Počeci naselja i stanovništvo Brodskog i Gradiškog kraja, A. Zirdum, Slavonski Brod 2001

• OPĆINA BEBRINA

• Banovci

Бановци се налазе на 16км ЈЗ од Слав.Брода, између аутоцесте и ријеке Саве, 3км јужно од Бебрине, на 90м н/м

Г1760 Бановци су имали 36 кућа, 52 обитељи и 319 католика. Кућедомаћини били су: Јосип Алаванић (3 обитељи, 15 чланова), Петар Ћосић (1,2), Матија Алаванић 1,4, Анто Каралић 2, 8, Тадија Алаванић, 1,7, Петар Алаванић 1,9, Мартин Павић, -,7, Мато Базаџић 1,9, Мара Алаванић 2,11, Тома Алаванић 1,5, Мато Колић, 1,4, Манда Колић 0,6, Мато Филаковић 3,13, Ловро Чошић 1,4, Јуро Чошић 1,4, Јуро Ћошић, 2, 11, Иван Чошић 1,5, Мартин Стивић 3,17, Марија Павић 0,8, Манда Петковић 0,3, Петар Гргашевић 2,9, Томо Гргашевић 2, 14, Стјепан Гргашевић, 0,2, Стјепан Олојевић 3,14, Тадија Кобашић 1,9, Шимо Петковић 2,13, Иван Орозовић 1,7, Матија Тадиановић 1,4, Ловро Тадиановић 2,11, Ивана Алаванић 0,2, Петар Орозовић 2, 13, Бартол Бошњачић 1,6, Марко Микајевић 1,9, Марко Боић 2,12, Јосип Петрић 1,10, Мијо Петрић 2,13, Матија Микајевић 5,24.

Г1769 село је имало 34к, 55 обитељи и 287 становника.

Око 1800 Бановци су имали 355, 1837 400 католика, 1857 481, 1890 379, 1931 501, 1953 519, а 1991 399с.

• Бебрина

Налази се између аутоцесте и ријеке Саве, 15км ЈЗ од Славонског Брода, 90мнв.

Г1760 Бебрина је имала 57к, 103 обитељи и 543 католика. Кућедомаћини су били: Мартин Гргић 1,3, Матија Ђурић 1,5, Никола Лукић 1,8, Матија Подравац 1,8, Ловро Ђурић 1,7, Јуро Ђурић 2,8, Матија Ђурић 2,6, Марко Ђурић 2,6, Анто Јусић 2,9, Ловро Јусић 1,8, Тома Јосић 1,12, Марко Јозић 1,8, Матија Јозић 1,6, Тома Јозић 2,6, Мијо Лукић 1,7, Иван Лукић 1,5, Мартин Лукић 1,6, Стјепан Лукић 1,11, Ловро Мирковић 2,7, Томо Старчевић 1,6, Анто Старчевић 4,18, Грго Старчевић 1,7, Мијо Старчевић 2,11, Иван Старчевић 0,2,, Шимо Дидовић 7,25, Јосип Бошњаковић 1,4, Филип Маркулић 3,10, Стјепан Алванић 5,28, Матија Црнчевић 1,7, Бартол Црнчевић 2,20, Доротеја Црнчевић 0,2, Томо Мирковић 3,16, Иван Бошњаковић 1,8, Петар Бошњаковић 3,11, Мијо Ферић 3,16, Фрањо Гргић 2,7, Филип Гргић 5, 23, Јаков Гргић 1,7, Иван Гргић 1,3, Петар Гргић 3,20, Анто Гргић 1,5, Матија Гргић 1,7, Манда Гргић 0,4, Матија Милошовић 1,9, Матија Франковић 4,21, Иван Софић 1,4, Тома Соаковић 1,7, Стјепа Соаковић, 1,6, Мијо Софић 3, 12, Томо Милошевић 2,6, Јела Милошевић 0,5, Шимо Јосић 2,11.

Г1769 село је имало 53к, 113 обитељи и 618 католика.

Око 1800 Бебрина је имала 703, 1837 783, 1857 867, 1890 769, 1931 952, 1953 893, а 1991 536с.

• Дубочац

Дубочац је насеље настало на високој лијевој обали ријеке Саве, 20км ЈЗ од Славонског Брода, 6км јужно од Бебрине, 92мнв…

Г1760 Дубочац је имао 69к, 68 обитељи и 387 католика. Кућедомаћини су били: Бартол Арамбашић 0,9, Јосип Седмак 1,7, Петар Домузовић 1,3, Мијо Домузовић 1,8, Јуро Ђелатровић 0,1, Мијо Лоић 2,5, Марко Глогић 2,6, Мијо Стубаровић 1,5, Фрањо Домуз 1,7, Иван Филиповић 2,7, Мартин Карамовић 1,5, Мијо Шокћевић 2,7, Јосип Кусић 1,6, Марија Малеук 1,2, Петар Тафрић 0,7, Иван Тафрић 0,3, Бартол Ћустић 1,6, Јуво Вуић 1,4, Ката Кујунџић 0,1, Иван Луцић 1,4, Ива Петриновић 0,3, Јуро Макрелевић 2,5, Марко Маркелевић 1,7, Јаков Ступар 0,3, Иван Живковић 2,9, Мијо Опаћар 1,4, Иван Сарић 1,8, Анто Иваковић 1,6, Јосип Барић 1,5, Бартол Голић 0,3, Јуло Биленџић 1,5, Иван Тадић 2,12, Јуро Секић 2,16, Марко Биленџић 3,11, Ката Ћурчић 0,1, Иван Борић 1,7, Мартин Голубовић 2,12, Јуро Пулековић 1,5, Петар Цигић 1,4, Иван Кујунџић 1,2, Андриј Гаврановић 1,6, Анто Матковић 2,13, Манда Агатић 0,4, Марија Андрић 0,1, Иван Буквић 1,8, Јаков Јурјевић 1,4, Анто Аугустиновић 1,5, Стјепан Стипанчић 1,6, Марко Марзиг 1,5, Јуро Праскић 2,12, Анто Менић 1,9, Мартин Перић 2,10, Јуро Михаљовић 1,10, Марија Сараићић 0,3, Матија Хаћановић 1,2, Бартол Крецић 1,6, Лука Зикаћић 1,6, Лука Кухавићић 1,6, Никола Солић 0,1, Иван Домузовић 1,4, Мартин Вучковић 1,2, Никола Бошњаковић 1,5, Мијо Порћић 1,4, Бартол Вучетић 1,5.

Г1769 Дубочац је имао 64 кат кућа 76 обитељи и 400 католика те 6 православних кућа.

Око 1800… село је имало 512 католика, 1837 668, 1857 657, 1890 637, 1931 571, 1953 477, а 1991 268с.

• Канижа

Насеље се налази између аутоцесте и ријеле Саве, с јужне стране Мрсуње, 11км ЈЗ од Славонског Брода, 4км И од Бебрине, 90мнв. То је некоћ био изразито поплаван крај па, можда, на то упућује и само име…

Г1760 Канижа је имала 79к, 105 обитељи и 629с. Кућедомаћини су били: Марко Матићевић 1,9, Томо Бабаић 1,5, Грго Оџић 1,4, Мијо Топаловић 1,3, Карло Лужић 1,4, Матија Бабаић 1,4, Мијо Блажановић 1,3, Марко Ивакић 9,39, Марин Веселићић 5,22, Аугустин Лукшић 1,4, Карло Лукшић 1,6, Матија Веселићић 1,2, Петар Вилаковић 0,4, Карло Веселићић 1,2, Тадија Веселићић 0,5, Мијо Микендић 1,3, Јулијана Јозићевић 0,2, Иван Јовићевић 0,3, Грго Бабаић 0,3, Томо Оџић 1,9, Матија Сараићић 4,18, Лука Мароићић 1,7, Бертол Матићевић 0,4, Иван Штивановић 1,2, Илија Бабаић 1,8, Иван Солтоковић 1,5, Томо Солтоковић 2,9, Марин Солтоковић 3,12, Живко Бабаић 1,7, Марин Блажановић 2,10, Анто Иванџић 1,6, Паво Иванџић 1,3, Марко Иванџић 1,5, Ива Микић 0,1, Марко Синићић 0,1, Иван Штивићић 2,13, Мијо Филић 3,19.

Ката Бабаић 4,21, Анто Солтоковић 0,4, Марко Микендић 2,12, Анто Абрамовић 1,7, Јосип Гргетић 0,5, Никола Сударевић 3,12, Мартин Бабаић 1,4, Мартин Орозовић 1,8, Деметар Барић 3,32, Иван Старчевић 0,4, Станко Лукчић 2,10, Томо Штивановић 2,5, Илија Вућиновић 1,5, Ана Синићић 0,2, Стјепан Стипатовић 1,6, Станислав Микић 1,11, Анто Стажић 1,11, Марин Гргетић 1,9, Бартол Микић 2,11, Ловро Сараићић 2,5, Фрањо Сараићић 3,21, Иван Матићевић 1,5, Андрија Бешлић 1, 8, Ана Штивановић 0,4, Марко Штивановић 1,5, Анто Брзић 2,11, Андрија Беговић 1,7, Иван Јозић 2,7, Мијо Синићић 1,6, Филип Мароишић 0,16, Фрањо Микић 2,18.

Никола Стипатовић 1,6, Јела Бабаић 0,3, Мато Јозановић 1,8, Елизабета Штивићић 0,4, Аугустин Матићевић 1,6, Мартин Микић 1,7, Мато Микић 2,10, Грго Штивановић 2,7, Иван Микић 2,8, Анто Крећиновић 1,5, Петар Бабаић 1,6.

Да је село било витално свједоћи и извешће из 1769 где је Канижа имала 75 кућа 143 обитељи и 882 католика…

Г1837 село је имало 1136 католика, 1857 1136 католика, 1857 887, 1890 905, 1931 1167, 1953 1254, а 1991 779с. Концем 19в у Канижу се доселило нешто Русина из Галиције.

• Ступнички Кути

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, 15км западно од Славонског Брода, а 3км сјеверно од Бебрине, 90мнв.

Г1760 Кути су имали 33 кућа, 58 обитељи и 321 католика. Кућедомаћини су били: Мијо Павуковић 1,8, Павао Штивић 1,11, Игнације Ферић 1,5, Матија Ферић 1,7, Марко Мерић 3,15, Мартин Ферић 3,18, Јуро Матолшћовић 1,2, Матија Ферић 1,9, Клара Ферић 0,1, Марко Ферић 0,12, Мато Алавић 1,8, Мато Ферић 3,14, Илија Богдановић 2,11, Мијо Имбровић 3,13, Павао Чошић 2,7, Иван Вуковић 3,17, Илија Створовић 1,9, Петар Имбровић 1,6, Марко Имбровић 4,18, Томо Имбровић 2,7, Ана Богдановић 0,3, Маријан Иванишевић 1,7, Матија Агић 2,18, Мијо Дикановић 1,9, Марко Дикановић 4,14, Мијо Дикановић 2,7, Јосип Алагић 1,4, Грањо Алагић 2,7, Стјепан Имбровић 1,8, Иван Имбровић 3,13, Анто Ферић 3,16, Ловро Ферић 2,10, Мијо Ферић 1,6.

Г1769 село је имало 31к, 80о и 384к.

Око 1800 Кути су имали 441католика (к). Г1837 534, 1857 624, 1890 587, 1931 712, 1953 722 а 1991 430с.

• Шумеће

Насеље је смјештено недалеко од савске обале, 15км ЈЗ од Славонског Брода, а 4км ЈИ од Бебрине, 90мнв…

Г1760 у Шумећу је била 41к, 58о и 357кат. Кућедомаћини су:

Марко Црљеновић 2,13, Петар Ковачевић 1,5, Марко Ковачевић 1,3, Јосип Коваћевић 3,14, Мартин Варошћић 2,13, Марко Варошћић 0,4, Мијо Црљеновић 1,6, Антун Колесарић 0,5, Матија Колесарић 1,6, Мартин Филиповић 1,5, Антун Јакић 2,9, Јакоб Јандраковић 1,7, Никола Јандраковић 1,7, Марко Црљеновић 1,7, Бартол Златаровић 1,6, Марко Гемић 4,25, Илија Соколовић 0,5, Петар Деидовић 1,8, Фрањо Комбовић 1,8, Стјепан Комазлић 1,7, Шимо Соколовић 2,15, Иван Соколовић 2,11, Марко Клипан 1,7, Аугустин Песутовић 1,10, Марко Комбовић 1,12, Адам Деидовић 2,10, Марко Комазлић 2,7, Стјепан Мартиновић 2,15, Јосип Комбовић 2,10, Бонавентура Комбовић 2,13, Стјепан Деидовић 3,11, Марко Јелић 1,11, Марко Токић 1,5, Мартин Јелић 1,8, Фрањо Мартиновић 3,11, Јуро Мартиновић 3,10, Фрањо Јолдић 3,15, Грго Јелић 1,7, Петар Комбовић 0,4 и Јуро Мартиновић 1,2.

Г1769 Шумеће је имало 43к, 70о и 433ст.

Г1837 Шумеће је имало 389 католика, 1857 350, 1890 370, 1931 582, 1953 636 а 1991 602.

• Збијег

Г1760 Збјег је имао 47к и 72 обитељи и 385 католика. Кућедомаћини су: Шимо Хрваћевић 1,4, Илија Остоић 1,9, Павао Стоић 2,12, Јосип Браснић 2,6, Андрија Херцеговић 1,5, Тадија Херцеговић 1,7, Јела Белобрадић 0,4, Никола Кларић 1,6, Петар Кларић 4,20, Иван Кларић 3,14, Јаков Павић 3,10, Анто Остоић 1,9, Марко Марковић 2,11, Тадија Марковић 1,4, Ана Марковић 0,2, Јаков Оковановић 1,2, Иван Оковановић 1,10, Стјепан Коваћевић 3,11, Петар Пилиповић 2,11, Мијо Бркић 3,13, Матија Јагодић 3,20, Никола Пузо 1,2, Јуро Верлазић 1,3, Фрањо Билићић 3,20, Петар Лацмовић 3,16, Петар Луцић 1,5, Јуро Луцић 1,5, Иван Матоковић 1,6, Петар Кицевић 2,7, Јаков Трговћевић 2,6, Марко Стоић 2,13, Јаков Божић 1,8, Јосип Трговћевић 1,9, Манда Кицевић 0,3, Иван Матошевић 3,12, Мартин Кућебрадић 1,6, Никола Кућебрадић 1,6, Шимо Трговћевић 2,8, Лука Матковић 1,7, Марко Ребић 1,3, Илија Кицевић 1,4, Мартин Ћиће 2,11, Марко Лукетић 1,6, Никола Везић 1,8, Илија Раћић 1,8, Петар Мамић 3,10 и Петар Лукетић 0,3.

Г1837 Збјег је имао 405, 1857 380, 1890 319, 1931 372, 1953 344 а 1991 450с.

• ОПЋИНА БРОДСКИ СТУПНИК

Г1760 Ступник је имао 29к, 44о и 212 католика. Кућедомаћини су били: Лука Келић, 2,6, Иван Шимић 2,14, Матија Кешерић 1,6, Иван Иларић 1,6, Марко Глогић 1,4, Иван Стојанић 1,8, Павао Стојанић 3,13, Мијо Блашић 2,8, Маријан Анићић 1,8, Никола Анићић 2,5, Јуро Анићић 1,4, Антун Анићић 1,5, Илија Беновић 1,3, Никола Ферић 3,13, Петар Комендатовић 1,6, Лука Секулић 3,9, Иван Палдаковић 3,14, Анто Главашевић 0,6, Грго Валекић 3,11, Антун Танцулић 4,17, Матија Танцулић 2,8, Грго Гргић 1,2, Анто Гргић 1,4, Анастазија Гргић 0,1, Фрањо Богдановић 0,4, Иван Печурлић 3,11, Марко Валекић 1,6, Павао Требић 0,3, Маријан Црепулић 1,7.

Око 1800 насеље је имало 273, 1837 370, 1857 382, 1890 724, 1931 1206, 1953 1440 1 1991 1636с. У другој половици 19в у Ступник се доселило пуно Личана тако да су они неко вријеме чинили већину.

2.2. Крајачићи

Село се налази на западним обронцима Диља, на одвојку цесте у смјеру Плетернице, 14км СЗ од Славонског Брода, а 6км СИ од Бродског Ступника. Име је добило по посједнику имања.

Становници Крајачића у старини нису посебно биљежени него су прибројавани пространом насељу које се скупним именом звало Одворци. Њихових 11к унесено је у војни земљовид из 1780 под именом Крајачићи (Одворци).

Крајачићи су 1857 имали 61, 1890 64, 1931 121, 1953 147 а 1991 127с.

2.3. Ловчић

Ловчић је смјештен на западним падинама диљског горја 16км СЗ од Славонског Брода, 5км сјеверно од Бродског Ступника, око 149нмв.

Око 1800 село се спомиње у жупи Бучје а имало је 174, 1837 200, 1857 260, 1890 316, 1931 332, 1953 320 а 1991 118с.

2.4. Стари Слатиник

Насеље се налази уз регионалну цесту између Горњих Андријевица и Бродског Ступника, 14км З од Славонског Брода, 114мнв.

1760 41к, 49 обитељи и 304 католика. Кућедомаћини су били: Шимо Копоршић 3,17, Мијо Ђурћић 2,10, Лука Ђурћић 1,11, Матија Гргић 1,4, Томо Галамић 1,8, Иван Мателовић 1,7 Мијо Копоршић 2,18, Матија Копоршић 1,6, Антун Копоршић 1,6, Станислав Метеловић 1,3, Марко Свракић 1,3, Марија Свракић 3,10, Јуро Галонић 2,4, Павао Салантић 2,11, Томо Аугустиновић 1,7, Мијо Шимоновић 1,7, Антун Драгојевић 2,11, Лука Драгојевић 1,5, Андрија Хрваћанин 2,6, Иван Мартић 1,5, Петар Хрваћанин 0,4, Лука Франишевић 1,4, Матија Кнежевић 1,4, Лука Кнежевић 2,8, Јуро Топић 2,6, Лука Кашаповић 1,8, Лука Видојевић 0,5, Лука Сунић 2,9, Божо Коваћевић 1,9, Стјепан Мартић 0,5, Тома Башић 3,11, Мартин Ловрић 3,11, Маријан Копоршић 1,5, Мијо Копоршић 1,9, Матија Копоршић 1,5, Матија Копоршић 1,5, Матија Копоршић 1,3, Блаж Копоршић 1,5, Матија Данкић 1,6, Анто Копоршић 4,14, Марко Копоршић 1,9…

Г1769 Слатник је имао 44к, 71 обит и 358 католика.

Г1837 имао је 553, 1857 475, 1890 542, 1931 821, 1953 850, 1991 1386с. Концем 19ст у село се доселило повећи број Личана.

• ОПЋИНА БУКОВЉЕ
• Буковље

Буковље се налази на јужним падинама Диља 4км СИ од Славонског Брода, 111мнв.

Г1760 у Буковљу је било 16 кат к, 39 об и 202 кат. Кућедомаћини су били: Анто Фугадић 4,19, Фрањо Фугадић 2,9, Марин Фугадић 1,10, Матија Фугадић 2,14, Анто Алковић 2,14, Матија Алковић 3,18, Марин Алковић 2,6, Иван Божић 4,19, Никола Алковић 4,19, Матија Алковић 2,9, Марин Петровић 2,12, Мијо Петровић 3,6, Лука Петровић 2,8, Фрањо Алковић 1,9, Габријел Фугадић 4,21, Грго Фугадић 2,9.

Г1837 Буковље је имало 264, 1857 226, 1890 358, 1931 501, 1953 596, 1991 902с.

• Јешевик

Г 1760 у селу је било 13 настањних кућа и то 6 католичких са 7 об и 48 кат, те 7 православних кућа. Католички кд били су: Тома Касаповић 1,5, Марин Касаповић 1,9, Павао Касаповић 1,7, Мијо Челековић 2,14, Јуро Касаповић 1,8, Марко Челековић 1,5.

Г1769 у Јешевику је било 6 кат к, 11о и 51 католика…

Г1837 Јешевик је имао 73, 1857 71, 1890 87, 1931 153, 1953 136, 1991 71с.

• Кордушевци

Кордушевци се налазе у диљском горју, у уској издуженој долини кроз коју протјечу потоци Брезна и Дједов Поток, 10км СИ од Славонског Брода а 5км од Буковља, 160мнв. Име му, чини се, потјече од мађарске ријечи кардош (мач).

Г1760 у селу је било 30к, 11кат к са 12 обит и 67 католика те 19 православних кућа. Католички кд били су: Матија Петровић 2,7, Анто Великановић 2,9, Марин Аугустиновић 1,7, Тадија Петровић 1,6, Мато Дерћелић 1,4, Мијо Великановић 1,4, Мато Ферић 0,8, Мато Кокановић 1,5, Марко Станић 1,5, Мартин Кокановић 1,5 и Грго Кокановић 1,7.

Г1769 број кат к смањио се на 9, с 11 об и 67 католика.

Г1837 Кордушевци су имали 176с, 1857 136, 1880 137, 1921 267, 1953 313, а 1991 174с.

• Врановци

Насеље лежи уз регионалну цесту у смјеру Врпоља, 6км СИ од Славонског Брода, повезано с Буковљем, 111мнв.

Г1760 Врановци су имали 15к с 15 об и 96 кат. Кд су били: Павао Лукић 2,11, Фрањо Тоболчевић 1,7, Петар Тоболћевић 0,3, Мартин Кеверовић 1,9, Андрија Кеверовић 1,4, Мартин Ћупић 0,2, Матија Дерћелић 1,5, Вид Дерћелић 1,6, Марко Дерћелић 2,10, Иван Видаић 2,8, Мијо Дерћелић 1,5, Марин Тополћевић 0,3, Мато Лукић 1,10, Мијо Ћупић 1,7, Мато Ћупић 1,6…

Г1837 Врановци су имали 226, 1857 248, 1890 280, 1931 456, 1953 470, а 1991 475с.

• ОПЋИНА ЦЕРНИК
• Баћин Дол

Насеље се налази на падинама Пожешке Горе, 7км СИ од Нове Градишке а 4км од Церника. Име је добило по презимену Баћа (Баћин).

Г1760 Баћин Дол је имао 39к, 109об и 484кат. Кд су били: Иван Лућић 5,23, Маријан Мандић 2,11, Ива Добић 0,2, Јуро Лућић 3,14, Марко Морић 3,11, Грго Пеианић 1,6, Маријан Лућић 2,14, Матија Биговић 2,13, Мато Биговић 3,13, Антун Микић 3,20, Мартин Фратровић 2,11, Никола Лућић 7,35, Стјепан Биговић 6,28, Јуро Биговић 3,17, Матија Бошњак 2,15, Мијо Бошњак, 4,15, Матија Терзић 4, 20, Матија Алекшић 1,8, Иван Спаић 1,4, Тома Мерковић 3,10, Никола Мерковић 3,11, Никола Мартоковић 3,10, Филип Мартоковић 1,6, Иван Тубић 1,7, Марко Мартоковић 1,6, Иван Коваћ 2,12, Петар Тућић 2,13, Томо Ћосић 2,7, Томо Лућић 5,8, Мишка Гердић 4,12, Мијо Јакић 1, Стјепан Пандурић 7,13, Анто Кишић 4,14, Андрија Озерен 2,8, Грга Лукићевић 1,8, Фрањо Дебељаковић 4,22, Никола Алекшић 1,8 и Никола Јакић 1,8.

Г1778 село је имао 36к, 103об и 473 кат.

Баћин Дол је имао 1857 420, 1890 497, 1931 605, 1953 613, а 1991 441с.

• Банићевац

Село се налази на сјеверној страни Пожешке горе 12км СИ од Нове Градишке у смјеру Пожеге, 8км од Церника.

Г1760 Банићевац је имао 12к 28об и 141 католика. Кд су били: Томо Валешић 7,40, Јуро Дугалић 1,6, Антун Кнезевић 2,11, Стјепан Кнезевић 2,7, Јуро Кнезевић 2,11, Никола Кнезевић 3,15, Јосип Јелонћић 2,10, Јосип Винковић 3,18, Лука Блажевић 1,7, Мартин Кнезевић 1,5, Станислав Кнезевић 2,6, Петар Кнезевић.

Г1778 село је имало 16к, 36об и 155 особа. Г1857 Банићевац је имао 242, 1890 326, 1931 412, 1953 447, а 1991 281с.

• Церник

Церник се налази у подножју Псуња, 3км сјеверно од Нове Градишке…

Послије их је захватила куга од које је 21.6.1739 умро и цернички гвардијан фра Бартол Кашић…

Опажа се како је куга прориједила Церник те је у насељу само 60к и 220 католика. Г1760 Церник је имао 89к, 98об и 506с. Кућедомаћини су били: Мато Ћидоловић 1,7, Мато Ћуриаковић 0,3, Петар Зкец 2,8, Анто Бокунић 2,6, Јосип Пелаковић 1,4, Иван Кунић 3,10, Иван Ћевисовић 1,3, Марко Шеговац 1,4, Марија Босанка 0,6, Ива Босанка 0,3, Фрањо Тапеша 0,1, Лука Ђурић 2,11, Мијо Ђурић 2,9, Павао Ћиорковић 2,8, Антун Андрашевић 3,9, Иван Ђурић 2,13, Јуро Коваћевић 2,13, Павао Коваћевић 0,1, Андрија Нештиговић 1,7, Мато Сашић 1,6, Луција Будимлић 0,1, Мато Ђурић 2,7, Антун Влаинић 2,5, Марко Ћатлаић 2,11, Марко Девегић 1,3, Јуро Улагић 1,5.

Иван Андрић 1,6, Манда Сараилић 0,3, Никола Лулагић 1,5, Грго Перколић 1,5, Томо Јанковић 2,6, Иван Јанковић 1,2, Иван Влаинић 1,5, Марија Тушић 0,4, Марија Бороваћ 0,4, Антун Кокановић 0,3, Мато Усурац 1,8, Мијо Роснићић 0,4, Мијо Абрић 1,4, Иван Петровић 1,5, Марко Лућић 1,7, Стјепан Макаровић 2,10, Јуро Телебаћа 1,4, Фрањо Мишкатовић 1,5, Антун Паурић 2,10, Емерик Олмајер 1,2, Мато Јогуновић 1,7, Анто Орданић 2,14, Јуро Бурсић 1,4, Јела Баруновић 0,6, Анто Радовић 2,6.

Петар Курјаковић 2,6, Филип Сењо 1,5, Петар Лемић 1,10, Мијо Коваћ 1,3, Иван Петрићевић 1,5, Анто Батровић 1,6, Анто Јелинић 2,10, Фрањо Живковић 1,10, Мато Ћерни 1,10, Анто Матковић 2,11, Анто Шокић 1,4, Иван Папић 1,2, Мато Шимић 1,6, Анто Живковић 1,4, Мато Шаговац 1,5, Мијо Матковић 1,6, Иван Антуновић 1,3, Блаж Алашић 1,9, Јаков Гиш 1,2, Фрањо Шокић 1,9, Павао Ланиар 1,4, Ката Бинковић 0,3, Јосип Миалић 1,3, Мартин Грегурић 1,7, Стјепан Капетановић 1,6.

Јуро Рушић 1,4, Иван Бошњак 1,4, Јела Терсић 0,2, Мато Матековић 2,8, Мијо Мартинковић 2,10, Мато Буквић 1,3, Маријан Буквић 1,6, Јела Стојаковић 0,1, Павао Хорват 0,1, Иван Боршић 0,2, Иван Клинг 2,3, Стјепан Де Марковић 0,3.

Г1787 Церник је имао 711с, око 1800 759, 1815 1013, 1857 1410, 1890 1649, 1931 1907, 1953 2155, а 1991 2017с.

• Гилетинци

Насеље се налази на обронцима Псуња, 6км од Нове Градишке, 3км сјеверно од Церника. Име је добило по називу посједа, по племићима којима је припадао. Називано је и Трнавица. У извешћу 1730 стоји да је село чисто католичко и да има 8к. 1746 насеље је имало 6к и 36ст.

Г1760 Гилетинци су имали 14к, 21об и 104 кат и то: Иван Бошњаковић 1,6, Марко Мартиновић 1,6, Томо Бокунић 1,6, Никола Винцетић 3,9, Марко Боконић 1,9, Петар Винцетић 1,6 Марко Перосовић 1,6, Петар Терзић 3,10, Антун Фарковић 1,5, Андрија Шаговаћ 1,5, Грго Гргић 1,5, Андрија Гргић 2,12, Иван Мартиновић 1,6, Јуро Турковић 3,18.

Г1778 село је имало 16к, 34об, 202с. Г1815 село је имало 20к и 255с. Г1857 158, 1890 220, 1931 326, 1953 333 а 1991 289ст.

• Голобрдац

Голобрдац је мало село на јужним падинама Псуња, поред рјечице Грабац, на самој граници Жупаније, удаљено 13км од Нове Градишке а 10км од Церника.

Не спомиње се у старијим изворима. Ако је и било неколико кућа, оне су раније биле прибројаване Подвршком. Г1857 Голобрдац је имао 165, 1890 230, 1900 251, 1931 218, 1953 113, а 1991 46ст.

• Опатовац

Опатовац је насеље на јужним падинама Псуња, поред потока Грабца, 9км СИ од Нове Градишке а 6км од Церника.

Г1760 Опатовац је имао 17к, 55 об и 294 особе. Кд су били: Мато Јурковић 4,20, Јуро Јосиповић 6,34, Марко Мариановић 4,16, Мијо Томић 4,15, Грга Гудовић 3,18, Марко Гудовић 2,8, Јосип Гудовић 4,19, Стјепан Цурић 0,10, Лука Цурић 2,9, Мијо Марковић 6,29, Грго Мартиновић 5,19, Илија Цурић 2,10, Блаж Матић 2,18, Марко Цурић 6,30, Мато Франић 1,8, Јосип Ћурић 2,10, Матија Цурић 2,21.

Г1778 Опатовац је имао 20к 69 обитељи и 330, 1815 25к и 379с. Г1857 насеље је имало 314, 1890 428, 1931 559, 1953 539, а 1991 385с.

• Опршинац

Опршинац је мало село на сјеверним падинама Бабје горе, 11км СИ од Нове Градишке, 9км од Церника а 2км ЈИ од Банићевца.

Његови становници, раније, били прибројани Банићевцу. Г1857 Опришинац је имао 47, 1880 171, 1910 186, 1931 185, 1953 136 а 1991 73ст.

• Подвршко

Подвршко је насеље, на падинама Псуња, уз поток Грабац, 12км сјеверно од Нове Градишке, а 9км од Церника…

Г1730 Подвршко је католичко село са 17к, а 1746 са 20к и 215 католика.

Г1760 насеље је имало 40к, 108 об и 570 ст. Кд су: Марко Топкиа 6,20, Станислав Пеић 2,16, Маријан Ћосић 1,6, Марко Винић 2,10, Стјепан Винковић 2,12, Петар Релић 1,6, Мато Михалић 2,8, Иван Михалић 9,31, Грго Релић 1,4, Стјепан Јосиповић 2,9, Филип Микановић 4,17, Никола Дукановић 3,19, Тома Дукановић 3,10, Никола Мартиновић 2,19, Јосип Мартиновић 2,21, Иван Терзић 3,15, Јосип Дошљић 7,31, Павао Тробић 3,15, Стјепан Тробић 3,17, Мато Ђурић 4,13, Иван Тершић 6,34, Јосип Вранишевић 5,20, Матија Вранишевић 3,19, Илија АНтић 0,5, Мато Антић 2,5, Стјепан Коваћевић 1,6.

Грго Коваћевић 1,8, Томо Матић 0,7, Андрија Тершић 2,8, Стјепен Церљенковић 9,42, Петар Филиповић 3,19, Фрањо Лукић 1,5, Јуро Лукић 0,5, Мијо Билобрк 3,15, Антун Петрушић 0,6, Маријан Винковић 4,18, Матија Рељић 1,8, Грго Коваћевић 1,8, Иван Мондушин 1,10, Петар Дукановић 1,3.

Г1787 Подвршко је имало 46к и 608ст, 1857 574, 1880 621, 1910 775, 1931 705, 1953 682, а 1991 402ст.

4.9 Синлије

Синлије су мало село на падинама Псуња, уз поток Орљавицу, 12км СИ од Нове Градишке а 9км од Церника…

Г1760 имало 7к, пет православних и двије католичке, и то: Јуро Михић, 2,9, и Марко Сохаловић 2,9. Г1848 Синлије су имале 60с, 56 православних и 4 католика, 1857 42, 1890 69, 1921 61, 1953 82, а 1991 41ст.

П.С. 2011г Синлије нису имале становника.

4.10. Шаговина Церничка

На обронцима Псуња СЗ од Нове Градишке постоје двије Шаговине: Церничка и Машићка, које су 3км удаљене једна од друге. Церничку Шаговину која је 7км СЗ од Нове Градишке а 5км од Церника, настањују католици, а Машићку православци.

Г1760 село је имало 24к, 38об и 207кат и то: Петронила Ђурић 0,8, Винко Матић 2,12, Петар Ђурић 2,6, Јуро Гргић 2,13, Мартин Марковић 1,5, Фрањо Матошевић 4,19, Филип Матошевић 2,10, Јосип Матошевић 1,4, Никола Матошевић 1,5, Мато Марјановић 1,4, Јуро Матиевић 2,15, Иван Валентић 2,10, Фрањо Јагодић 2,11, Мато Јагодић 2,5, Томо Јагодић 2,8, Марко Јагодић 2,10, Марко Матошевић 1,8, Мартин Кулић 2,16, Иван Короглић 2,6, Мијо Матићевић 2,8, Петар Франић 2,9, Лука Новак, 1,7, Иван Матић 1,5, Ана Јагодић 0,3.

Г1778 Церничка Шаговина је имала 30к, 58 об и 312 католика, око 1800 344, 1848 426, 1857 428, 1890 458, 1931 546, 1953 550, а 1991 354с.

4.11. Шуметлица

Шуметлица је село на јужним падинама Псуња, на рјечици Шуметлици, 7км сјеверно од Нове Градишке, а 4км од Церника…

Г1734 Шуметлица је имала 12 православних кућа, 1760 16прав и 2 кат и то: Никола Жакић 1,3 и Јосип Жакић 2,4. Извјешће 1761 наводи да је Шуметлица православна жупа, да у њој борави православни свећеник, који служи село са 18к и Синлије са 5 прав.к. Г1848 Шуметлица је имала 386с, 1857 366, 1900 745, 1931 566, 1953 315, а 1991 332ст.

5 ОПЋИНА ДАВОР

5.1. Давор

Давор је насеље на лијевој обали Саве, насупрот ушћу ријеке Врбаса, 20км ЈИ од Нове Градишке, 92мнв. До 1890 називао се Свињар.

Након пораза аустријске војске под Бања Луком 1737 број се католика у Давору више него удвостручио. Г1746 насеље је имало 98 кат.к, 102 обитељи и 384 католика.

Г1760 Давор је имао 83к, 123 об и 624кат. Кд су били: Илија Анђелић 1,7, Антун Анђелић 1,6, Лука Анђелић 3,16, Гашпар Бенић 1,5, Марко Блажекић 1,5, Антун Бутумовић 1,3, Ловро Бискуповић 0,6, Матија Брлић 4,17, Блаж Блажић 4,15, Јуро Баланић 0,2, Матија Букић 2,9, Шимо Бенић 3,13, Илија Брлић 1,5, Павао Брлић 1,4, Мијо Благић 2,9, Мартин Ципрић 1,6, Марко Чолић 1,6, Никола Ћмелћевић 1,8, Матија Ћесиковић 0,2, Мијо Челепировић 2,7, Станислав Ципрић 1,4, Станислав Ћућусовић 2,5, Блаж Ћелепировић 0,8, Мијо Дакић 3,10, Иван Дакић 2,13, Иван Девић 1,4, Иван Фурић 2,6, Мијо Форкашевић 1,5, Грго Филиповић 1,7, Станко Ђурђевић 3,10, Марко Гелимановић 1,7, Мијо Гелимановић 2,10, Мартин Гелимановић 2,5, Јосип Гелимановић 1,4, Матија Естерхази 4,20, Илија Југовић 1,3, Мијо Иванешић 3,8, Никола Јурђевић 1,4.

