Preobraženje (Vranje)

Rista T. Nikolić „Vranjska Pčinja“ str. 89-246. Srpski etnografski zbornik, knjiga peta, Naselja srpskih zemalja, knjiga druga 1903.

 

Село се налази у клисурастој долини, којом тече Преображењска (Прображењска) Река. Земљиште на коме је село, већином је брдовито; по мало равнице има само поред реке. Са свих страна је затворено брдима, на којима се очувало мало шуме…

Село се дели на три мале: Горњу, Доњу и Краљевску Малу. Горњу од Доње Мале раздваја река, а Краљевска је Мала на десној страни реке и то у продужењу Горње Мале. У малама су куће збијене дуж сокака, који воде кроз мале.

У селу има преко 80 кућа. Доња је Мала највећа и има до 40 кућа, остало долази на Горњу и Краљевску Малу.

Презимена су становника: Доње Мале – Ћаминци, Бучкини, Пајзитови, Биљарци, Аличови; Горње Мале – Паликућинци, Каракуљци, Дучинци, Бицинци, Смиљанини, Чонтини, Маринкићи, Лунгинци; и Краљевске Мале – Самарџинци, Млаџинци, Калајџије.

Имена. По чему је село добило име, да ли због тога што сеоска црква слави празник Преображење (6. Августа), или не, нико не зна да каже, ма да је, како изгледа, по томе село прозвато Преображење. Тако се по причању звало и некадашње старо село, које је постојало у Слатини, равници, која је испод села далеко за ¼ сах.

Краљевска Мала је добила име по селу Краљевој Кући (близу данашње српско-турске границе према Прешеву, сада је под Турцима), одакле су се доселили преци становника те мале.

Први досељеници који основаше данашње село Преображење, дошли су из околине Охрида. Доселили су се, како они веле, пре 200 (?) год; данашњи су им потомци пето колено. То беху Власи (Цинцари), како их и данас зову – Власима – становници околних села, а под тим су именом познати и у вароши Врању. Од њих воде порекло ове породице („фисови“ како неки кажу): Биљарци, Пајзитовци, Паликућанци, Лунгинци, Сирминци (зову их и Аличови), Бицинци, Ћаминци, Чонтини, Маринчићи, Баба-Алт`нини и Петрини, које звоу и Смиљанци. За Биљарце, Паликућинце и Пајзитовце зна се поуздано, да су дошли из Доње Белице, села у околини охридској. За Ћаминце мисли се, да су дошли из околине Битоља, а остале горе поменуте породице све су, по причању из околине Охрида: само се не зна из којих су села досељене. Биљарци и данас имају своје рођаке по Охриду а и у Влашкој знају за неке своје родове, који су се тамо преселили од Охрида. Тамо, у околини Охрида, прича се, да су живели заједно са Арнаутима, али како су упалили гору арнаутску, заваде се с њима и морали су побећи, како веле, само „с душу“. Бегајући од Арнаута из околине Охрида дођу у околину Прешева, али како је и ту било Арнаута у близини, пођу они даље и дођу у околину Врања. Тадашњи врањски паша „Ћор Мемед“ давао им је да се настане земљу, где је данас Раистовце, па и где је Ратаје, али они, бојећи се царског друма, који је туда водио, нису се хтели тамо насељавати, већ пођу на више уз Преображењску Реку и населе се у оном делу долине, где је и данас село. Ту је онда била велика гора. Прича се, да су у њој нашли јелена, па су се чудили, јер такву животињу дотле ниједан од њих није видео. Ту су били заклоњени и изван домашаја главнога пута, који је водио долином Мораве. Уз то је тамо био и згодан положај, на шта су они такође пазили.

Доцније је село расло прираштајем као и досељавањем.

Дучинци су пореклом из села Црновца (Врањска Пчиња у сливу Вардара). Отуда је, веле дошао њихов прадед, деда Иван, који је доцније добио надимак Чипан. Зашто се кренуо, не зна се. Познато је, да је из Црновца пошао у Врање, да тамо ради и живи. Уз пут заостане у селу Преображењу и ту се оћени „Влаинком“. По том оде с женом у Врање, где је, веле, прикупљао ужа „Корчалијама“ (трговцима из Корче) и на тај начин живео. Кућу није имао, него је живео под чергом у доњем делу Врања, који се и данас зове Текија. Доцније Иван Чипан напусти Врање и понова оде да живи у Преображењу. Тамо изроди деце, те је веле, имао 3 кћери и око 11 синова, од којих неки остану у Преображењу а остали напусте село и разиђу се куд који. Од Николе, један од оних што су заостали у селу Преображењу воде порекло Дучинци, који су једна од најјачих породица у Преображењу. Сада их је мало у селу, већина их је прешло у Врање, Владичин Хан  и Сурдулицу.

Самиџици и Млаџинци пореклом су из села Краљеве Куће, одакле се по причању неких доселио њихов прадеда.

Славе. Паликућанци славе Св. Антанаса; Ћаминци, Бицинци, Лугинци Митров дан; Биљарци Св. Јована; Пајзитовци Ђурђев дан; Дучинци Св. Арханђела.

Сеоска је слава Преображење (6 августа). На Преображење скупља се велики сабор из свих околних села. О том сабору М. Ракић вели ово: „У Преображење се збира велики сабор из целе Пчиње и криве Реке. Ту сам имао прилике да с милином гледам овај крепки сој људи, и да се дивим фином и грацијозном игрању њиховом“.

Становници овога села разликују се од становника околних села готово у сваком погледу, што је са свим разумљиво, кад се узме у обзир њихово порекло. Већина их је црномањастих, носе се готово исто као у вароши Врању а и по начину живота као и по кроју куће више се приближавају варошанима но становницима околних села. Сви су духа трговачког, вредни и предузимљиви. Говор им је као и код околних становника, влашки (цинцарски) не говори нико, ма да је до скора било стараца који су знали влашки. Опажа се, да од ослобођења (1878) ово село слабо напредује: многи су се иселили и исељавају из села у Врање, Владичин Хан, Сурдулицу и другде, где се занимају трговином, занатима и др.

Занимање. И по занимању као и по осталоме издвајају се становници села Преображења од становника у околним селима. Главно су им занимање трговина и занати, нарочито код становника, који воде порекло од досељеника из охридске околине, којих је највише и који дају главно обележје становништва у овоме селу. Њихови преци, кад су се доселили, прича се, да нису знали орати. Бавили су се поглавито трговином. Стајали су у трговачким везама са свим варошима поглавито северне Македоније и Старе Србије. Из Неврокопа су доносили највише платно, гајтан и шамије; кад кад су, веле, „по 70 товара“ еспапа растоваривали у Преображењу. У Кочане су носили највише клинце и ужа, а отуд доносили пиринач. Њихови се потомци данас ради трговине крећу у сасвим супротном правцу – допиру до Пеште.

Осим трговаца и занатлија има их доста, који су механџије. Од занатлија највише их је кујунџија, и самарџија који, као и трговци и механџије, раде у Врању и по осталим местима у округу врањском, а живе у Преображењу.

Земљорадња и сточарство споредно им је занимање и тиме се баве, колико да подмире своје потребе и то поглавито раде жене са укућанима, који остају код куће.

Село има своју школу, један дућан и једну механу.

П.С. Преображење је имало 507 становника у 1884 години, 272 у 1948, 69 у 2002 и 40 становника у 2011 години, у томе није било млађих од 5 година (2 од 5 до 10), уз просечну старост од 53,9 година.