крајине (Св. Јован);

Стевановићи (ст. пр. Докнићи) из Ченгића. Њихов се дед настанио као зидар (Св. Јован);

Петровић (ст. пр. Мијајловић) из Драгаљевца (Св. Јован);

Богићевићи из Рухотине (Св. Ђорђе);

Јовановић (ст. пр. Томић) из Трнове (Св. Ђорђе); и

Бошковић из Ченгића (Св. Јован) и

У дп 19в:

Петровић из Магнојевића (Св. Никола);

Сломић из Мајура (Арх. Михаило);

Марковић из Ченгића (Лазарева Субота);

Марјановић из Сухопоља (Св. Стеван);

Гајић из Дероња (у Бачкој) (Св. Никола);

Јоветић из Горњег Добрића (Св. Јован).

П.С. Стража је имала 446 становника у 1884, 771 у 1948, 1.018 у 2002, и 896 становника у 2011 години, у томе 40 млађих од 5 година, уз просечну старост од 40,8 година.

43. Горњи Добрић (Лозница)

Положај. Ковачевићи и Ристановићи су на ртовима рипањске и пиносавске површи; Ерићи и Трновача су на косама пиносавске површи.

Тип. Мале су:

Ковачевићи: Ковачевићи 6к, Дробаревић 1к, Антонићи 3к, Радојевић 1к, Тришићи 2к, Ђорђевићи 2к, Деспотовићи 3к, Лазаревић 1к, Петровићи 3к, Вучетићи 5к, Обрадовић 1к и Ранковић 1к.

Ристовићани: Деспотовићи 5к, Дражићи 3к, Петровићи 4к, Јовановићи 3к, Манојловићи 4к, Симићи 4к, Радовановићи 3к, Филиповић 1к, Николићи 5к, Ђорђевићи 3к, Лазић 1к, Савић 1к, Николићи 2к, Илићи 5к, Марићи 4к, и Стевановићи 2к.

Ерићи: Ранковић 1к, Јовановић 1к, Петровић 1к, Обрадовићи 3к, Николић 1к и Павловић 1к и

Трновача: Бојиновићи 3к, Ђурановићи 3к, Мићићи 2к, Ђорђевићи 2к, Радосављевићи 3к, Јовановићи 2к, Николићи 2к и Миловановић 1к.

Ковачевићи и Ристовићани су растављени Ковачевића Потоком, Ристановићани и Ерићи Дубоким Потоком итд. Површи на којима су мале уске су, те су на њима дворишта и шљиваци; њиве су у пољу.

Кућа. Од пре 30 до 40г куће се зидају од ћерпича или цигле и покривају црепом.

Привреда. До 40 сељака превозили су колима из Лознице у Шабац жито, шљиве итд. – Сеоску шуму, која је била у Иверку, одузела је држава; сеоска испаша, остала од старине, је у Мићиновачи. – Од пре неколико година 4 од 5 сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Тројица имају колибе на имањима у пољу, у којима се зими бави по један укућанин и исхрањује стоку. Почетком зиме догоне Ужичани овце на исхрану.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Ковачевићи, Тришићи, Вучетићи и Ранковићи (Св. Јован);

Манојловићи, Симићи, Филиповићи, Николићи и Савић (ст. пр. Ристивојевићи) (Св. Никола);

Бојиновићи, Ђурановићи и Мићићи (Св. Јован). Њихов прадед Тодор бежао је 1813г у Поцерски Добрић;

Антонићи, Петровићи и Јовановићи (ст. пр. Станојчићи) (Св. Никола);

Обрадовићи (Св. Јован);

Дражићи (Св. Никола);

Радовановићи (ст. пр. Драгојловићи (Св. Никола) и

Радосављевићи (Апостол Марко).