Станислав Јакирћевић 2,11, Станислав Иванћић 1,6, Јуро Корић 1,9, Марко Комарићић 1,6, Вид Кларић 2,6, Јуро Коваћевић 1,6, Матија Кердић 1,9, Стјепан Лонћаревић 1,4, Станислав Матошевић 1,10, Матија Матошевић 1,7, Фрања Матић 1,8, Томо Мараћић 1,8, Јуро Маринић 1,9, Фрањо Марјановић 2,10, Јела Мишић 0,3, Јосип Михић 1,4, Мијо Матић 2,12, Павао Мариановић 3,12, Фрањо Охолић 3,12, Матија Пишонић 0,6, Јуро Попић 0,4, Никола Пишонић 1,5, Андрија Поробћевић 0,4, Петар Бановћић 1,6, Тома Ралковић 2,7, Лука Раљковић 1,7, Мијо Рељковић 4,188, Анто Рељковић 1,3, Марко Смољановић 1,11, Петар Златановић 1,4, Лука Шкворћевић 1,7, Грго Шегић 1,3, Шимо Шегић 1,3, Стјепан Шишић 1,6, Томо Стубурић 1,11, Станислав Стаћумовић 1,8.

Иван Штубарић 2,9, Илија Штивић 2,9, Мијо Шербић 2,9, Грго Свитлановић 2,11, Лука Шишић 1,7, Никола Штивић 3,10, Петар Шкворћевић 1,4, Матија Смољановић 1,5, Иван Штивин 3,11.

Г1769 Давор је имао 90к, 153 об и 660 католике. Уз католичке било је и 30 прав к.

Г1837 насеље је имало 1468, 1857 1478, 1900 1610, 1931 1928, 1953 2326 а 1991 2603с.

5.2. Орубица

Орубица је насеље на лијевој обали ријеке Саве, 14км ЈИ од Нове Градишке, а 6км СЗ од Давора, 93мнв. И на десној, босанској, обали Саве постоји мање село истог имена.

Након пораза хабсбуршке војске под Бања Луком (1737) село се повећало тако да је 1746 имало 103к, 126 об и 545 католика.

Г1760 Орубица је имала 108к, 206 об и 925к. Кд су били: Маријан Ађић 1,4, Илија Бербенац 1,4, Мијо Блашековић 4,15, Анто Бакалић 4,12, Мијо Буразоровић 3,12, Мијо Балашковић 3,17, Илија Блажановић 4,14, Иван Црља 3,12, Анто Цвитановић 4,14, Мијо Дукић 2,9, Иван Даић 0,4, Мијо Драмић 1,4, Матија Грегурић 3,10, Иван Галић 7,23, Маријан Галић 3,6, Матија Ђукић 1,4, Стјепан Ђурић 0,2, Матија Гаврановић 1,3, Павао Григурић 1,4 Мијо Карасовић 0,2, Блаж Григурић 1,6, Ловро Григурић 1,7, Иван Григурић 2,9, Фрањо Ђурић 2,13, Ловро Ђурић 1,5, Матија Гргић 1,3, Матија Хаидић 2,7, Иван Иванешић 3,11, Фрањо Јурић 3,14, Мартин Илишевић 2,5, Стјепан Коћић 2,7, Мартин Кошћа 3,14, Јосип Карасовић 3,12.

Шимо Кнежевић 3,13, Иван Кларић 1,5, Јуро Коваћевић 2,4, Марко Класнић 2,11, Мартин Каталиновић 1,7, Иван Коваћевић 4,20, Лука Ловрић 3,11, Иван Леињак 1,7, Јуро Ласуновић 4,21, Фрањо Ловрић 3,15, Анто Митровић 0,4, Блаж Марковћић 1,6, Иван Маргетић 1,5, Мартин Маргетић 1,4, Матија Михаљевић 4,14, Јаков Миклић 1,6, Јуро Миклић 2,10, Лука Михалинић 4,18, Мијо Матиашевић 4,13, Стјепан Макаревић 0,3, Јосип Михаљевић 1,5, Јуро Михаљнић 2,15, Мијо Мишковић 2,11, Блаж Маргетић 1,6, Мијо Пустаић 1,4, Стјепан Пустаић 1,6, Шимо Пустаић 1,5, Мартин Петровић 1,4, Иван Пећић 2,11, Лука Јакић 0,4, Мартин Полић 2,7, Павао Пећић 3,10, Стјепан Рагоинић 1,4, Никола Рагоинић 1,5, Блаж Свилић 5,20, Јосип Соертић 2,8, Гашпар Зелић 2,5.

Стјепан Штивћевић 2,8, Мијо Ждерић 2,12, Блаж Соерић 2,11, Мијо Сваић 2,6, Иван Северовић 1,8, Јосип Сиверовић 1,5, Мијо Штивић 5,21, Илија Штивићић 0,8, Лука Штивћевић 2,7, Мијо Штрикић 3,23, Андрија Штивићић 4,11, Марко Стипић 1,6, Павао Смолић 3,10, Лука Смолић 3,16, Маријан Сокић 2,6, Матија Штивићић 1,4, Иван Сокић 1,4, Јосип Штивићић 2,14, Мијо Шокић 4,15, Мијо Шокић 1,4, Фрањо Штивћевић 2,10, Бернард Штивћевић 1,4, Марко Сарћевић 1,10, Иван Сокић 1,8, Мартин Соерић 1,5, Матија Соерић 2,7, Манда Семић 0,1, Јела Ђуриновић 0,1, Марија Иванешић 0,1, Мартин Друмић 0,1, Шимо Сокић 1,4, Фрањо Томашевић 2,8, Петар Томић 2,9, Иван Марчићевић 1,8, Јуро Томић 3,13, Шимо Томић 1,7, Јосип Визолић 2,7, Јосип Валијушић 2,7.

Г1769 Орубица је имала 106к 221об и 942 католика.

Око 1800 Орубица је имала 1.157 католика, 1837 1400, 1857 1376, 1900 1404, 1921 1365, 1953 1492, 1 1991 855с.

• ДОЊИ АНДРИЈЕВЦИ

6.1. Доњи Андријевци

Насеље се налази уз регионалну цесту 23км источно од Славонског Брода у смјеру Врпоља, 90мнв.

У попису 1702 у селу су живјели сљедећи домаћини: Фила Цупић, Блаж Вукашиновић, Лука Стефанићов, Блаж Данћовић, Мариан Марковац, Блаж Марковац, Лукаћ Марковац, Фрањо Марковац, Паво Селатковић, Тадиан Бенић, Иван Марковац, Бено Вућковић, Мато Бошњак, Степан Живковић, Бирта Жупанић, Михо Марушовац, Луко Ђурашанић, Бено Балићевић, Матан Ђурашановић, Марина Жупанић, Петар Цупић, Никола Селетковић, Марко Келић, Ђура Степанићов, Блаж Степанићов, Грга Келић…

Жупа у Доњим Андријевцима основана је 1789г. Г1837 село је имало 1382с, 1857 1428, 1880 1320, 1921 1427, 1953 2647, а 1991 2787ст.

6.2. Ново Топоље

Насеље се наслања на Старо Топоље у смјеру ЈИ падина Диља. Налази се 18км СИ од Славонског Брода, а 5км СЗ од Доњих Андријеваца, 102мнв.

Г1809 село је имало 36к и 260 православаца, 1837 248 православаца и 7 католика, 1857 246, 1880 313, 1931 417, 1953 388, а 1991 223ст.

6.3. Среданци

Насеље се налази између аутоцесте и потока Биђа, 22км источно од Славонског Брода а 4км јужно од Доњих Андријеваца, 87мнв.

Г1760 Среданци су имали 37к 51 об и 224 католика. Кд су били: Јуро Речић 6,19, Станислав Речић 2,8, Марија Живић 0,3, Марко Живић 1,7, Марко Јерковић 1,5, Јуро Кристановић 1,7, Винко Кристановић 1,4, Мато Живић 1,4, Јосип Кристановић 1,4, Јуро Живић 2,7, Јуро Дашанћић 0,7, Мијо Калешевић 1,2, Мато Калешевић 1,6, Томо Живић 1,4, Петар Живић 1,5, Шимо Живић 1,4, Иван Живић 1,8, Фрањо Живић 3,9, Мато Живић 3,13, Бартол Живић 1,3, Јосип Бошњаковић 3,14, Иван Живић 0,3, Андрија Живић 1,3, Петар Илиашић 0,2, Матија Илиашић 1,4, Марко Илиашић 1,4, Маријан Томашевић 2,9, Мијо Амичић 1,4, Винко Амичић 2,8, Никола Утвић 1,3, Маријан Утвић 1,4, Тадија Балешић 1,4, Иван Чукић 1,2, Јаков Балешић 1,5, Томо Балешић 3,8, Марко Чукић 1,5 и Андрија Чукић 2,13.

Г1769 Среданци су имали 40к, 67об и 409кат.

Г1837 Среданци су имали 387кат, 1857 278, 1890 436, 1931 495, 1953 539, а 1991 381с.

6.4. Старо Топоље

Насеље се налази 18км СИ од Славонског Брода, а 4км западно од Доњих Андријеваца, између жељезничке пруге и латералног канала – који је покупио воде бројних малих потока што су некад текли с диљског горја – на одвојку с регионалне цесте у смјеру Врпоља, 90мнв.

Г1760 Топоље је имало 31 кат к, 48об и 273 католика. Кућедомаћини су били: Илија Колешарић 1,6, Јероним Петровић 4,19, Грго Тершић 2,11, Матија Матошић 1,7, Никола Петровић 1,6, Марко Петровић 2,9, Винко Петровић 1,7, Матија Судић 2,13, Лука Судић 0,5, Иван Судић 2,8, Матија Петровић 1,8, Матија Матошић 3,14, Марин Матошић 1,9, Петар Вукашиновић 0,4, Мијо Илиашић 1,5, Јосип Судић 1,5, Јуро Судић 3,10, Марин Живковић 4,19, Мијо Судић 1,10, Илија Судић 2,8, Фрањо Терзић 2,14, Томо Терзић 1,7, Блаж Илиасић 2,12, Анто Петровић 3,19, Мијо Бошњаковић 2,9, Марко Илиасић 1,5, Блаж Блашчевић 0,4, Божо Петровић 1,8, Илија Тунуковић 1,6, Лука Павловић 1,5, Мијо Луић 1,2.

Г1837 Старо Топоље имало је 454, 1857 387, 1900 398, 1931 589, 1953 764, а 1991 789с. У село се концем 19 и тијеком 20ст доселило Горана, Личана, Босанаца и Далматинаца.

• ОПЋИНА ДРАГАЛИЋ

• Доњи Богићевци

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, 10км ЈЗ од Нове Градишке, а 3 км од Драгалића, 109мнв.

Г1734 Доњи Богићевци су имали 29, а 1759 30 православних кућа…

Г1779 село је имало 38, а 1809 23 куће са 202 ст. Г1857 имало је 231, 1890 280, 1931 423, 1953 429, а 1991 327с.

П.С. 2011г имали су 84с.

7.2. Драгалић

Насеље се налази 7км западно од Нове Градишке, на одвојку с регионалне цесте 2км јужно од Медара.

Г1760 у Драгалићу је било 35к, 70 об и 306кат. Кд су били: Петар Мариановић 1,10, Анто Петрашић 1,9, Иван Тамбураш 2,7, Андрија Кораћић 2,10, Мато Дрежанин 5,21, Илија Дрежанин 3,11, Лука Ивановић 2,9, Матија Петрићевић 2,6, Јуро Зукановић 2,18, Мијо Коваћић 3,11, Томо Зукановић 3,9, Мато Француз 2,7, Никола Брадашевић 1,8, Марко Гакић 1,8, Иван Брадашевић 1,5, Марко Рибаревић 5,17, Мато Дудаш 2,5, Божо Божанец 2,5, Петар Бабић 2,11, Андрија Крајаћић 1,10, Јуро Бабић 1,3, Томо Вишинић 1,6, Мијо Бабић 3,12, Мато Филиповић 1,3, Иван Опат 4,17, Петронила Јелинчић 0,1, Мато Зукановић 3,10, Андрија Вишнић 1,3, Никола Зебић 2,8, Марко Мариановић 1,5, Мијо Петрићевић 2,11, Јуро Маисторовић 2,7, Андрија Ћаулак 1,6, Анто Ваљуга 1,3 и Мијо Брадашевић 4,14. Уз 35 католичких забиљежено и 5 православних кућа.

Око 1800 село је имало 284 католика, 1837 295, 1857 246, 1890 412, 1931 657, 1953 717, а 1991 655ст.

• Горице

Село се налази не повишеном тлу између аутоцесте и ријеке Саве, 8км ЈЗ од Нове Градишке, а 4км до Драгалића, на 139мнв.

Г1734 староградишки фрањевци су у Горици имали дио свог посједа… Католички кд били су: Иван Буниевац 1,4, Лука Аничић 1,4, Иван Пушиа 2,6, Захариа Капетановић 1,4 и 9 православних кућа.

Око 1800 Горице су имале 31 католика и капелу св. Вида. Г1837 124, 1857 173, 1890 276, 1931 392, 1953 400 а 1991 220 с.

7.4. Машић

Насеље се налази уз регионалну цесту у смјеру Загреба 4км западно од Нове Градишке а 4км сјеверно од Драгалића.

Спомиње се 1602 у нападу иванићких граничара на османско подручје кад су они запалили Церник и околна села а влашко пучанство повели и населили у околицу Иванића.

1698 имена становника: Станиша Јовановић, Станко Драгашевић, Михо Праколовац, Вук Јовановић, Нинко Марковић, Новак Петковић…

Г1734 село је имало 20 православних кућа, а 1760 23 православне и 8 католичких. У споменутим католичким кућама живјело је 16об и 75 чланова, а кд су: Никола Бушиловић 5,15, Иван Матошевић 3,11, Антун Ћуић 1,11, Магалена Самарџић 1,6, Марко Пушиловић 3,13, Павао Матошевић 2,12, Петар Самарџић 1,5, Иван Рошић 1,4.

Г1769 у селу је, уз православне било и 11 католичких кућа с 20 об и 80чл.

Г1837 Машић је имао 148, 1857 217, 1890 513, 1931 647, 1953 576, а 1991 649с.

2011г имао је 266с.

7.5. Медари

Насеље се налази на рјечици Трнави, уз регионалну цесту у смјеру Загреба 6км западно од Нове Градишке, а 2км сјеверно од Драгалића.

Спомиње се 1599 кад је генерал Херберстеин из церничког краја извео влашке крајишнике и настанио их око Иванића.

1698 имена ст: Сређан Вукосавић, Јово Милоевић, Млађен Дамиановић, Макариа Рушиновић, Михаила Радковић, Милић Милинић, Тадиа Мирославић, Радић Стоићовић, Залета Вукосанић, Петер Кнезевић, Троша Кнезевић, Јован Кнезевић, Остоиа Неаки, Стоиан Поповић, Вук Радминић, Јово Лубенић, Јово Краиаћис, Симо Судар, Ђуро Ивановић, Матош Панћис, Грго Краиаћис, Радивои Мецтак, Јанко Уранковић, Цвио Дакић, Вућета Новћовић, Јован Ћиганосин, Станиша Бошњак.

Ово се војводство жали како су Османлије, у вријеме заузећа Београда, међу осталим утврдама били поново заузели и Бијелу Стијену. Како их је већ сљедеће године царска војска стјерала у поље, а становници овог војводства, затворивши Османлије у споменуту Бијелу Стијену, очекивали су помоћ од царксе војске. Међутим, у вријеме док су се они борили против Османлија, навалили су Вировитичани, Воћинци и ст Југова Поља, не да се боре против непријатеља, него на стоку сиромашнога народа. Отјерали су сви стоку и узели је себи и то: оваца и коза 850, коња 26, крупне рогате стоке 176, свиња 166, 26 коња натоварених покућством, самокреса 25, сабљи 16.Они понизно моле часну комисију ка им се штета намири.

Османски господар овог земљишта звао се Игин Башић, који је боравио у Градишци. Њему је годишње свако селишће плаћало 120 денара те није давало друге никакве намете. А што се тиче радника, од сваког су селишћа морали давати по једног жетеоца, по једног орача са запрегом и по једног косца. А у свако вријеме били су обвезни бити на услузи османској војсци.

Г1839 Медари су имали 22 православне куће са 150 чланова, 1857 198, 1880 262, 1921 499, 1953 496, а 1991 452ст.

7.6. Пољане

Насеље се налази на рјечици Трнави 5км јз од Нове Градишке и 2км ЈИ од Драгалића, 105мнв.

1698: Јанко Ладишан, Радошан Доићовић, Милисав Трависан, Милиа Стоић, Ђурац Дамиановић, Придоље Бошњак, Јуриша Обраћис, Лука Миланковић, Јован Бећар, Воин Ласић, Стоиак Бошњак, Тома Бошњак, Тривул Бошња, Боћера Бошњак, Срђан, Радошан Бошњак, Синвић Бошњак, Радоша Бошњак, Никула Марковић, Андреас Томић, Марко Богдановић, Јован Давидовић, Стоина Радонавовић, Томас Матошевић,

Пољане су 1734 имале 12 православних кућа. У извјешћу 1746 стоји како је село с мјешаним пучанством да има 12 католичких кућа, 14об и 74кат… Г1760 Пољане су имале 19 православних и 12 католичких кућа, 21об и 74кат. Кд католици су били: Блаж Катић 2,6, Јаков Катићић 1,2, Мијо Катићић 1,4, Марко Павишевић 3,8, Мато Марошевић 2,4, Шимо Ивановић 1,4, Мијо Хркић 3,10, Мијо Ивановић 2,10, Илија Јелић 2,8, Иван Крајаћић 2,8, Никола Марошевић 1,5, и Павао Катићић 1,5. 1769 12 католичких кућа 13об и 104 особа.

Око 1800 насеље је имало 303с, 1837 340, 1857 236, 1890 325, 1931 478, 1953 420, а 1991 412с.

П.С. 2011г имало је 100с.

• ОПЋИНА ГАРЧИН

• Бицко Село

Насеље се налази 14км источно од Славонског Брода, на одвојку с регионалне цесте 2км јужно од Гарчина, 90мнв. Име је добило по рјечици Биђ.

1698: Тома Ћакмаза, Мато Мазланић, Мариан Ћакмазовић, Павал Камишиа, Луко Лацковић, Јосо Лацковић, Петар Ћакмазовић, Никола Мазаловић.

Овај посјед баштине од својих пређа, а нису му га додијелили нити дозначили коморски службеници. Они су позвани овамо дођу дијелом из Босне а дијелом из тибиских крајева…

Г1760 у Бицком Селу било је 26к, 37об и 210ст. Кд су били: Јуро Полић 2,10, Мијо Полић 3,18, Шимун Камишћевић 2,13, Филип Лацковић 1,5, Илија Лацковић 2,11, Иван Видовић 1,7, Томо Марић 1,4, Лука Зајецевић 4,21, Мијо Коваћ 1,6, Анто Марић 1,4, Шимо Мирковић 2,8, Никола Колић 1,8, Томо Пештелић 1,5, Анто Пештелић 1,5, Мартин Пештелић 2,5, Иван Воргић 1,10, Мартин Полић 1,4, Мато Коваћевић 1,6, Франциска Мазановић 0,5, Мартин Чакмазовић 3,10, Мартин Радовановић 2,15, Марко Радовановић 1,7, Стјепан Вуковић 1,5, Марко Чакмазовић 1,7, Матија Чакмазовић 1,3, Лука Полић 1,8.

Г 1769 село је имало 37к, 80об и 333кат.

Г1837 Бицко Село је имало 312с, 1857 289, 1890 417, 1931 542, 1961 705, а 1991 581с. Концем 19 и тијеком 20ст у село су се досељавали Личани, Горани, Босанци и Далматинци те они данас у селу превлађују.

• Гарчин

Насеље се налази 14км источно од Славонског Брода уз регионалну цесту у смјеру Врпоља 96мнв.

1698: Филип Балентовић, Фрањо Примир, Петар Балентовић, Петар Осињанин, Иван Кундакшић, Илиа Ивановић, Михаило Радићевовић, Шимо Јанишић, Марко Нинковић, Шимон Балентовић, Иван Кнезевић.

Г1760 Гарчин је имао 26к, 30об и 239ст. Кд су били: Матија Челишковић 2,17, Фрањо Челишковић 3,12, Матија Балентовић 1,6, Станислав Балентовић 1,6, Винко Ивановић 2,7, Фрањо Балентовић 1,3, Мијо Ивановић 1,7, Илија Ивановић 2,16, Марин Балаковић 1,5, Блаж Балентовић 3,16, Марко Балентовић 3,13, Ловро Примитић 2,14, Јуро Ковач 1,2, Никола Акшамовић 1,7, Јосип Балентовић 2,9, Матија Иванишић 2,12, Винко Бенаковић 4,23, Марко Бенаковић 1,11, Антун Јосић 2,7, Матија Ђурић 1,8, Шимун Шестић 1,5, Лука Марианћевић 1,3, Томо Кљуић 1,6, Марко Микић 2,8, Фрањо Циганиј, Јуро Циганиј 1,2.

Г1837 Гарчин је имао 396с, 1857 378, 1890 554, 1931 759, 1953 924, а 1991 1088. Концем 19 и тијеком 20ст у село су се досељавали Горани, Личани, Босанци и Далматинци те они данас превлађују.

• Клокочевик

Насеље лежи на рубу савске низине и посљедних јужних огранака Диља, 12км си од Славонског Брода, а 5км СЗ од Гарчина, 140мнв. Име му, чини се, потјече од ријечи „клокоч“, врсте дрвета што роди плодом у којем језгра, кад се тресе, клокоће.

Г1696 у село су дошле избјеглице из Босне.

1698: Петар Вуксановић, Милић Милетић, Блаж Коренић, Петар Вербановић, Вуићић Стојановић, Марко Павловић, Гавран Вуксанић, Петар Пустаија…

Г1730 село је имало 12 католичких и 20 православних кућа. У селу су православци саградили капелу, уз њу је становао калуђер који послуживао цијелу околину…

Г1760 у Клокочевику је било 18 католичких кућа, 29 об и 155 католика, те 15 православник кућа. Католички кд били су: Ката Кавеџић 0,5, Филип Ружић 2,11, Лука Ружић 1,6, Марко Јошић 2,13, Иван Пејаковић 2,9, Иван Петровић 1,6, Филип Милић 1,6, Фрањо Пауљић 1,11, Томо Ивић 2,8, Матија Ивић 2,13, Анто Мартинашевић 2,9, Иван Гараћић 2,6, Андрија Гараћић 1,7, Станислав Гараћић 1,3, Фрањо Блажевић 5,20, Никола Марковић 4,16, Андрија Марковић 1,4 и Јосип Бенић 1,2.

Г1769 селу је имало 18 католичких кућа, 32 обитељи и 162 католика те 15 православних кућа…

Г1837 село је имало 500ст, 1857 485, 1890 667, 1931 1017, 1953 867 а 1991 687с.

• Сапци

Насеље се налази на регионалној цести у смјеру Врпоља 16км СИ од СЛавонског Брода, 2км источно од Гарчина, 87мнв.

1698: Михо Плашћевић, Јуро Плашћевић, Мариан Плашћевић, Никола Стевић, Иван Будинић, Ловак Радаћић, Фрањо Ферић, Антол Плашћевић, Лука Бошњак.

Сви су ови ст у османско доба били кметови, сада су граничари, римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 у Сапцима је било 31к, 33об и 232ст, а кд су били: Божо Лонћаревић 1,8, Петар Мандић 1,7, Јосип Керњаковић 1,7, Мијо Керњаковић 2,9, Илија Лонћаревић 1,5, Мијо Локетић 1,8, Иван Грабанчевић 1,4, Марко Петровић 2,9, Антун Локчевић 1,5, Иван Блашћевић 2,10, Фрањо Блашћевић 2,10, Гашпар Блашћевић 2,7, Марта Магудовић 0,2, Јуро Рамнићевић 1,7, Јуро Утагаловић 1,6, Матија Врагуловић 1,6, Шимо Барић 1,10, Ана Барић 0,3, Марин Ферић 2,12, Мијо Ферић 1,7, Матија Ферић 1,4, Грго Ловаковић 3,19, Томо Ферић 2,12, Иван Блашћевић 1,6, Мијо Будинић 1,4, Никола Гаврановић 1,8, Матија Гаврановић 2,10, Андрија Гаврановић 1,5, Фрањо Блашћевић 2,11, Лука Ферић 1,5, Томо Локћић 1,6.

Г1837 село је имало 231с, 1857 234, 1890 322, 1931 452, 1953 613, а 1991 575ст.

Концем 19 и тијеком 20ст у село су се досељавали Личани, Горани, Босанци и Далматинци те они сада у селу преовлађују.

• Селна

Селна се налази између Трњана и Гарчина, уз регионалну цесту у смјеру Врпоља 11км СИ од Славонског Брода, 98мнв.

У османско доба у њој је било нешто влашких мартолога, а након њихова повлачења ту су се населили већим дијом католичке избјеглице из Босне.

1698: Никола Буњвац, Никола Јуретић, Марко Андрић, Цветко Радоићић, Петар Солћанин, Марко Ивановић, Стоић Харамбашић, Лука Каприршић, Михо Сомадин, Антон Пустаиа.

Г1760 у Селни је 18 католичких кућа, 17об и 108 католика те 5 православних кућа. Католички кд били су: Јуро Лонћаревић 1,5, Марић Марић 1,6, Фрањо Марић 1,5, Анто Марианћевић 0,4, Мијо Лонћаревић 1,5, Ката Марианћевић 0,3, Антун Милевић 0,2, Тадија Смиламић 1,7, Марко Копилићић 1,6, Бартол Циприановић 1,4, Антун Лонћарвић 1,5, Јуро Лонћаревић 1,8, Мијо Копилићић 1,7, Мијо Думевчевић 3,17, Јаков Андрић 1,4, Бернард Андрић 1,7, Матија Милевић 1,4 и Марин Милевић 1,9.

Г1769 у Селни је 17 католик кућа с 18 обитељи и 91 католика те 5 православних кућа, а 1775 16к 17 об и 81 католик.

Г1837 село је имало 139с, 1857 141, 1890 226, 1921 327, 1953 418, а 1991 367 ст. Концем 19 и тијеком 20ст у село су досељавали Личани, Горани, Босанци и Далматинци па су они сада већинско ст.

• Шушњевци

Село се налази на благо повишеном тлу диљског пригорја између потока Брезне и Бјесковице, 9км СИ од Славонског Брода, 7км СЗ од Гарчина, 134мнв. Име му је настало од основе коју налазимо у ријечи „шушањ“, што значи лишће и грање које се скупљало за стељу блага, или за потпалу…

Након што су Османлије загосподарили селом, сс су у њему и даље остали. Међутим, њих су поступуно пресељавали у друге крајеве а доводили православне Влахе, мартологе. Скупа с Османлијама повукли су се и Власи па је село остало пусто. У њега су се онда доселиле избјеглице из Босне.

1698: Аугустин Стојћевић, Петар Вугдраговић, Јура Видовић, Јура Гргић, Андриа Гавић…

Шушњевци су 1730 имали 11 католичких и 13 православних кућа те католичку капелу св. Ловре…

Г1760 Шушњевци су имали 10к 10об и 61 католика те 9 православних православних. Католички кд били су: Анто Видасовић 2,10, Јосип Видасовић 1,5, Марко Гаврић 1,10, Карло Беркић 1,9, Стјепан Кларић 1,3, Фрањо Ивићић 0,6, Јуро Палачић 1,6, Андрија Вућковић 1,5, Марко Блажевић 1,4, Мартин Осињанин 1,3.

Г1769 село је имало 9 католичких кућа, 11 обитељи и 67 католика те 18 православних кућа…

Г1837 Шушњевци су имали 220ст, 1857 230, 1890 340, 1921 383, 1948, 568, а 1991 239ст.

• Трњани

Насеље се налази на равном, хумовитом, плодном тлу поред регионалне цесте у смјеру Врпоља, окм СИ од Славонског Брода, а 4км западно од Гарчина, 102мнв. Трњане су тијеком 18в сачињавала четири насеља: Томинкут, Хрпаће, Трњани и Главица…

Ту су Османлије населили православне Влахе, а сс протјерали у данашњу Маџарскз. Кад су они 1687 напустили Брод, дио православних Влаха остао је у селу. У међувремену се ту доселило неколико католичких п из сусједне Босне.

1698 дио Трњана Томинкут овако је описан: Филип Антоловић, Бартол Петровић, Никола Коваћевић, Грго Коић, Петар Бабић, Јован Шумановић, Илиа Петровић, Ћавлан Бошњак, Андриа Марковић, Радоица Видаковић, Радивој Макар, Јуро Кулић, Мариан Марталић, Стано Раткај.

Г1760 простор данашњих Трњана обрађен је по засеоцима и то овим редом:

Хрпаће су имале 4к, 3об и 28 католика. Кд су били: Грго Чошић 2,13, Иван Винаковић 1,6, Мијо Чошић 0,4, Станислав Власановић 0,5.

Главице су имале 7к, 8об и 49кат. Кд су били: Јосип Одобашић 3,15, Анто Лончаревић 2,10, Матија Дардалић 0,5, Мато Петровић 1,5, Никола Јаковљевић 1,8, Томо Лончаревић 1,5, Тадија Марокић 0,1.

Трњани су имали 6к, 3об и 33кат и 33 православне куће. Католици кд били су: Илија Сопић, Иван Белобрковић 1,11, Андрија Ђурић 1,9, Фрањо Буквић 0,2, Лука Матиевић, Матија Свињаревић 0,1.

У Томинкуту је било 16к, 18об и 104 католика. Кућедомаћини су: Јуро Кунићић 1,4, Фрањо Петровић 2,11, Илија Петровић 2,7, Мијо Петровић 1,6, Томо Антоловић 2,7, Бартол Микић 1,7, Томо Јершуљевић 2,11, Никола Радић 1,5, Манда Врабац 0,6, Анто Фрањић 1,9, Марин Фрањек 1,5, Томо Фрањић 1,7, Петар Фрањић 1,5, Иван Куничић 0,3, Никола Циганин 1,6 и Мато Коић 1,5.

Г1837 Трњани су имали 304ст, 1857 355, 1890 578, 1931 665, 1953 691, а 1991 724ст.

• Врховина

Насеље се налази у диљском пригорју, на равном и хумовитом тлу, с пространим доловима, 11км СИ од Славонског Брода, 8км СЗ од Гарчина, око 155мнв.

Падом под османску власт кршћанско пучанство остало је у својим домовима и није било вољно прихватити ислам. Због тога су дошли у сукоб с османском влашћу па су неки морали напустити свој завичај, а Османлије су у њега довели православне Влахе, мартологе.

… А кад су Османлије 1687 напуштали околицу Брода, с њима су отишли и влашки мартолози. У опустјелу Врховину почели су се досељавати избјегли босански католици. Г1698: Јосеф Матаковић, Мартин Галовић, Фрањо Имриковић, Томо Домианћић, Степан Бабић, Фила Малићевић, Томо Бабић, Симон Имриковић…

Г1760 село је било подијељено на двије жупе. У гарчинском дијелу села било је 8к, 17об и 86 католика, те једна православна кућа. Катол кд били су: Матија Васковац 4,18, Стјепан Матановић 4,20, Матија Франичевић 1,12, Матија Имбрешковић 3,11, Шимо Имбрешковић 3,11, Анто Јозић 0,1, Мартин Матановић 2,9, Никола Јандрић 1,4. У Врховачком дијелу жупе било је 28к, 34об и 205кат. Кд били су Матија Дјаковић 4,23, Јуро Бенић 1,7, Мијо Винковић 2,9, Мијо Казанћић 2,7, Мартин Ловрић 0,3, Мијо Бабић 1,7, Мијо Бабић 1,4, Марин Бошковић 1,7, Мато Миић 1,9, Анто Рушић 1,4, Иван Пеић 2,12, Марин Бабић 3,8, Ката Томић 0,3, Мато Матаковић 0,4, Мијо Ивошић 1,5, Иван Ивошић 0,8, Јосип Веровчовић 2,15, Иван Лукић 1,5, Антун Лукић 1,5, Грго Балићевић 2,16, Марин Вицковић 1,6, Мијо Бенаковић 1,5, Јуро Бенаковић 2,10, Ловро Баличевић 1,6, Томо Бенић 1,4, Иван Паулић 1,3, Мијо Радоићић 1,8 и Петар Матаковић.

Г1769 село је имало 35 кат к, 62об и 349 католика те 2 православне куће.

Г1833 сједиште жупе из Врховина пренесено је у Трњане. Г1837 Врховина је имала 286ст, 1857 279, 1890 417, 1931 625, 1953 502, а 1991 280ст.

• Задубравље

Насеље се налази 11км источно од Славонског Брода између аутоцесте и ријеке Саве, 3к ЈЗ од Гарчина, 89мнв.

1760 је било 37к, 49об и 262 католика, а кд су били: Иван Галовић 1,8, Винко Галовић 1,6, Јуро Галовић 1,5, Марин Врбљанћевић 1,8, Стјепан Врбљанћевић 2,7, Баро Врбљанћевић 2,4, Иван Мађаревић 1,5, Матија Мађаревић 1,8, Јуро Мађаревић 1,6, Лука Марошевић 1,9, Марко Марошевић 2,6, Јосип Марошевић 1,3, Јосип Андрошовић 1,4, Марин Воларовић 1,5, Илија Бошанћић 1,10, Илија Јерковић 2,8, Марко Јерковић 1,5, Марко Јерковић 1,4, Мартин Видаковић 2,7, Мијо Видаковић 1,7, Стјепан Видаковић 1,7, Грго Видаковић 3,12, Мартин Бошанчић 1,5, Матија Видаковић 1,5, Марин Видаковић 0,5, Грго Кнежевић 2,12, Фрањо Ђурђевић, Петар Ђурђевић 1,7, Марин Буковић 2,20, Паво Буквић 1,4, Марко Радовановић 3,11, Матија Радовановић 1,5, Шимо Радовановић 1,4, Иван Пераћковић 1,4, Мијо Томић 2,6, Фрањо Јерковић 1,8 и Марко Пераковић 2,13.

Г1837 село је имало 422ст, 1857 450, 1890 514, 1931 681, 1953 887, а 1991 1001. У Задубрављу се раст становништва боље очитовао након изградње жељезничке пруге, кад је на сјеверној страни села стављена жељезничка постаја. Тијеком 20в у село се доселило нешто Личана.

• ОПЋИНА ГОРЊА ВРБА

• Доња Врба

Насеље се налази између аутоцесте и жељезничке пруге 7км СИ од Славонског Брода, а 3км СИ од Горње Врбе на 93мнв.

1698: Мариан Бабић, Мато Ваљетић, Јосо Добоићић, Шимон Добоићић, Михаил Ћосић, Матин Лаци, Илиа Главићан, Фрањо Добушић, Марко Добушић, Мартин Доборшић, Степан Боревћић.

Садашњи су ст свој посјед баштинили од својих пређа а не дознаком коморских службеника. До сада на ову земљу нису плаћали никакве порезе ни намете… Сви су ови ст у турско доба били кметови; сад су граничари римокатоличке вјероисповиједи…

Г1760 у Доњој Врби било је 18к, 20об и 124кат, а кд су били: Марко Бабић 0,6, Томо Бабић 1,3, Мартин Бабић 1,6, Матија Бабић 1,4, Иван Бабић 1,3, Андрија Јаковљевић 1,5, Марко Аџић 2,14, Иван Маженовић 1,8, Иван Бардарић 1,6, Мато Ваљетић 2,14, Иван Бенић 0,4, Шимо Лечевић 3,10, Лука Лаћић 1,9, Матија Лаћић 1,4, Ловро Бачић 1,10, Матија Богдановић 1,6, Андрија Бабић 1,4, Матија Ваљетић 1,8.

Г1837 Доња Врба је имала 316с, 1857 369, 1890 439, 1931 523, 1953 640, 1991 727с.

• Горња Врба

Насеље се налази 4км источно од Славонског Брода, 1км сјеверно од Саве, 94мнв.

Не спомиње се одвојено ни 1730, него тек 1.српња 1746. У њој је тада било 17к са 90 особа. Могло би се претпостављати да су то досељеници из Босне након тзв бањаличког рата (1737), кад су Османлије поново ставили границу на ријеку Саву.

Г1760 село је имало 20к, 24об и 120кат. Кд били су: Матија Боревкић 1,13, Бартол Боревкић 1,4, Матија Бирћић 1,4, Никола Јозић 2,9, Иван Бабић 1,3, Матија Доборћевић 0,2, Бартол Доборћевић 0,3, Лука Бабић 2,11, Мијо Бабић 2,5, Мијо Доборћевић 1,4, Томо Беркић 3,15, Карло Беркић 1,6, Стјепан Беркић 1,5, Лука Беркић 1,5, Филип Филиповић 0,6, Јосип Круаровић 1,6, Марин Беркић 1,3, Иван Беркић 1,7, Грго Беркић 1,3 и Мартин Боревкић 2,6.

Уређивање села у складу са терзијанским прописима, обавио је 1785 заставник Вукасовић…

Г1837 Горња Врба имала је 268, 1857 279, 1890 314, 1931 369, 1953 551 а 1991 1264ст.

