Perućac, Bajina Bašta

Село је источно од Перућанског Врела, које се овде зове само Врело, и низ Дрину до паралелног Митровачког Врела, на дринским изломљеним терасама и високо над Дрином и под Алушким Планинама. Село је високо под планином и кроз планине се пење Тисово Брдо и Митровац. Нема планинског села тако збијеног и прегледног као што је Перућац. Не дели се на засеоке и махале. Од Врела су на југ Стране, Горушица, Горушица, Крње Брдо, Голија, Понори, В. Ливаде, делови од Алушких Планина; од Југа су: Махнита Раван, Митровац, Борје, Тисово Брдо и Заовљанске Косе; од истока су: Локвице, Борово Брдо, Сумбулић, Буково Брдо, Црвено Брдо, Црвени Поток и Дрина…

Велико старо гробље на ушћу Врела и над самом Дрином доказ су старости овог села. На Митровцу су многи стари коловози за пренос грађе. Велика точила низ Оштру Стијену и Митровац доказ су старих насеља и некадашњих планинских радња.

До 1834 године Перућац је био чисто муслиманско село. По попису од 1832 имао је 24 дома са 131 пород и 73 мушке главе. Исељен је 1834 год и тадашњи становници прешли су преко Дрине у Осат и сада су право према Перућцу. На њихова имања нагрнули су Биоштани и Заовљани, па су се многи уселили у готове куће, многи поградили нове, а многи тек почели да граде. Они су на својим саслушањима код власти изјавили, да су ова имања покуповали, ма да их нису платили. Још су изјављивали појединци да не могу без ових имања живети, али су власти успеле да многе отерају и предаду новопридошлим Црногорцима и Херцеговцима. На тај начин дошли су Црногорци и Херцеговци као први досељеници.

Право се село могло формирати тек 1836 године. Тада су државне власти населиле: Кркоте-Николиће (18 к.; Св. Јован) и то најпре три а затим још две породице из Колашина; Шкрље, Шкрљиће (5 к.; Св. Јован) из Колашина; Лакиће (5 к.; Св. Ђурђе) из Д. Бјелица у Црној Гори. Од ових је једна породица остала овде, а две су отишле у Ужице. Државне су власти населиле и Петрићевиће (3 к., Св. Лазар) из Д. Бјелица; од њих су се две породице одселиле у Ваљево. – Новаковичи (3 к.; Св. Ђурђе) су из Колашина. И од њих су се две породице одселиле и то једна у Београд а друга у Шабац. Власти су населиле и Ђорђевиће (7 к.; Св. Лазар) од Пријепоља.

Државне власти су уступиле готове земље или признале право куповине овим родовима из околних села: Ордагићима (5 к.; Обретеније) из Алуге. – Рајацима (2 к.; Св. Никола) на самом ушћу Врела у Дрину, где су подигли модерну стругану, млин и механу; они су из Заовина. – Јањићима (2 к., Св. Пантелија) од Пантелића из Алуге. – Радојичићима (2 к.; Св. Николе) од Јездића из Растишта. – Галинама, Јовановићима (2 к.; Св. Трифун) из Јагоштице. – Дикановићима (3 к., Св. Ђурђе) из Дробњака у Јагоштици. – Томићима (2 к., Св. Никола) из Кремића.

Главни део села чине црногорска и херцеговачка насеља, која су у средини и с бољим имањима, а по крајевима су сељаци околних села. У Перућцу има 13 родова са 57 домова.

П.С. Перућац је имао 50 становника 1834. године, 608 становника 1948. године, и 530 становника 2011. године, у томе 11 млађих од 5 година (24 од 5 до 10 година старости), уз просечну старост од 45,7 година.

Љубомир Павловић „Соколска нахија“ стр. 375-376