Доселили су се:

У пп 18в:

Деспотовићи из Херцеговине (Алимпије). Њихови су преци 1813г били пребегли у Срем и при повратку су становали неко време у Дуваништу;

Радојевић и Стевановић из Лике (Св. Никола). Њихов чукундед Радоје бежао је 1813г у Срем, и у повратку два му сина заостану у Слепчевићу (од њих су Радојевићи и Васиљевићи) а један дође у Горњи Добрић;

У дп 18в:

Ђорђевићи из ужичког округа „испод градине“. Њихови су преци побегли од Турака. Имали су „сила марве“ и „нису хтели ићи једним трагом“. Једни су отишли даље у Петковицу (од њих су Степановићи) а други у Штитар. (Св. Јован);

У почетку 19в:

Петровићи, Ђорђевићи, Лазић и Илићи (ст. пр. Марковићи) из Мађера. Један се од њихових предака привенчао (Св. Ђорђе);

У дп 19в:

Николићи из Красаве (Св. Никола);

Марићи из Бадање (Арх. Михаило);

Павловић из Тробосиља. Његов је отац доведен уз мајку (Арх. Михаило);

Лазаревић из Липнице. Он је доведен уз мајку. (Св. Никола);

Јовановићи из Радаља (Св. Ђорђе);

Јовановић из Салаша (Св. Никола); и

Дробаревић из Страже. Настанио се као слуга. (Св. Јован); и

У почетку 20в:

Миловановић из Остружња (Св. Јован):

П.С. Горњи Добрић је имао 293 становника у 1834, 574 у 1884, 1.004 у 1948, 728 у 2002, и 637 становника у 2011 години, у томе 21 млађих од 5 година (44 од 5 до 10) уз просечну старост од 44,8 година.

44. Доњи Добрић (Лозница)

Положај. Слатина и Средња Мала су на косама пиносавске површи и на присојној страни долине Слатине. Доња Мала је такође на једној коси пиносавске површи и у равни Љешнице.

Слатина и Средња Мала су на косама пиносавске површи и на присојној страни долине Слатине. Доња Мала је такође на једној коси пиносавске површи и у равни Љешнице.

У Доњој Мали највише има копаних бунара.

Крајем 18в преци Благојевића, Трифуновића и Перуновића становали су у равни, у Лозничком Пољу. Затим су испред Турака избегли ближе планини.

Тип. Мале су:

Слатина: Ковачевићи 7к, Мартићи 3к, Јовановићи 4к, Мићановићи 3к, Митровићи 4к, Павловић 1к, Марјановићи 2к, Башчановићи 7к, Алимпићи 2к, Танасићи 3к, Костадиновићи 3к, Мирковић 1к, Пајићи 4к, Миловановићи 2к, Спасојевићи 4к, Терзићи 2к и Терзићи 2к;

Средња Мала: Алексић 1к, Алимпићи 3к, Николићи 3к, Јанковићи 4к, Петровићи 6к, Милетићи 4к, Зарићи 2к, Пајичићи 2к, и Лучићи 2к и

Доња Мала: Трифуновићи 6к, Дишићи 3к, Андрићи 6к, Веселићи 2к, Ћосићи 2к, Илићи 2к, Никетићи 2к, Лукићи 2к, Недићи 3к, Перуновићи 2к, Мијајловићи 6к, Павловићи 2к, Савић 1к, Милошевићи 4к, Пурићи 4к, Бучић 1к, Благојевићи 3к, Јанковићи 3к и Илић 1к.

Слатина и Доња Мала су растављене Парлогом, сеоском испашом. У Слатини, куће Митровића и Павловића су у шљивацима.

У задрузи Алексића има 25 укућана; у њој је отац са ожењеним синовима и са ожењеним унуцима.

Седморица сељака настанили су се на колибама, у Лозничком Пољу.