• ОПЋИНА ГОРЊИ БОГИЋЕВЦИ

• Дубовац

Насеље се налази 13км ЈЗ од Нове Градишке, 3 ЈЗ од Горњих Богићеваца, 104мнв.

Кад су споменути крај око 1540 заузели Османлије, земљиште је било пусто. Населили су га новим становницима које се – већ према потреби или бољој понуди – селило даље.

Г1759 Дубовац је имао 23, а 1761 30 православних кућа…

Г1857 село је имало 218, 1890 300, 1931 794, 1953 657, а 1991 560с.

• Горњи Богићевци

Насеље се налази уз регионалну цесту 10км западно од Нове Градишке у смјеру Загреба.

Први пут се спомиње 1599 у свези с потхватом генерала Херберстеина гледе пресељавања 17 граничарских села на хрватску страну и насељавања у околици Иванића.

1698: Михал Смука, Лука Збанић, Мартин Штублић, Матко Јуренић, Мато Смеро, Остоиа Радманић, Ловрен Рачић, Иван Карас, Матиа Благоћевић, Мартин Ринковић, Мато Левордић, Михаил Карац, Станивук Бериса, Вукоман Покраиац, Никола Радовановић, Максим Петровић, Радомир Мирковић, Радак Драголовић, Михат Вуковић, Сердиа Вукојевић, Радивој Милишновић, Вукадин Драгоиевић, Јурица Мартек, Јуро Кулетић, Тево Цигерић, Михал Покаш, Јурко Јегетић, Михал Степшић.

Сви су ови ст у османско доба служили војску у Хрватској, у карловачком генералату, сада су сви граничари, римокатоличке вјероисповиједи…

Становници имају неприлика с дијановским (окучанским) Власима гледе земље, коју су они силом покушали отети, након што су је ови Хрвати добро припремили и обрадили.

Г1760 Богићевци су имали 52к, 71об и 289кат. Кд су били: Андрија Шмириг, 2,5, Грго Бановић 2,4, Лука Шмириг 2,5, Јаков Тополићак 1,5, Тома Ђукеш 1,5, Марија Матиашевић 0,2, Мијо Матиашац 1,5, Матија Милековић 2,6, Иван Голетић 2,7, Павао Керстанац 2,8, Мато Кестанац 1,4, Томо Ловрић 3,11, Јосип Добриковић 1,3, Мато Матошевић 1,2, Никола Клаић 1,2, Ката Орешић 0,3, Мијо Јелинић 1,4, Матија Јелинић 1,3, Андрија Ћабрајац 2,10, Мато Ђуровић 2,7, Мато Јуришић 1,6, Мато Жугуја 1,7, Никола Бушиа 1,4, Никола Клавић 0,6, Лука Ђуранац 1,5, Матија Ђуранац 1,3, Андрија Посавац 2,7, Јуро Перековић 3,10, Фрањо Перек 1,3, Андрија Ђуровић 3,9, Андрија Коваћевић 1,4, Јуро Перековић 1,7, Матија Смољановић 1,4, Марко Коваћ 1,5, Мијо Ткалац 1,4, Матија Ћуканћевић 0,4, Лука Ђуровић 1,6, Мато Лукиновић 2,5, Мартин Оришић 1,5, Мато Колешан 1,2, Јуро Орешић 1,4, Стјепан Ландоровић 2,7, Иван Ћаншевић 1,5, Мијо Жвелинац 1,5, Мато Жвелинац 2,5, Стјепан Фрањић 3,11, Мартин Цернојевић 1,5, Томо Пишкорац 1,6, Иван Ђукић 2,8, Јуро Упоглавац, 1,7, Мијо Упоглавац 3,17, Никола Упоглавац 1,2.

1800 377катол, 1837 је чисто католичко са 435 особа, 1857 412, 1890 556, 1931 814, 1953 824, а 1991 881ст.

• Косовац

Косовац се налази уз регионалну цесту у смјеру Загреба, између Горњих Богићеваца и Окучана, 12км западно од Нове Градишке.

Г1734 имало 8 православних кућа, 1761 12прав и 1кат Петра Грдиновића (2,5), 1769 у селу су биле 2кат к 3 об и 12 католика.

Г1837 Косовац је имао 140ст, 1857 117, 1890 179, 1931 493, 1953 377, а 1991 232ст.

• Ратковац

Село се налази 10км СЗ од Нове Градишке, а 2км сјеверно од Горњих Богићеваца, на сјеверном одвојку с регионалне цесте, с десне стране потока Старча.

Ратковац се спомиње 1599 у свези с Херберстеиновим пресељавањем граничара у околицу Иванића.

1698: Његосав Марковић, Илиа Вуићис, Вуић Вуићис, Татомир Драговић, Марко Вукманић, Радоица Штековић, Милосав Германовић, Хећимовић, Мислен Ванћавић, Груица Јовановић, Јова Вуиановић, Реља Марковац, Степан Јанковић, Михат Татомир, Благоие Микулић, Тодор Сладовић.

Ратковац је 1734 имао 29прав к и био средиште истоимене жупе.Г1759 у селу је било 31, 1779 27, 1809 22 православних кућа.

Г1857 село је имало 171, 1890 196, 1931 365, 1953 316, а 1991 327ст.

• Смртић

Насеље се налази 10км СЗ од Нове Градишке, уз поток Старчу, пред Ратковцем, на сјеверном одвојку с регионалнце цесте.

Спомиње се 1599 у свези с Херберстеиновим пресељавањем граничара у околицу Иванића.

1698: Јанко Никулић, Ђуриша Булаковић, Никула Арахамић, Станое Комашковић, Остоиа Стоићевић, Благоие Цвиовић, Цвино Вуиашо, Иван Ивановић, Илиа Ивановић, Вућен Мананић, Вуко Туцаковић, Јанко Милановић, Драголо Кнез, Божо Зечевић.

Смртић је 1734 имао 38, 1761 32, 1779 31, 1809 28, 1839 29 православних кућа. Г1857 232, 1890 309, 1931 397, 1953 330, а 1991 486ст.

• Трнава

Налази се 8км западно од Нове Градишке на регионалној цести у смјеру Загреба, а 2,5км СИ од Горњих Богићеваца. Неко вријеме село је звано Горња Трнава.

1698: Васо Милић, Вућета Ковић, Марчета Скорић, Стоић Баронћис, Радоић Вукомановић, Беришан Вуићис, Радивои Радановић, Илиа Мићиевић, Вукалиа Млађеновић, Нинко Бошњак, Стоиша Радошевић, Радошан Добревић, Милош Белај, Тадиа Ранићелевић, Двоико Бошњак, Иван Огнановић, Илиа Доброшевић, Вук Вукоиевић, Вукоман Бошњак, Милован Бошњак, Ректамани, Митер Бошњак.

Трнава је 1734 имала 23, 1761 25, 1779 32, 1809 28 православних кућа. Г1857 202, 1890 381, 1931 476 1953 415, а 1991 414ст.

• ОПЋИНА ГУНДИНЦИ

Гундинци

Гундинци су понад аутоцесте у смјеру Жупање, 37км источно од Славонског Брода, 86мнв.

Не спомињу се у старим повијесним изворима, али су постојали у османско доба.

1698: Филип Кокановић, Јакоб Баћић, Томо Матепћанин, Бартол Огнановић, Бартол Галубишић, Мариан Бабић, Стефан Лукаћевац, Стефан Микулић, Томо Варшић, Јурка Биберовић, Илиа Јусбашић, Марко Балиншевић, Никола Белаковић, Павал Бабић, Иван Кадић, Петар Кадић, Фрањо Шаролић, Михо Варшић, Мариан Хусаревић, Марко Михић, Мато Карасанги, Фрањо Варшић, Томо Кадић, Луко Винћетић, Митар Усаревић, Јоан Јерг Бакштек, Мишка Балинтевић, Филип Башагиа, Јура Бушић, Шимо Когановић, Берњак Мали, Берњак Велики, Степан Михић, Доминко Оршолић, Ловак Лешић, Димитар Јованац, Никола Кокановић, Матан Папрешић, Јакша Михића.

Сви су ови ст у османско доба били кметови; сад су граничари, римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Гундинци су имали 72к, 151об и 787кат. Кд су били: Блаж Ужаревић 5,11, Никола Ужеревић 4,24, Никола Ужаревић 3,10, Бартол Варшић 3,9, Матија Варшић 5,13, Јуро Ужаревић 2,10, Иван Ужаревић 1,11, Мартин Ужаревић 4,20, Анто Матошевић 1,13, Маријан Варшић 0,3, Аугустин Варшић 1,5, Марко Варшић 1,6, Матија Михић 3,12, Петар Варшић 5,23, Андрија КОдић 1,8, Иван Михић 1,6, Карло Михић 2,16, Петар Михић 2,18, Јуро Кокановић 1,6, Винко Кокановић 1,4, Андрија Кокановић 3,10, Мијо Владић 3,9, Иван Кокановић 1,6, Блаж Кокановић 5,19, Марко Кокановић 2,10, Павао Лућић 1,8, Илија Лућић 3,12, Бернард Матошевић 2,10, Анто Матошевић 1,11, Иван Матошовић 1,7, Мијо Хорватовић 3,11, Андија Варшић 1,4, Иван Варшић 1,7, Мартин Јанковић 2,8, Лука Каравидовић 2,8.

Шимо Каравидовић 2,10, Марко Кокановић 2,23, Блаж Кокановић 3,17, Јуро Кокановић 2,9, Марко Кокановић 2,6, Анто Папратовић 2,10, Маријан Папратовић 2,7, Петар Кдиић 0,9, Јуро Кодиић 3,18, Блаж Кодиић 2,10, Петар Михић 4,11, Марко Кодиић 4,22, Иван Михић 2,20, Бартол Кодиић 1,5, Јероним Кладић 1,5, Фрањо Кодић 1,7, Мијо Кодиић 1,12, Маријан Кадић 2,9, Шимо Кадић 2,7, Јуро Кокановић 3,13, Ловро Кадић 1,5, Маријан Кокановић 3,22, Грго Кокановић 1,10, Андрија Јанковић 2,11, Андрија Јанковић 3,14, Тома Јанковић 1,8, Шимо Кнежевић 2,10, Јуро Михић 1,10, Лука Михић 1,7, Мато Михић 1,5, Грго Михић 6,31, Петар Михић 2,10, Јероним Варшић 2,8, Маријан Михић 1,7, Јероним Варшић 1,8, Петар Михић 1,8.

Жупа у Гундинцима установљена је 1789 одвајањем од Копанице. Насеље је 1837 имало 2121с, 1857 2163, 1890 2070, 1921 1991, 1953 2463, а 1991 2186с.

• ОПЋИНА КЛАКАР

• Доња Бебрина

Насеље је смјештено у великом луку Саве, у пространој алувијалној равници средње висине 88мнв, 2км удаљено од ријеке, 15км ји од Славонског Брода, 3км од Клакара.

1698: Јуро Бабосетић, Никола Бабосетић, Мато Сиротић, Тома Ћошић, Мариан Швагановић, Антон Швагановић, Јаков Балотић, Петар Сиротић, Грго Швагановић, Мато Бабошевић, Лука Сиротић, Ђуро Швагановић, Марко Сиротић, Ловак Анаковић, Јуро Сиротић, Јакоб Бабошевић, Јуро Бабошевић, Лука Анаковић, Марко Балошић, Јуро Балошић, Фрањо Леховић, Винко Леховић, Барнард Анаковић.

Сви ови с су у османско доба били кметови, сада су сви граничари, римокатоличке вјероисповиједи.

Доња Бебрина је 1730 имала око 20к и дрвену капелу, а служили су је бродски фрањевци. Нешто касније (1746) имала је 31к са 254 католика с дрвеном капелом и звоном.

Г1760 село је имало 84к, 106об и 548кат. Кд су били:

Мијо Матићевић 1,6, Јаков Звиротић 1,4, Бартол Звиротић 1,3, Андрија Леовић 3,9, Шимо Леовић 2,11, Мијо Леовић 2,7, Фрањо Леовић 1,8, Грго Леовић 2,11, Тома Леовић 2,7, Шимо Звиротић 2,7, Мијо Звиротић 1,5, Никола Звиротић 1,4, Иван Звиротић 2,9, Мартин Звиротић 3,10, Јуро Звиротић 1,6, Никола Звиротић 1,4, Иван Звиротић 2,9, Фрањо Галић 2,9, Матија Галић 1,5, Иван Галић 2,7, Мијо Звиротић 0,3, Божо Звиротић 1,4, Андрија Звиротић 1,5, Ката Звиротић 0,2, Мартин Анаковић 1,6, Јаков Швагановић 1,4, Јуро Швагановић 2,9.

Марко Ћипраковић 1,5, Фрањо Мирковић 0,6, Јуро Анаковић 1,4, Анто Анаковић 2,6, Бернардин Анаковић 1,7, Ива Анаковић 0,3, Тома Анаковић 1,3, Станислав Анаковић 1,11, Иван Анаковић 1,8, Јуро Швагановић 1,5, Никола Швагановић 2,8, Матија Швагановић 3,10, Никола Швагановић 2,5, Марко Аидуковић 3,9, Адам Аидуковић 2,8, Анто Анаковић 2,10, Јосип Анаковић 2,10, Јуро Ћолић 2,10, Марин Анаковић 1,9, Матија Анаковић 3,8, Марко Анаковић 1,7, Иван Анаковић, Тома Бобоселћић 1,4, Лука Бобоселћић 1,6, Мартин Бабоселћић 1,6, Јуро Анаковић 1,7, Цецилија Анаковић 0,3, Мартин Болошћић 1,8, Иван Блажевић 1,5, Петар Блашевић 2,15, Матија Блажевић 1,3, Никола Блажевић 1,7, Матија Блажевић 0,5, Мартин Блажевић 1,5, Шимо Блажевић 1,11, Марко Бабоселћић 3,12, Јосип Бабоселћић 1,7, Андрија Бабоселићић 1,8, Јуро Бабоселћић, Матија Пушћаковић 2,7, Илија Пушћаковић 1,6.

Бартол Матићевић 1,3, Станислав Балошћић 0,6, Мијо Балошћић 1,7, Петар Једнобрк 2,6, Иван Једнобрк 2,8, Магдалена Балошћић 0,3, Лука Штивић 1,5, Илија Бабоселћић 1,8, Јосип Колић 1,6, Андрија Анаковић 0,5, Никола Анаковић 1,4, Никола Швагановић 1,6, Лука Штивић 1,7, Марко Бабоселћић 1,5, Грањо Бабоселћић 1,6, Мијо Бабоселћић 0,4.

Г1769 насеље је имало 79к, 123об и 504кат.

Г1837 село је имало 788 кат, 1857 810, 1890 814, 1931 693, 1953 669 а 1991 483с.

• Горња Бебрина

Г1760 насеље је имало 51к, 57об и 361кат. Кд су били: Матија Данковић, Матија Коваћевић 1,12, Иван Ћипроковић 4,14, Илија Видић 1,9, Матија Ћипроковић 1,7, Марко Дворковић 1,10, Јосип Петровић 1,7, Марија Лукаћевић 0,4, Никола Ђурђевић 0,7, Мато Ђурђевић 1,9, Мијо Филић 1,5, Јуро Бабић 2,11, Марин Бошњаковић 2,11, Мијо Лукић 1,5.

Иван Лукић 1,7, Мијо Новоселовић 1,6, Томо Ћипраковић 0,6, Матија Коваћевић 0,2, Адам Коваћевић 1,6, Марија Тужиловић 0,5, Тома Ћамић 3,7, Марин Новоселац 1,5, Павао Лемешић 0,7, Фрањо Видаковић 0,3, Иван Лемешић 1,11, Лука Барићић 1,5, Антун Барићић 3,22, Бартол Тужиловић, Тома Џаић 0,4, Божо Џаић 1,2, Стјепан Шокћевић 0,7, Илија Лакушић 3,12, Бернард Лакушић, 1,5, Никола Филиповић 1,4, Иван Новоселовић 2,6, Бартол Матић 0,3, Ловро Ловић 4,12, Иван Ловић 1,10, Аугустин Диановић 2,11, Андрија Видаковић 1,2, Јаков Видаковић 1,2, Марин Тужиловић 1,8, Шимо Данковић 2,10, Лука Биртић 1,6, Бартол Ракић 1,7, Мијо Радић 1,4, Мато Сурићевић 1,9, Иван Сурићевић 1,5, Мијо Џамић 1,4, Павао Радић 0,7 и Матија Фиљековић 1,6.

Г1769 у Горњој Бебрини је било 47к, 91об и 435кат.

Г1837 село је имало 591 кат, 1857 602, 1890 652, 1931 653, 1953 632 а 1991 503ст.

• Клакар

Клакар се налази између Горње и Доње Бербине, 11км ЈИ од Славонског Брода, 89мнв. Назив села је од латинске ријечи клак, клака, што значи вапно, креч. Клакари су радници који су радили на кречанама.

1698: Михо Доминћевић, Блаж Лехевић, Јакоб Станић, Илиа Твердовић, Филип Јурковић, Нико Гарћић, Груица Твердовић, Михо Прањаш, Фила Имровић, Остоиа Булетић, Тома Илић, Јерко Ћакловац, Степан Дабћевиц, Марко Габрић.

Сви ови ст у османско доба били су кметови, сада су сви граничари, римокатоличке вјероисповједи, који бесплатно врше војничке и кметске обавезе.

Г1760 у Клакару су биле 44к, 47об и 249 кат. Кд су били: Мато Пеић, 1,8, Иван Гаћић 1,4, Марко Ћакловић 1,2, Ловро Илић 1,8, Марко Ђурковић 1,7, Ката Ђурковић 0,5, Мијо Ђурковић 1,4, Фрањо Ђурковић 1,4, Марко Ђурковић 1,5, Иван Дапћевић 1,8, Стјепан Илић 1,7, Тома Илић 1,2, Магда Илић 0,2, Андрија Гаћић 1,2, Иван Гаћић 2,10, Мијо Гаћић 1,10, Тома Станић 3,12, Марин Блажевић 1,5, Марко Гаврић 1,3, Бартол Бартолић 0,2, Тадија Станић 1,6, Јуро Мандић 1,5, Марко Питловић 112, Мартин Беић 1,9, Марин Баћановић 1,8, Иван Топаловић 0,3, Мато Атвановић 0,1, Ана Атвановић 0,3, Јуро Ћакловић 1,7, Анто Леовић 2,8, Стјепан Твердоевић 2,8, Марин Твердоевић 2,6, Мијо Питловић 2,8, Марко Станић 1,3, Иван Станић 1,5, Илија Топаловић 1,4, Матија Бушљевић 1,4, Фрањо Питловић 1,5, Иван Питловић 1,3, Иван Дамићевић 2,6, Иван Твердоевић 2,7, Сјепан Леовић 1,5, Јосип Леовић 1,8, Станислав Твердоевић 1,6.

Клакар је 1837 имао 378ст, 1857 405, 1890 386, 1921 391, 1953 422 а 1991 306с.

• Рушчица

Рушчица се налази на цести која повезује насеља уз савски насип, 5км ЈИ од Сл.Брода – дијелом повезана с Горњом Врбом а дијелом излази на савску обалу – 7км СЗ од Клакара, 91мнв.

1698: Иван Ђураковић, Стиво Матаковић, Јуро Николшевић, Стиво Мирковић, Мартин Бошковић, Лука Бошковић, Блаж Ракић, Фрањо Матаковић, Ђуро Матаковић, Блаж Мирковић, Ђуро Мирковић.

Горе побиљежени ст, прије кметови, сада одабиру оружје и војнички живот.

Г 1760 Доња Рушчица имала је 19к, 28 обит и 109кат. Кд су били: Никола Мирковић 1,6, Анто Миколћевић, Иван Миколћевић 1,4 Андрија Миколћевић 1,4, Анто Миколћевић 0,4, Мартин Бошковић 1,3, Тома Бошковић 1,6, Тома Катић 1,3, Ђуро Бошковић 1,4, Мартин Катић 2,8, Лука Катић 1,4, Марко Катић 1,6, Анто Катић 1,5, Матија Божаковић 1,3 Шимо Божаковић 2,6, Андрија Ђураковић 1,3, Матија Мирковић 3,9, Филип Мирковић 3,10, Матија Мирковић 5,15.

У Горњој Рушчици било је 15к 18об и 82кат. Кд су били: Мијо Хекмеџић 1,6, Анто Ракић 3,8, Ката Мирковић 0,6, Никола Матаковић 2,5, Мијо Матаковић 0,3, Анто Катавић 1,3, Магда Презименовић 0,4, Иван Катић 0,4, Фрањо Терзић 0,2, Стјепан Петраковић 4,12, Анто Мирковић 2,7, Ловро Метаковић 2,6, Габријел Терзић 2,5, Мијо Баћановић 1,6, Лука Јагаћић 0,5.

Г1837 Рушчица је имала 333ст, 1857 522, 1890 411, 1931 458, 1953 571 а 1991 1002.

• ГРАД НОВА ГРАДИШКА

• Ковачевац

Насеље је смјештено уз регионалну цесту на западном излазу из Нове Градишке у смјеру Загреба. Данас је повезано с градом.

1698: Воин Радмановић, Грубеша Рувановић, Грубеша Давидовић, Јован Ратковић, Јанко Милошевић, Марко Ровановић, Петер Воиновић, Драгић Штиван, Марко Јовашовић, Франо Шоваковић, Станко Милић, Кукула Ђорђевић, Богдан Мирковић, Цвио Бошњак.

Г1734 Ковачевац је имао 18, а 1760 19 православних и 9 католичких кућа с 13об и 75кат. Кд су били: Марко Иванишевић 3,10, Јела Иванишевић 3,10, Јуро Франић 1,4, Јуро Иванишевић 1,6, Тома Јунашевић 1,14, Јуро Иванишевић 1,7, Петар Миић 2,6, Никола Миић 2,12, Илија Иванишевић 2,1’0.

Око 1800 село је имало 115кат, 1837 375ст, 1857 306, 1890 383, 1931 547, 1953 651, а 1991 807ст.

• Нова Градишка

Град је смјештен на јужном подножју Псуња, уз регионалну цесту, 13км сјеверно од ријеке Саве, око 130 мнв.

Средином 18ст Марија Терезија одлучила се за  темељите реформе унутар Хабсбушрке Монархије. У то је била укључена и војска а тиме и војна крајина. А већ од раније осјећала се потреба да се оснује ново стожерно мјесто и измјести војска из градишке утврде на Сави, због свог неповољног положаја у мочварној савској равници, јер је утврда тијеком године дуље времена знала бити одсјечена од свога залеђа. Зато је Дворско ратно вијеће одлучило измјестити стожерно сједиште. То је повјерено баруну Енгелсхофену. Он је погодно мјесто пронашао на пространом житом посијеном пољу пол сата јужно од Церника…Већ 1.студеног 1750 званично је прозвано Нова Градишка.

Г1760 у Новој Градишки је било 29 католичких кућа, 26 обит и 125 катол, те 34 православних кућа. Католички кд су били: Ивана Писсисинлер 1,4, Илија Миљевић капетан 1,5, Фернинанд Кланц 1,4, Клара Треплин 0,4, Иван Келпић 1,4, Валентин Хаим 1,6, Иван Харц 1,7, гров Аконија 1,7, Јаков Фриоска 1,3, Томо Герба 1,4, Адам Килиан 1,4, Иван Хаиллер 1,4, Ивана Аллуксски 1,4, Мијо Веба 1,3, Јуро Шворц 1,3, Јаков Лаитнер 1,7, Фридрик Белин 1,6, Мато Ласар 1,5, Јосипа Сенинин 0,2, Иван Хулић 1,3, Захорски 1,2, Јосип Пиклер 1,3, Андрија Калб 1,3, Фрањо Клемент 1,3, Фрањо Бенедети 1,3, Игнације Лауровић 0,6, Мато Филиповић 1,5, Иван Бедековић 1,3, Анто Сонау 1,4, слуге код пуковника 5, слуга код потпуковника 1.

У насељу Мала – које је између Нове Градишке и Церника, кроз које је пролазила граница цивилне и војне власти, а данас је дио Нове Градишке – г1760 било је 38к, 53об и 291ст. Кд су били: Никола Ферић 3,8, Томо Скрамић 1,6, Аугустин Коваћевић 2,13, Иван Кликић 1,10, Иван Ивановић 2,3, Томо Дергић 2,9, Андрија Ферканић 2,5, Филип Сењић 1,6, Мијо Сташић 2,13, Иван Катићић 1,5, Јосип Ловрић 2,16, Мијо Кликић 1,8, Иван Јунић 1,3, Иван Клаић 1,10, Анто Капић 1,8, Јосип Јелашевић 1,5, Мато Фенић 1,7, Томо Милошевић 4,11, Лука Тробић 2,12, Мато Микић 0,4, Илија Клаић 1,10, Томо Валентић 2,5, Јела Катић 0,3, Анто Легимић 1,4, Лука Фонтаковић 1,6, Лука Матићевић 2,8, Мато Катићић 1,4, Матија Филиповић 1,4, Анто Клаић 0,3, Јуро Буршић 1,9, Мијо Русиашевић 2,22, Матија Буршић 2,19, Јуро Онипузић 1,7, Матија Гипанац 2,8, Карло Гипанац 1,6, Јуро Кликић 1,3, Јуро Тершић 1,4, Мијо Клићић 1,4.

У попису пучанства обављеном у Новој Градишки 1776 мјесто је имало 128к и 366 ст (276 католика и 90 православаца…

Око 1800 Нова Градишка је имала 536 а Мала 197 католика, 1837 751, а Мала 247кат, 1857 1852, 1890 3045, 1931 4905, 1953 7548, а 1991 град је имао 14.044ст.

2011г Нова Градишка је имала 11.821ст.

• Љупина

Насеље је смјештено између аутоцесте и ријеке Саве, 4км ј од Нове Градишке, 102мнв…

Г1760 Љупина је имала 31к, 70об и 306кат, а кд су били: Блаж Јурић 2,8, Јуро Солић 4,15, Андрија Шћеларевић 3,13, Мартин Ћошћић 1,8, Анто Гадић 2,4, Иван Григорић 3,11, Мијо Лотрић 2,7, Лука Апановић 1,9, Лука Кларић 1,10, Томо Латрић 1,5, Мариан Берић 3,12, Марко Ђурић 2,10, Грго Апановић 2,12, Иван Шкрамић 2,6, Иван Томић 3,12, Иван Мариновић 3,13, Иван Илик 4,16, Андрија Абрамбашић 1,4, Андрија Бурић 7,27, Иван Ивићић 5,20, Мато Фрић 1,4, Иван Коваћевић 2,12, Марко Мишковић 1,6, Илија Мариновић 0,2, Маријан Агић 2,9, Јуро Михаљевић 3,12, Анто Михаљевић 1,4, Мато Матишић 3,9, Винко Лодрић 1,6, Јуро Марић 2,12.

Око г1800 Љупина је имала 461кат, 1837 280кат, 1857 435, 1890 475, 1931 789, 1953 1104, а 1991 1343.

• Првча

Првча се налази 2км ЈЗ од Нове Градишке, између жељезничке пруге и аутоцесте, с десне стране рјечице Шуметлице, 113мнв.

1698: Мариан Радошевић, Стоић Смолановић, Блаж Голубић, Станко Пургарић, Михо Пургарић, Мато Стрижовић, Михо Лукашић, Јуро Стојћевић, Иван Матиевић.

Ови су ст у османско доба служили војску под стјегом османског цара; сада су граничари римокатоличке исповиједи.

Г1760 Првча је имала 44к, 71об и 375 католика. Кд су: Петар Ђаковић 2,9, Мијо Ђаковић 1,7, Винко Смољановић 1,6, Јаков Бошњак 2,7, Никола Рошић 3,12, Јуро Радошевић 1,2, Анто Вуковић 1,6, Иван Јелинић 2,16, Петар Вуковић 2,8, Мијо Радовић 0,3, Мато Радошевић 2,8, Андрија Јелинић 3,10, Фрањо Вукуновић 1,3, Стјепан Вуковић 2,9, Мато Рошић 2,18, Јуро Рошић 2,18, Фрањо Лакендиа 1,5, Антун Бошњак 1,4, Јосип Диаковић 0,12, Грго Гурушевић 0,3, Мато Миешевић 0,9, Петар Миешевић 2,5, Петар Миешевић 1,3, Јуро Ивановић 1,4, Иван Миешевић 1,4, Иван Миешевић 3,16, Фрањо Јелинић 3,13, Марко Миешевић 3,13, Јосип Радошевић 3,13, Винко Рошић 2,4, Јосип Рошић 0,6, Марко Рошић 4,15, Никола Рошић 0,4, Иван Љубоевић 1,7, Никола Каблевић 1,4, Јуро Гушаковић 2,10, Јуро Каблевић 1,5, Јуро Пургарић 2,12, Јуро Шаговац 2,6, Филип Ранић 3,17, Шимо Сабољевић 1,7, Марко Пургарић 3,13, Мато Штивановић 4,18.

Око 1800 Првча је имала 305 католика, 1837 533, 1857 446, 1890 786, 1931 869, 1953 878, а 1991 877ст.

• ОПЋИНА НОВА КАПЕЛА

• Батрина

Насеље је смјештено уз регионалну цесту 23км ЈИ од Нове Градишке, данас практички повезано с Новом Капелом, 108мнв.

1698: Михат Ловрић, Марко Дунковић, Грго Микић, Михаило Милинковић, Фрањо Берканић.

Сви су ови ст у османско доба били кметови, сада су граничари римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Батрина је имала 39к, 61об и 318кат. Кд су били: Антун Билић 0,7, Бартол Диаковић 3,15, Матија Денановић 2,13, Абрахам Богдановић 1,7, Иван Богдановић 3,18, Фрањо Донковић 2,3, Иван Донковић 0,4, Иван Донковић 1,5, Јосип Херпаћић 1,5, Мијо Казић 2,10, Вид Кернић 2,14, Грго Коваћевић 4,16, Шимо Коваћевић 2,10, Томо Коваћевић 3,14, Марко Ливић 1,6, Андрија Ловрић 1,7, Јања Ловрић 0,4, Јуро Ловрић 3,11, Јосип Ловрић 2,7, Лука Ловрић 1,10, Марин Ловрић 1,6, Антун Мателић 2,8, Маријан Микић 1,4, Маријан Микић 1,6, Андрија Милинковић 2,9, Аугустин Милинковић 1,6, Јуро Петковић 1,9, Јосип Петковић 1,4, Грго Пулић 1,4, Мијо Пулић 2,4, Анто Ромић 1,11, Јуро Ромић 1,5, Петар Ромић 1,6, Иван Сенић 2,6, Фрањо Томашевић 0,6, Лука Влаховић 1,4, Грго Тунић 5,14, Матија Влаховић 2,14, Мијо Аусић 2,6.

Батрина је око 1800 имала 354 католика, 1837 390, 1857 364, 1890 500, 1931 945, 1953 1197, а 1991 1149ст.

• Били Бриг

Били Бриг се налази поред регионалне цесте између Нове Капеле и Врбове, с десне стране потока Каменице, 19км ЈИ од Нове Градишке, 3,5км СЗ од Нове Капеле, 133мнв.

Г1760 Били Бриг је имао 32к, 49 обитељи и 263 католика. Кућедомаћини су били: Марко Бенић 1,5, Иван Бенић 2,11, Марин Бенић 3,15, Матија Бенић 2,7, Шимо Бенић 1,3, Никола Беркић 1,3, Анто Беркић 2,5, Фрањо Беркић 2,5, Јуро Беркић 1,10, Марко Бошњаковић 1,6, Јуро Бошњаковић 2,5, Марко Бошњаковић 1,5, Томо Бошњаковић 3,14, Лука Бошњаковић 2,5, Марин Ћутурић 3,13, Матија Ђукић 2,16, Иван Лабавић 1,5, Стјепан Лабавић 3,8, Јуро Лабавић 1,5, Марин Лабавић 2,7, Анто Лабавић 1,5, Грго Ограшевић 0,4, Матија Ограшевић 1,2, Јосип Ограшевић 0,4, Бартол Рашковић 1,5, Јуро Сорић 2,10, Никола Штивић 1,8, Грго Штивић 2,19, Шимо Штивић 2,14, Јуро Туцић 1,4, Стјепан Влахић 1,3, Грго Влахић 1,3.

Око 1800 Били Бриг је имао 189 католика, 1837 204, 1857 163, 1890 343, 1931 614, 1953 667, а 1991 423ст.

Стјепан Павићић тврди како су од друге половине 19в „кад су многе стариначке п због бездјетности стале изумирати, те се по тим селима нашло обилно земље на продају“, ту су прво доселили Горани са огулинског подручја и Делница, а за њима су дошли и Личани. Зато „они превлађују већ далеко старосједиоце у Врбови, Билом Бригу и Новој Капели“.

• Доњи Липовац

Три села Доњи, Средњи и Горњи Липовац налазе се у пригорју Пожешке горе, која су у старини била густо насељено а село се јединствено звало Липовац. У унутрашњој упораби било је подиљено у 11 заселака. Данас су то три посебна села… Доњи Липовац налази се с десне стране потока Риновице, 22км источно од Нове Градишке, а 3км сјеверно од Нове Капеле…

Г1760 Шушање је имало 13к, 32об и 165като. Кућедомаћини су били: Анто Бенковић 2,7, Блаж Бенковић 2,8, Филип Бенковић 3,18, Иван Бенковић 3,14, Петар Бенковић 1,8, Адам Дроћић 2,6, Фрањо Дроћић 3,17, Антун Дроћић 1,7, Марко Дроћић 4,17, Петар Ћурдић 2,10, Филип Ћурдић 2,10, Иван Лукаћић 3,21, Стјепан Пејаковић 4,22.

Око 1800 Шушање је имало 204ст, 1837 224, а под називом Доњи Липовац 1857 199, 1890 288, 1931 466, 1953 470, а 1991 334ст.

• Драговци

Насеље се налази 5км СИ од Нове Капеле на путу према Плетерници под горјем Мајдан, с десне стране Орљаве, 109мнв.

Г1760 Драговци су имали 33к, 47об и 239кат. Кд су били: Грго Бошњаковић 1,6, Стјепан Делић 1,5, Матија Делић 1,5, Мијо Делић 1,5, Марко Делић 1,5, Бартол Бошњаковић 1,17, Фрањо Бошњаковић 1,3, Јуро Досеговић 3,17, Лука Граховац 1,3, Блаж Губидан 2,7, Ловро Пушић 2,7, Матија Козлодер 1,5, Матија Кауруновић 1,6, Матија Иванишевић 2,5, Лука Мартиновић – Зингари 1,10, Иван Мекић 2,7, Грго Михаћевић 2,17, Ловро Оришковић 2,6, Богдан Оришковић 1,6, Анто Остић 1,6, Фрањо Пољац 1,5, Марко Пољац 1,7, Јосип Пољац 2,6, Никола Зебчевић 1,6, Иван Зебчевић 2,6, Петар Зебчевић 3,16, Марин Зебчевић 1,3, Јуро Живић 1,9, Матија Стоић 1,9, Марко Варошић 2,7, Фрањо Зубовић 1,4, Андрија Зубовић 1,10 и Мартин Свињарац 2,9.

Око г1800 Драговци су имали 204 кат, 1837 256, 1857 280, 1890 336, 1931 543, 1953 613, а 1991 604ст.

• Горњи Липовац

Село је смјештено у пригорју Пожешке горе, 22км источно од Нове Градишке, 7км сјеверно од Нове Капеле, 174мнв.

Г1760 Матићевац је имао 17к, 33 обитељи и 169кат. Кд су били: Никола Газдовић 2,15, Фрањо Газдовић 3,15, Лука Газдовић 2,11, Јуро Ћурчић 0,4, Никола Келешић 2,7, Иван Матићевић 2,10, Лука Матићевић 2,7, Марко Матићевић 2,17, Никола Матићевић 2,10, Деметер Матићевић 2,7, Мијо Матићевић 2,5, Марко Малашић 1,8, Јосип Живић 1,6, Никола Живић 3,16, Анто Старћевић 3,17, Јуро Старћевић 2,6 и Лука Старћевић 2,8.

Село је 1800 имало 155 католика, 1837 230, 1857 227, 1890 459, 1931 573, 1953 326, а 1991 152с…

• Магић Мала

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, 20км ЈИ од Нове Градишке, а 4км ЈЗ од Нове Капеле, с лијеве стране потока Каменице, 95мнв.