Привреда. До стотину сељака превозили су (воловским колима) жито, шљиве итд из Лознице у Шабац. Бошњаци (из околине Сребренице) прелазе почетком марта, праве куће и друге зграде и враћају се крајем октобра. – Сеоска шума је била у Видојевици; њу је скоро одузела држава. Сеоска испаша је на Парлогу, једном рту рипањске површи. – Неколицина обрађују земљу на пола у имућнијих људи у атару сеоском. До 20 сељака имају колибе у имањима на пољу. Лети у њима ноћују радини за време пољских послова, а зими се бави по један укућанин и исхрањује стоку.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Алимпићи (Алимпије); Пајићи (Св. Никола) и Лучићи (ст.пр. Данојлићи) (Св. Никола).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Мартићи, Јовановић и Мирковић. Њихови су преци побегли од Турака. (Св. Ђорђе);

Петровићи (ст.пр Топџићи) (Св. Ђорђе);

Пајичићи (Св. Илија);

Андрићи (Арх. Михаило) и

Никетићи (Алимпије).

Доселили су се:

„После Косова“:

Ковачевићи, Милетићи и Пурићи од Призрена. Преци Милетића бежали су у Змињак (Пророк Јеремија);

У дп 18в:

Мићановић, Павловић и Костадиновићи из Херцеговине (Св. Сава);

Митровићи из Митровице у Срему (Св. Ђорђе);

Николићи и Јанковићи (ст. пр. Радојевићи) из Херцеговине.

Трифуновићи и Перуновићи из Велина Села (у Босни) (Св. Лука);

Мијајловићи из Херцеговине. Њихов је чукундед доселио с тога што је чуо „да ће овде мир“ (Срђев-дан). Од њих има одсељених у Шименовцу (у Срему);

Алексић из Херцеговине (Св. Никола);

Благојевићи из Херцеговине. (Св. Ђорђе) и

Башчовановићи из Башчелука. Њихови су побегли од Турака (Михољ-дан);

У почетку 19в:

Спасојевићи из Пилице (у Босни). (Св. Никола).

Лукићи и Недићи из Посавине (Св. Ђорђе) и

Бучић из Равња. (Павлов-дан).

У пп 19в:

Милошевићи из Брезјака (Алимпије).

У дп 19в:

Терзићи из Прњавора (коренитског) (Пророк Јеремија);

Павловићи из Драгаљевца (Часне Вериге);

Терзићи из Бастава (Велики Василије);

Зарићи из Босне (Св. Стеван);

Илић из Осечине (Арх. Михаило);

Танасићи из Радаља. Њихов је отац купио земљу (Св. Јован);

Илићи из Костајника (Мратин – дан)

Савић из Босне (Апостол Тома);

Јанковић из Драгаљевца (Св. Ђорђе);

Миловановићи из Белотића (рађ.) (Арх Михаило);

Дишићи из Врбића (Св. Ђорђе); и

Веселићи из Красаве (Св. Стеван) и

Крајем 19в:

Марјановићи из Јадранске Љешнице. Они су купили земљу (Св. Ђорђе) и

Ћосићи из Банова Поља (Аврамије).

П.С. Доњи Добрић је имао 677 становника у 1834, 874 у 1884, 1.783 у 1948, 1.438 у 2002, и 1.164 становника у 2011 години, у томе 48 млађих од 5 година (72 од 5 до 10), уз просечну старост од 39,8 година.

45. Јадранска Љешница (Лозница)

Положај. Увала је на присојној страни долине Увале. Вратачка Мала је на ртовима пиносавске површи између поменуте долине и Вратачког Потока. Средња Мала је такође на пиносавској површи између долина Вратачког и Лукића Потока. Доња Мала је на косама пиносавске површи између последње долине и Ерића Потока. Ливадице су на једној коси помињате површи.

Тип. Мале су:

Увала: Тодоровићи 4к, Пајевић 1к, Трифковић 4к, Марковићи 2к, Антићи 2к, Стевановићи 2к, Обренићи 2к, Лазићи 2к, Антонићи 1к, Максимовић 1к и Седларевићи 2к,;

Вратачка Мала: Саватијевићи 8к, Трифковићи 3к, Николић 1к, Малетићи 2к, Витомировић 1к, Тешић 1к, Вилотићи 2к, Урошевић 1к, Дражић 1к, Деспотовићи 2к, Петровић 1к, Матић 1к, Станковић 1 и Муњићи 2к.

Средња Мала: Тодоровић 1к, Ракић 1к, Ковић 1к, Панићи 2к, Живановић 1к, Марковићи 2к, Јаковљевићи 2к, Глишићи 2к, Грујић 1к, Веселиновић 1к, Лукићи 8к, Лазићи 3к, Лазићи 4к, Стевановић 1к, и Перић 1к.

Доња Мала: Јокичићи 2к, Аврамовићи 2к, Марковићи 2к, Поповићи 2к, Сенић 1к, Арсеновићи 2к, Мандић 1к, Марковићи 3к, Ерићи 3к, Нинковићи 2к, Матић 1к, Бајићи 3к, Рајићи 2к, Ристановић 1к, Бајић 1к, Петковић 1к, Чотрић 1к, Малетић 1к, Пејић 1к, Крунић 1к и Карапанџићи 3к; и

Ливадице: Старчевићи 6к, Новаковићи 5к, Марјановићи 2к, Арнаутовићи 9к, Чотрићи 7к, Којићи 2к, Пајић 1к, Вујићи 2к, Недељковић 1к и Скорићи 3к.

Средња Мала и Ливадице су растављене Парлогом, сеоском испашом. У Вратачкој Мали, Николић и Саватијевићи су растављени долином, Вратачким Потоком; у Средњој Мали, Ракић и Марковићи су растављени њивама и шљивацима.

Привреда. На северној страни Иверка отворен је мајданБела Земља. Гранит се распарао у беличасту глину до дубине од 5м. Ова се извози преко Шабачке Лешнице у Београд за фабрику посуђа. – Сеоска шума је била у Церу и Иверку (у Вису, Џајцу итд). Сада је државна својина. Сеоска испаша је у Парлогу, у једном рту рипањске површи. – 20 до 20 сељака обрађују земљу на пола у Лешничком и Лозничком Пољу. Почетком зиме догоне Ужичани овце на исхрану.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Марковићи, Антонић, Седларевићи (Св. Јован);

 Стевановићи и Обренићи (Св. Јован);

Николић, Урошевић и Петровић (Св. Лука);

Лазићи (Алимпије);

Тешић (Св. Ђорђе);

Станковић (Михољ-дан);

Тодоровић, Панићи и Марковићи. Њихови преци су најпре становали у Ливадицама, па су од турских насиља избегли у Средњу Малу, ближе планини (Св. Стеван).

Живановић (Арх. Михаило);

Јаковљевићи (Ђурђиц);

Глишићи (Св. Јован);

Јокичићи, Арсеновићи, Матићи и Крунић (Алимпије);

Ристановић (Св. Ђорђе);

Петковић (Св. Никола);

Којићи (Св. Никола);

Карапанџићи (Св. Јован). Од њих има одсељених у Новом Селу (у Мачви); и

Старчевићи (Св. Трифун) од њих има одсељених у Чокешини и у Глушцима (Туфегџићи);

Стари досељеници непознатог порекла су:

Бајићи (ст. пр. Брајићи) (Св. Никола); и

Рајићи (Св. Јован).

Доселили су:

У дп 18в:

Аврамовићи (ст. пр. Кушаковићи) из Херцеговине (Св. Лука). Од њих има одсељених у Врањи;

Чотрићи из Чота (у босанској Крајини). Они су овде променили презиме и славу (Св. Никола);

Новаковићи и Марјановићи од Ваљева (Св. Ђорђе);

Вујићи из Горњег Добрића. Њихови преци су побегли из поља од Турака. (Св. Јован);

Саватијевићи из Јакља (Арх. Михаило); и

Арнаутовићи из „Арнаутлиука“. Њихови преци су побегли од Турака и променили славу.