Г1760 Магић Мала имала је 33 куће, 68 обитељи и 342 католика. Кд су: Антун Бебовић 4,14, Павао Блажевић 2,8, Тома Блажевић 2,10, Анто Цилић 3,13, Иван Гигић 1,5, Ана Филиповић 0,3, Јуро Филиповић 3,15, Марко Филиповић 4,16, Мијо Филиповић 1,2, Станко Филиповић 0,4, Лука Јаић 1,4, Јуро Иванагић 2,6, Иван Катећић 4,19, Маријан Крижић 1,15, Винко Крижић 4,20, Анто Магић 2,15, Јуро Магић 4,25, Матија Магић 1,5, Мијо Магић 0,1, Шимо Ођић 3,12, Марија Ођић 2,11, Павао Ођић 1,6, Фрањо Скворић 4,20, Анђео Шпанић 2,18, Маријан Жунић 1,4, Иван Соботић 1,6, Јосип Соботић 2,9, Мартин Вилдановић 2,8, Мартин Враћић.

1800 537с, 1837 466, 1857 457, 1890 576, 1931 790, 1953 822, а 1991 522ст.

• Нова Капела

Насеље је настало на раскрижју регионалног пута и пута у смјеру Пожеге, 22км ЈИ од Нове Градишке, 123мнв.

Г1760 Нова Капела је имала 25к, 47об и 248 кат. Кд су били: Матија Бабић 1,8, Фрањо Бановић 2,5, Мијо Бановић 1,7, Јосип Ћорић 2,6, Стјепан Ћорић 1,4, Антун Босанћић 1,8, Блаж Фулировић 2,8, Андрија Дошлић 2,10, Мијо Дошлић 1,4, Анто Јаић 3,17, Јосип Јаић 1,10, Никола Јаић 3,18, Фрањо Калаиђић 1,4, Грго Калаиђић 2,16, Анто Лекић 2,9, Павао Лекић 1,6, Грго Лукић 3,14, Јосип Лукић 1,12, Матија Лукић 4,16, Антун Смаић 3,15, Матија Смаић 1,7, Матија СМаић 4,21, Матија СМаић 2,9, Анто Вукалић 1,6 и Павао Вукалић 2,8.

• Павловци

Село се налази у пожешком горју 24км источно од Нове Градишке а 7км СИ од Нове Капеле, на одвојку пута што средиште опћине веже с Горњим Липовцем, око 200мнв.

Г1760 Павловци су имали 8к, 12об и 70ст. Кд су били: Иван Бабић 1,9, Петар Ћанић 2,8, Петар Дошлић 3,11, Мијо Дошлић 0,10, Лука Дошлић 1,7, Блаж Ралашић 0,5, Блаж Ралашић 2,10, Јосип Ралашић 3,10.

Око г1800 село је имало 104ст, 1837 210, 1857 205, од 1869 до 1931 Павловци су биљежени скупа с Горњим Липовцем, 1953 261 а 1991 82ст.

• Сеоце

Насеље је смјештено између аутоцесте и ријеке Саве, 23км ЈИ од Нове Градишке, 2км јужно од Нове Капеле, 101мнв.

Г1760 Сеоце је имало 33к, 68 обит и 402ст. Кд су били: Иван Хабјановић 2,15, Иван Хабјановић 1,5, Мијо Бушић 2,13, Филип Бушић 2,13, Јосип Ћебић 4,19, Стјепан Ћурчић 2,15, Јосип Деканић 2,9, Стијепан Деканић 1,6, Иван Франић 4,19, Андрија Гргић 2,13, Марин Гргић 2,15, Јуро Гливетић 3,15, Јуро Гливетић 1,5, Лука Гливетић 2,12, Томо Гливетић 1,6, Павао Клокоћић 4,18, Филип Клукић 1,19, Павао Лазарић 2,10, Фрањо Ливић 2,6, Иван Луцић 0,7, Грго Милетић 3,20, Матија Милетић 2,8, Матија Милетић 3,17, Матија Милетић 2,12, Фрањо Мишковић 3,16, Мартин Мишковић 0,5, Јуро Мудриловић 0,2, Грго Нимковић 2,17, Фрањо Пеић 2,15, Лука Пекић 4,14, Мијо Шимић 3,15, Иван Томашић 1,7 и Мијо Томашич 3,15.

Око 1800 Сеоце је имало 454с, 1837 434, 1857 441, 1890 397, 1931 533, 1953 633, а 1991 426ст.

• Сиче

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, 22км ЈИ од Нове Градишке а 4км јужно од Нове Капеле, 96мнв.

1698: Винко Ликић, Фрањо Бабић, Филип Смаћић, Петар Гливетић, Петар Сенћић, Иво Радићевић, Фрањо Туркашић, Михал Магић, Јуро Филиповић, Мато Шкворић, Иван Јурашиновић, Блаж Шкворић, Лука Рашковић, Марош Мадарић, Стипан Харкишић, Павал Мадарић, Марко Кешевић, Михо Кесерић, Стипан Лапорић, Павал Харкешић, Марош Себелић, Михат Кешерић, Мато Кешерић, Иван Кешерић, Петар Свићић, Јуро Јанковић, Илиа Деканић, Мартин Хабиановић, Иван Гливетић, Нинко Мидровинец.

Сви су ови ст у османско доба били кметови, сада су граничари римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Сиче је имао 81 кућу, 173 обитељи и 805 католика. Кд су били: Ловро Апетић 2,11, Мијо Апетић 1,5, Јосип Бановић 2,12, Иван Барић 2,7, Лука Бездановић 1,5, Марко Бездановић 1,7, Томо Берчалић 3,12, Лука Бунекић 4,19, Иван Цвилић 2,6, Томо Цвилић 2,12, Илија Ћворић 1,7, Јуро Ћворић 4,18, Илија Ћупић 6,25, Томо Дрошић 3,14, Павао Бурдалић 4,11, Лука Главићић 4,20, Аугустин Грабрић 1,6, Грањо Грабрић 3,12, Илија Јанковић 2,9, Фрањо Јанковић 1,4, Лука Јанковић 3,12, Филип Јанковић 2,11, Ката Иванковић 0,2, Јосип Иванковић 4,13, Лука Иванковић 1,5.

Око 1800 Сиће је имало 771ст, 1837 679, 1857 605, 1890 617, 1931 770, 1953 757, а 1991 454ст.

• Средњи Липовац

Насеље се налази у пожешком горју 21км источно од Нове Градишке, 6км сјеверно од Нове Капеле на путу у смјеру Пожеге.

У попису 1760 на подручју Липовца – осим раније споменутих Шушања (Доњег Липовца) и Матићевца (Горњег Липовца) – били су следећи засеоци:

Ћикардић Мала имала је 9к, 24 обит и 132ст. Кд су били: Марин Бенић 1,7, Фрањо Ћикардић 3,20, Марко Ћикардић 3,15, Лука Ћикардић 4,25, Андрија Галовић 1,6, Филип Галовић 2,9, Матија Галовић 2,9, Никола Галовић 3,16, Томо Младиновић 7,31.

У Богдановић Малој – у ранијем извјешћу (1758) она је била подијељена на Богдановић, Бенић, и Јелћић Малу – биле су 22к, 38об и 214ст. Кд су били: Иван Богдановић 2,10, Шимо Богдановић 2,12, Марин Богдановић 2,10, Антун Богдановић 4,17, Никола Богдановић 1,7, Грго Будаковић 5,25, Јосип Бенић 4,23, Јуро Бенић 0,1, Мијо Бенић 0,6, Иван Бенић 1,3, Иван Бенић 4,21, Анто Ивковић 1,7, Иван Ивковић 1,2, Грго Ивковић 1,7, Јуро Ивковић 1,6, Антун Ивковић 2,9, Матија Јелћић 3,14, Марин Јелћић 2,17, Јаков Јелћић 0,2, Грго Јелћић 1,6, Мартин Јелћић 1,4, Грго Јелћић 1,5.

Фићковић Мала имала је 10к, 22об и 141ст. Кд су били: Јуро Фићковић 4,29, Андрија Фићковић 2,12, Илија Колунџић 2,16, Андрија Микић 2,15, Марин Марошевић 4,23, Јосип Микић 1,5, Лука Микић 2,8, Марко Микић 1,7, Лука Микић 1,6, Шимо Ткалчевић 3.20.

Диедовић Мала имала је 19к, 32об и 188ст. Кд су били: Лука Ћолић 2,18, Јуро Деидовић 1,4, Марко Деидовић 2,11, Јосип Деидовић 3,19, Марин Диедовић 2,4, Аугустин Диедовић 2,12, Томо Диедовић 2,8, Блаж Керепчић 1,4, Павао Керепчић 1,5, Томо Керепчић 2,5, Иван Керепћић 3,14, Андрија Кнезевић 1,11, Грго Кнезевић 0,7, Матија Кнезевић 2,4, Томо Кнезевић 1,9, Ана Марићевић 0,2, Петар Марићевић 3,15, Матија Марићевић 3,20, Грго Војводић 2,16.

Херговић Мала имала је 10к, 23об и 123ст. Кд су били: Иван Бошњаковић 1,2, Јосип Херговић 1,5, Бартол Херговић 2,6, Грго Херговић 3,15, Антун Херговић 2,12, Филип Павић 4,21, Деметер Павић 4,21, Иван Шарић 1,5, Андрија Шарић 3,16, Грго Шимуновић 2,20.

Ферић Мала имала је 9к, 21об и 84ст. Кд су били: Јосип Беркић 4,18, Шимо Денић 3,10, Ловро Ферић 2,6, АНтун Ферић 1,3, Јосип Ферић 2,9, Матија Ферић 3,13, Иван Петрићевић 1,5, Анто Петрићевић 4,16, Фрањо Петрићевић 1,4.

У Главић Малој било је 8к, 15об и 85ст. Кд су били: Александар Беловери 1,2, Андрија Бенакић 0,7, Антун Бенакић 2,13, Иван Бенакић 1,6, Јуро Љубић 4,26, АНто Шведић 1,7, Иван Шведић 2,6, Марко Вукошић 4,18.

Око 1800 Средњи Липовац је имао 528ст, 1837 488, 1857 463, 1890 558, 1931 698, 1953 784, а 1991 487ст.

• Стара Капела

Село је смјештено у пожешком горју 24км источно од Нове Градишке, 7км СИ од Нове Капеле на одвојку пута из Доњег Липовца.

Г1760 Стара Капела имала је 13к, 30об и 167ст. Кд су били:

Мартин Абгарић 3,15, Антун Колесарић 2,9, Иван Колесарић 1,5, Шимо Фернаћић 3,11, Матија Фернаћић 3,21, Павао Фернаћић 1,13, Марин Фернаћић 2,9, Марко Фернаћић 2,9, Јуро Фернаћић 5,34, Антун Туцић 3, 17, Матија Туцић 2,9, Јосип Туцић 1,6, Иван Туцић 2,9, а 1769 убројена је, чини се, опет међу засеоке многољудног Липовца.

Око 1800 Стара Капела је имала 126ст, 1837 164, 1857 158, 1890 122, 1931 170, 1953 164, а 1991 38ст.

• ОПЋИНА ОКУЧАНИ

• Бенковац

Насеље се налази 5км сјеверно од Окучана, на регионалном путу у смјеру Пакраца с десне стране рјечице Слобоштине.

Спомиње се 1599 међу селима из којих је генерал Хербестеин одвео граничаре у околицу Иванића.

Г1759 Бенковац је имао 22, 1779 24, 1809 26, а 1839 26 правосланих кућа. Г1857 село је имало 215, 1890 307, 1921 400, 1953 278 а 1991 189ст.

• Бијела Стијена

Насеље се налази на обронцима Псуња 17км СЗ од Нове Градишке, а 9км С од Окучана на путу у смјеру Пакраца…

Досељеници су били углавном из Босне и то обје вјероисповиједи…

1698: Фрањо Стари Јанош, војвода; Никула Бошњак, Иван Бошњак, Илиа Пипановић, Божо Радиновић, Милисав Сивковић, Радоић Ликић, Ђука Ратковић, Вуико Вуковић, Божо Делићановић, Миросав Прић, Станко Сушнар, Драгић Бошњак, Грегорије Марковић, Никола Лончар, Томас Томић, Радоња Хромчевић, Јанко Радушевић, Милета Адамовић, Маркус Добришовић, Вукмир Терзић, Јован Вуковић, Вућко Јакабовић, Субота Пудмировић, Томо Макаровић.

Сљеде Босанци: Јово Марћиновић, Михаљ Бошњак, Илиа Барић, Јандро Бошњак, Вида Бошњак, Павел Бошњак.

Ово је мјесто настањавала османлијска посада, а сада ту бораве већим дијелом католици, а дјеломице и православци.

У попису 1702 Бијела Стијена је овако описана:

• Имена становника: Никола Палковић, Илиа Пипаловић, Малиша Ћивковић, Јура Вуковић, Андрас Шук, Антон Милоћовић, Фрањо Андрашовиц, Вит Јатовић, Иван Шато ,Никола Лонћар, Божо Прикосавец, Јован Радошевић.

Г1760 у селу је било 13 кат к, 24об и 116 кат. Кд су били: Блаж Пипаловић 2,8, Иван Курић 3,13, Никола Пипаловић 1,8, Марко Пипаловић 2,15, Марин Видовић 3,15, Марко Видовић 1,7, Јосип Видовић 1,3, Иван Пипаловић 3,12, Анто Коваћић 3,13, Марко Пипаловић 1,4, Грго Пауковић 2,7, Марко Ћуковић 1,5, Мијо Шимић 1,6.

Г1857 Бијела Стијена имала је 186, 1890 198, 1931 237, 1953 194, а 1991 50с.

• Бобаре

Село се налази на западним обронцима Псуња, с лијеве стране рашашког потока, 15км СЗ од Нове Градишке, а 10км сјеверно од Окучана.

Након 1691 у Бобаре су се доселили босански православци. Г1702 описани су скупа с Љештанима. Бобаре су 1734 имале 7, 1759 8, 1779 8, 1809 8 православних кућа…

Г1857 имале су 107, 1890 151, 1931 170, 1953 162, а 1991 78ст.

2011г имали су 16ст.

• Бодергај

Насеље се налази на регионалној цести од Окучана у смјеру Новске, 15км западно од Нове Градишке. Данас је практички спојено са Окучанима.

1698: Грубеша Мазилин, Станко Ивановић, Јурај Мишлевић, Нинко Буковић, Костали Мирославић, Лазо Перенћовић, Јован Калаџовић, Бозо Ракић, Бозо Никулић, Михаило Радоићис, Добо Драгулевић, Стоић Живковић, Миат Милановић, Гуиан Буиађовић, Маланко Веновић, Рођан Озкерданић, Радован Јованковић, Бианко Раидоиић, Мергино Рађановић, Станиша Милитић, Сава Сладоиевић, Михаило Видовић, Вук Аграмовић, Вуиа Даимаћис, Станиша Милитић, Михаио Мисловић, Јован Јовићис, Драгослав Хуглидовић, Милоиа Маринковић, Јовица Милић, Кристин Воинаковић, Миладин Абраванић, Вуцко Буиановић, Радоица Бошњак, Илиа Цвишанин, Станис Радоићис, Сава Петровић, Мерга Ференћовић…

Ст овог мјеста грчог су обреда, били су војници који су ратовали против кршћана; сада ти исти настањени ст грчког обреда врше војничку службу против Османлија. Кажу да на оба земљишта није било више него четири селишта…

Бодеграј је 1759 имао 55, 1779 47, 1809 44, 1839 52 православне куће. Г1857 село је имало 634, 1890 642, 1931 850, 1953 699, а 1991 562с.

• Цаге

Насеље се налази на регионалном путу у смјеру Пакраца, с десне стране СЛобоштине, 14км СЗ од Нове Градишке, а 4км сјеверно од Окучана.

Цаге се спомињу 1599 у свези с пресељењем крајишника у околицу Иванића.

1698: Радивој Симинсин, Јован Расоиевић, Радак Пауловић, Давид Деановић, Вукоие Пауловић, Обрадин Јанетовић, Милак Лаурановић, Секула Драгалевић, Вугрин Марковић, Вуић Саморадућ.

Цаге су 1759 имале 19, 1779 20, 1809 21, 1839 20 православних кућа. 1857 село је имало 175, 1890 256, 1931 338, 1953 251, а 1991 420с.

• Чапргинци

Село се налази на псуњском горју, недалеко од извора потока Дражевца, 14км СЗ од Нове Градишке, 8км сјеверно од Окучана.

1698: Стоиан Глибашевић, Драгоиа Митровић, Јован Вуиковић, Вукашин Гербаћевић, Јашин Милановић, Миливои Милиовић, Стефан Листар, Станивук Баћи, Нинко Праегеовац.

Ово мјесто је одувијек било село. Удаљено је пола сата од Бијеле Стијене, у брдовиту крају, настањено људима грчког обреда.

1702: Благај Митровић, Вукмир Терзић, Стефан Милетић, Тадиа Стојатовић, Јовица Митровић.

Село је 1734 имало 12, 1759 19, 1809 15, а 1839 14 православних кућа.

Г1857 Чапргинци су имали 148, 1890 151, 1931 192, 1953 126, а 1991 94ст.

2011г имали су 3ст.

• Човац

Човац је смјештен између аутоцесте и ријеке Саве, 16км ЈЗ од Нове Градишке а 4км ЈЗ од Окучана, 96мнв.

Насељен је православним живљем.

Г 1759 имало је 47, 1779 47, 1809 49, 1839 47 православних кућа.

Г1857 имало је 543, 1890 543, 1931 633, 1953 583, а 1991 373ст.

15.8, Доњи Рогољи

Село се налази на псуњском горју, с десне стране рогољичког потока, 17км сз од Нове Градишке, 10км сјеверно од Окучана.

У старијим извјешћима Доњи и Горњи Рогаљи били су јединствено село. Оно је и у османско доба било насељено. Спомиње се 1599 у свези с одласком крајишника у околицу Иванића и у друге крајеве.

Рогољи су 1698 описани у дистрикту Субоцка.

1698: Радосав Застанић, Вукадин Радановић, Живко Радановић, Милован Бошњак, Илиа Јовановић, Јован Бошњак, Јован Фунатовић, Вукоман Коваћевић, Вук Вукосавић, Божицко Вукосавић, Сава Вукосавић, Васел, Гашпар Суботић, Јаћим Коларић.

Г1702 Рогољи су описани скупа са селом Брезићанима. Будући да тог назива данас нема – нема га ни у попису села рогољске православне жупе – то се, вјероватно, односи на ДОње и Горње Рогоље.

Имена: Радосав Радоновић, Вукоман Ковацовитз, Васил Митровиц, Вгрин Вукасовић, Вук Грубећиз, Боса Теодоровић, Јован Јагнатовић, Сивко Иванковић, Сабо Вуакшћовитз, Шифко Радоновић, Каспар Соболић.

Рогољи су били сједиште православне жупе. Г1734 имали су 16, 1759 18, 1779 24, 1809 26 а 1839 25 православних кућа.

Г 1857 Рогаљи су, односно Горњи Рогољи, имали су 1857 275, 1890 420, 1931 700, 1953 215, а 1991 102ст.

15.10. Лађевац

Лађевац се налази под Лађевачким брдом 17км западно од Нове Градишке уз регионалну цесту у смјеру Новске а 4км СЗ од Окучана.

1698 описан је скупа с Бодеграјем, па су овдје побиљежени само ст: Трибун Марковић, Благоија Марковић, Милосав Радмонић, Станко Зерјак, Тадиа Игнатовић, Максин Кнемиђић Миладин Кнемиђић, Илиа Игнатовић, Видовић, Јакша Вуковић, Драгола Вукоиевић, Станиша Воиковић, Миладин Милетић, Марко Праековсанец, Радош Игнатовић, Вуица Јовићис, Ђерко Видовић, Маринко Бошњак, Гоздан Заидовић, Симо Бошњак, Цвио Старац, Радивои Саинавић, Вуколиа Коваћовић, Бошњак.

Лађевац је 1734 имао 26, 1759 37, 1809 38, 1839 36 православних кућа. Г1857 имао је 312, 1890 505, 1931 743, 1953 592, а 1991 424ст.

15.11. Љештани

Село се налази у псуњском горју, с десне стране рогољског потока, недалеко од Рогоља, 17км сз од Нове Градишке, 10км сјеверно од Окучана.

1702: Радоица Ликић, Марко Добришић, Јован Романић, Теодор Николић, Иван Вућковић, Трифон Босанец.

У османско доба била је само једна кућа у којој су боравили муслимани. Садашњи ст су дошли из Босне прије 9г и овдје се настанили. Ту сад има 6к грчког обреда. О кршћанском господару земље ништа не знају, а сад ово мјесто спада под коморску управу.

Љештани су 1734 имали 5, 1759 9, 1779 8, 1809 7, а 1839 7 православних кућа. 1857 имали су 40, 1890 51, 1931 109, 1953 90, а 1991 35ст.

15.12. Окучани

Насеље се налази 13км З од Нове Градишке на регионалном путу у смјеру Новске, на раскрижју путова у смјеру Пакраца односно Старе Градишке. У старини се звало Дијановац, а средином 18ст названо је Окучани према окуци што је ту чини рјечица Слобоштина.

1698: Симун Кешић, Петар Маистер, Босо Смоланћевић, Станивук Стевановић, Микша Кешић, Луић Кешић, Димитер Домић, Лубуиа Ћетић, Ћулића Доић, Вуица Комленовић, Богдан Вуићић, Јука Радоновић, Гаврило Коваћевић, Јован Нексић, Остоа Ћаглевић, Игњац Коваћевић, Богоса Ећимовић, Добровој Ћешановић, Радивој Вуковић, Милак Јоковић, Миат Милитић, Стипан Миливоић, Станивук Петковић, Богосав Шестановић, Вукомир Милановић, Јерман Марћетић, Перо Смићић, Харлета Рабсановић, Симон ДОбрић, Мирко Некшић, Радоса Коваћевић, Босо Цветковић, Радиак Микић, Петос Јанковић, Лукић Славоиевић, Босо Улимановић, Вук Ђерић, Михо Смерђановић, Милин Клаић, Никола Ладић, Давид Јоновић, Радоња Зобћић, Стоиан Марић, Вукоман Јомановић, Марко Јовановић, Неркса Баиац, Милиое Маистер, Сивко Мерђановић, Вулимер Дргосавац, Богић Мирковић, Илиа Драгоновић, Статумир Јаковић, Радован Бериса, Милие Маистер, Радоица Верисавие, Петар Михаиловић, Јован Ивановић, Остоиан Абрановић, Милица Станшић, Продан Станшић, Дамиан Станић, Станко Товарић, Влађен Рац, Јерман Старц, Вућиа Јанковић, Стоић Обрадовић, Вукосав Зеић, Иван Сусњак, Обрад Копић, Вечерин Рац, Милинко Кевановић, Змедар Предраговић, Илиа Цетковић, Топа Вући, Продан Индић, Милош Рошић, Бого Милосолевић, Медак Маринковић.

Горе споменути ст, као што су до сада тако и надаље, једнодушно жее живјети војничким животом.

Сви су ови ст у вријеме Османлија били оружници или стражари, супротстављајући се кршћанским граничарима. Сада су граничари, сви грчког вјерозакона.

Г1857 насеље је имало 339, 1890 765, 1931 962, 1953 1021, а 1991 2.267ст.

15.13. Шаговина Машићка

Село се налази на падинама Псуња 9км СЗ од Нове Градишке а 7км СИ од Окучана.

Село се налази на падинама Псуња 9км СЗ од Нове Градишке а 7км СИ од Окучана.

1698: Герман Вуковић, Вуико Михоковић, Михоковић Бошњак, Андре Радуловић, Милош Вукоиевић, Томо Калаиђић, Драгошан Илић, Милош Блажевић.

Г1702: Милош Ступар, Вуико Миоковић, Живко Миланковић, Васо Вуковић, Милић Миленковић, Томо Колаћиз, Радован Михоковић, Михал Јовановић, Радиша Адамовић и Герман Поповић.

У османско доба ту су биле 4к грчког вјерозакона. Доласком царске војске они су се разбјежали и ту више нитко не није живио, па је крај три године био пуст. Садашњи ст дошли су овамо из Босне прије 10г, смјестили су се и живе у 10к истог вјерозакона.

Шаговина Машићка 1734 имала је 11, 1759 28, 1779 28, 1809 21 православних кућа. Г1857 175, 1890 164, 1931 267, 1953 209 а 1991 209ст.

2011г имала је 7ст.

15.14. Ширинци

Село се налази у псуњском подгорју 12км СЗ од Нове Градишке, а 8км сјеверно од Окучана. У коморском попису 1698 обрађено је скупа са сусједним селом Жуберковцем.

1698: Будимир Радоиевић, Лазо Комлановић, Вујашнин Вуићевић, Михаило Милиновић, Герман Малешевић, Милован Драгешевић, Груин Нинковић, Јанко Радоновић, Вуколиа Бошњак, Стојан Фриславић, Степан Никулић, Вукела Гвозденовић, Јовица Попрановић, Јован Радотић, Босо Дамиановић.

1702: Будимир Радиовиз, Милован Драгићовиз, Радић Миросоловић, Герман Малећовиз, Михал Миливојевиц, Радоица Ковац.

Кад су Нијемци били истјерали Османлије из Пожеге и Градишке, овдашњи су се ст разбјежали и село је 2г било пусто, а онда је оживјело. Под османском власти било је 5к грчког вјерозакона, сад их је 6к истог вјерозакона.

Ширинци су 1734 имали 8, 1759 9, 1779 11, 1809 10, а 1839 10 православних кућа. Г1857 село је имало 110, 1890 149, 1931 180, 1953 145, а 1991 54ст.

15.15. Трнаковац

Село се налази на регионалном путу у смјеру Пакраца, 15км СЗ од Нове Градишке а 7км сјеверно од Окучана.

1702: Вуико Вукојевић, Марко Павић, Босо Велисоловић, Пантелиа Јоановић, Павел Станковић, Јовица Вукуиовиз, Митер Ромћовиц, Јурац Давидовић, Јанко Павловић.

Овје у османско доба бијаше 5к грчког обреда, никад га нису напуштали, сада их је 9к истог вјерозакона.

Трнаковац је 1734 имао 7, 1759 16, 1779 11, 1809 7, а 1839 8 православних кућа. Г1857 село је имало 78, 1890 127, 1931 146, 1953 151, а 1991 138ст.

15.16. Врбовљани

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, 17км ЈЗ од Нове Градишке, а 3км од Окучана, 105мнв.

Врбовљани су 1779 имали 51, 1809 55, а 1839 54 православне куће. Г1857 село је имало 500, 1890 637, 1931 775, 1953 644, а 1991 551ст.

15.17. Жуберковац

Жуберковац је село у псуњском горју, 12км СЗ од Нове Градишке а 8км СИ од Окучана.

Жуберковац је посебно обрађен у попису 1702:

Јовиз Познановиз, Деспот Мирковић, Јовица Мисленовић, Вукел Томашевиз, Станко Чакић, Јован Боснак, Јала Радоша.

Овдје су у османско доба биле 2 муслиманске и 3 куће грчког вјерозакона. Кад је царска војска била освојила Градишку и друге тврђаве у овој провинцији, грчкоисточњаци су побјегли у Хрватску а муслимани преко Саве. Пет година је било пусто. Из Босне су дошли ст грчког вјерозакона и настанили се у 13к. Ове године 1702 6к су напустили, порушили их и са свим својим преселили на градишку границу.

Жуберковац 1734 имао 3, 1759 15, 1779 15, 1809 15, а 1839 13 православних кућа. Г1857 имао је 128, 1890 152, 1931 171, 1953 132, а 1991 67ст.

2011г имао је 4 становника.

• ОПЋИНА ОПРИСАВЦИ

• Купина

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, 25км источно од Славонског Брода, 8км од Оприсаваца, 88мнв.

Г1760 Купина је имала 25к, 44 обитељи и 233 ст. Кд су били: Никола Јурић 2,10, Стјепан Шокћевић 2,15, Фрањо Вукшановић 2,7, Мијо Вукшановић 1,8, Мијо Јурић 2,14, Стјепан Балићевић 2,9, Филип Радичевић 2,13, Грго Петричевић 2,8, Мартин Коваћевић 2,8, Никола Коваћевић 2,6, Мијо Бузатовић 1,7, Иван Коваћевић 1,8, Матија Трепшић 2,10, Илија Трепшић, Фрањо Шокћевић 3,14, Маријан Шокћевић 1,8, Живко Пауковић 1,9, Мијо Вукшановић 3,18, Шимо Вућковић и Стјепан Митровић 1,8.

Г1837 Купина је имала 205ст, 1857 200, 1890 316, 1931 335, 1953 357 а 1991 315ст.

• Нови Град

Село се налази на обали ријеке Саве, 27км источно од Славонског Брода, а 12км од Оприсаваца, 87мнв.

Г1760 Нови Град је имао 19 кат к, 23 обитељи и 134 особе. Кд су били: Мијо Винциановић 4,20, Јосип Црничић 4,17, Марко Петровић 1,9, Томо Сирајчић 1,3, Илија Семеровић 1,4, Марија Лонћаревић 0,3, Ана Лонћаревић 0,2, Јосип Баталовић 1,7, Андрија Бемиаковић 1,4, Иван Бенаковић 1,5, Блаж Блажевић 0,5, Марко Матиашевић 1,10, Мартин Матиашевић 1,3, Стјепан Докић 2,9, Никола Шимуновић 3,9, Анто Мандић 1,9, Фрањо Мандић 0,4, Андрија Јовановић 1,9, Анастазија Баруновић 0,2. Село је имало и 9 православних кућа.

Г1769 Нови Град је имао 18 католичких кућа и 141 католика те 5 православних кућа.

Нови Град је 1837 имао 242 католика, 1857 242, 1890 282, 1931 296, 1953 269, а 1991 350ст.

• Оприсавци

Насеље се, како и само име каже, налази поред Саве, 17км источно од Славонског Брода, 87мнв.

1698: Иван Томић, Босо Јуринац, Павал Бераковић, Миат Јуринац, Петар Беанаковић, Марин Јенешевић, Никола Јураковић, Мариан Јуринац, Иван Алашић, Мато Бладић, Никола Комарош, Иван Јанћић, Антон Беркаовић, Петар Куркутић, Марко Бераковић, Стефан Грегић, Илиа Лонћар, Миат Иванћевић, Босо Владић, Тома Ласић.

Сви су ови ст у османско доба били кметови, сада су граничари раздијељени на три мјеста, римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Оприсавци су имали 70к, 109 обитељи и 653ст. Кд били су: Станко Живковић 1,10, Никола Живковић 1,7, Мартин Живковић 3,10, Марко Ђуринац 1,6, Матија Ђуринац 1,10, Јуро Локетић 1,6, Шимо Локетић 1,9, Маријан Живковић 1,9, Мартин Живковић 3,15, Мартин Алашић 1,7, Маурицијус Ђуринац 3,13, Иван Ђуринац 1,8, Марин Локетић 3,11, Иван Ивић 1,6, Лука Локетић 2,13, Мијо Влаћић 2,8, Павао Алашић 3,20, Мијо Андрошевић 1,11, Марин Марћинковић 2,10, Иван Марћинковић 1,10, Мартин Мађаревић 1,6, Фрањо Маринчић 3,18, Никола Самћевић 1,8, Марин Акшамовић 1,7, Мијо Коваћевић 1,16, Андрија Маркулић 2,5, Петар Маркулић 2,6, Јосип Бараковић 0,5, Марин Бараковић 1,11, Тома Бараковић 1,6, Петар Јанћић 2,10, Јуро Бераковић 3,11, Никола Бераковић 2,10, Марин Бошњаковић 1,7, Грго Керњаковић 1,9, Фрањо Егешић 2,13, Петар Јанчић 2,15, Мартин Бераковић 1,5, Павао Бераковић 1,6, Мијо Саничевић 1,6, Шимо Бераковић 2,13, Иван Бераковић 2,13.

Андрија Бераковић 1,8, Марин Бераковић 4,23, Марко Куркутовић 1,8, Шимо Бераковић 3,12, Мијо Бераковић 2,8, Мартин Куркутовић 2,12, АНто Бераковић 2,8, Матија Куркутовић 2,10, Мијо Куркутовић 1,12, Марко Локетић 2,9, Матија Бераковић 1,9, Иван Бераковић 0,8, Лука Бераковић 2,10, Андрија Бераковић 1,10, Марин Бераковић 1,7, Марко ВУковић 2,7, Марко Коваћевић 1,8, Шимо Стовраговић 0,3, Андрија Коваћевић 1,6, Мартин Кушњаћа 1,9, Марин Локетић 3,10, Андрија Куркутовић 1,4, Матиа Ђуринац, 0,5.

Ових 65к припадао је гарчинској а сљедећих пет свилајској жупи: Иван Зерић 2,9, Петар Зерић 2,7, Матија Мачаревић 1,5, Бартол Јешаковић 1,5 и Тома Гаврић 1,2.

Село је 1837 имало 845с, 1857 845, 1890 796, 1931 1101, 1953 1243, а 1991 1106ст.

• Пољанци

Насеље се налази поред Саве 14км ЈИ од СЛав. Брода, 2км западно од Оприсаваца, 88мнв.

1698: Марко Емановић, Никола Праиновић, Радоса Гинковић, Милош Вукосаловић, Петар Милешевић, Милован Драгосаловић, Милован Драгосаловић, Тодор Вукојевић, Јаниа Груићић, Пеио Степановић, Јакоб Јаридовић.

Дио ст од давнина од давнина баштини овај посјед, а дио их је недавно дошао из Босне…

Дио ових ст у вријеме Османлија били су оружници а дио кметови. Сад су ови граничари распоређени по савским чардацима; мијешане су вјероисповиједи, католичке и грчког обреда.

Пољаници су 1730 имали око 12 католичких кућа, нешто православних, а у извјешћу 1734 испред села потписао је Ђуро Матић. Г1746 село је имало 20к и 80 католика, а 1760 12 кат к, 10об и 76кат. Кд су били: Мартин Гарчиновић 1,6, Андрија Степчевић 1,6, Марко Степчевић 1,8, Иван Степчевић 1,8, Марко Степчевић 0,7, Иван Степчевић 1,8, Марко Степчевић 0,7, Лука Јанечић 1,8, Лука Матић 2,8, Мартин Шунић 1,4, Матија Емановић 1,6, Јуро Јанечић 1,8, Иван Шунић 0,6, Мартин Јаспрић 0,1.

Г1837 Пољанци су имали 194 ст, 1857 212, 1890 239, 1931 313, 1953 389, а 1991 290ст.

• Прњавор

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, 26км ЈИ од Славонског Брода, а 9км источно од Оприсаваца, 87мнв. Назив је, чини се, добило од грчке ријечи која означује имање, добро, самостанко село.

1698: Фрањо Шимоновић, Шимон Мунић, Никола Тревишић, Марко Пристоиак, Јакоб Буцковић, Никола Мунић, Јаков Остојћић, Лука Цигановић, Михо Олосарић, Јуро Ризовић, Иван ВИнарић, Петар Винарић, Шимон Ференћевић, Јуро Варга, Мато Бераковић, Јовица Маноловић, Михаило Тепћић, Марко Бегић, Марко Ковинћевић, Матиа Дивиак, Мартин Зеки, Никола Ћатић, Марко Јуретић, Стоиак Пилушићанин, Михо Стипановић, Иван Драгословић, Михо Перенћевић, Јуро Вуксановић, Јосип Вуксановић, Блаж Вућковић, Мишка Вукановић, Мато Гостојћић, Тадиа Вуксановић, Мариан Бузаћевић, Иван Јурић, Никола Некешћић, Ловак Требшић, Јурко Радићевић, Тома Тадиановић, АНдриа Терић, Михо Малућић, Фрањо Терић, Никола Гимоњћанин, Јосип Пеић, Андриа Јакићанин, Паво Пандић, Мариан Бенаковић, Мариан Матиашевић, Мато Коваћевић, Мато Скрупић, Иван Семеновић, Иван Илакић, Боно Петлеберт, Андриа Слатинанин, Степан Дакић, Марко Накешић, Мариан Патошић, Мартин Сапунђиа, Грго Сивић, Грго Аловић, Матан Пећић, Мартин Белакић, Никола Хамићић, Фила Ћутић, Марко Сепић, Илиа Погусић, Лука Сивић, Фрањо Сивић, Степан Бенек.

Овај посед, још од османског времена, стално припада садашњим ст, а не дознаком или додјелом службеника и до сада нису плаћали никаква пореза на земљу.

Сви су ови ст у османско доб били кметови, сада су граничари, римокатоличке вјероисповиједи; ту је и један једини схизматик.

Г1760 Прњавор је имао 20к, 25об и 141кат. Кд су били: Илија Остоичић 2,6, Јероним Трепшић 5,20, Ката Ришовић 0,3, Томо Ришовић 1,6, Андрија Остоичић 2,11, Марко Мумић 1,5, Јосип Мумић 1,7, Грго Мумић 1,3, Јосип Мумић 1,7, Петронила Трепшић 0,4, Илија Трепшић 1,4, Матија Вучковић 1,3, Стјепан Вучковић 2,7, Маријан Вучковић 2,8, Анђа Вучковић 0,3, Иван Трепшић 2,13, Петар Остоичић 3,15, Марта Ришовић 0,7, Ана Бошњаковић 0,5, Ружа Бошњаковић 0,4.