У почетку 19в:

Тодоровићи из Вукошића. Њихов прадед је ушао жени у кућу (Св. Стеван) и

Недељковић из Ковиљаче. Њихов дед је доведен као дете уз мајку. (Мратин-дан);

У пп 19в:

Лазићи од Сребренице (Арх. Михаило);

Максимовић из Кормана (Св. Лука);

Мандић из Јошеве (Арх. Михаило);

Марковићи из Милине (од Деспотовића) (Св. Ђорђе);

Бајћ из Завлаке. Његов је отац доведен уз мајку (Св. Стеван);

Трифковићи из Цветуље (Св. Јован);

Лукићи из Толисавца (Ђурђиц);

Ерићи из Херцеговине (Часне Вериге);

Матић из Недељица (Св. Ђорђе) и

Скорићи из Мојковића.

У дп 19в:

Веселиновићи из непознатог места (Св. Никола);

Деспотовићи из Милине (Св. Ђорђе);

Марковићи из Кривајице. Њихов се отац настанио као ковач (Св. Никола);

Перић из Клења (Св. Никола);

Вилотићи из Бадање (Св. Никола);

Ракић из Бадовинаца. Његов је отац доселио због шуме и овде купио земљу. (Св. Никола).

Стевановић из Борогова (код Папраће). Он се настанио као зидар. Св. Ђорђе.

Нинковићи из Клења (Св. Никола);

Антићи из Рујевца. Они су овде купили земљу. (Св. Никола).

Грујић из Црнче (Св. Ђорђе);

Пајевић из Вољевца (Арх. Михаило);

Малетићи из Богатића (Игњатије);

Витомировић из Богатића (Игњатије);

Муњићи из Богатића (Св. Јован);

Ковић из Богатића (Ђурђиц);

Поповићи из Томња (Св. Јован); и

Сенић из Богатића (Петров-дан);

Крајем 19в:

Трифковићи из Вољеваца. Овде су купили земљу (Св. Ђорђе);

Дражић из Горњег Добрића. Он је доведен уз мајку при преудаји (Св. Никола); и

Пајић из Доњег Добрића. Он је ушао жени у кућу (Св. Никола); и

У почетку 20в:

Пајић из Клења. Св. Никола.

П.С. Јадранска Лешница је имала 199 становника у 1834, 963 у 1884, 1.957 у 1948, 2.088 у 2002, и 1.933 становника у 2011 години, у томе 125 млађих од 5 година, уз просечну старост од 38 година.

46. Јошева (Лозница)

Положај. Поточарска Мала је на присојној страни једне долине и на једном рту рипањске површи. Речанска Мала је на присојној страни Јошевачке Реке. Брђани и Луг су на косама пиносавске површи.

Куће сељака из данашње Речанске Мале биле су на једној вишој коси; пре 50 до 60г они су сишли на садашње место.

Тип. Мале су:

Поточарска Мала: Стаменчићи 2к, Катанићи 5к, Јагодићи 4к, Чотрићи 2к, Маричићи 5к, Крстићи 2к, Урошевићи 4к, Мандићи 4к, Димитрић 1к, Ивковићи 2к, Софронић 1к, Пантелићи 7к, и Секулићи 3к.

Речанска Мала: Јаковљевићи 2к, Ненадовић 1к, Степанићи 3к, Глигорићи 3к, Јеврићи 2к, Јеврић 1к, Симићи 2к, Бабићи 3к, Јакшићи 3к, Максимовић 1к, Томић 1к, Кнежевиж 1к, Димитрић 1к, Живановић 1к и Самарџић 1к.

Брђани: Павловићи 4к, Ковачевићи 5к и Тадићи 2к; и

Луг: Петровићи 7к, Јањић 1к, Вамовићи 4к, Симанић 1к, Пејић 1к, Ивановићи 2к, Пејић 1к, Мартиновић 1к и Јеремић 1к.

У Поточарској и Речанској Мали куће су у шљивицима.

У задрузи Јеврића има 30 укућана; у њој су два брата, који имају ожењене синове.

Привреда. Поједини продају дрва из својих забрана. Неколико сељака знају зидарски занат, који су изучили у Осаћана. – Сеоска шума и испаша биле су у Церу и у Иверку. Њих је недавно узела држава. – Почетком зиме догоне Ужичани овце на исхрану.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Секулићи (Лазарева Субота) и

Вамовићи (Св. Стеван).

Досељени су:

У другој половини 18в из Херцеговине:

Јаковљевићи (ст.пр. Стевановићи), Ненадовић, Јакшићи и Максимовић (Ђурђиц);

Павловићи, Петровићи и Јеремић (Св. Ђорђе). Од њих има одсељених у Петковици (Јацановићи) и у Скрађанима;

Јеврићи (Св. Стеван);

Степанићи и Симићи (Св. Ђорђе);

Стаменчићи и Урошевићи (Св. Ђорђе);

Мандићи. Њихов је прадед ушао жени у кућу;

Димитрићи (Ђурђиц) и

Пејић (Св. Стеван) и

Из Самрџа (у Херцеговини): Пантелићи и Самарџић (Јоаким и Ана);

У почетку 19в:

Катанићи из Новог Села (у Мачви). Њихов предак је побегао од куге;

Јагодићи из Горње Бадање (Ђурђиц);

Ивковићи од Ужица (Михољ-дан);

Глигорићи из Трбосиља.

Бабићи из Осата (Св. Никола);

Тадићи из Криваје (Томиндан) и

Симанић из Рибарица. Његов је дед доведен као дете уз мајку.

У првој половини 19в:

Маричићи од Бијељине. Њихов је дед пребегао као хајдук (Св. Стеван);

Крстићи из Босне (Св. Јован).

Ковачевићи из непознатог места. Њихов се дед настанио као ковач (Михољ-дан) и

Јеврић из Главичице (у Босни);

У другој половини 19в:

Томић од Бијељине (Св. Јован);

Кнежевић из Трнове (код Бијељине). Његов се отац настанио као слуга (Св. Никола);

Јањић из Рибарица;

Пејић из Јадранске Лешнице. Он се настанио као слуга (Арх. Михаило),

Ивковић из Каменице; и

Чотрићи из Јадранске Лешнице;

Крајем 19в:

Мартиновић из Јаребица (Св. Никола) и

У почетку 20в:

Софронић из Великог Села и

Живановић из Каменице.

П.С. Јошева је имала 325 становника у 1834, 606 у 1884, 1.245 у 1948, 1.123 у 2002, и 1.037 становника у 2011 години, у томе 73 млађих од 5 година (53 од 5 до 10), уз просечну старост од 39,6 година.

47. Каменица (Лозница)

Положај. Куће сеоске су на обема странама Каменичке Реке.

Куће Шерића и Станковића су биле више, у Церу, они су недавно сишли на садашње место.

Тип. Породице су:

Аврамовићи 3к, Милосављевићи 1к, Јовановићи 2к, Јовановићи 2к, Даничићи 4к, Ђурђевићи 2к, Живановићи 3к, Ивановић 1к, Алексић 1к, Лазић 1к, Марковићи 3к, Петровић 1к, Перићи 4к, Ранковић 1к, Веселиновић 1к, Станковићи 2к, Милић 1к и Симеуновићи 2к.

Привреда. Неколико сељака продају дрва из својих забрана. Неки пале угаљ за продају. – Сеоска шума и испаша (са имањима појединаца) биле су у Церу и Иверку. Сада су државна својина.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Аврамовићи и Симеуновићи (Св. Никола);

Даничићи и Ранковић (Св. Јован),

Ивановић (Св. Ђорђе);

Алексић (Св. Никола),

Марковићи и Лазић (Св. Никола),

Перићи (Св. Никола) и

Станковићи (Св. Стеван).