Г1837 село је имало 224с, 1857 242, 1890 262, 1931 331, 1953 321, а 1991 231ст.

• Стружани

Стружани се налазе између аутоцесте и ријеке Саве, 23км источно од Славонског Брода, 7км од Оприсавац 87мнв.

Г1760 Стружани су имали 19к, 31об и 140ст. Кд су били: Бартол Винарић 3,15, Стјепан ВИнарић 2,7, Илија Винарић 2,9, Станко Зечић 1,3, Фрањо Зечић 1,6, Петар Зечић 2,6, Јуро Зечић 2,7, Мариана Зечић 0,3, Блаж Зечић 1,4, Фрањо Триенчевић 1,4, Мијо Триенчевић 3,11, Маријан Триенчевић 1,6, Јуро Триенчевић 1,4, Мато Триенчевић 2,9, Марко Аугустиновић 2,11, Јела Аугустиновић 0,5, Андрија Трепшић 3,13, Јосип Бенашић 2,10, Петар Бенашић 2,7.

Г1837 Стружани су имали 195, 1857 158, 1890 181, 1931 189, 1953 188, а 1991 181ст.

• Свилај

Насеље је уз ријеку Саву 22км ЈИ од Славонског Брода, 5км од Оприсаваца, 90мнв.

1698: Јовица Савић, Фрањо Радичевић, Јура Пустаиа, Јосеф Брковић, Милић Хорват, Фрањо Ђокић, Иван Радуловић, Боно Самарђица, Паво Павлиновић, Стипа Сиплевић, Блаж Чермошанин, Дамиан Остоић, Марко Беановић, Степан Вранић, Степан Нинковић, Пава Лелиенћић, Марко Зуловић, Вукаило Секулић, Ловро Гаревћанин, Никола Ловић, Марко Осмерица, Стоица Ескерекић, Марко Боровац, Јуро Хорватан, Мато Вицикошић, Марин Нефиран, Андрас Милошевић, Луко Вуковарца, Тадиа Наушианин, АНдреас Маришић, Фрањо Калунић, Јакоб Ковач, Јакоб Бенић, Гал Пустаиа, Илиа Милевић, Исак Илиаковић, Иван Спано, Фрањо Ивишић, Томо Диашнић, Мартин Дорћић, Вућета Докћић, Миколица Вуиновић, Никола Олоилевић.

Садашњи становници користе овај посјед, без неке службене дознаке, јер су се прије 6г доселили из Босне у овај крај Краљевства Славоније и по заповиједи господина Гибе, настанили су се као страже.

Сви су ови становници у османско доба боравили у Босни, и то као кметови; сад су граничари католичке вјероисповиједи и грчог обреда.

Из већ описаног очито је како су наведени ст прешли из Босне, поглавито из сусједног Свилаја. Њихова ранија жупа била је Радуњевац, а служили су је фрањевци из Краљеве Сутјеске.

Г1760 Свилај је имао 36к, 28об и 212ст. Кућедомаћини су били: Андрија Вуковарац 1,7, Стјепан Осмерица 2,10, Мијо Галовац 2,8, Марко Остнанин 1,6, Петар Бонић 2,7, Ката Мајсторић 0,6, Павао Сираичић 0,2, Петар Крешевац 1,8, Стјепан ДОрић 1,9, Марко Филиповић 1,5, Мато Марићић 0,5, Ката Пауленовић 0,4, Јела Пауленовић 0,4, Петар Јовичић 2,13, Иван Павић 1,5, Јуро Чупрић 2,9, Иван Милошевић 1,5, Фрањо Коваћевић 1,4, Стјепан Исаковић 2,10, Бартол Бенић 0,3, Јаков Трговишевић 2,9, Ката Савић 0,2, Мијо Вукашиновић 0,2, Иван Цуљевић 1,6, Јуро Кујунџић 1,8, Андрија Јурић 2,5, Стјепан Думенчић 0,5, Иван Бенаковић 2,6, Мато Осмерица 1,4, Илија Павић 1,7.

Г1837 Свилај је имао 316с, 1857 281, 1890 342, 1931 346, 1953 348, а 1991 345.

• Трњански Кути

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, 12км ЈИ од Сл.Брода, 4км ЈЗ од Оприсаваца, 91мнв.

1698: Петар Радовановић, Антон Милковић, Мато Милковић, Фрањо Јуркиновић, Михаило Радовановић, Илиа Станешић, Јуро Зећевић, Иван Коваћ, Мато Кнезевић, Петар Богдановић, Лука Даншевић, Јакоб Миколчевић.

Сви су ст у османско доба били кметови; сада су граничари који, због оскудице и недостатка кметова, врше и кметске услуге…

Г1730 Кути су имали 20 кат к.

Г1760 Кути су имали 41к, 53об и 309кат. Кд су били: Марија Коваћевић 0,4, Иван Радовановић 1,5, Лука Радовановић 0,5, Иван Алашић 2,13, Матија Радовановић 2,11, Никола Тершић 1,6, Анто Тершић 2,7, Лука Алашић 0,2, Винко Радовановић 1,11, Томо Радовановић 1,10, Томо Радовановић 2,8, Никола Радовановић 1,8, Никола Видаковић 1,4, Шимо Видаковић 1,4, Томо Видаковић 2,11, Анто Мирковић 1,7, Шимо Зећевић 1,7, Томо Зећевић 2,8, Марин Кошић 1,10, Јуро Кошић 2,11, Мијо Зећевић 1,4, Марко Мирковић 1,8, Никола Кошић 1,5, Винко Груић 4,15, Матија Миколчевић 1,8, Матија Дапћевић 3,19, Марин Дапћевић 1,7, Марин Гаић 3,12, Матија Дапћевић 2,9, Иван Мирковић 1,5, Илија Дапћевић 1,9, Марко Мирковић 1,5, Марин Мирковић 1,7, Илија Станћић 2,11, Бернард Коваћевић 1,5, Анто Станешић 1,9, Матија Станешић 1,9, Матија Станешић 1,6, Анда Мирковић 0,5, Станислав Станешић 1,3, Шимун Видаковић 1,2, Бартол Зећевић 1,3.

• Зољани

Зољани се налазе између аутоцесте и ријеке Саве, 24км источно од Сл. Брода, а 7км источно од Оприсаваца, 87мнв.

Г1760 село је имало 8к, 15об и 72 кат. Кд су били: Фрањо Цигановић 2,8, Никола Матиевић 3,14, Стјепан Колешавић 2,9, Андрија Колешавић 2,11, Марија Богдановић 0,1, Блаж Јурешић 3,13, Блаж Мишкелевић 2,9, Грго Мишкелевић 1,7.

Г1837 Зољани су имали 84ст, 1857 65, 1890 76, 1931 73, 1953 78 а 1991 53ст.

• ОПЋИНА ОРИОВАЦ

• Бечиц

Бечиц се налази на западном пригорју Диља, с лијеве стране ријеке Орљаве, 23км СЗ од Сл.Брода, 5км СЗ од Ориовца, 136мнв.

Г1760 Бечиц је имао 14к, 15об и 87ст. Кд су били: Иван Павић 4,19, Матија Павић 3,10, Манда Матановић 0,8, Грго Кранћевић 1,3, Иван Мариановић 1,5, Иван Владичић 1,4, Мартин Шишић 1,5, Мијо Агатић 1,7, Мијо Матиевић 1,8, Абрахам Јосуповић 1,5, Никола Чаверлић 0,1, Марија Говран 0,2, Луција Кранћевић 0,5, Леонард Млинарић 1,5.

Око 1800 село је имало 60, 1837 82, 1857 67, 1890 147, 1931 172, 1953 204 а 1991 136ст.

• Цигленик

Цигленик се налази на западном пригорју Диља, с десне стране ријеке Орљаве, 24км западно од Сл. Брода, а 5км СЗ од Ориовца. Име је добио, вјероватно, по циглани којој се касније замено траг… У османско доба настањавали су га дијело православци, а спахија им је био Тебудар из Кобаша.

Г1760 Цигленик је имао 24к, 37обит и 172кат. Кд су били: Анто Бартоловић 2,10, Марко Бошњаковић 3,11, Ана Јурковић 0,1, Јаков Лонћарић 1,7, Јеремија Винковић 1,6, Иван Јелић 1,6, Петар Јанчић 2,7, Ана Оберстаровић 0,3, Јуро Коваћевић 5,17, Бернардин Бошњаковић 2,5, Лука Андрић 3,12, Марко Копић 1,6, Мијо Копић 1,3, Ката Андрић 0,3, Ловро Тополовић 1,4, Јуро Марићевић 1,7, Јосип Јелић 2,8, Иван Копић 2,7, Иван Глунћевић 2,11, Јуро Винковић 1,4, Лука Зденић 1,6, Никола Ливић 1,2, Иван Глунћевић 2,11, Јуро Винковић 1,4, Лука Зденић 1,6, Никола Ливић 1,2, Иван Глунћевић 1,4, Марко Јоковић 2,12.

Око 1800 Цигленик је имао 134кат, 1837 171, 1857 222, 1890 317, 1931 362, 1953 397 а 1991 223ст. У дп19в и почетком 20ст у село су досељавали Личани и Горани, те нешто православаца из Бановине и Кордуна.

• Кујник

Куник се налази на регионалном путу између Ориовца и Лужана, 22км западно од Сл.Брода.

У османско доба настањавали су га муслимани.

Г1760 Кујник је имао 20к, 21обит и 140с. Кд су били: Стјепан Сердар 1,3, Јуро Лалић 5,20, Мијо Гургуревић 0,9, Петар Бартоловић 1,10, Грго Думић 1,6, Андо Недаћић 2,9, Матија Вуић 1,4, Уршула Гургуревић 0,8, Јаков Остраћанин 1,6, Никола Остарићанин 1,4, Стана Гургулевић 0,3, Томо Остраћанин 1,6, Анто Зејећевић 1,10, Марија Матић 0,5, Мијо Мразовић 1,6, Матија Живковић 1,4, Павао Матић 0,4, Јосип Живковић 1,8, Јеремија Матић 1,4, Блаж Гургулевић 2,11.

Око 1800 Кујник је имао 185 католика, 1837 111ст, 1857 144, 1890 247, 1931 325, 1953 335, 1991 336ст. Концем 19 и почетком 20в у село се доселило нешто Личана и Горана.

• Лужани

Насеље се налази с десне стране ријеке Орљаве, уз регионалну цесту, 24км западно од Сл.Брода, 4км западно од Орловца, 96мнв.

Због прикладна положаја у османско доба Лужани су неко вријеме били сједиште жуше која је служила католике све до ријеке Саве…

1698: Фрањо Белић, Мато Андрић, Фрањо Лунчевић, Ђура Андрић, Марић Палковић, Нико Ковач, Михо Мађарић, Вуица Кнезовић, Михо Милић, Мариан Софић, Јанко Костић, Томо Радевишевић, Грго Вратић, Мариан Сливарић, Иван Радећићевић, Михо Дубоћанец, Шимон Ферић, Михо Радићевић, Стјепан Већић, Марко Слеаћ.

Они овај посјед, још од османског доба трајно посједују, а не неком дознаком…

Сви су ови ст у османско доба били кметови; сада су граничари, римокатоличке вјероисповиједи.

Лужани су 1760 имали 51к, 78об и 373ст. Кд су били: Матија Филчић 1,4, Маријан Сливарић 1,7, Маријан Дубоћанац 2,9, Томо Дубоћанац 1,4, Грго Филчић 2,8, Мијо Штивић 3,10, Матија Анђић 2,10, Анто Ђукић 1,4, Мијо Анђић 1,3, Томо Блескић 2,9, Никола Берић 2,8, Мијо Секулић 1,2, Иван Секулић 1,8, Павао Враћић 2,9, Грго Враћић 3,11, Ловро Враћић 1,7, Маријан Враћић 1,5, Мартин Враћић 2,11, Мијо Враћић 2,11, Мијо Митровић 2,9, Томо Мотавишић 2,9, Матија Хорваћановић 1,5, Матија Шестић 2,9, Јуро Мличовић 1,8, Никола Мачић 3,13, Мартин Бошњаковић 1,2, Јела Рађић 0,1 Марија Рађић 1,5, Блаж Матијаш 1,8, Грго Церић 2,10, Иван Мичевић 2,6, Илија Кочиачевић 1,9, Иван Јорунчић 2,7, Мартин Зећић 3,14, Мијо Микаћић 1,13, Томо Јорунћа 1,8, Матија Сваковић 1,3, Мијо Костић 2,8, Мартин Агићић 2,8, Лука Ађић 1,7, Тома Радош 1,5, Иван Тирић 1,5, Матија Сливарић 1,7, Карло Софић 1,6, Никола Радојчевић 2,7, Филип Радојчевић 2,10, Јуро Пасутић 3,13, Мијо Мличевић 1,6, Мијо Бошњак 3,13, Иван Мличевић 1,7, Стјепан Јосеповић 0,3 Бернардин Бладић 1,2.

Око 1800 Лужани су имали 413 католика, 1837 455стан, 1857 495, 1890 693, 1931 953, 1953 1057, 1991 1275ст. Концем 19 и почетком 20в у Лућане је доселило нешто Личана, али су сс бројнији. Православци су се досељавали из Лике, Бановине и Кордуна.

• Малино

Насеље се налази на ЈЗ пригорју Диља, поред регионалне цесте, 22км западно од Слав. Брода, 3км од Ориовца.

Малино је 1760 имало 15к, 31об и 139ст. Кд су били: Јуро Вуковић 4,16, Андрија Орашановић 5,23, Јуро Шкарић 2,5, Јуро Гашпаровић 2,8, Тома Ердегатић 4,20, Матија Варгатевић 2,9, Иван Јурић 3,13, Матија Зубић 1,5, Ката Кранијешевић 0,3, Марко Поплашен 1,3, Анто Скарић 2,7, Стјепан Вуковић 1,7, Ловро Јерић 2,8, Андрија Јерић 1,7, Анто Вућин 1,5.

Око 1800 Малино је имало 176 католика, 1837 283, 1857 300, 1890 384, 1931 595, 1953 639, а 1991 653ст. У дп19в и почетком 20ст у Малино су се доселили Хрвати углавном Личани, а православци из Бановине и Кордуна.

• Ориовац

Насеље се налази на ЈЗ пригорју Диња, поред регионалне цесте, 20км западно од Славонског Брода.

!698: Вук Затешевић, Михо Декановић, Марко Херпаћа, Мартин Колесарић, Михо Декановић, Јосе Пунукувић, Фрањо Ловреновић, Михо Карић, Марко Декановић, Тома Тонцолић, Никола Брабић, Вук Малик, Блаж Беновић, Грго Беновић, Марко Карић, Иван Валетић, Степан Михалић, Мато Герговић, Иван Ферић, Фрањо Коваћевић, Марко Ферић, Фрањо Станић, Михо Гргић, Иван Дупић, Иван Дупић, Мато Ивић, Никола Хервасић, Марко Посавац, Мартин Баћић, Марко Бабић, Павал Зеић.

Сви су ст у османско доба били кметови; сада су граничари, стражари на савским стражарницама, римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Ориовац је имао 61к, 93 обитељи и 496 католика. Кд су били: Мијо Милашин 2,15, Иван Дугалић 0,4, Јуро Милинковић 1,7, Мијо Ђукић 1,11, Мијо Имбрешак 1,5, Матија Зечевић 1,3, Матија Громић 1,6, Никола Матишић 1,2, Никола Бабић 2,9, Стјепан Бабић 2,7, Јаков Маурака 2,6, Мијо Бокурћић 1,7, Иван Ћенан 1,3, Петар Фрајакић 1,2, Томо Хорват 1,2, Јосип Остовић 5,25, Томо Јиљак 2,7, Андрија Деаковић 2,11, Марко Плаић 2,11, Мато Илић 1,9, Јосип Колесарић 1,7, Јуро Колесарић 1,7, Матија Новаковић 1,5, Матија Сегетић 4,15, Бернардин Пандурић 2,7, Мартин Ферић 1,6, Лука Гаршић 2,11, Матија Ђурић 1,7, Грго Поплашиновић 1,4, Матија Еварић 0,3, Томо Еварић 2,9, Матија Баићић 3,11, Анто Хорваћан 1,4, Томо Хорваћан 1,10, Јуро Плаић 1,6, Никола Дећић 4,19 Мијо Живатовић 2,7, Мијо Бањалучић 2,5, Матија Бањалучић 1,5, Петар Маљевук, Томо Маљевук 2,11.

Марко Божић 2,19, Анто Тустанић 2,9, Мартин Ђурић 1,4, Маријан Ћалдар 2,16, Абрахам Дугалић 1,7, Томо Ћалдар 3,11, Анто Ћалдар 1,11, Томо Ћалдар 2,8, Јосип Блажевић 2, 10, Иван Жишанац 2,13, Мартин Ерпашић 1,8, Ана Ерпашић 0,2, Иван Коваћевић 4,18, Иван Жилић 2,10, Јосип Коваћевић 2,10, Марко Коваћевић 0,3, Матија Фрејакић 1,4, Иван Остовић 1,2, Иван Рендулић 1,2.

Око 1800 Ориовац је имао 743 католика, 1837 572, 1857 686, 1890 1027, 1931 1297, 1953 1426 а 1991 2049. Концем 19ст и почетком 20ст у село се доселило доста Личана.

• Причац

Причац се налази на ријеци Сави, између Орљаве и Орљавице, 26км ЈЗ од Сл.Брода, 7км ЈЗ од Ориовца, 90мнв.

1760 Причац је имао 16к, 25об и 122кат. Кд су били: Стјепан Бурета 3,13, Иван Павић 3,11, Стјепан Крајаћић 1,3, Јеремија Андрићић 2,12, Илија Мартиновић 0,2, Иван Вуковић 2,9, Петар Шимић 1,9, Никола Златановић 1,5, Павао Павић 2,7, Матија Камић 1,7, Павао Павић 4,15, Марко Стоић 2,7, Станислав Златановић 1,7, Фрањо Буретић 1,6, Шимо Скокић 1,6, Ката Вуковић 0,3.

Око 1800 Причац је имао 133 католика, 1837 225, 1857 233, 1890 253, 1931 241, 1953 207, а 1991 152ст.

• Радовање

Насеље се налази на јужним падинама Диља, између Ориовца и Бродског Ступника, на регионалној цести, 18км западно од Славонског Брода.

Г1760 Радовање је имало 10к, 19об и 88кат. Кд су били: Стјепан Тадић 4,18, Матија Кузнић 1,5, Мартин Габрић 5,18, Мијо Пустаић 3,9, Илија Коћиашевић 2,6, Илија Бошњаковић 1,10, Бернард Филић 1,6, Томо Верлић 1,5, Мартин Шамић 1,7, Мартин Пустаић 0,4.

Око 1800 Радовање је имало 121 католика, 1837 91, 1857 110, 1890 226, 1931 368, 1953 434, 1991 348. Концем 19 и поч20в у село су се досељавали нови ст а међу њима су Личани били најбројнији.

• Славонски Кобаш

Кобаш се налази на ријеци Сави, 21км ЈЗ од Сл.Брода, 7км од Ориовца, 92мнв.

Г1760 Кобаш је имао 126к, 136об и 813кат. Кд су били: Андрија Пешић 2,13, Андрија Војводић 1,4, Андрија Матоковић 1,6, Андрија Шућуровић 1,6, Анто Першић 1,3, Анто Ферић 1,3, Анто Ферић 1,8, Анастазија Станковић 1,3, удовица Ана Шарац 0,4, Ана Бешлић 0,1, Бартол Вућиновић 1,7, Боно Коваћевић 2,10, Ката Мартиновић 0,4, Ката Розарић 0,3, Ката Станковић 0,4.

Клара Никићић 0,4, Илија Војводић 3,9, Илија Михалиновић 1,5, Илија Кнентовић 1,6, Илија Кабаковић 1,5, Илија Андрић 1,4, Фрањо Маркетић 3,15, Фрањо Јагодаровић 1,4, Фрањо Драгалић 1,3, Јуро Томић 2,11, Јуро Ћишмић 1,2, Јуро Богошовић 1,4, Јуро Матошћовић 1,5, Јуро Јакогоровић 1,7, Јуре Нежића 0,7, Грго Матолковић 1,6, Грго Винковић 1,6, Грго Томићевић 1,6, Јела Ћакаровић 0,3, Јела Матолчовић 0,3, Јела Лужанац 0,5, Јела Матолковић 0,3, Ива Томићевић 0,3, Иван Томићевић 1,6, Иван Обојевић 1,5, Иван Никићић 1,4, Иван Беркић 2,7, Иван Топаловић 1,4, Иван Ћолић 1,8, Иван Јагодаровић 1,4, Иван Лужанац 1,8, Иван Лакачић 1,8, Иван Марианћовић 2,14, Иван Песић 1,8, Иван Рементрић 1,9, Јаков Микићић 1,5.

Ива Ђунс 0,5, Лука Јуришић 1,6, Ловро Пешић 1,3, Марко Маринковић 1,7, Марко Делијић 0,3, Матко Делијић 2,6, Маријан Агаћић 1,10, Маријан Митровић 1,6, Маријан Бартоловић 1,13, Маријан Делић 1,5, Маријан Нижић 1,5, Маријан Томековић 1,6, Маријан Пауловић 1,8, Манда Турсуновић 0,3, Мартин Пешић 0,4, Мартин Сомборлић 2,9, Маргарета Фрањић 0,4, Марија Ћизмић 0,3, Марија Билобрковић 1,5, Маргарета Тондарић 0,3, Маргарета Домузовић 0,3, Марија Терзић 1,1, Марија Митровић 0,1, Марко Баћић 1,8, Матија Лобошовић 0,3, Матија Јакодаровић 3,12, Матија Јакодаровић 1,9, Мато Јакодаровић 1,5, Матија Кларић 2,7, Матија Обојевић 1,7, Мато Нижић 1,6, Матија Мартиновић 0,7, Мато Михачић 1,4, Матија Станковић 1,4, Матија Митровић 4,19, Матија Томић 2,13, Матија Видаковић 1,4, Мијо Сарић 1,8.

Мијо Шарац 1,9, Мијо Ругић 1,6, Мијо Пенђић 1,3, Мијо Никићић 1,3, Мијо Маркетић 1,6, Мијо Колунђић 1,4, госп капетан Петар Колунђић 1,7, Мијо Катанић 1,6, Мијо Илиашевић 3,21, Мијо Матиновић 1,4, Мијо Добошовић 1,6, Никола Делић 1,6, Никола Золотић 1,5, Никола Црногагић 1,7, Петар Катић 2,6, Петар Камберовић 2,6, Петар Тандрарић 1,6, Павао Јелић 1,6, Никола Јелић 2,10, Никола Маркетић 1,7, Стјепан Драгалић 1,7, Стјепан Ћукаровић 1,10, Стјепан Радмиловић 3,14, Стјепан Камберовић 1,11, Стјепан Песић 1,7, Стјепан Перчић 1,4, Стјепан Талианац 1,5, Шимо Маркетић 1,6, Шимо Матолчовић 1,7, Шимо Фершић 1,4, Шимо Лужанац 1,7, Тома Фершић 3,9, Тома Шимић 0,9, Тома Шућуровић 3,10, Томо Ћизмић 1,6, Томо Митровић 4,16, Иван Пенђић 2,8.

Новосеље (Нови Кобош), сјеверни дио насеља, биљежен је одвојено. Имао је 12к, 19об и 130кат. Кд су били: Јуро Гргић 3,18, Грго Франић 1,9, Мијо Класо 2,16, Павао Лалић 1,6, Мијо Лалић 1,12, Петар Лалић 2,12, Мартин Лалић 2,10, Мартин Матановић 2,7, Томо Посавац 2,15, Томо Прашћевић 1,13, Матија Ромћевић 1,4, Јуро Томановић 1,8.

Око год 1800 Кобаш је имао 1056 а Новосеље 173кат, 1837 1738, а Новосеље 161кат. Г1857 Кобаш је имао 1979, 1890 1774, 1931 2050, 1953 2004, а 1991 1342ст.

• Живике

Живике се налазе с десне стране ријеке Орљаве, између аутоцесте и Саве, 26км ЈЗ од Сл.Брода, 7км од Ориовца, 92мнв.

Г1760 Живике су имале 34к, 62об и 276кат. Кд су били: Станко Живић 1,4, Фрањо Живић 4,26, Мијо Барић 1,5, Стјепан Вуковић 1,7, Мартин Керековић 1,7, Грго Керековић 3,11, Грго Матичић 2,10, Матија Матичић 1,5, Маријан Зриновић 1,7, Павао Керековић 1,8, Никола Керековић 1,6, Маритн Маргетић 3,10, Мартин Керековић 3,8, Марко Криштић 1,6, Иван Зриновић 2,8, Томо Зриновић 1,7, Иван Винковић 1,6, Станислав Криштић 1,4, Стјепан Криштић 1,5, Јуро Криштић 3,9, Томо Делолиа 5,17, Никола Полинчић 1,3, Анто Скокић 1,5, Блаж Харстић 1,7, Никола Ћивкеш 4,15, Мијо Пауковић 3,12, Фрањо Пауковић 3,15, Мартин Гинотак 4,11, Илија Керековић 1,5, Грго Блажевић 2,7, Матија Франић 2,5, Иван Франић 1,4, и Мијо Франић 1,5.

Око 1800 Живике су имале 292, 1837 333кат, 1857 374, 1890 437, 1931 539, 1953 523 а 1991 346ст.

• ОПЋИНА ПОДЦРКАВЉЕ

• Бродски Зденци

Насеље се налази у диљском горју, у долу између Видова брда (383м) и највишег гребена на одвојку регионалног пута у смјеру Нашица, 12км СЗ од Слав.Брода, а 6км од Подцркавља.

У османско доба село се спомиње 1545 у нахији Врховине. Османлије су у њега населили Влахе, мартологе, православне вјероисповједи.

1698: Јакоб Томић, Стоиан Вуковић, Михаил Маташић, Боиц Грдановић, Смолиан, Ђуро Илианић, Ловро Хорват, Никола Бенцевић, Стоић Бошњак, Филип Катана, Михо Мандић, Лука Бенцевић, Степан Боковица, Грго Јурашевић, Аугустин Бошњак, Грго Роховић.

Дошли су на овај посјед прије 5г својевољно из Босне…

Ови су ст у османско доба у Босни били кметови; сада су граничари, дијом грчког обреда а, ипак, већим дијелом католичке вјероисповиједи.

Зденци су 1730 имали око 15 католичких и више православних кућа.

Г1760 у Зденцима је било 35кат к, 53 об и 290 кат. Кд су били: Божо Абрановић 1,8, Јуре Абрамовић 1,8, Петар Абрамовић 3,14, Томо Абрамовић 1,3, Марко Аландровић 3,15, Марко Билобрк 1,5, Фрањо Јањић 2,13, Јосип Катић 2,9, Иван Ловрић 1,4, Анто Комић 2,12, Мато Мандић 1,8, Бартол Мариановић 1,7, Маријан Мариановић 1,4, Томо Мариановић 1,8, Јуро Мариановић 3,10, Мијо Мариановић 1,9, Иван Перкић 2,9, Фрањо Петровић 1,8, Анто Ровићић 2,10, Карло Ровићић 0,4, Лука Ровићић 1,2, Иван Топаловић 1,3, Ловро Топаловић 3,13, Петар Топаловић 1,6, Јаков Шорчевић 2,9, Иван Шорчевић 3,11, Матија Шорчевић 0,5, Марко Шимић 0,8, Матија Шимић 1,8, Павао Шимић 2,8, Лука Шегић 3,15, Фрањо Комић 1,2, Павао Ровићић 1,9, Никола Зољић 1,9, Бартол Абрамовић 2,9.

Г1769 село је имало 32кат к, 57об и 290 кат те 14 православних кућа…

Г1837 Зденци су припадали подцркавској жупи, а имали су 414, 1857 376, 1890 420, 1931 584, 1953 554, а 1991 350ст.

• Црни Поток

Село се налази у диљском горју под брдом Чардак, 10км СИ од Сл. Брода, а 5км од Подцркавља, 222мнв.

1698: Михо Марћић, Ђуро Марћић, Јакоб Филиповић.

Сви су ови ст у османско доба били кметови; сада су сви граничари, католичке вјероисповједи.

Почетком 18ст стигло је неколико хрватских избјегличких обитељи из Босне које су обновиле село.

Г1760 у селу је било 12 кат к, 17об и 96ст. Кд су били: Филип Марчић 2,7, Лука Седларовић 1,9, Андрија Седларовић 1,7, Анто Богдановић 2,11, Анто Милашиновић 5,16, Матија Милашиновић 1,6, Божо Петровић 1,10, Лука Марћић 1,4, Ђура Марћић 1,8, Ката Марћић 0,6, Јуро Седларовић 2,9, Ана Ђурковић 0,3.

Г 1837 111кат, 1857 101, 1890 96, 1931 117, 1953 114, а 1991 имао је само 5ст.

П.С. 2011 није имао становника.

18.3. Доњи Слатиник

Насеља Доњи и Горњи Слатиник налазе се у диљском горју… Дољи Слатиник је смјештен 11км СЗ од Сл.Брода, а 4 од Подцркавља, с десне стране пута у смјеру Нашица.

Г1760 Доњи Слатиник имао је 12к, 19об и 93 кат. Кд су били: Иван Коваћевић 2,11, Бартол Мариановић 2,16, Стјепан Мариановић 2,5, Марко Николић 4,14, Марко Петаковић 0,2, Мијо Шимуновић 0,2, Андрија Вућинић 2,9, Анто Вућинић 2,9, Марин Вућинић 2,9, Анто Вућинић 0,3, Мијо Вућинић 2,9, Матија Вућинић 1,4.

Г1837 Слатиник се бележи као јединствено село у жупи Подцркавље. Имао је 229кат. Доњи Слатиник имао је 1857 112, 1890 184, 1931 249, 1953 246, а 1991 181ст.

• Дубовик

Дубовик је насеље у диљском горју, у долини истоименог потока, 11км сјеверно од Сл.Брода, на одвојку с регионалне цест 3км од Подцркавља, 144мнв.

1698 Дубовик је овако описан: Мато Валић, Фрањо Матковић, Стево Перићевић, Матиа Марћић, Блаж Ласић.

Сви су ови ст у османско доба били кметови; сада су граничари, римокатоличке вјероисповједи.

Г1760 Дубовик је имао 19к, 21об и 131кат. Кд су били: Винко Бановић 0,9, Петар Банћевић 2,10, Андрија Блажевић 1,7, Иван Блажевић 1,4, Стјепан Блажевић 1,6, Иван Ковачевић 0,9, Лука Ковачевић 0,9, Стјепан Ковачевић 3,11, Паво Куруц 2,7, Ана Маричић 0,4, Марија Маричић 0,5, Грго Марићић 2,6, Иван Марићић 1,4, Стјепан Шимић 1,6, Матија Томић 1,8, Бартол Ваљић 1,8, Фрањо Ваљић 1,6 и Марин Ваљић 4,15.

Г1837 Дубовик је имао 135кат, 1857 136, 1890 198, 1931 249, 1953 221, а 1991 90ст.

• Глоговица

Насеље се налази у диљском горју, с десне стране потока Глоговице, 9км СЗ од Сл.Брода, 3км од Подцркавља, на лијевом одвојку с регионалне цесте у смјеру Нашица, 140мнв.

Г1760 Глоговица је имала 40к, 49об и 283ст. Кд су били: Фрањо Јорић 1,8, Јаков Јорић 6,32, Мијо Јорић 0,4, Марко Јорић 3,11, Матија Јорић 1,7, Иван Касаповић 1,4, Марија Касаповић 2,12, Никола Кнежевић 1,12, Јуро Крижановић 2,14, Габриел Марић 2,15, Антун Медић 1,5, Бартол Медић 1,5, Јуро Медић 2,12, Иван Медић 1,2, Петар Медић 1,7, Андрија Млинарић 1,2, Стјепан Млинарић 1,8, Јуро Шумић 2, Јакоб Шумић 1,6, Иван Сараилио 3,13, Јосип Саломун 1,5, Ана Саломун 0,3, Бартол Стивић 1,7, Јуро Ступарић 1,4, Јаков Ступарић 0,2, Стјепан Ваљић 0,4, Мијо Врбанац 1,8, Винко Врбанац 1,7, Фрањо Бараћијевић 0,2, Филип Бошњаковић 3,9, Никола Диаковић 1,3, Матија Ендут 1,3, Цецилија Лућић 0,2, Луција Лућић 0,2, Марко Лућић 1,8, Никола Малета 1,3, Фрањо Раиновић 1,5, Ловро Старић 1,6, Антун Стипић 0,4, Иван Ловрић 2,8.

Г1837 Глоговица је била најбројније село подцркавске жупе. Имала је 454 католика. Г1857 насеље је имало 396, 1890 532, 1931 490, 1953 436 а 1991 254ст.

• Горњи Слатиник

Горњи Слатиник се налази 12км сјеверно од Сл.Брода, 5км од Подцркавља с десне стране регионалне цесте у смјеру Нашица…

Г1760 Горњи Слатиник је имао 12к, 23об и 141кат. Кд су били: Мато Бенћевић 7,35, Томо Бенћевић 1,5, Павао Цишковић 1,7, Јуро Филиповић 1,8, Ловро Матошовић 1,6, Јосип Ивић 1,5, Божо Кобић 1,9, Јуро Матошић 2,17, Томо Матошовић 2,9, Иван Милошић 1,8, Јосип Матошић 2,20, Стјепан Томашевић 3,12.

Г1857 Горњи Слатиник је имао 104, 1890 138, 1931 236, 1953 217 а 1991 93ст.

• Грабарје

Грабарје се налази у диљском пригорју, поред регионалне цесте у смјеру Нашица, 6км сјеверно од Слав.Брода, а км удаљено од Подцркавља, 122мнв.

1698: Павал Радицевић, Марко Миросевић, Стоиан Симоновић, Грга Ћапловић, Јура Симоновић, Фрањо Михалевић.

Сви су ст у османско доба били кметови, сад су сви војници, римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Грабарје је имало 19к, 35об и 222ст.Кд су били: Јуро Долорац 1,7, Марија Јакобовић 0,7, Мијо Клаиновић 1,7, Анто Мирошовић 4,26, Бернард Мирошовић 2,20, Јуро Мирошовић 2,10, Мијо Мирошовић 4,20, Лука Оргић 2,19, Павао Петуаџа 3,8, Анто Шимуновић 1,7, Божо Шимуновић 1,9, Јуро Шимуновић 1,8, Јаков Шимуновић 2,14, Јосип Шимуновић 0,7, Марко Шимуновић 2,11, Стјепан Шимуновић 2,7, Никола Видаковић 2,14, Иван Звиротић 3,14, Мијо Шимуновић 1,7.

Г1837 Грабаре је имало 169кат, 1857 144, 1890 225, 1931 280, 1953 281 а 1991 304ст.

• Киндрово

Село се налази на брдској коси између долина потока Кулина и Ревидола, сјеверно од Грабарја, 9км сјеверно од Славонског Брода, а 3км од Подцркавља на одвојку с пута у смјеру Нашица, 176мнв.

Киндрово је настало у османско доба кад су насељени влашки мартолози искрчили овдашње брдо и на њему подигли своје куће. С пораженим Османлијама 1687 отишли су и они из Киндрова. Крајем 17ст почели су овамо досељавати католици из Босне.

Г1760 село је имало 13к, 26об и 164кат. Кд су били: Мартин Адамовић 4,23, Фрањо Андрић 3,20, Матија Андрић 2,18, Мијо АНдрић 4,20, Мијо Андрић 1,6, Томо Андрић 3,11, Антун Бардар 1,10, Фрањо Бардар, 1,6, Мартин Бардар 1,11, Матија Коваћевић, Грго Марчић 1,11, Марко Саичић 2,13, Никола Саичић 2,10.

Г1837 Киндрово је имало 120 католика, 1857 120, 1890 162, 1931 214, 1953 187 а 1991 106ст.

• Матковић Мала

Село се налази на источној коси диљског горја, 11км сјеверно од Сл.Брода, 4км од Подцркавља а 1км СИ од Дубовика.

У Матковић Малу су се око 1720 почели досељавати избјеглице из Босне, углавном Матковићи, па је по њима и село добило име.

Г1760 село се зове „Матковје“. У њему је 13к 23об и 138кат, а кд су били: Стјепан Билић 2,10, Андрија Галовић 1,4, Јуро Иворљић 1,5, Антун Ловрић 1,8, Антун Лазић, коњаник 1,8, Грго Лазић 3,21, Томо Лазић 5,23, Јуро Врбан 2,11, Марко Вршић 1,7, Матија Вршић 2,11, Блаж Матковић 1,5, Мијо Матковић 1,12 и Томо Матковић 2,13.

Г1837 село зе звое Матковје, а имало је 86 католика, 1857 94, 1890 106, 1931 154, 1953 145, а 1991 36ст.

• Ориовчић

Ориовчић се налази у диљском горју, у долини ориовачког потока, 10км сјеверно од Сл.Брода, а 5км СИ од Подцркавља, на десном одвојку с пута у смјеру Нашица.

Г1760 Ориовчић је имао 11к, 15об и 114кат. Кд су били: Илија Јанковић 1,12, Иван Јанковић 3,13, Мартин Јанковић 0,10, Матија Јанковић 1,6, Мијо Јанковић 2,14, Шимо Јанковић 1,8, Илија Ловак 2,13, Илија Ловаковић 1,6, Јосип Ловаковић 1,9, Матија Ловаковић 2,12, Мијо Ловаковић 1,11.

Г1837 село је имало 80кат, 1857 81, 1890 104, 1931 201, 1953 224 а 1991 149ст.

• Подцркавље

Подцркавље лежи на сјеверном рубу средишњег дијела долине што је чини рјечица Глоговица, уз регионалну цесту у смјеру Нашица, 7км сјеверно од Сл.Брода, 130мнв.

1698: Ђуро Бениц, Блаж Ловаковић, Марко Рогоићевић, Тома Дурак, Ђуро Андриа, Ђуро Соваци, Фрањо Кладарић, Тома Грисвановић, Шимон Бенић, Мариан Ловаковић, Мартин Андрић, Иван Јанковић.

Сви су ови ст у османско доба били кметови, сада су сви граничари, римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Подцркавље је имало 14к, 14об и 102кат. Кд су били: Марин Белетић 0,8, Антун Бенић 1,8, Јосип Бенић 2,14, Иван Бенић 0,6, Мато Љубићић 0,6, Филип Карлић 2,9, Фрањо Карлић 1,9, Иван Кладарић 2,10, Антун Кнежевић 1,8, Матија Рогојевић 2,8, Матија Вућинић 0,2, Лука Бошњаковић 1,4, Павао Матиевић 1,3, Марин Радојевећ 1,7.

Г1837 Подцркавље је имало 121кат, 1857 120, 1890 173, 1931 212, 1953 222 а 1991 310ст.

• Растушје

Ратушје се налази у долини рјечице Глоговице, уз регионалну цесту у смјеру Нашица, 5км сјеверно од Слав.Брода, 3км ЈИ од Подцркавља, 112мнв.

1698: Антон Драгић, Антон Погадић, Илиа Ђурић, Петар Бошњак, Јуро Погадић, Јуро Вулашиновић, Матија Бошњак.

Сви ови ст су у османско доба били кметови, сада су сви граничари, римокатоличке вјероисповиједи.

1760 Растушје је имало 16к, 20об и 117кат. Кд су били: Фрањо Тадиановић 4,23, Павао Перакић 1,7, Мартин Живковић 2,23, Јуро Фугадић 1,7, Матија Фугадић 1,4, Бернардин Бошњаковић 1,7, Бартол Бошњаковић 1,9, Грго Фугадић 2,4, Анто Токалија 1,4, Мијо Фугадић 1,6, Јуро Фугадић 1,6, Блаж Фугадић 1,6, АНто Диаковић 1,7, Фрањо Диаковић 1,3, Клара Фугадић 0,6 и Иван Филиповић 1,5.

Г 1837 село је имало 79 кат, 1857 79, 1890 185, 1931 266, 1953 259 а 1991 302ст.

• Томица

Томица се налази с лијеве стране рјечице Глоговице, уз регионалну цесту у смјеру Нашица, 5км сјеверно од Сл.Брода, 4км ЈИ од Подцркавља, 108мнв.

1698: Блаж Пандурић, Кристоф Бошњак, Грго Пандурић.

Сви су становници у османско доба били кметови, сада су граничари, римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Томица је имала 18к, 26об и 158кат. Кд су били: Мартин Валић 2,8, Анто Валић 2,14, Марко Валић 3,14, Јаков Распушовић 1,6, Иван Почувћић 4,13, Иван Пандурић 0,9, Томо Валић 1,9, Матија Пошавац 1,5, Илија Пандурић 1,6, Марко Пандурић 2,14, Фрањо Пандурић 2,13, Лука Пандурић 2,9, Аугустин Пандурић 1,4, Петар Ивановић 1,6, Марко Балогади 1,4, Андрија Балогади 1,8, Јуро Пандурић 1,9 и Анто Валић 1,7.

1837 Томица је имала 142 католика, 1857 139, 1890 221, 1931 297, 1953 323 а 1991 373ст.

• ОПЋИНА РЕШЕТАРИ

• Аџамовци

Насеље се налази понад регионалне цесте 6км источно од Нове Градишке а 3км од Решетара. Име је, чини се, добило од арапске ријечи Аџам, Перзијанац, а у пренесеном значењу: странац, почетник.

1698: Иван Бенић, Михаил Хабјановић, Марко Јагедић, Тома Павловић, Мато Јелић, Симон Томашевић, Никола Дамаситовић.

Сви су ст у османско доба били кметови, сад су граничари римокатоличке вјероисповједи.

Г1760 Аџамовци или Запоље имали су 20к, 43об и 193кат. Домаћини су били: Иван Радоевић 2,10, Станислав Бошњаковић 2,9, Никола Домазетовић 2,10, Анто Пандурић 5,14, Никола Домазетовић 3,9, Анто Маовац 2,19, Мартин Стапарац 1,6, Илија Гргић 1,5, Анто Лалић 3,11, Анто Јакеђевић 3,16, Стјепан Кушовац 2,9, Грго Стапарац 1,8, Петар Домазетовић 2,11, Павао Лалић 3,10, Анто Коваћевић 2,11, Иван Гргић 3,10, Тома Буићевић 3,10, Фрањо Баруновић 1,7, Мијо Бошњаковић 1,4, Иван Стопарћевић 1,4.

Око 1800 Аџамовци су имали 357кат, 1837 237, 1857 247, 1890 394, 1931 623, 1953 824, а 1991 658ст.

• Брђани

Брђани су село у пригорју Пожешке горе 8км источно од Нове Градишке, а 4км од Решетара.

1760 имали су 12к, 19 об и 106особа. Кд су били: Марко Старћевић 3,12, Илија Пауловић 3,12, Илија Пауловић 2,8, Луција, удовица 0,3, Матија Грибахи 3,9, Иван Грибахи 2,5, Никола Влаинић 3,17, Стјепан Пеливан 1,6, Никола Делуиковић 1,8, Анто Стојаковић 2,10, Марко Цвиић 1,7, Анто Шпанић 1,5.

1800 Брђани су имали 230 католика, 1837 256, 1857 194, 1890 279, 1931 636, 1953 538 а 1991 351ст. Павичић спомиње како су се у дп19 и поч20ст у село досељавали Личани и Горани а међу њима је било и православног живља.

• Буковица

Насеље се налази на западном пригорју Пожешке горе 5км СИ од Нове Градишке, а 3км од Решетара.

Средином 18ст настављено је сврставање горских кућа из подбрежја Пожешке горе. Тако су 4к, 5об и 40чл Бартловића из старог Баћин Дола основали ново село Буковицу. Кд 1760 су били: Петронила Бартоловић 0,6, Мато Бартоловић 0,10, Павао Бартоловић 3,13, Илија Бартоловић 2,111.

Г1778 Буковица је имала 10к, 13об и 69ст. Кд су били: Илија Пандурић 1,6, Грго Цвитовић 2,10, Петар Бартоловић 2,6, Јосип Јакић 0,5, Иван Пандурић 1,6, Грго Јакић 1,6, Матија Ивакић 1,4, Мартин Бартоловић 1,7, Иван Бартоловић 1,5, и Марко Бартоловић 3,14.

Г1857 село је имало 66, 1890 71, 1931 144, 1953 205 а 1991 195ст.

• Дрежник

Насеље се налази у Пожешком горју, с десне стране потока Аџамовца, 8км СИ од Нове Градишке а 4км од Решетара.

Османлије су га освојили без борбе крајем 1536, па су на том земљишту остали многобројни сс, који нису имали разлога за селидбу. Преко Дрежника је ишла црта до које су се одржали хрватски старинци, након селидбе предаваца. Тако се у Дрежнику одржало десетак стариначких домова па Османлије на то подручје нису доводили православни живаљ.  Међу 6 најстаријих родова повјесничари стављају: Акмачиће, Мариновиће, Милаке, Павиће, Влаовиће и Вукшиће.

Г1760 Дрежник је имао 23к, 45об и 288ст. Кд су били: Петар Милековић 2,9, Михаел Акмаћић 1,7, Фрањо Влаовић 3,14, Иван Мариановић 3,14, Матија Бошњаковић 4,17, Матија Вукшић 3,18, Анто Вукшић 1,15, Андрија Цебер 1,4, Маријан Вукшић 1,13, Марко Вукшић 1,7, Марко Вукшић 1,7, Иван Вукшић 1,7, Шимо Вукшић 2,15, Мијо Мариновић 0,9, Лука Вукшић 4,17, Мато Павић 2,19, Мијо Влаховић 2,14, Маријан Влаховић 3,13, Мијо Цулунђић 1,5, Јосип Бошњаковић 1,7, Марко Ажмаић 1,14, Маријан Вукшић 2,17, Иван Акмаћић 3,21, Мијо Цемаћић 2,12.

Око 1800 у Дрежнику је било 334 католика, 1857 363, 1890 461, 1931 583, 1953 640 а 1991 603ст.

• Гуњавци

Насеље се налази на падинама Бабје горе, 7км СИ од Нове Градишке, на одвојку регионалног пута између Аџамовца и Дрежника.

Гуњавци су настали средином 18ст кад је властелинство натјерало сељаке да се с пожешког пригорја сасељавају поред пута. Његови с су у ранијим извешћима били прибељежени другим селима.

1760 Гуњавци су имали 18к, 37об и 166кат. Кд су били: Марко Николћевић 1,7, Матија Штокић 1,4, Мато Штокић 2,9, Марко Николћевић 2,14, Илија Јуришић 1,5, Андрија Лузтић 1,5, Мато Дакотовић 4,20, Томо Дакотовић 1,6, Матија Лонћаревић 2,9, Иван Лонћаревић 3,10, Петар Јорић 1,9, Марија, удовица 1,5, МаријанДаутовић 2,11, Станислав Лукаћевић 6,13, Илија Лукаћевић 0,0, Јосип Андрашић 4,18, Маријан Иванчић 3,15, Иван Иванишевић 2,6.

Око 1800 Гуњавци су имали 257кат, 1837 280, 1857 308, 1890 368, 1931 548, 1953 635, а 1991, 521.

• Решетари

Решетари се налазе 3км источно од Нове Градишке на одвојку пута у смјеру Пожеге, с обје стране потока Решетарице.

Решетари су 1760 имали 77к, 145об и 778ст. Кд су били: Мартин Кваић 2,10, Маријан Слишарић 4,20, Јуро Петрићевић 0,7, Вид Лазић 2,13, Петар Мађаревић 2,10, Фрањо Вуковић 3,13, Мартин Шалић 3,16, Петронила Шалић, удовица 0,6, Лука Арамбашић 1,4, Мартин Ромић 1,10, Томо Томашевић 3,21, Станко Томашевић 4,13, Матија Далаковић 2,12, Мијо Шалић 1,11, Иван Ћакарић 4,30, Јуро Бозањић 0,2, Фрањо Бокумовић 2,8, Фрањо Бокумовић 1,5, Вид Мандић 1,6, Иван Бокумовић 1,6, Стјепан Хорваћанин 1,6.

Блаж Филиповић 3,14, Марко Бемијић 3,15, Јуро Пиеваловић 1,4, Антун Илашиновић 1,2, Иван Госпоћић 2,12, Иван Ћеликовић 1,7, Илија Госпоћић 3,15, Мато Блажић 3,20, Марко Марћевић 2,13, Матија Ћеликовић 2,21, Иван Госпоћић 2,7, Матија Госпоћић 2,12, Грго Ћеликовић 1,6, Иван Квакић 1,11, Илија Матиевић 1,5, Јуро Матиевић 1,6, Мија Матиевић 2,11, Вид Алагић 2,10, Иван Штокић 1,11, Петар Јурић 3,15, Фрањо Мариановић 1,3, Петар Јурић 2,6, Матија Шимић 2,11, Никола Шимуновић 1,6, Марко Оршулић 4,17, Грго Оршулић 2,10.

Матија Главашевић 2,7, Јосип Главашевић 1,7, Иван Мароковић 5,16, Матија Андрић 1,5, Мијо Орозовић 1,9, Никола Толић 1,3, Иван Иваковић 2,12, Блаж Коваћевић 2,10, Бартол Коваћевић 4,14, Анто Палић 3,15, Фрањо Ћешић 1,3, Јуро Пушић 1,5, Иван Бркић 2,14, Јосип Ћешић 1,5, Никола Буниевћевић 2,11, Грго Кнежевић 1,4 Марко Бурзелић 4,14, Иван Бурзелић 1,6, Иван Петровић 1,8, Божо Петровић 1,8, Анто Ромић 1,4, Никола Ћавшевић 2,11, Антун Пилиазановић 4,25, Марко Орозовић 5,20, Мартин Бурзелић 1,3, Стјепан Петровић 2,6, Иван Кваић 3,16, Иван Дугалић 1,6, Марко Јакић 2,10 и Анто Пешонић 0,2.

Око 1800 Решетари су имали 732кат, 1837 760, 1837 760, 1856 771, 1890 1072, 1931 1635, 1953 2104 а 1991 2845ст.

• Запоље

Насеље је смјештено 7км ЈИ од Нове Градишке, 4км источно од Решетара, с обје стране аутоцесте, на одвојку пута у смјеру Давора, 115мнв.

Запоље је 1900 имало 32, 1921 7, 1948 155, 1961 250 а 1991 454ст.

• ОПЋИНА СИБИЊ

• Бартоловци

Насеље се налази у подножју Виса, уз регионалну цесту између Громачника и Сибиња, 6км СЗ од Слав.Брода, 112мнв.

Г1900 је имало 195, 1921 118, 1931 254, 1953 383, 1971 586 а 1991 765.

• Брчино

Село се налази у диљском горју између Бродских Зденаца и Равана, на путу који повезује регионалне цесте у смјеру Нашица, односно Пожеге, 14км СЗ од Сл. Брода и 8км сјеверно од Сибиња, 196мнв.

Брчино је 1837 имало 236 католика, 1857 248, 1890 288, 1931 340, 1953 400, а 1991 255.

• Челиковића

Село се налази у диљском горју на десном одвојку с регионалне цесте између Сибиња и Горњих Андријеваца, 13км СЗ од Слав. Брода, 5км од Сибиња.

Г1857 село је имало 194, 1890 178, 1931 191, 1953 220, а 1991 120ст.

• Горњи Андријевци

Горњи Андријевци – названи су да се разликују од Доњих АНдријеваца – налазе се уз регионалну цесту између Сибиња и Старог Слатиника, 10км западно од Сл. Брода 116мнв.

Старосједилачко ст преживјело је раздобље османске управе, али је тијеком бечког рата дијелом страдало. То се наслућује из коморског пописа 1698г.

1698: Симон Зебетић, Мартин Херцеховац, Петар Сеговић, Мато Бошњак, Иван Зебетић, Јуро Марић, Михал Дедовић, Фрањо Абрахам, Луко Ђурић, Томо Јурјевић, Михо Зебетић, Фрањо Маркић.

Ови ст у османско доба били су – а и сада су – кметови римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Горњи Андријевци су имали 36к, 43об и 205кат. Кд су: Мијо Самишевић 2,12, Јосип Бурназовић 1,8, Манда Зебетић 1,3, Јаков Герћић 2,6, Марко Алиловић 2,5, Јосип Фулировић 1,4, Никола Сабко 1,3, Петар Томашевић 1,7, Марија Јерковић 0,2, Уршула Шарић 0,3, Мијо Хорваћанин 1,6, Анто Дорић 1,4, Манда Берзић 0,1, Лука Плуцић 4,17, Шимо Звонарић 2,7, Павао Зебетић 2,6, Јаков Зебетић 1,5, Мијо Колесарић 1,5, Матија Луић 3,14, Франциска Мартић 0,4, Иван Чеовић 1,4, Јуро Хорваћанин 1,5, Јаков Лончарић 1,3, Матија Финишић 2,4, Илија Кураћевић 1,4, Стјепан Бесједић 2,7, Антун Ловретић 3,12, Антун Божић 1,5, Филип Берзић 1,6, Марко Антољић 1,5, Иван Дорић 1,2, Јаков Јурић 1,5, Јаков Слипишевић 1,6, Филип Стиепановић 1,2, Луција Кларић 0,7, Тадија Рубиловић 1,6.

1837 419ст, 1857 327, 1890 392, 1931 500, 1953 596, а 1991 578ст. У дп19в у Андријевце су се доселили неки Личани, а почетком 20ст доста гркокатолика.

• Грижићи

Грижићи су смјештени на западним обромцима диљског горја, поред регионалне цесте у смјеру Плетернице, 15км СЗ од Сл. Брода а 6км од Сибиња.

У османско доба католици су се углавном задржавали у горју, даље од прометница, а жупници су боравили у малим забитним селима…

Г1837 Грижићи су имали 189кат, 1857 168, 1890 187, 1931 213, 1953 234 а 1991 158.

• Гргуревићи

Насеље је смјештено у диљском горју, 14км СЗ од Слав.Брода, а 5км од Сибиња, 290мнв.

То је средишње насеље групе села и заселака шро су се раније називали скупним именом Одворци. Касније ће Гргуревићи, као најбројније село, бити и сједиште одворске жупе.

1698: Тадиа Јакобовић, Јакоб Дединовић, Тома Митровић, Маринко Клемовић, Антон Михаловић, Блаж Батић, Кузман Гергурћић, Грга Франћић, Симон Куиунђувић, Вилов Лупић, Степан Крисано, Марко Карковић, Мартин Видић, Мартин Паленка, Антал Бабић, Михо Целек, Михо Папазовић, Тома Гергуровић, Степан Гергуровић, Маро Пенсовраг, Винко Халадровић, Мато Гергуровић, Видак Колциа, Марко Ивић, Матош Филишћић, Марко Пеић, Мато Варгаш, Павал Грешић, Пеио Штефанћић, Никола Копо.

Сви ови ст у османско доба били су кметови, сада су граничари римокатоличке вјероисповједи.

Г1760 имали су 80к, 105обит и 377кат. Кд су били: Иван Жандра 2,9, Илија Сударевић 1,2, Иван Ћуторашевић 1,2, Тома Иванагић 2,9, Марко Иванагић 1,6, Мато Иванагић 1,4, Аугустин Келемовић 1,4, Лука Келемовић 1,4, Грго Келемовић 1,5, Илија Буларић 1,3, Антун Ђукић 1,4, Иван Ђукић 1,5, Марко Колић 1,5, Анто Тадић 1,7, Мијо Тадић 1,7, Андрија Вуковић 1,3, Мато Вуковић 1,5, Мариановић удовица 1,3.

Мато Мариановић 1,4, Јаков Попић 1,3, Никола Фулировић 1,3, Бартол Перашић 1,3, Марин Перашић 1,2, Анто Лућић 1,4, Лука Орловић 1,5, Матија Пеленкић 1,4, Марин Бенковић 2,5, Блаж Бенковић 1,6, Бернард Канковић 4,11, Марко Петрушић 2,6, Анто Канковић 2,4, Матија Кармешевић 2,5, Фрањо Клићић 3,8, АНтан Клићић 2,4, Матија Катавић 1,3, Мијо Ћеликовић 2,8, Ћеликовић удовица 0,3, Никола Ћеликовић 1,3, Иван Ћеликовић 1,3, Фрањо Ћеликовић 1,4, Фрањо Лукаћевић 1,5, Марко Филиповић 2,5, Мартин Томашић 2,5, Павао Томашић 1,4, Антун Томашић 1,4, Матија Папазовић 1,4, Фрањо Папазовић 1,4, Мато Папазовић 1,5, Јосип Папазовић 1,3, Павао Папазовић 1,3, Марин Папазовић 0,2, удовица Папазовић 0,2.

Тадија Дуимовић 1,4, Антун Петровић 1,3, Јуро Дурбабић 1,5, Јосип Дурбабић 1,5, Стјепан Дурбабић 1,3, Јосип Сулић 2,5, Марин Сулић 1,4, Анто Сулић 1,4, Винко Станић 16, Јосип Крижановић 1,5, Петар Крижановић 1,5, Мијо Крижановић 1,3, Марко Крижановић 2,6, Матија Ћаруга 1,5, Мартин Франић 1,4, Анто Виловац 4,12, Мато Митровић 1,4, Иван Митровић 1,4, Марин Митровић 1,6, Грго Топаловић 1,2, Тома Топаловић 1,2, Лука Јелћић 2,9, Анто Јанковић 4,11, Јосип Пермон 1,5, Марко Сулић 0,2, Матија Анкић 1,3, Матија Сулић 2,5, Јаков Попић 1,6.

Г1857 Гргуревићи су имали 165, 1890 183, 1931 248, 1953 264 а 1991 186ст.

• Громачник

Насеље је у подножју јужних огранака Диља, уз регионалну цесту, 5км западно од Сл.Брода, а 3км источно од Сибиња, 105мнв.Растом сусједних села с њима се спојио и чини дио бродског предграђа.

Тијеком османске владавине у Громачнику је увијек било неколико насељених кућа у којима су живјели сс. Они су се из њега склонули у вријеме кад су Османлије напуштали Славонију.

1698: Томо Берстанишанин, Костадин Раошић, Петар Богдановић, Петар Мартиновић, Марко Груишић, Грго Михаиловић, Марко Бартоловић, Пеио Стефановић, Мато Милић, Ђуро Млинар, Мартин Ђурић.

Овај посјед, још од времена Османлија, баштине од својих пређа и до сада на њега нису никоме ништа плаћали уиме пореза.

Сви су ст у османско доба били кметови, сад су граничари, римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Громачник је имао 32кат к, 32об и 172кат. Кд били су: Матија Мијоиловић 3,13, Илија Мијоиловић 2,6, Ката Ђермић 0,5, Ката Милић 0,5, Јуро Томакић 1,13, Марко Мартиновић 2,7, Грго Милић 1,4, Стјепан Милић 1,4, Божо Колутовић 0,6, Стјепан Макановић 1,3, Маријан Пераићић 1,3, Мато Краиковић 0,5, Мијо Барић 1,4, Матија Краиковић 1,5, Стјепан Абрамовић 2,4, Јела Абрамовић 0,4, Марко Азаповић 1,3, Петар Штивановић 2,10, Стјепан Маркотић 0,3, Луција Марианићевић 0,4, Илија Марианићевић 0,5, Андрија Беркић 3,11, Петар Параичић 0,1, Матија Берић 1,8, Лука Терзић 2,6, Павао Грићић 1,6, Јаков Пејић 1,4, Иван Блажевић 1,3, Јаков Блажевић 2,6, Андрија Матоковић 1,5, Иван Радићевић 1,4, Јаков Матоковић 0,1. У селу су биле и 3 православне куће, које су припадале клокочевичкој жупи.

Г1837 Громачник је имао 249, 1857 173, 1890 288, 1931 431, 1953 479 а 1991 559ст.

• Јакачина Мала

Село се налази у диљском горју, 13км СЗ од Сл. Брода 4км од Сибиња, 187мнв.

Јакачина Мала имала је 1837 144 католика, 1857 ту су уврштени и ст Винчазовића – 270, 1890 246, 1931 332, 1953 368, 1991 219ст.

• Раван

Раван је село у диљском горју, између Билица и Брчина, на одвојку с регионалне цесте у смјеру Плетернице, 15км сз од Сл.Брода, а 7км од Сибиња.

Г1837 Раван је имала 172 католика, 1857 120, 1890 114, 1931 194, 1953 221, а 1991 170.

• Сибињ

Насеље се налази на јужним падинама Диља, уз регионалну цесту, 9км СЗ од Сл. Брода, 122мнв.

Сибињ је насељен у османско доба, али се његово ст, тијеком борби у Славонији, разбјежало.

1698: Тома Кристићевић, Павал Стоићевић, Никола Ђурић, Лукас Микешић, Антон Селанћевић, Никола Вуковић, Петар Стоиаковић, Матиас Солумо, Ловренц Бартоловић, Томо Микешић, Никола Дукић, Михо Ивковић, Петар Павловић, Мартин Микешић, Никола Матиевић, Матиа Зеларовић, Симон Андрић, Јосип Видовић, Иван Павлевић, Марко Дорић, Миха Ђорић, Иван Саланчевић, Кристин Кнезевић, Илиа Остоић, Фрањо Павлевић, Марко Свиланћевић, Јаков Гашић, Фрањо Бераковић, Мати Матковић, Јован Јуришевић, Степан Бренћовић, Мати Диак, Стипан Бреклановић, Јакоб Ивановић, Иван Радмановић, Јакоб Гавран, Михо Ивановић, Михо Павлевић, Степан Јерковић, Симон Гергић, Марко Илић, Блаж Мешић, Петар Батинић, Иван Микалић, Петар Костић, Сивко Степановић, Михо Матић, Бартол Бошњак, Михо Марешић, Јуро Херњић, Михо Варалковић, Томо Варошковић, Петар Коваћевић, Никола Тросо, Марко Ивановић, Михо Пранћић, Никола Бернардовић, Павал Микешић, Стоић Мариановић, Илиа Матошевић, Никола Степановић, Иван Јосиповић, Вуицета Лукшић, Секула Богдановић, Бартол Перенћевић, Јосип Бошњак, Мариан Пециковић, Мартин Зепшевић, Петар Шпаљевић.

Овај посјед нису добили дознаком коморских службеника него непосредно, након што их је непријатељ кришћанског имена истјерао из Босне, дошли су овдје и до сада на ово земљиште нису плаћали никаква пореза ни намета на земљу.

Ови ст у вријеме Османлија сви су били оданде овамо протјерани, а живјели су као кметови. Сада су сви граничари римокатоличке вјероисповиједи, осим тројице.

Г1760 Сибињ је имао 116к, 141об и 752кат. Кд су били: Иван Барјактаровић 1,7, Иван Бајан 1,4, Антун Блажановић 1,3, Илија Басановић 3,9, Иван Царевић 2,5, Иван Доберђалић 1,5, Ивана Диаковић 0,4, Тадија Драгојевић 1,9, Матија Дорентић 0,5, Марко Дубравац, 1,3, Мијо Демировић 1,4, Ловро Ерак 1,8, Марија Ерак 0,4, Ката Герћић 0,2, Иван Герћић 1,8, Јаков Герћић 1,5, Фрањо Гелекинац 1,4, Матија Гелекинац 1,4, Клара Гелекинац 0,2, Петронила Гњавић 0,2, Никола Гњавић 1,2, Матија Гавриловац 1,9, Анто Хорват 1,6, Никола Јурић 1,2, Илија Јурић 1,3, Иван Јуретић 3,12, Петар Јуретић 3,7, Јероним Јурић, Павао Ивандић 1,15, Матија Ибришиновић 2,11, Иван Јелић 1,4, Иван Ковачић 2,9, Јаков Коцељевић 1,8, Мато КОцељевић 1,3, Иван Коцељевић 1,3, Иван Китановић 1,6, Јаков Мариановић 1,7.

Петар Мијаљевић 1,4, Никола Матошевић 1,4, Илија Мијаљевић 1,5, Јања Мијаљевић 0,5, Ана Мариановић 0,3, Бартол Пароповић 1,7, Павао Секулић 1,3, Илија Шкуљевић 2,9, Јустина Шкуљевић 0,3, Марко Сољаншевић 1,6, Мијо Радинић 1,8, Петар Стојаковић 1,3, Иван Штивић 1,8, Анто Травар 1,3, Мијо Травар 1,4, Иван Тадић 1,6, Матија Томиновић 2,9, Петар Томиновић 3,11, Јосип Топаловић 1,8, Мијо Сиван 1,3, Ива Зечевић 0,8, Анто Черљановић 1,3, Марко Коваишиг 1,5, Мијо Беговић 4,14, Фрањо Будинчевић 1,5, Матија Бабић 0,3, Марко Беркић 2,6, Павао Чакмић 1,7, Иван Чопо 1,4, Јосип Бошеговић 2,8, Петар Дрипа1,6, Иван Гашић 1,6, Иван Јагодановић 1,10, Фрањо Костић 1,5.

Јаков Костоић 1,3, Иван Кнежевић 1,6, Мијо Капраљевић 1,3, Илија Кокорља 1,2, Иван Лубичић 0,4, Фрањо Мануетовић 1,7, Иван Марић 1,6, Јосип Милковић 0,1, Мартин Мађар 0,2, Јаков Радаковић 2,8, Јосип Пауљић 2,7, Луција Пертиновић 0,5, Никола Пандуревић 2,11, Филип Стојаковић 4,16, Матија Сољанац, 27, Бартол Сољанац 3,8, Матија Фошуновић 1,3, Матија Томашевић 1,4, Филип Јакобановић 1,6, Грго Јакобановић 1,9, Никола Микешић 1,11, Бернардин Микешић 2,12, Анто Фогадић 2,13, Петар Лукачевић 2,16, Матија Лукачевић 3,15, Јуро Лукачевић 2,14, Анто Лукачевић 2,18, Јуро Паљушевић 2,6, Маријан Варешковић 2,10, Луција Микешић 0,8, Марко Микешић 2,14, Иван Блашић 1,6, Никола Пачић 5,25, Андрија Андрић 2,9, Луција Мијатовић 0,3, Матија Топаловић 1,5, Анто Топаловић 1,4, Анто Кришто 0,1, Јаков Пурановић 1,5, Павао Пиљаковић 1,6, Матија Пиљаковић 1,3, Павао Пиљаковић 1,3, Никола Радинић 1,6, Мијо Радинић 1,3 и Иван Вајћић 3,6. У селу је било и 8 православних кућа.

Г1837 Сибињ је имао 1039 ст, 1857 826, 1890 855, 1931 1515, 1953 1552, а 1991 2226ст. Павичић тврди како су се концем 19ст у Сибињ досељавали ЛИчани и Горани па су они средином 20ст чинили трећину пучанства.

• Слободница

Насеље се налази на нешто повишеном земљишту савске низине између аутоцесте и ријеке Саве, 6км западно од Сл.Брода а 3км јужно од Сибиња, 92мнв.

1698: Грга Цолић, Фрањо Старек, Ђуро Шаронић, Иван Флигић, Фрањо Милић, Грага Матанћић, Никола Остоћић, Ђуро Цолић, Михо Ђенецкић, Мато Сесарковић, Видак Берзић, Брњак Светић, Мартин Тукнић, Михо Бабић, Антон Цолић, Михо Греганин, Марин Цигић, Степан Винковић, Блаж Јанковић, Грга Павишћић, Брнак Прихћић, Паво Ђукић, Фрањо Микић, Томо Милановић, Гргић Беришић, Милић Вућетић.

Сви су ови ст у османско доба били кметови, сада су сви граничари, римокатоличке вјероисповједи.

Г1760 у Слободници су биле 72к, 121об и 741кат. Кд су били: Андрија Матановић 4,20, Иван Фрајковић 1,6, Петар Јанковић 1,8, Никола Коваћевић, Иван Станић 0,3, Марија Шешарковић 0,5, Матија Штивић 2,9, Павао Беметић 1,7, Марин Станић 1,7, Марко Штивић 2,10, Јаков Херватовић 2,14, Илија Ђурђевић 1,6.

Ђуро Диаковић 3,18, Јаков Диаковић 1,10, Стјепан Бабић 1,3, Стјепан Старић 1,7, Лука Фуковић 2,11, Стјепан Пелановић 1,15, Тадија Колић 1,4, Стјепан КОлић 2,8, Ева Пауловић 0,6, Мијо Фрањетић 3,18, Марко Дамић 3,15, Стјепан Признић 1,6, Антун Милић 1,12, Блаж Флигић 2,9, Марин Флигић 2,14, Јаков Флигић 2,6, Јосип Марићевић 2,11, Ђуро Марићевић 3,9, Андрија Вукотић 3,13, Мартин Вукотић 2,11, Стјепан Филочевић 1,13, Марин Јанћетић 3,16, Мартин Винковић 3,9, Антун Винковић 1,8, Бартол Винковић 1,8, Марин Винковић 3,11, Марија Винковић 0,4, Јосип Ракић 1,6, Адам Винковић 1,3, Мијо Кнежевић 2,10, Антун Кнежевић 2,12.

Стјепан Доманкушић 2,14, Фрањо Шименићић 2,11, Грго Ђукић 2,7, Мартин Ђукић 1,10, Антун Билић 2,8, Стјепан Билић 1,6, Марин Матачевић 3,15, Мијо Гардић 1,6, Иван Карагић 1,5, Кузма Хорватовић 1,6, Павао Хорватовић 1,3, Мато Мишковић 1,4, Иван Филагић 1,9, Филип Павочевић 1,11, Фрањо Павочевић 0,6, Габријел Фрајнковић 2,13, Стјепан Матановић 2,8, Лука Шкраројнић 1,4, Томо Микић 1,10, Иван Микић 5,32, Стјепан Доманкушић 5,28, Карло Микић 0,11, Иван Фрајнковић 1,8, Марин Коваћевић 5,36, Шимун Вукотић 1,9, Марко Фрањетић 2,12, Кизма Томашовић 2,10, Андрија Блежевић 1,5, и Мато Каргић 1,7.

Г1789 у СЛободници је основан жупа. У Слободници је 1837 било 977кат, 1857 916, 1890 845, 1931 881, 1953 921 а 1991 1302ст.

• Завршје

Село се налази с десне стране Капраљевца, 8км СЗ од Сл.Брода, на десном одвојку с регионалне цесте између Бартоловаца и Сибиња, 119мнв.

Г1890 Завршје је имало 199, 1921 195, 1948 322, 1961 324 а 1991 348ст.

• ОПЋИНА СИКИРЕВЦИ

• Јаруге

Јаруге се налазе 32км источно од Сл.Брода, 3км западно од Сикиреваца, недалеко од ријеке Саве, 87мнв.

Г1760 Јаруге су имале 34к, 34 обит и 246ст. Кд су били: Стјепан Марћикић 0,10, Мијо Обтеркић 5,18, Петар Оберткић 2,9, Грањо Уламиић 2,13, Иван Видаковић 2,13, Блаж Бегметић 0,4, Петар Габрић 0,5, Марко Тукаревић 0,3, Матија Брентић 1,3, Ђуро Томић 1,11, Иван Живковић 0,6, Иван Јурковић 0,3, Петар Брентић 0,4, Јаков Пергер 1,8, Стјепан Радић 1,8, Мијо Микошевац 1,7, Анто Тукаревић 1,7, Петар Ђурковић 1,3, Илија Деановић 0,4, Марко Живковић 0,5, Андрија Деановић 1,5, Иван Штивић 1,10, Матија Ђурићковић 1,9, Андрија Гранић 1,10, Анто Гранић 1,7, Матија Карчевић 1,9, Мијо Дукић 1,6, Филип Дукић 2,8, Јаков Коваћевић 1,5, Ђуро Ђурићковић 1,4, Иван Торакћић 1,5, Анто Иђаковић 1,8, Иван Влаинић 1,7.

Г1837 село је имало 367, 1857 320, 1890 324, 1931 360, 1953 376, а 1991 679ст.

• Сикиревци

Сикиревци се налазе између ријеке Саве и аутоцесте, 35км ЈИ од Сл.Брода, на регионалном путу у смјеру Сл.Шамца, 87мнв.

1698: Јакша Јаришић, Мариан Бенаковић, Фрањо Марковић, Мартин Дорић, Петар Банаковић, Ђура Димшић, Јакша Шимићовић, Мато Николић, Иван Галовић, Михо Галовић, Мато Бенековић, Мартин Живић, Грго Јарић, Никола Ракићић, Фрањо Лућић, Маро Диевшић, Никола Вукадиновић, Секан Томић, Мато Живковић, Мато Ловић, Никола Милусућанин, Мартин Белградац, Иван Бродац, Мата Пианћић, Ђурка Коприна, Јурица Валковић, Андриа Диановић, Мариан Диановић, Јанко Вуиновић, Грго Вуиновић, Марин Јакић, Никола Франћић, Тадиа Јелешић, Миат Стевановић.

Овај су посјед ст баштинили од својих пређа, а не дознаком неких коморских службеника, те до сада не плаћају пореза нити намета на земљу.

У османско доба у овом је мјесту био пријевоз (скела) и пристојба коју је наплаћивао један османски повјереник, а о возарини не знају.