Досељени су:

У дп 18в:

Живановићи из Ликодре (Алимпије) и

Јовановићи из Црне Горе (Св. Ђорђе).

У почетку 19в:

Јовановићи из Козјака (Арх Михаило) и Веселиновићи из Ступнице (Алимпије).

У другој половини 19в:

Ђурђевићи из Јаребица (Св. Никола) и Петровић из Грушића (Св. Ђорђе) и

У почетку 20в:

Милић из Ступнице (Лазарева Субота) и

Милосављевић из Клења (Св. Никола).

П.С: Каменица је имала 89 становника у 1834, 131 у 1884, 254 у 1948, 189 у 2002, и 170 у 2011 години, у томе 6 млађих од 5 година, уз просечну старост од 40,9 година.

48. Милина (Лозница)

Положај. Горња Мала је на обема странама Милинске Реке. Средња Мала је на присојној страни ове долине и то на подовима, који би одговарали пиносавској површи. Доња Мала је на ртовима рипањске површи.

Тип. Мале су:

Горња Мала: Дикосавићи 4к, Јанковић 1к, Деспотовићи 6, Марић 1к, Дикановићи 2к, Панић 1к, Илићи 3к и Божићи 2к.

Средња Мала: Ђукановићи 3к, Јанковић 1к, Митровић 1к, Веселиновићи 7к, Мијајловићи 2к, Николићи 2к и Ерићи 6к; и

Доња Мала: Нинковићи 3к, Стевановићи 3к, Павловићи 3к и Филиповићи 3к.

У Горњој Мали, Дикосавићи и Јанковић су растављени коритом Милинске Реке.

У задрузи Филиповића има двадесет укућана; у њој је домаћин са синовима и синовцем;

Долина Милинске Реке била је под шумом и мале су подигнуте у крчевинама.

Кућа. У овом се селу одржао велики број дашчара.

Привреда. Сељаци из југоисточне Србије (из Стрижевца у Лужници итд) долазе почетком маја, израђују цреп и циглу и одлазе крајем октобра; сваки заради за то време до две стотине динара. Велики број сељака имају забране из којих продају дрва, а доста њих привређују и вукући дрва. Неки пале и угаљ, поглавито за продају. Сељаци из ЈИ Србије (из Горњег Душника у Заплау итд) долазе почетком маја, купују букве у појединаца и праве виле, мерице итд. Они одлазе почетком септембра. Неколицина знају зидарски занат, који су изучили у Осећана. – Сеоска шума и испаша биле су у Церу и у Иверку; они су од скора државна својина. – четири до пет сељака иду у Лешничко Поље и обрађују земљу на пола. Лети се обданицом изгони стока у Цер, у државну шуму. Зими се из неколико задружних кућа баве у колибама, у равни Љешнице, чобани и исхрањују стоку. Мачвани из Богатића, Клења, Глушаца итд догоне почетком зиме свиње и жире их у државној шуми.

Порекло становништва:

Староседеоци су:

Дикосавићи, Јанковићи, Деспотовићи, Марић, Дикановићи, Божићи, Веселиновићи, Мијајловићи, Николићи, Нинковићи, Стевановићи (ст. пр. Станићи) и Павловићи (Св. Ђорђе);

Панић, Митровић и Ерићи (Св. Јован) и

Илићи и Филиповићи (Св. Никола). Од Илића има одсељених у Дреновцу (Гајићи).

П.С. Милина је имала 159 становника у 1834, 302 у 1884, 634 у 1948, 228 у 2002, и 183 становника у 2011 години, у томе 11 млађих од 5 година (5 од 5 до 10), уз просечну старост од 47,1 година.