Г1760 СИкиревци су имали 81к, 129 обитељи и 844кат. Кд су били: Маријан Галовић 5,23, Андрија Галовић 1,12, Амбожа Галовић 1,8 Иван Галовић 1,7, АНтун Галовић 2,8, Антун Николић 6,22, Јосип Николић 2,9, Ђуро Николић 1,8, Аугустин Николић 2,21, Марко Ракитић 3,16, Блаж Петровић 2,12, Бартол Ракитић 1,9, Матија Ракитић 2,15, Павао Ракитић 4,26, Петар Ракитић 1,7, Никола Ракитић 2,10, Маријан Јорић 2,9, Грго Јорић 1,8, Маријан Јорић 2,9, Блаж Јорић 1,9, Мијо Јорић 1,9, Илија Јорић 1,8, Живко Јорић 1,9, Томо Јорић 2,10, Мартин Јорић 2,14, Ђуро Галовић 2,10, Јаков Галовић 1,5.

Павао Галовић 1,7, Ђуро Марковић 1,3, Фрањо Билеокопић 1,5, Мато Марковић 3,14, Лука Марковић 2,11, Мартин Марковић 3,21, Маријан Пракатурић 1,6, Маријан Димчић 1,7, Бартол Пракатурић 1,6, Марко Зећић 1,14, Мато Пракатурић 1,6, Јуро Радован 4,14, Фрањо Марковић 2,18, Јуро Димчић 1,7, Томо Живић 2,12, Мато Живић 2,18, Мијо Живић 1,8, Шимо Живић 1,6, Мијо Живић 3,15, Божо Живић 1,7, Иван Живић 3,18, Илија Живић 1,14, Ђуро Ракитић 3,12, Мијо Николић 1,4, Илија Живковић 0,3, Мартин Бенаковић 1,12, Михо Бенаковић 2,16, Амбожа Лућић 1,5, Грго Лућић 1,10, Блаж Лућић 1,8, Марко Лућић 1,8, Иван Лућић 1,3, Мартин Лућић 3,16.

Ђуро Лућић 3,12, Бартол Лућић 1,5, Матија Лућић 1,15, Мијо Лућић 1,10, Андрија Лућић 3,15, Иван Шарћевић 1,9, Томо Шарћевић 1,3, Мијо Лућић 1,7, Андрија Лућић 1,9, Иван Лућић 1,10, Лука Лућић 3,21, Мијо Бенаковић 1,9, Маријан Димчић 1,10, Шимо Дорић 0,8, Мијо Дорић 1,9, Маријан Дорић 2,8, Илија Ракитић 0,5, Маријан Галовић 0,7, Бартол Галовић 3,14, Ђуро Јорић 0,2, Иван Дорић 0,9.

Г1837 село је имало 1765, 1857 1682, 1890 1508, 1931 1376, 1953 1811 а 1991 2076ст.

• ГРАД СЛАВОНСКИ БРОД

• Бродски Варош

Под Бродским брдом 3км СЗ од града, дијелом уз стари пригорски колник, смјештено је градско насеље Бродски Варош, 104мнв.

Г1760 у Горњој Вароши била је 71кат к, 108 об и 525 кат.

Кд су били: Марин Лукић 1,8, Мијо Лукић 1,5, Станислав Биншћић 1,7, Марин Ћолић 2,4, Шимо Радошевић 2,8, Иван Радошевић 1,6, Анте Јаргић 1,5, Матија Јаргић 3,13, Мијо Јаргић 2,8, Матија Павишић 2,11, Марин Петраковић 1,4, Стјепан Бикћевић 1,3, Мијо Јураковић 1,3, Аугустин Живковић 2,11, Јуро Живковић 2,11, Јуро Живковић 1,9, Јуро Текић 1,6, Шимун Живковић 2,8, Марин Јурчевић 2,13, Мијо Диаковић 2,8, Мартин Тонкић 1,5, Стјепан Тонкић 1,7, Манда Варгић 0,2.

Мијо Филаидић 1,5, Грго Галовић 2,9, Матија Петровић 1,5, Фрањо Текић 2,11, Никола Фрањић 0,3, Мијо Раиковић 0,7, Анто Берзић 3,8, Јуро Варгић 3,15, Иван Галовић 1,5, Марко Чичић 1,5, Мијо Раиковић 0,7, Анто Берзић 3,8, Јуро Варгић 3,15, Иван Галовић 1,5, Марко Чичић 1,5, Тадија Тимакић 1,9, Грго Чичић 1,7, Лука Томакић 2,9, Анто Одаловић 1,5, Ловро Томакић 2,6, Јероним Филаидић 1,4, Иван Барићевић 4,22, Иван Винковић 2,7, Томо Винковић 4,15, Павао Филаидић 2,7, Стјепан Филаидић 1,5, Мијо Томашевић 1,4, Блаж Богдановић 1,3, Мијо Галовић 3,12, Стјепан Филаидић 2,10, Иван Филаидић 1,10, Матија Грегуревић 2,, Петар Јанковић 1,3, Мијо Галић 2,8, Марин Ђурчевић 2,7.

Фрањо Шимунић 2,8, Марија Шимунић 0,1, Марин Ђурчевић 0,2, Матија Јанковић 1,6, Јероним Бенчић 1,2, Стјепан Петраковић 2,13, Стјепан Варгић 1,4, Илија Чанић 2,16, Никола Чанић 1,5, Анто Варгић 2,8, Јуро Грозић 1,8, Никола Видаћић 1,7, Марко Коваћ 1,5, Мартин Синичић 2,10, Петар Варгић 1,3, Томо Станић 2,6, Грго Петровић 2,7, Станислав Галовић 2,6, Јаков Банчић 2,9. Главнина наведених ст пресељена је у Бродску Варош.

Г1837 Варош је имао 785, 1857 797, 1890 1156, 1931 1730, 1953 1258, 1991 1546.

• Подвиње

Насеље је смјештено на подножју јужних огранака Диља, гдје хумовито земљиште прелази у савску равницу, поред регионалне цесте – сада између аутоцесте и горја – 4км сјеверно од ријеке Саве ,на 117мнв. Назив је добило по брежуљцима гдје је ст гајило винову лозу.

У османско доба у Подвињу су живјели сс, а средњовјековна црква св. Антуна била је жупна црква и за бродске католике.

1698: Ловро Бераковић, Илиа Стевић, Јакоб Бераковић, Блаж Бераковић, Блаж Гласић, Мато Бераковић, Мато Бошњак, Јосо Бераковић, Иван Бераковић, Михо Јураковић, Мариан Коваћић, Луко Бошњак, Миха Глашић, Стипан Маргосић, Мартин Стевић, Никола Марковић, Грго Пераковић.

Сви су ови ст у османско доба били кметови; сада су сви граничари, римокатоличке вјероисповједи.

Г1760 Подвиње је имало 67к, 73обит и 449кат. Кд су били: Антун Матковић 2,12, Антун Бошњаковић 1,5, Антун Радићевић 1,6, Антун Влашић 2,7, Антун Стојаковић 1,3, Агата Коваћевић 1,2, Андрија Илићић 3,12, Андрија Крајновић 0,6, Габријел Грковић 2,10, Марко Ђурић 1,7, Филип Смарловић 1,4, Марко Крајновић 1,7, Грго Борекић 1,5, Мато Матошевић 0,5, Шимо Матиашовић 2,14, Мијо Катавић 2,13, Иван Марланић 0,6, Илија СМарланић 0,3, Никола Смарланић 1,6, Фрањо Краиновић 1,4, Мато Ришовић 0,5, Мијо Јакобовић 1,5, Марко Крајновић 1,10, Јосип Блажовић 1,9, Јуро Стојаковић 1,8, Ката Ђурешовић 0,5, Франциска Влашић 0,6, Никола Беркић 1,5, Вид Амбаревић 1,3, Марко Бошњаковић 1,7, Ловро Влашић 0,5, Матија Влашић 0,5, Грго Вујновић 1,3, Шимо Вујновић 2,10, Матија Звонаровић 2,14.

Маро Влашић 2,10, Иван Влашић 1,5, Ана Зринић 0,2, Ката Блажевић 0,1, Никола Влашић 1,10, Фрањо Божић 1,7, Фрањо Блажевић 1,6, Јуро Вуиновић 2,11, Доминик Амбраковић 0,3, Томо Кармић 1,6, Ката Чанћић 0,6, Мартин Чанћић 3,14, Илија Чанћић 1,8, Магдалена Перакић 1,7, Марин Перакић 3,11, Јуро Стевић 3,11, Никола Ћанћић 1,7, Марин Ћанћић 1,4, Матија Чанћић 0,5, Марин Смарланић 1,5, Јосип Перакић 2,8, Стјепан Мађаревић 1,3, Илија Стиштић 1,10, Јуро Перакић 1,5, Марко Стевић 1,6, Иван Перакић 1,5, Петар Стевић 2,9, Ката Коваћевић 0,5, Стјепан Коваћевић 1,4, Агата Коваћевић 0,2, Марин Марковић 1,6, Иван Бошњаковић 1,3, Јуро Катаић 3,7.

Г1837 Подвиње је имало 473, 1857 482, 1880 633, 1900 944, 1931 1646, 1948 1924ст. Касније је увршено у градска насеља Сл.Брода.

Од почетка 20ст у Подвиње се досељавају Личани, Слуњани и Горани.

• ГРАД СЛАВОНСКИ БРОД

Град је смјештен уз ријеку Саву, у средишњем дијелу славонске Посавине, гдје се обронци Диљ горе на 3км спуштају ријеци, 90мнв.

Тако је брод 12 листопада 1691, након 155г османске владавине, био коначно ослобођен.

Насеље је остало посве пусто. Први ст сувременог Брода, уз војску, били су избјегли католици из сусједне Босне, који су скупа с војницима морали радити на обнови порушених кућа и утврђивању мјеста. Сваки досељеник био је припадник тзв „чардачког народа“. За њих је важио исти закон као и за редовиту војску, само што нису примали плаће.

1760 насеље је имало 310к, 229об и 1016 кат. Кд су сљедећи:

Иван АНдрић 1,4, Анто Агатић 1,3, Илија Агатић 1,2, Фрањо Андрић 0,2, Кристофор Андрашић 0,3, Андрија АНдрић 0,3, Анто Ауровић 1,3, Иван Андрић 1,3, Мато Бузановић 1,2, Марин Богдановић 1,2, Јуро Буњевћевић 1,2, Андрија Брашњевић 0,2, Никола Богдановић 0,4, Лука Батинић 1,3, Маргарета Блажиница 0,1, Мато Берлић 1,4, Антун Бенћевић 0,2, Иван Бенћевић 1,4, Андрија Балошић 1,3, Марин Барзић 1,4, Тома Берић 1,2, Марин Балошић 1,2, Иван Бетић 1,3, Андрија Берчић 1,5, Фрањо Барићевић 1,3, Стјепан Бошњаковић 0,2, Анто Бошњаковић 1,2, Анто Берћић 1,3, Филип Бузадић 0,2, Божо Балошћић 2,9.

Петар Буквић 1,6, Анто Балошћић 1,4, Ката Бабић 0,1, Мато Блажевић 1,2, Мато Бенћевић 1,2, Јаков Бошњаковић 0,1, Иван Брадић 1,2, Мартин Беседлић 1,5, Мато Буић 1,3, Никола Баикан 1,4, Мијо Брадић 0,4, Јаков Богдановић 1,5, Мијо Берћић 1,2, Јосипа Билорић 0,2, Марко Церић 1,3, Ана Облаковић 0,1, Илија Цецић 1,4, Мартин Ћурћибашћић 1,4, Јуро Саболовић 1,2, Петар Ћутуковић 1,2, Фрањо Цункић 1,3, Лука Ћалуковић 1,3, Грго Цункић 1,2, Томо Карволић 0,3, Јуро Ћошић 0,1, Иван Дубић 0,1, Јосип Деановић 0,3, Марко Дабић 1,4, Фрањо Дурумовић 1,5, Петар Дикановић 1,5, Марин Данковић 1,4, Агата Дабић 0,2, Блаж Драголовић 1,2, Андрија Бјеклић 1,4, Иван Данковић 1,3, Томо Диклић 1,2, Анто Ехеманић 0,1.

Марин Фогодић 1,3, Марија Фирковић 0,4, Мато Ференћевић 1,4, Илија Ферић 2,4, Фрањо Фиаидић 1,5, Мато Филић 1,3, Стјепан Галиновић 1,4, Марија Ђурковић 0,3, Уршула Ђуретић 0,1, Марија Гаргуревић 0,4, Јосип Гузановић 1,3, Ката Гларашћевић 0,1, Маргарета Гуисиница 0,3, Мартин Гаргуровић 1,3, Мартин Грижић 1,2, Магдалена Гуирковић 0,3, Иван Гакић 1,4, Грго Ђуретић 1,3, Матија Гучић 1,5, Иван Груичић 1,7, Томо Гарачић 0,3, Мијо Грозић 1,3, Божо Ђукић 1,4, Александар Ђуретић 1,4, Павао Гакић 1,3, Ката Гвозденовић 1,2, Марко Ежебић 1,3, Матија Гузановић 1,3, Мато Гианић 1,3, Гата Гуирковић 0,3, Лука Гумбар 0,1, Марко Хић 0,2, Иван Јерковић 0,3, Фрањо Јерковић 0,3, Јуро Јанковић 1,3, Станко Гуирковић 0,2, Јосип Јакобовић 1,4, Ката Јелићевић 0,1, Марија Јелћиница 0,3.

Анто Јурић 1,3, Андрија Јадовић 0,3, Томо Јадовић 1,3, Стјепан Јарић 0,3, Марко Јарић 1,3, Јаков Иванћић 1,2, Мијо Хић 1,3, Марко Иванић 1,4, Бартол Јанковић 1,4, Себастијан Јанковић 1,2, Стјепан Истоковић 1,2, Мартин Јуришић 0,1, Илија Хић 1,5, Мато Јелићић 1,4, Мијо Куруковић 1,3, Мато Куруковић 1,2, Лука Копривчевић 1,4, Никола Кулунџић 0,2, Марко Коваћевић 1,5, Луција Краљевић 0,3, Марин Кашаловић 1,2, Ана Кашаловић 0,3, Јосип Коваћевић 1,5, Томо Копривћевић 1,4, Бартол Коваћ 1,4, Ана Краићић 0,3, Петар Карагурзовић 1,3, Мато Коваћић 1,4, Карло Каразовић 1,4, Мартин Купаровић 1,3, Стјепан Каћић 1,3, Никола Козарић 0,1, Фрањо Капаровић 1,4, Јуро Копривћевић 0,1, Ката Керћелићић 1,2, Анто Купаровић 1,4.

Ката Костић 0,1, Бартол Краљевић 1,3, Бартол Кашић 0,2, Стјепан Копић 1,4, Марин Кешаловић 1,3, Анто Кешаловић 1,5, Томо Кервошлић 0,4, Томо Куку 1,3, Фрањо Краљевић 0,5, Павао Љуваковић 1,4, Ката Лочиница 0,2, Марија Леовић 1,1, Лука Лучиновић 0,2, Иван Лулић 1,5, Мијо Лесковац 2,9, Иван Љубић 1,4, Мартин Лукић 1,4, Мартин Лукић 1,4, Бартол Лукић 0,1, Јуро Лупић 0,3, Фрањо Манежукић 1,6, Иван Мариановић 1,5, Фрањо Маркотић 1,2, Мато Медић 0, 1, Тадија Мажаревић 1,4, Кристофор Магићић 1,3, Ката Матиашевић 0,3, Марко Мутефелић 1,6, Томо Маркотић 1,4, Илија Мартиновић 1,8, Мариа Макаревић 0,2, Јуро Магутовић 0,3, Фрањо Марићић 0,3, Стјепан Маркотић 1,5.

Мијо Маркотић 1,3, Марин Мароићић 1,4, Никола Михатовић 1,2, Анто Матиановић 1,2, Мијо Марићевић 1,5, Јуро Милиновић 1,4, Јаков Медарић 0,3, Анто Марићевић 1,4, Лука Маркотић 1,4, Анто Матаковић 1,3, Јаков Муравић 3,10, Анто Манжукић 1,3, Марин Маравић 1,2, Анто Марошћевић 1,2, Мато Маркотић 1,4, Фрањо Марићевић 1,3, Јосип Марићевић 1,3, Мато Матианић 1,4, Јуро Маџаревић 2,7, Павао Маџаревић 0,5, Иван Мартинћевић 1,2, Мато Магић 1,4, Анто Медарић 1,3, Грго Марковић 1,4, Лука Матианић 1,4, Ана Машалић 0,1, Мијо Наранћић 1,4, Луција Наранћић 0,3, Аугустин Нинковић 1,5, Фрањо Нинковић 2,6, Марин Нинковић 1,2, Матија Ноћ 0,3, Иван Остоић 0,3.

Ката Орлић 0,1, Мато Орозовић 1,3, Бартол Ороз 1,6, Иван Орашћић 0,4, Марија Оџић 0,1, Никола Орчић 1,3, Мато Олоевић 1,4, Стјепан Оџић 1,3, Иван Пелановић 1,3, Филип Петак 1,2, Андрија Петранћевић 0,1, Иван Патковић 0,3, Мијо Пауловић 1,4, Андрија Петваџић 1,6, Томо Петваџић 1,4, Матија Павишћић 1,3, Грго Петковић 1,6, Матија Перичановић 1,4, Матија Пергер 1,4, Ката Пианић 0,3, Марин Павловић 1,3, Томо Павловић 1,5, Јуро Пупић 1,3, Марија Паликућић 0,2, Аугустин Параџиковић 1,3, Мијо Пишкар 1,3, Иван Полиан 1,4, Стјепан Пелановић 1,3, Анто Пелановић 1,2, Матија Пелановић 1,2, Мијо Поцрња 1,3, Грго Пливелић 1,3, Фрањо Плећић 1,3.

Јаков Паликућић 1,3, Матија Радановић 1,3, Иван Рооб 1,4, Мартин Ратковић 1,4, Никола Ременар 1,4, Мијо Радовановић 1,4, Иван Ратковић 1,9, Иван Реч 1,4, Матија Чимић 1,5, Петар Зебић 1,4, Марко Секулић 1,5, Иван Штетић 1,3, Лука Чимић 1,3, Доротеа Сомболиа 0,1, Матија Штапаћевић 0,1 Мијо Шенковић 1,4, Иван Сараићић 1,4, Мато Шарћевић 0,1, Лука Чекутић 1,3, Андрија Шкалићић 0,2, Иван Лићић 1,5, Фрањо Лаџакановић 1,5, Матија Чкарић 1,4, Фрањо Чимић 1,2, Јустина Секулић 0,1, Матија Чимић 1,3, Матија Шливић 1,4, Тадија Чкаревић 1,3, Анто Чимић 1,5, Иван Чимић 1,5, Јуро Саболовић 1,2, Марија Зебић 0,1, Мартин Скарић 1,3.

Андрија Скарић 1,4, Иван Себастиановић 1,3, Марко Чимић 1,2, Иван Секулић 1,3, Лука Чинићић 1,3, Иван Талианћевић 1,5, Иван Томаншиковић 1,3, Ловро Винковић 1,3, Блаж Томић 1,2, Ката Тепић 1,3, Лука Тадић 0,3, Тома Тиран 1,6, Магдалена Турчиновић 0,3, Андрија Тузлић 1,4, Карло Теремић 1,6, Клара Унгар 0,4, Шимо Улић 1,5, Андрија Унгар 1,3, Јуро Ушић 1,5, Франциска Удворетин 0,2, Иван Вељаћић 2,4, Иван Варгић 0,1, Матија Великановић 1,5, Ката Варочевић 0,2, Илија Вагаторац 0,2, Марко Вукошављевић 1,7, Ана Винковић 0,3, Марин ВИдаковић 1,4, Јосип Великановић 0,3, Иван Вађић 1,3, Јуро Великановић 1,3, Ана Жутић 0,6, Иван Жутић 1,3, Анто Златановић 1,5, Мартин Зердеља 1,2, Луција Заронић 0,5.

Г1837 Брод је имао 2365ст (2137 католика, 227 православаца и један евангелик).

Према попису из 1880 град је имао 5066ст, а 1910 10.200ст.

Пред Други свјетски рат град је имао око 15000ст.

Раздобље ДСР (1941-45) једно је од најтежих у дугој повијести Брода. Због важних прометница и раскрижја према Босни, град су западни савезници 27 пута бомбардирали. Тако је 27.липња 1944 120 зракоплова бацило на грод око 4000 бомби. Само тога дана погинуло је 363 особа, а 320 је теже и лаке рањено. Грађане Брода и околних мјеста у љето 1945 задесила је права трагедија.

Г1971 Брод је имао 38705ст, а 1991 57.229ст. Град је сада сједиште Бродско-посавске жупаније.

• ОПЋИНА СЛАВОНСКИ ШАМАЦ

• Крушевица

Насеље се налази 37км источно од Сл.Брода, на регионалном путу Сикиреваца и Сл.Шамца, недалеко од ријеке Саве 86мнв.

Кад је 1719 почело насељавање босанске Посавине – која је тада уским дијелом била под аустријском управом – из Славоније се вратило нешто п на пусте а плодне и мање поплавне земље на десној обали Саве.

Г1760 у Крушевици је било 61кат к 81об и 492ст. Кд су били: Абрахам Ћошић 2,9, Анто Лућић 1,5, Анто Вогинац 1,8, Анто Томић 1,5, Андрија Перушевић 2,14, Боно Шимић 3,10, Бартол Вуковић 1,6, Фрањо Шимић 1,6, Јуро Бранковић 2,5, Божо Беркић 2,10, Иван Беркић 1,9, Мијо Јелић 1,5, Иван Лонћаревић 1,7, Иван Шимић 1,5, Иван Милошевић 1,17, Иван Сарић 1,5, Иван Мутавћић 1,6, Иван Ћошић 1,4, Иван Тарамић 1,5, Илић Ћошић 1,6, Илија Иванетић 1,10, Илија Земунћевић 1,9, Илија Беркић 1,6, Илија Шимић 1,9, Анто Милошевић 2,4.

Павао Новалић 0,3, Марко Ћенић 4,24, Марко Ћошић 3,13, Марин Јанковић 1,11, Мартин Таранић 1,11, Мартин Земунћевић 1,5, Мартин Новалић 1,4, Мартин Гарћетић 3,15, Маријан Лонћаревић 3,15, Маријан Топаловић 0,5, Маријан Вуковић 1,4, Мијо Коларић 2,9, Мијо Бумивћевић 1,8, Матија Ватрић 2,9, Матија Шумић 1,9, Матија Топаловић 1,4, Никола Лонћаревић 1,7, Никола Сарић 1,6, Никола Ћошић 1,11, Филип Шимић 1,7, Петар Зубовић 2,11, Петар Шимић 1,5, Петар Вукшановић 2,15, Петар Шигаловић 2,8, Павао Милошевић 1,5, Павао Комешаревић 3,16, Павао Шимић 1,7, Павао Гарћетић 1,6, Стјепан Ћошић 1,4, Ката Вуковица 0,3, Тадија Јанковић 0,12, Тадија Никић 2,5, Марко Зубовић 1,8, Петар Бенаковић 1,10, Вид Никић 1,4, Јосип Сунић 1,8.

Крушевица је 1837 имала 712, 1857 716, 1890 722, 1931 734, 1953 1033, а 1991 1370ст.

• Славонски Шамац

Насеље се налази на лијевој обали ријеке Саве на 38 км ЈИ од Сл.Брода, на магистралном путу у смјеру Бих, 88мнв.

У вријеме ратовања између Аустрије и Османлија (1687-91) на тлу села Михаљевице били су подигнути насипи и ископани шанчеви. По њима је село добило ново име Шамац. У тој сеоби готово сво пучанство из сусједних жупа с десне стране Саве прешло је у Славонију.

Г1760 Лукаћев Шамац имао је 47к, 58 обит и 297ст. Кд су били: Анто Себлић 1,4, Илија Бошњаков 0,5, Анто ВИлаитовић 0,4, Андрија Каралић 2,13, Андрија Ђургетић 1,5, Аугустин Новалић 1,5, Анто Овничевић 2,7, Божо Томашевић 2,11, Бартол Кокановић 1,2, Јуро Јемрић 1,4, Јуро Шунић 2,13, Грго Дернић 1,5, Илија Вуиновић 4,16, Илија Земунчевић 1,10, Марија Ђургетић 0,6, Јосип Митровић 1,5, Иван Саблић 1,7, Иван Вилаитовић 1,9, Иван Вукшановић 2,6, Иван Ђуркетић 0,2, Јаков Баћин 1,8, Антон Цаноља 1,2, Мартин Јелић 1,8, Иван Шурарлић 1,7, Сузана Баћина 0,4, Марко Шуратлић 2,8, Мијо КОларевић 1,4, Маријан Коларевић 2,6, Фрањо Хубер 1,8, Петар Баћић 3,12, Петар Парагиковић 1,8, Филип Ђургетић 1,5, Филип Вукошављевић 1,7, Паво Диклићић 1,7, Стјепан Остоићић 3,8, Стјепан Томашевић 2,8, Јуро Теремић 1,4, Томо Остоичић 1,3, Томо Цвитић 1,3, Томо Деркелић 1,5, Стјепан Овничевић 1,8, Петар Ћабро 1,4, Петар Тубић 0,3, Марија Блажевица 0,5, Магдалена Решетаровић 0,2, Блаж Шуратлић 1,4, Никола Деркелић 0,5.

Шамац је 1837 имао 432, 1857 457, 1890 730, 1931 777, 1953 1603 а 1991 1295ст.

• ОПЋИНА СТАРА ГРАДИШКА

• Доњи Варош

Насеље је у облику низа кућа на лијевој обали ријеке Саве источно од Старе Градишке, 90мнв.

У старим извјешћима Стара Градишка узимана је као једна цјелина, па од ње није одвајана Доња и Горња Царош. Све оно што ће бити речено о Старој Градишки односит ће се дјеломице и на сусједна насеља.

У шематизму 1837 направљана је разлика, па је у Доњој Вароши 690 (660кат и 30прав), 1857 861, 1869 947, 1900 774, 1931 777, 1953 585, а 1991 484ст.

• Горњи Варош

Насеље се налази 1км западније од Старе Градишке, с лијеве стране Малога Струга, 91мнв.

Г 1837 Горња Варош је имала 588, 1857 587, 1890 860, 1931 760, 1953 735 а 1991 395ст.

• Гређани

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, 8км СЗ од Старе Градишке, 16км јз од Нове Градишке, 96мнв.

Гређани су насељени православним живљем, па је о њима мало података у канонским и другим извјешћима… 1760 село је имало 60 православних и католичку кућу Грге Паличевића с двије обитељи и 6 чланова.

Око 1800 Гређани су имали 15 католика, 1809 753, 1839 622 православних, 1857 562, 1890 833, 1941 979, 1953 874 а 1991 516ст.

П.С. 2011г имали су 173ст.

24.4. Нови Варош

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, на регионалном путу у смјеру Окучана 6км сјеверно од Старе Градишке, 95мнв.

Око 1800 имао је 62 католика, 1837 178 (128кат и 50 прав, 1857 248, 1890 398, 1921 525, 1953 512, а 1991 318ст.

• Пиваре

Село је смјештено између аутоцесте и ријеке Саве, на споредном путу што из Доњих Богићеваца води на Саву, 5км СИ од Старе Градишке, 10км ЈЗ од Нове Градишке, 92мнв.

Село се не спомиње у старијим изворима. До 1890 његови су ст прибројавани Доњој Вароши. Г1900 Пиваре су имале 130, 1921 150, 1948 155, 1971 117 а 1991 46ст.

• Стара Градишка

С.Г се налази поред ријеке Саве, на регионалној цести која повезује Хрватску с Бих, 16км јз од Нове Градишке. На лијевој обали Саве налази се већи град Босанска Градишка.

Тијеком бечког рата многи су се католици преселили на лијеву обалу Саве, а и фрањевци су (1688) прешли у Стару Градишку. Међутим, Градишку ће 1690 Османлије поново освојити, али они већ сљедеће (1691) године били застално претјерани на десну обалу.

Г1760 Стара Градишка је имала 153 католичке куће, 144 обитељи и 706 католика. Кд су били: Јуро Станћиревић 1,9, Анто Приоћевић 1,6, Фрањо Трапић 1,6, Иван Пекић 1,3, Анто Клешић 1,5, Марија Кривеновка 0,1, Томо Гићић 1,5, Лука Губић 1,3, Никола Дешпиновић 1,2, Матија Галединовић 1,6, Иван Бојановић 1,2, Јуро Кевић 1,6, Мато Кукић 1,4, Мијо Иванковић 1,7, Иван Трапић 1,5, Стјепан Делић 1,3, Мато Маргалитић 1,9.

Матија Матановић 1,4, Иван Пејићић 1,6, Никола Вукшић 4,10, Иван Габеровић 2,10, Лука Матаковић 1,15, Анто Голеш 1,3, Ива Мартиновић 0,3, Мато Заставниковић 1,2, Доротеа Шиверац 0,3, Лука Патковић 1,9, Анто Бокунићић 1,3, Никола Јуришић 1,5, Иван Кукић 1,7, Грго Пеаковић 1,6, Матија Гагулић 0,5, Анто Ерђић 0,2, Луција Павић 0,4, Јосип Матехашевић, 1,4, Иван Мутњаковић 1,8, Ана Барјактаровић 0,2, Патар Павушић 1,6, Стјепан Детанић 1,3, Мијо Груић 0,5, Маријан Гипаловић 1,2, Никола Матановић 1,5, Фрањо Фиљевић 1,3, Анто Шваитић 1,7, Никола Ерђић 1,5, Лука Ерватић 1,3, Јосип Ћовић 1,6, Никола Келешић 1,2, Јуро Матунић 1,4, Грго Цовић 1,6.

Мартин Ошиковић 1,4, Никола Јанковић 3,10, Ката Адровић 0,5, Паула Лишићић 0,4, Никола Кикић 1,3, Марко Живковић 1,5, Иван Скоћић 2,7, Мијо Гердновић 1,7, Иван Павушић 1,5, Иван Бегроћевић 3,10 Иван Луцшић 1,2, Иван Шеквећић 1,2, Никола Ивајтић 1,3, Илија Латић 1,7, Стјепан Матановић 1,4, Стјепан Лирак 1,5, Јуро Ћолић 1,8, Матија Матоковић 1,9, Марија Петровић 0,3, Мијо Герчић 1,3, сирота Ана, дјевојка (0,1,), Ана Шарић 0,4, Грго Пешковић 2,7, Ловро Кикић 1,6, Фрањо Павишић 1,6, Ловро Латиновић 1,5, Иван Лућић 2,4, Мартин Симић 1,6, Марко Клаић 1,4, Петар Блажић 1,4, Анто Микаћић 1,5, Ката Гићић 0,1.

Иван Пенић 1,5, Маријан Јурановић 1,5, Грго Барић 1,5, Матија Михошевић 1,6, Фрањо Зебешевић 1,5, Мијо Незић 1,4, Иван Божић, Томо Буквић 1,7, Иван Матикић 1,3, Иван Мариновић 1,5, Матија Петрићевић 1,5, Јосип Атмалић 1,4, Никола Балегвић 2,7, Фрањо Мутњаковић 1,5, Никола Пантелић 1,4, Бартол Карошевић 1,4, Анто Решковић 1,5, Мартин Жужић 1,4, Грго Шишљакић 1,6, Ката Маркановић 0,5, Луција Банић 0,1, Матија Банић 1,4, Јаков Михаљевић 1,2, Никола Катенић 1,3, Јуро Михаљевић 1,4, Магдалена Жижић 0,1, Мијо Кикић 1,4, Томо Фигурић 2,7, Иван Божић 1,3, Јуро Врањешевић 2,6, Јуро Незић 1,5, Анто Незић 1,4, Мијо Гридић 1,7, Мијо Тетић 1,5.

Анто Конинић 1,3, Павао Јастребовић 1,4, Стјепан Причевић 1,4, Јуро Причевић 0,1, Лука Лишићић 1,3, Магдалена Делић 0,2, Иван Кондић 1,3, Лука Микић 1,5, Јуро Бетић 1,5, Никола Криштић 1,5, Иван Ружић 1,5, Иван Бирт 0,1, Мато Блажић 1,5, Мато Шпирин 1,4, Магдалена Коћић 0,3, Јелена Вугић 0,5, Илија Кнежић 0,3, Мато Пезо 1,3, Фрањо Ерватини, нежења 0,1.

Нијемци у тврђави: госп.заповједник 3,13, писар заповједника тврђаве 1,3, послужник 1,7, скрбникк 1,5, слуга 1,2, градски угоститељ 1,4, контролор соли 1,4, градски крчмар 1,6, мјерач соли 1,4, градски одвјетник 1,3, потпоручник 0,2, градски крчмар 0,1, млинар 0,3, равнатељ контумаца 1,5, кирург у контумацу 1,7, слуга у контумацу 1,4, уништитељ соли 1,4, пушкар 1,5.

Самостан је укинут скупа с другим самостанима 1787, а фрањевци су у сусједним жупама наставили вршити душобрижничку службу.

Око 1800 у Старој Градишкој је било 1902 катлика, а њезин жупник служио је још Нови Варош и Гређане. Г1837 насеље је имало 55, 1857 29, 1890 66, 1921 71, 1953 268 а 1991 592ст.

Тијеком ДСР у утврди је био концентрацијски логор, а након рата у њој је био казнено-поправни дом.

• Ускоци

Ускоци су на савској обали, између Старе Градишке и ушћа Малог Струга.

На њих се односи оно шта је речено о Старој Градишки. Г1761 у Ускоцима је становао православни жупник, а ту је било 36, а 1769 63 православних кућа. Г1837 Ускоци су имали 302 (190прав и 112кат), 1857 363, 1890 435, 1931 304, 1953 334 а 1991 180ст.

• ОПЋИНА СТАРО ПЕТРОВО СЕЛО

25.1. Блажићев Дол

Насеље се налази на јужном пригорју Пожешке горе, 14км од Нове Градишке, 3км СИ од Старог Петрова Села на сјеверном одвојку с регионалне цесте од Врбове, 148мнв.

Блажићев Дол не спомиње се у старијим изворима. Вјероватно је био прибројан сусједној Врбови. Г1931 насеље је имало 147, 1948 175, 1961 146 а 1991 256ст.

25.2. Доњи Црноговци

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, 10км ЈИ од Нове Градишке, 4км јужно од Старог Петрова Села, на 101мнв. Назив је добило по потоку Црнцу, односно Црнац пољу. Село је у старини било јединствено тек се касније почиње дијелити на Доње и Горње Црноговце.

1698: Илиа Филиповић, Антол Билошић, Блаж Новоселац, Степан Владић, Грга Брестић, Пава Миковић, Станко Иванићевић, Иван Докушовић, Илиа Газић, Фрањо Донковић, Јуро Лукаћевић.

Ово село – у коме је прије међу ст било и неколико муслимана – смјештено је у равници. Назива се Црногорци… Сви су ови ст у османско доба били кметови, сада су граничари, католичке вјероисповиједи.

Г1760 село је имало 18к, 33обит и 157ст. Кд су: Матија Билешевић или Дукошевић 2,16, Ловро Арић 5,21, Мијо Цевишевић 2,7, Марко Стипић 1,6, Фрањо Филиповић 1,6, Илија Пергић 3,10, Матија Ђурошић 1,4, Матија Машница 2,8, Лука Докушовић 2,12, Грго Бижајац 2,11, Лука Машница 1,5, Иван Докушовић 2,7, Марко Билешић 0,3, Јуро Билешић 2,7, Иван Вуковић 2,13, Јаков Вуковић 1,5, Фрањо Докушовић 1,6, Матија Докушовић 3,10.

Око 1800 село је имало 181, 1837 180 католика, 1857 166, 1890 164, 1931 175, 1953 187 а 1991 143ст.

25.2. Годињак

Годињак се налази поред регионалне цесте, 9км источно од Нове Градишке, а 2км западно од Старог Петрова Села, 129мнв.

У Годињак је 1760 било 20к, 57обит и 279ст.

Кд су били: Грго Лукаћевић 2,8, Грго Влаинић 4,15, Лука Плаудековић 1,8, Томо Влаинић 3,11, Павао Лукњић 2,14, Шимун Лукњић 2,10, Стјепан Иванишевић 3,21, Филип Иванишевић 4,22, Шимун Иванишевић 4,20, Маријан Иванишевић 4,25, Стјепан Годић 2,11, Мато Гианић 2,10, Јосип Лукаћевић 4,14, Стјепан Иванишевић 3,17, Маријан Иванишевић 3,13, Јосип Гагешић 3,11, Мијо Шимуновић 2,9, Мијо Иванишевић 4,17, Јуро Влаинић 2,10, Шимун Иванишевић 2,13.

Око 1800 Годињак има 377кат, 1837 391, 1857 345, 1890 469, 1931 647, 1953 848, а 1991 755ст.

25.4. Горњи Црноговци

Г.Ц смјештени су између аутоцесте и ријеке Саве, 10км ЈИ од Нове Градишке, 3км јужно од Старог Петровог Села, 1км сјеверно од Доњих Црноговаца, 106мнв.

У попису села 1760 између Бодоваљаца, Црноговаца и Годињака налази се село Вошинци са 7к, 11об и 57кат. Према положају, и након горе реченог, то су Горњи Црноговци. Кд су били: Марко Микевић 3,14, Иван Бенашић 2,9, Марко Босавећевић 1,6, Винко Пафић 3,12, Мијо Шворћевић 1,7, Анастазија Микевић 1,7 и Јелена Томић, дјевица 0,1.

Г1890 Горњи Црноговци имали су 122, 1910 160, 1931 180, 1953 168, 1971 184 а 1991 146ст.

• Комарница

Комарница се налази између аутоцесте и ријеке Саве, уз маглајски поток, 17км ЈИ од Нове Градишке, а 7км ЈИ од Старог Петрова Села, 95нмв.

Г1760 Комарница је имала 27к, 63обит и 317ст. Кд су били:

Иван Арапановић 2,9, Иван Бошњаковић 3,18, Мартин Драгомановић 0,6, Аугустин Драгомановић 2,13, Маријан Драгомановић 4,14, Иван Кларић 3,9, Никола Кларић 3,15, Томо Кнежевић 3,18, Јосип Кнежевић 2,18, Лука Кнежевић 4,16, Фрањо Кнежевић 2,5, Матија Лукаћевић 1,19, Матија Кнежевић 4,19, Шимо Ловрековић 2,6, Грго Матановић 1,4, Томо Мартинћевић 1,13, Илија Мартиновић 1,10, Марко Мартиновић 3,8, Блаж Пауковић 2,10, Иван Пауковић 2,13, Андрија Петошић 2,20, Јосип Петошић 2,8, Никола Петошић 3,6, Филип Петошић 2,19, Иван Петошић 1,13, Никола Смићић 5,19, Маријан Смићић 3,12.

Око 1800 Комарница је имала 333, 1837 313 католика, 1857 286, 1890 375, 1931 443, 1953 491 а 1991 359ст.

• Лазе

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, уз аџамовски поток, 9км ЈИ од Нове Градишке, 5км ЈЗ од Старог Петрова Села, 98мнв. Назив, вјероватно, долази од ријечи лаз, искрчено мјесто.

Г1760 у Лазама је 16к, 38об и 203ст. Кд су били: Мартин Вилов 2,12, Иван Летић 2,11, Лука Павић 2,10, Јуро Мугцаревић 1,5, Блаж Госдић 1,7, Матија Госдић 1,7, Фрањо Госдић 0,7, Стјепан Ђураковић 4,19, Иван Герганић 1,6, Антун Новосељац 4,18, Никола Бабић 2,11, Антун Новосељац 0,6, Јуро Бабић 4,37, Илија Бабић 7,12, ато Бабић 3,17, Никола Бабић 4,20.

Око 1800 Лазе су имале 222, 1837 256кат, 1857 251, 1890 333, 1931 462, 1953 512 а 1991 403ст.

27.7. Оштри Врх

Насеље се налази понад регионалне цесте, између потока Пакотине и Рибњака, 11км источно од Нове Градишке а 1,5км сјеверно од Старог Петрова Села, 151мнв.

Г1760 Оштри Врх је имао 13к, 18об и 115ст. Кд су били: Јуро Јерић 2,9, Андрија Табретић 2,9, Бартол Коваћевић 2,8, Јуро Врашановић 3,11, Матија Будин 0,6, Томо Дабретић 1,1, Илија Тадиановић 2,14, Иван Шумагај 1,12, Иван Тружић 1,2, Јероним Ромћевић 1,14, Јаков Пеаковић 1,7, Стјепан Јакобовић 1,4, Мато Маисторовић 1,8.

Око 1800 село је имало 116, 1837 113кат, 1857 89, 1890 168, 1931 236, 1953 310 а 1991 226с. Концем 19 и поч20ст у село су се досељавали Горани и Личани тако да су они чинили већину.

• Старци

Село је расијано по јужним падинама Пожешке горе, 15км источно од Нове Градишке, 4км СИ од Старог Петрова Села, 215мнв.

Г1760 Пакленик је имао 22к, 36об и 162кат. Кд су били: Бартол Владић 3,16, Стјепан Живић 5,19, Томо Мудринић 2,8, Иван Мићаевић 1,6, Мато Ћошић 1,5, Мијо Бети 1,5, Анто Бенашић 2,8, Марија Томић 0,5, Мартин Матошевић 2,9, Павао Краљевић 1,6, Грго Штивић 1,3, Јуро Ћосешевић 1,4, Иван Томић 1,4, Антун Зековић 3,10, Никола Бетић 1,7, Иван Матановић 1,6, Мартин Зековић 2,8, Томо Валамоновић 1,3, Филип Коциашевић 1,6, Манда Бабић 1,5, Станислав Станко 1,3, Антун Лукаћевић 4,16.

У попису 1900 у брдском крају појављује се насеље Старци с дијеловима насеља: Араповац, Паклена и Пујиће. Г1900 Старци имају 79, 1921 308, 1948 431, 1961 355 а 1991 31ст.

• Старо Петрово Село

Насеље је смјештено поред регионалне цесте 11км источно од Нове Градишке, на 129мнв.

1698: Јуро Коваћић, Мартин Филакћић, Андреас Мрћићевић, Бартол Придворћић, Јуро Јурасовић, Фрањо Матаковић, Станко Крамарић, Мартин Доршић, Фрањо Фулановић, Марко Мазуковић, Бартол Баришић.

Сви су ови ст у османско доба били кметови, сада су сви граничари, римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Петровић Село имало је 60к, 124об и 699 католика. Кд су били: Јаков Кашић 4,23, Никола Јуранћевић 2,11, Мато Ђуранћевић 2,8, Стјепан Ђурковић 2,20, Мато Фулановић 2,12, Томо Фулановић 2,21, Стјепан Рабиновић 4,12, Петар Фулановић 3,8, Мартин Фулановић 1,7, Иван Фулановић 2,8, Иван Микић 2,10, Илија Смиљанић 4,19, Мато Миколћевић 1,4, Грго Миколћевић 1,4, Мијо Роштић 4,20, Томо Монић 1,10, Мато Поповић 3,13, Мартин Блажевић 2,18, Јуро Винковић 2,9, Томо Јурановић 1,9, Стјепан Јурановић 2,12, Фрањо Ђурановић 2,9, Мато Ђурановић 2,12, Маријан Ђурановић 3,11, Јосип Ђурановић 2,6, Марко Јосић 4,22, Јосип Матоковић 3,17, Мијо Матоковић 2,8, Маријан Матоковић 2,12, Петар Матоковић 4,22, Мато Матоковић 1,11, Мартин Крамарић 3,13, Петар Крамарић 4,21, Филип Крамарић 3,12, Јуро Крамарић 1,6, Фрањо Томић 1,6, Павао Крамарић 2,9, Стјепан Крамарић 1,9.

Мато Ђонвић 2,15, Лука Јенић 2,9, Шимо Годић 1,9, Мато Годић 3,16, Мијо Гишкоровић 1,6, Маријан Блажевић 3,15, Анто Блажевић 1,9, Маријан Бишкоровић 2,9, Маријан Ногић 1,8, Иван Стопић 1,8, Јуро Хунић 1,7, Иван Годић 2,12, Иван Ромић 2,15, Шимо Подрић 2,10, Маријан Фелић 1,11, Мијо Ловрић 0,3, Мато Крамарић 2,21, Јаков Волешић 2,16, Анто Живковић 3,17, Мато Музаковић 1,6, Шимо Лашић 2,7 и Мијо Пинотић 4,15.

Око 1800 Старо Петрово Село имало је 952кат, 1837 1269, 1857 1167, 1890 1671, 1931 2292, 1953 2382, а 1991 2327ст.

• Штивица

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, 15км ји од Нове Градишке, 5км ји од Старог Петровог Села, 94мнв.

1698  Штивица јеовако описана: Мартин Хазић, Фрањо Микић, Мате Крушић.

Сви су ови ст у османско доба били кметови, сада су граничари римокатоличке вјероисповиједи…

Г1760 Штивица је имала 85к, 193об и 948кат.Кд су били: Мијо Ађић 3,13, Винко Беркић 4,17, Јосип Битихер 1,3, Иван Блажетић 3,21, Јуро Цигић 2,12, Стјепан Цетинић 1,5, Шимо Цетинић 1,9, Никола Цетинић 1,7, Иван Ћвосић 4,19, Марин Емановић 3,15, Матија Емановић 2,10, Грго Емановић 2,19, Лука Емановић 3,18, Мијо Емановић 3,14, Мијо Ферић 1,5, Матија Ферић 2,5, Илија Гергић 2,7, Иван Иванћић 2,15, Матија Јакећић 2,13, Мато Јакећић 4,20, Јуро Јакећић 5,18, Иван Јакећић 3,11, Павао Јакећић 5,28, Илија Каиновић 1,5, Марко Карапанћић 1,9.

Иван Карапанћић 2,5, Матија Казаповић 2,8, Мартин Касекић 3,11, Мартин Кнезевић 2,8, Анто КОваћевић 3,17, Јуро Коваћевић 3,14, Никола Коваћевић 3,13, Лука Коваћевић 3,16, Мијо Зацковић 1,5, Матија Мануолић 2,8, Грго Маргетић 2,8, Марин Маргетић 3,11, Мартин Маргетић 2,6, Лука Маргетић 3,12, Стјепан Маргетић 2,7, Иван Маргетић 2,13, Стјепан Марићевић 2,10, Јуро Марићевић 2,5, Филип Михић 2,9, Марин Михић 2,10, Никола Микић 2,10, Јуро Микић 3,17, Матија Микић 4,16, Грго Микишевић 1,5, Шимо Микулић 3,17, Стјепан Микулић 5,23, Мијо Микулић 3,18, Мартин Милаковић 2,9, Јуро Милаковић 1,5, Марин Мушић 3,12, Матија Павловић 2,7, Вид Павловић 1,6, Никола Петровић 1,8, Антун Радановић 2,10, Иван Радановић 2,11, Лука Раделић 2,9, Матија Раделић 1,2, Фрањо Радеић 7,25, Јуро Сараћ 3,18, Петар Шиндрак 0,4, Марин Шпанић 0,8, Матија Шпанић 2,7, Мато Шпанић 5,20, Марин Спанић 3,8, Ана Сутарић 1,2.

Ана Сутарић 0,1, Блаж Старћевић 3,23, Јуро Сатарић 4,13, Шимо Соколовић 5,25, Марин Солдатовић 1,5, Иван Станић 0,5, Марин Тадић 1,19, Матија Томићић 1,4, Марин Томићић 1,5, Филип Трусић 1,9, Анто Трусић 0,5, Никола Трусић 2,11, Матија Трусић 3,19, Блаж Трусић 2,6, Анто Враг-Марковић 3,7.

Око 1800 насеље је имало 1250, 1837 1161кат, 1857 1037, 1890 926, 1931 1298, 1953 1330 а 1991 861ст. Концем 19 и поч 20ст у село се доселило нешто Личана и Горана.

• Тисовац

Насеље се налази на падинама Пожешке Горе 10км источно од Нове Градишке, 3км СЗ од Старог Петрова Села, 160мнв.

Г1760 Тисовац је имао 16к, 28об и 151ст. Кд су били: Мијо Јелић 2,15, Мартин Јелић 3,16, Мартин Микоевић 1,4, Иван Которац 1,7, Иван Микоевић 4,19, Мијо Јелић 1,11, Никола Марошевић 3,9, Мато Кукол 1,7, Маријан Радошевић 2,8, Мијо Радошевић 2,8, Доротеа Ферић 0,1, Мато Гикивић 1,9, Иван Радошевић 1,10, Матија Бохавешић 1,9, Јуро Радошић 1,8, Андрија Јелић 3,10.

Око 1800 насеље је имало 151кат, 1837 254, 1857 216, 1890 320, 1931 387, 1953 396, а 1991 437ст.

• Владисово

Насеље се налази на јужним падинама Пожешке горе, 12км источно од Нове Градишке, 4км сјеверно од Старог Петрова Села.

Владисово је новије насеље. Г1900 појављује се први пут као дио Оштрог Врха са 51ст. Павичић тврди да су га основали Горани и Личани и да су они у њему једини становници. Г1921 имало је 120, 1953 154, 1971 87 а 1991 52ст.

• Врбова

Насеље је смјештено уз регионалну цесту 16км ји од Нове Градишке а 5км источно од СтПетрСела, 123мнв.

1698: Марко Лазовић, Мартин Лазовић, Грго Блажевић Блажевић, Лука Јурић, Мато Јурић, Мартин Јурић, Јуро Коваћ, Стиво Бенић, Павал Блажетић, Марин Матић, Лука Блажићевић, Тома Машић.

Сви су ови ст у османско доба били кметови, сад су граничари, римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Врбова је имала 47к, 99 обит и 474кат. Кд су били: Матија Баић 1,11, Лука Баицетић, Грго Блажевић 1,8, Иван Бенић 1,9, Матија Бенић 3,16, Лука Богдешић 2,7, Јуро Бошњак 2,11, Никола Бошњак 2,11, Винко Дамиановић 2,11, Грго Депан 0,4, Јуро Ђакић 2,11, Јаков Ђакић 1,5, Иван Ђакић 2,15, Марко Ћошлић 1,5, Томо Факић 0,4, Јуро Ђакић 4,13, Иван Ђурић 2,11, Тома Ђурић 5,16, Винко Ивковић 2,5, Марин Ивковић 2,9, Иван Јунаковић 2,8, Анто Клинђић 4,16, Шимо Костић 4,13, Стјепан Коваћић 3,12.

Фрањо Костић 1,7, Јаков Ласовић 2,7, Томо Ласовић 6,23, Антун Летић 1,6, Јосип Макарић 1,5, Јероним Маршић 1,5, Јуро Машић 1,8, Грго Марковић 2,4, Матија Маркановић 6,20, Матија Матиевић 4,23, Мато Матиевић 1,5, Грго Мартиновић 3,18, Фрањо Павић 1,2, Јуро Павић 2,17, Јуро Поћевић 2,10, Мијо Попћевић 2,9, Анто Рашковић 2,12, Матија Шарић 3,12, Павлиша Шарак, 2, 10, Анто Сатиновић 2,11, Матија Сатиновић 2,21, Мијо Тополовић 2,12, и Иван Зец 1,2.

Око 1800 Врбова је имала 590, 1837 602 католика, 1857 484, 1880 534, 1921 1329, 1953 1489 а 1991 1179ст. Већ изнесени подаци дају наслутити како је почетком 20в у село доселило више Горана и Личана него што је било сс.

• ОПЋИНА ВЕЛИКА КОПАНИЦА

26.1. Беравци

Беравци се налазе 32км источно од Сл.Брода, између Велике Копанице и Гундинаца, 89мнв.

Г1760 село је имало 39к, 78об и 460кат. Кд су били: Илија Солић 5,21, Јосип Живковић 2,16, Блаж Живковић 2,12, Матија Живковић 2,14, Марко Живковић 2,7, Лука Ждерић 3,14, Иван Главћевић 3,14, Јосип Кладарић 3,14, Иван Ждерић 1,5, Блаж Кладарић 1,7, Маријан Кладарић 1,8.

Мијо Балић 1,9, Грго Кладарић 2,6, Мартин Вукашовић 4,25, Лука Главаћевић 2,6, Мато Тоболћевић 3,18, Јаков Тунић 3,15, Илија Тунић 4,19, Јуро Кладарић 2,18, Иван Диевић 2,14, Мијо Вукашовић 1,4, Томо Главаћевић 1,8, Мато Вукашовић 0,8, Јуро Вукашовић 3,20, Јуро Ескерићић 2,8, Мато Ескерићић 1,11, Мато Кладарић 2,12, Мато Лолић 1,9, Мартин Живковић 0,4, Јуро Веоћић 1,5, Томо Веоћић 2,18, Томо Веоћић 2,9, Јосип Кладарић 7,32, Маријан Главашевић 1,8, Фрањо Главашевић 1,7, Томо Кладрић 2,14, Лука Вукашовић 1,9, Мато Бабић 1,7.

Беравци су 1837 имали 821 католика, 1857 832, 1890 770, 1931 851, 1953 1098 а 1991 957ст.

26.2. Дивошевци

Насеље је смјештено између аутоцесте и ријеке Саве, 26км источно од Сл.Брода, 4км западно од Велике Копанице, 87мнв.

Г1760 Дивошевци су имали 34к, 60обит и 248 католика. Кд су били: Матија Видаковић 4,15, Грго Ферић 2,6, Илија Ферић 1,5, Јаков Балићевић 2,9, Андрија Балићевић 2,6, Абрахам Балићевић 0,4, Томо Видаковић 3,12, Филип Видаковић 2,10, Анто Видаковић 2,4, Иван Видаковић 2,12, Мијо Видаковић 0,3, Маријан Видаковић 2,5, Фрањо Видаковић 2,7, Мијо Перћевић 2,7, Петар Перћевић 1,3, Јаков Микинћић 1,6, Мартин Перћевић 5,12, Станко Перћевић 2,4, Иван Петрићевић 2,11, Илија Петрићевић 2,10, Петар Петрићевић 2,7, Филип Петрићевић 1,4, Матија Петрићевић 1,7, Јуро Петрићевић 2,7, Мијо Петрићевић 2,10, Илија Петрићевић 1,5, Марин Микинћић 1,5, Мартин Вуковац 1,5, Шимо Петрићевић 1,4, Јуро Вуковац 2,13, Мијо Микинћић 2,7, Петар Микинћић 1,6, Андрија Микинћић 2,19, Фрањо Микинћић 2,8.

Г1837 Дивошевци су имали 254кат, 1857 245, 1890 277, 1931 374, 1953 429, а 1991 334ст.

26.3. Мала Копаница

Мала Копаница је смјештена понад аутоцесте, 28км источно од Сл.Брода, а 2км СИ од Велике Копанице, 86мнв.

Након београдског мира (1739), неки су се ст вратили из Босне, а долазили су и нови, те се тада почиње разликовати Велика и Мала Копаница. Г1746 Мала Копаница је имала 15к, 58ст, а 1758 22к. Код пописа кућедомаћина 1760 Копаница је поново узета као јединствено село.

Мала Копаница је 1837 имала 255 католика, 1857 266, 1890 282, 1931 312, 1953 341 а 1991 205ст.

26.4. Велика Копаница

Насеље се налази 30км источно од Славонског Брода, понад аутоцесте на регионалном путу у смјеру Врпоља, 91мнв.

1698: Петар Миклошовић, Иван Јуриевић, Блаж Складарић, Мариан Коваћевић, Илиа Илаковац, Грго Миклошић, Јуро Блажен, Андро Херготић, Луко Кладарић, Мартин Живковић, Никола Коваћевић, Јаков Локић, Јоса Башаћевић, Пеио Шегетлиа, Бартол Дугачки, Мартин Вукашевић, Мариан Дивошевац, Степан Мате, Мишко Вуко, Паво Филиповић, Марко Груин, Андро Вук, Јуро Шиак, Иво Башић, Лука Трепшић, Паво Илаковац, Петар Крепчич, Тома Фукол, Лука Радићевић, Петар Швагановић, Грге Швагановић, Матан Швагановић, Михо Швагановић, Берта Радићевић, Матан Илаковац, Грго Миклошевић, Никола Ласо, Никола Грегорић, Грго Коваћевић, Лука Херготић, Луко Илаковац, Јура Зеиц, Мартин Коваћевић, Петар Филиповић, Степо Филиповић, Тома Миатовић, Абрахам Михић, Мариан Кладарић, Грга Јанић, Стипан Анићић, Пеио Херботић, Иван Матасовић, Мартин Матасовић, Степан Бабић, Паво Вуковац, Мариан Штерковић, Илиа Белогер, Петар Варга, Јуро Кладарић, Бартол Ћоравић, Шимон Баћа, Павал Сеоћић, Илиа Вишковић, Илиа Лукаћевић.

Сви су ови становници у османско доба били кметови, сада су граничари, римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 Велика и Мала Копаница имале су 106к, 189об и 1074кат. Кд су били: Томо Матошевић 2,25, Абрахам Матошевић 2,15, Иван Новалиа 2,7, Јуро Ерготић 3,9, Маријан Ерготић 0,2, Мартин Ерготић 0,2, Петар Ерготић 1,5, Марко Ерготић 1,4, Иван Перћевић 1,6, Мијо Перћевић 1,4, Фрањо Матошевић 1,11, Марко Матошевић 1,5, Блаж Вуковац 4,24, Андрија Перћевић 1,8, Јосип Ерготић 0,4, Мато Ерготић 3,9, Стјепан Ерготић 2,9, Мијо Ерготић 1,7, Иван Ерготић 5,24, Мато Ерготић 1,9, Стјепан Ерготић 2,9, Мијо Ерготић 1,7, Иван Ерготић 5,24, Мато Ерготић 1,9, Јероним Ерготић 2,7.

Петар Ерготић 1,6, Матија Ерготић 3,8, Андрија Стоићић 1,4, Анто Грегорићевић 2,9, Божо Микленшћевић 1,9, Мијо Вуковић 3,15, Мијо Микленшћевић 3,10, Анто Вуковић 1,7, Матија Вуковић 2,11, Стјепан Вућковић 4,19, Петар Илаковац 1,6, Мартин Вуковац, 1,10, Живко Трепшић 2,12, Матија Коваћевић 3,17, Јуро Матошевић 1,6, Фрањо Вуковић 1,5, Томо Коваћевић 1,7, Фрањо Матошовић 2,10, Јоаким Матошовић 1,10, Андрија Вуковић 3,28, Марко Вуковац 1,7, Јуро Матошовић 9,34, Фрањо Матошовић 2,10, Јуро Коваћевић 2,11, Ловро Коваћевић 1,12, Томо Илаковац 4,15, Павао Матиевац 1,15, Матија Матиевац 4,19, Јосип Филиповић 2,9, Карло Филиповић 2,8, Станко Филиповић 2,9, Марко Филиповић 2,13, Илија Ковећевић 2,13.

Јуро Ковећевић 2,11, Павао Илаковац 2,17, Ловро Илаковац 3,15, Јосип Грегорићевић 0,6, Филип Томаковић 1,4, Мијо Томаковић 1,5, Марко Томаковић 1,5, Јаков Томаковић 3,16, Маријан Томаковић 1,10, Илија илаковац 1,14, Фрањо Илаковац 2,14, Маријан Трепшић 3,13, Грго Коваћевић 2,8, Илија Коваћевић 3,19, Јосип Коваћевић 1,14, Јуро Коваћевић 2,9, Јаков Коваћевић 2,7, Фрањо Филиповић 3,16, Јуро Кадић 1,5, Јаков Илаковац 2,16, Марин Илаковац 1,7, Мијо Илаковац 1,5, Јуро Илаковац 1,9, Марин Зећевић 1,5, Мијо Зећевић 1,9, Петар Грегорићевић 1,6, Марин Грегорићевић 2,6, Анто Грегорићевић 2,12, Марин Грегорићевић 3,9, Никола Грегорићевић 1,3, Јосип Грегорићевић 2,12, Мијо Грегорићевић 1,5, Марин Петрашевић 3,12.

Јосип Петрашевић 0,4, Петар Петрашевић 2,10, Бартол Гергановић 2,13, Марија Гергановић 2,11, Мато Гергановић 3,14, Томо Миклешћевић 2,10, Марко Микленшћевић 0,5, Андрија Микленшћевић 2,12, Марко Швагановић 1,6, Фрањо Хрготић 1,5, Јуро Швагановић 2,10, Грго Швагановић 1,12, Бартол Швагановић 1,7, Петар Швагановић 2,10, Јуро Швагановић 2,10, Тадија Ћурић 1,4, Лука Швагановић 1,8, Јуро Радићевић 3,15, Матија Микленшћевић 1,4.

Велика Копаница је 1837 имала 1525, 1857 1647, 1890 1625, 1931 1819, 1953 1902 а 1991 2061ст.

• ОПЋИНА ВРБЈЕ

27.1. Бодоваљци

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве 2км ЈИ од Нове Градишке, 2км СИ од Врбја, 96мнв.

Бодоваљци су 1760 имали 31к, 66обит и 332ст. Кд су били: Мато Пеић 0,8, Иван Петрикић 3,18, Анто Бошњаковић 3,16, Лука Коваћевић 2,10, Иван Ђурековић 1,5, Мијо Ђурековић 3,11, Анто Петрићевић 3,17, Антун Абјамћевић 2,12, Марко Матошевић 1,5, Матија Матошевић 2,7, Мато Караковић 2,7, Јуро Пиризовић 1,13, Иван Коракаш 0,1, Мартин Михаловић 2,5, Анто Каракашић 1,7, Јосип Перизовић 1,7, Иван Шимуновић 2,15, Мартин Матиевић 2,13, Анто Матиевић 2,11, Иван Матиевић 1,4, Томо Петрићевић 3,12, Иван Елешовић 5,23, Марко Берканћевић 5,24, Андрија Елбетовић 1,3, Иван Стринавић 1,8, Илија Стринавић 3,9, Фрањо Стринавић 3,11, Стјепан Стринавић 3, Мијо Глоговац 3,20, Андрија Марићевић 3,14, Анто Елбетовић 2,7.

27.2. Долина

Насеље се налази на лијевој обали ријеке Саве, 13км јужно од Нове Градишке, 6км ЈЗ од Врбја, 92мнв. На десној обали Саве налазе се села Доња и Горња Долина, значајна по археолошким налазима.

Г1760 Долина је имала 29к, 54об и 259кат. Кд су били: Блаж Хадровић 1,4, Матија Александровић 1,4, Никола Боблић 2,6, Иван Блажиновић 1,2, Матија Блажиновић 1,6, Мартин Јурићић 3,16, Никола Јурићић 0,4, Филип Јурићић 1,9, Матија Јурићић 0,5, Фрањо Јурићић 1,7, Томо Коваћевић 4,15, Фрањо Калишановић 3,13, Блаж Колић 7,34, Фрањо Коваћић 1,5, Маријан Лазаровић 2,6, Јуро Лукинић 3,14, Анто Марић 1,4, Иван Милошевић 4,24, Блаж Матиевић 1,5, Матија Штивић 4,13, Томо Стоић 4,16, Марко Стоић 1,6, Јуро Скокић 1,4, Матија Штивић 1,8, Мартин Стојановић 0,3, Илија Вокећић 2,5, Мијо Вуковић 1,6, Иван Вокећић 1,4, и Станко Зец 2,11.

Око 1800 Долина је имала 400, 1837 471кат, 1857 437, 1890 500, 1931 560, 1953 576 а 1991 425ст.

27.3. Мачковац

Насеље се налази на лијевој обали ријеке Саве, 12км јужно од Нове Градишке, 8км ЈЗ од Врбја, 94мнв. И на десној обали ријеке Саве, недалеко од Бос.Градишке, налази се село с истим именом.

Г1760 Мачковац је имао 46к, 81об и 466кат. Кд били су: Иван Кулунђић 6,27, Марко Секулић 4,17, Мартин Вилић 4,17, Иван Матиашевић 5,25, Мијо Кокановић 1,13, Никола Трошељац 1,4, Лука Трошељац 2,13, Фрањо Арамбашић 2,15, Стјепан Томашић 1,8, Иван Томашић 2,9, Мато Томашић 1,5, Иван Андрашевић 2,12, Никола Ађић 2,11, Иван Ронћевић 2,13, Иван Михатовић 2,13, Стјепан Ађиц 1,12, Мартин Бакић 1,6, Стјепан Стазић 5,27, Никола Бакић 1,9, Мијо Ранићевљевић 5,20, Марко Блажиновић 3,21, Мијо Стипановић 1,10, Марко Иванишевић 1,10, Катарина удовица 0,9.

Мато Ћошић 1,7, Томо Илиашевић 2,8, Никола Суботић 2,13, Стјепан Мандушић 1,11, Марко Бакић 1,5, Мато Мартиновић 1,5, Лука Воко 1,3, Лука Франћевић 2,7, Стјепан Јурашиновић 1,11, Мијо Мужиаковић 2,8, Мато Ђурђевић 1,5, Марија, удовица 0,1, Иван Бакић 1,3, Мијо Коваћевић 1,5, Мато Коваћевић 0,3, Ана, удовица 0,4, Марко Рађин 3,9, Јела удовица, 0,1, Никола Јозеповић 2,8, Иван Вукућић 1,5, Јуро Бакић 1,5, Јуро Јошавац 1,3.

Село је око 1800 имало 518, 1837 640 католика, 1857 621, 1890 533, 1931 622, 1953 663 а 1991 446ст.

27.4. Савски Бок

Насеље се налази на обали ријеке Саве, с лијеве стране ушћа Шуметлице, 10км ЈЗ од Нове Градишке, 8км ЈЗ од Врбја.

Савски Бок је ново насеље па га нема у ранијим пописима, а у себе укључује и заселак Мартиновце, Г1991 имао је 60ст.

27.5. Сичице

Сичице се налазе између аутоцесте и ријеке Саве, 9км јужно од Нове Градишке, 2км западно од Врбја, 94мнв.

1698: Јакоб Кравлић, Иван Ивћић, Филиа Бешлић, Петар Петанић, Иван Коваћић, Перо Балдућић, Иван Кецарац, Иван Дугоиевић, Филип Катић, Брно Светанић.

Сви су ови ст у османлијско доба били кметови, сада су граничари, римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 село је имало 33к, 80об и 319кат. Кд су били: Петар Бошњак 3,12, Антун Бошњак 1,4, Иван Догоевић 5,19, Иван Салковић 2,10, Филип Кралић 1,6, Мато Кралић 2,12, Јосип Кралић 1,6, Мато Кралић 1,4, Бернард Ћиопковић 3,10, Мијо Кнезевић 5,15, Мартин Ђурчковић 1,12, Јуро Штивићић 2,8, Мартин Петанић 2,8, Мато Петанић 3,13, Јуро Петанић 2,10, Иван Веселић 5,16, Петар Петанић 1,3, Грго Церник 1,5, Никола Марковић 5,12, Иван Томашић 5,12, Мартин Пеаковић 2,10, Фрањо Павић 4,12, Петар Јелошевић 1,8, Павао Бубић 1,5, Јосип Бешлић 3,11, Марко Бешлић 6,22, Иван Пашић 1,5, Иван Маринковић 1,4, Мијо Беслић 3,13, Андрија Биришовић 3,12, Илија Марковић 1,6, Мато Ошиаковић 1,5, Никола Ошиаковић 2,9.

Око 1800 Сичице су имале 530, 1837 711 католика, 1857 683, 1890 646, 1931 763, 1953 795 а 1991 561ст.

27.6. Висока Греда

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, с лијеве стране ријечице Шуметлице, 7км јз од Нове Градишке, 5км западно од Врбја, 102мнв.

Висока Греда се у попису први пут спомиње 1900г. Тада је имал 68, 1921 226, 1931 287, 1948 344, 1971 432 а 1991 289ст.

27.7. Врбје

Насеље се налази између аутоцесте и ријеке Саве, 8км ЈИ од Нове Градишке, 96мнв.

1698 Врбје је овако описано: Мартин Коваћевић, Михаил Лекић, Јуро Лакатош, Михо Ивановић, Јуро Јешић, Грго Влаховић, Марко Ћаић, Михо Куцуковић, Иван Роконић, Јуро Бивалковић, Мато Перушић.

Сви су ови ст у османлијско доба били кметови; сада су граничари римокатоличке вјероисповиједи.

Г1760 у Врбју су 64к, 133 обитељи и 538ст. Кд су били: Стјепан Тећуковић 2,13, Јуро Лекић 4,11, Анто Ђуроковић 2,8, Антун Дукић 1,4, Јаков Лекић 4,19, Маријан Бернић 2,10, Јуро Лекић 1,5, Мијо Роквић 2,10, Иван Роквић 2,9, Анто Миколћевић 2,11, Грго Кулунћић 4,12, Никола Шполарић 4,12, Андрија Ивановић 2,8, Иван Ивановић 2,10, Анто Абрић 2,8, Мијо Ћебић 4,11, Лука Ћебић 0,3, Марко Мариновић 2,7, Блаж Мариновић 5,23, Мијо Комић 3,10, Иван Кићић 1,8, Марко Стоболић.

Јуро Штаглић 2,6, Павао Ђурчевић 2,10, Мато Дешлић 1,6, Мијо Пеић 2,9, Мато Миаковић 2,9, Андреја Анићић 0,4, Агата Паидић 0,4, Петронила Паидић 0,3, Мартин Леваковић 1,9, Андрија Анићић 3,10, Мијо Штрампић 1,4, Маријан Штрампић 1,3, Андрија Груић 2,8, Мато Груић 1,6, Мијо Смолановић 1,5, Иван Живковић 2,6, Мато Гућић 2,13, Марко Иваногић 2,9, Марко Дугалић 1,5, Мијо Ђанић 0,3, Јуро Ђанић 1,7, Марко Ђурћевић 1,7.

Иван Мићетић 1,4, Петар Диволћић 3,8, Фрањо Марић 3,9, Иван Дугалић 3,7, Иван Белердић 3,9, Мијо Мићлић 1,5, Фрањо Жокић 4,15, Анто Влаовић 2,8, Мато Влаовић 3,9, Винко Влаовић 1,4, Мијо Влаовић 2,5, Маријан Дукић 3,9, Фрањо Раковић 2,7, Мијо Ћиаић 5,13, Фрањо Ћиаић 3,9, Павао Петровић 2,6, Јаков Филиповић 3,12, Мијо Мижолћевић 5,16, Фрањо Шокић 3,10, Стјепан Бивочешић 1,7.

Око 1800 Врбје је имало 675ст, 1837 769 католика, 1857 761, 1890 763, 1931 1071, 1953 1143 а 1991 721ст.

• ОПЋИНА ВРОПЉЕ

28.1. Чајковици

Насеље се налази на регионалном путу 28км источно од Сл.Брода, 3км западно од Врпоља, 88мнв.

1702 у Чајковцима су били ови домаћини: Тома Перћевић, Филип Новоселић, Тома Цернић, Фрањо Бабић, Миат Бешлиа, Тома Мати син, Мариан Коваћ, Лука Варга, Мариан Мишкирић, Степан Перћилић, Блаж Брлић, Миат Перћевић, Јосеф Живковић, Степан Стоиановић, Лука Бошњак, Андрић Змаић, Филак Црндић, Андрић Црндић, Матиас Црндић, Сава Влах, Степан Иваковић, Степан Новоселовић, Иван Јабуковић, Мариан Корњаковић, Мара, удовица.

Г1837 село је имало 657 (622 католика и 35 православних), 1857 651, 1890 764, 1931 798, 1953 825 а 1991 683ст.

28.2. Стари Перковци

Насеље се налази између жељезничке пруге и потока Брезнице, 27км СИ од Сл.Брода, 4км сз од Врпоља, 95мнв.

1702 Перковци су имали ове кд: Шима Хадрић, Симо Хадрић, Луко Хадрић, Мато Фунарић, Бартол Змагић, Миат Ђурђевић, Блаж Ђурић, Пиеро Бертић, Јакша Сочковић, Мато Варгић, Марко Босантић, Илиа Анђелић, Луко Зутић, Лукаћ Клабић, Иван Бистровић, Блаж Крњаковић, Матиан Клаиа, Марк оМисурић, Мато Ферић.

Стари Перковци су 1837 имали 842 (839кат, 3прав), 1857 917, 1890 994, 1931 1066, 1953 1275 а 1991 1157ст.

28.3. Врпоље

Насеље се налази на регионалном путу 31км СИ од Сл. Брода на раскрижју путова у смјеру Ђакова, односно аутоцесте, 90мнв.

Г1702 у селу су били ови кд: Паво Кнезовић, Луко Кнезовић, Бенак Кнезовић, Мартин Богдановић, Лука Богдановић, Филак Туноковић, Михаљ Медуновић, Петер Богдановић, Бенак Врабтић, Фила Врабтић, Антол Врабтић, Иван Галовића, Мато Медуновић, Блаж Богдановић, Абрахам Врабтић, Грега Бродлић, Матија Васонић, Ђурес Васонић, Марко Антић, Ђуро Стегић, Михалић Чакловић, Фрања Чакловић, Филак Шиверић, Иван Шиверић, Стерец Мисаровић.

1837 Врпоље је имало 1129 (1120 католика и 9 православних), 1857 1113, 1890 1305, 1931 1591, 1953 1894, а 1991 2113ст.