Orlje, Orašje… (Ibarski Kolašin)

Орље

Кроз село тече Мала Ријека коју сачињавају Жучански и Морачки Поток…

Судећи по остацима, у Орљу је било насеље од давнина. Особито се истиче велико „Грчко гробље“ на месту Велика Крушка. На гробовима правца И-З леже добро обрађени камени блокови огромних размера. Прошле године, када је зидан Задружни дом, повађени су и разбијени готово сви већи споменици; остало је само неколико мањих који сведоче какви су били. У Мркоњима на Крстацу је Мркоњско гробље. Ове Мркоње су одавно исељени у Србију и у суседно село Јелиће.

Данашњи с су:

Зук-Орлићи (30к), чији је предак Зук-Орле досељен пре 6 појасева из околине Гусиња. Кажу да су Кучи.

Качапорци (15к), такође Кучи, дошли су из Качапора код Бесника (околина Рожаја). Њихов предак Смака се овде населио нешто мало времена пре Зук-Орлића.

Зилкићи (3к), дошли су на мираз из суседног села Ораша.

Пљакићи у засеоку Изроку (8к), пореклом су из Угла на Пештери; отуда су досељени „због крви“.

Булићи (1к) из Паљева.

Оковићи (1к) из Конича.

Качари (1к) из Буковице (околина Рожаја).

Џуџовићи (1к) из Баћа (Рожаје).

Шкријељи (1к) из Рожаја.

Масука (1к) досељени су на мираз.

Сви родови у Орљу су Срби-муслимани који говоре само српским језиком.

Ораше

Село на падинама брда које се спушта према Паљевској Ријеци… Трагови ранијих насеља су: „Грчко Гробље“ на Плочи између Руђина и Козјег Дола. На њему су доскора биле дугачке плоче од сиге, па су их сељаци однели за зидање кућа; остао је само један део гробља. У Грабју, где су данас ливаде, које народ зове Селишта, виде се темељи кућа ранијег с. Данашњи с су Срби муслимани Кучи (Зилкићи, Синановићи и Азировићи) (53к). Њихов предак се доселио из Добриње у Штавици, а тамо из Куча. Род су им православни Добрињци, јер је њихов родоначелник убивши Турчина у Добрињи примио ислам да би се спасао, и населио се овде.

Весениће

Село је на падинама брда Заврша, које се најпре блаже а после стрмије спушта у Паљевску Ријеку. Кроз село протиче поток Зарожак. Сем овога има доста извора са којих пију воду и на којима поје стоку…

Име села, старо братственичко име, остало је од старијег с, које се презивало Весенићи. Сем тога на раније с потсећају и други трагови, селишта и стара гробља. На брду које дели Весениће од Врашча је велико „Влашко гробље“; плоче на њему претстављају по народном веровању „окамењене сватове“. У селу је и друго „Грчко гробље“, са кога су однете плоче; на том гробљу и сада цвета јоргован који је засадио „стари народ“. Још једно „Грчко гробље“ је било у месту Баштици, које је разорено; ту се из њива сваке године изоравају људске лубање.

Данашњи с су муслимани:

Прелевићи – Хоти (16к), који су најраније досељени. Овде су неки од њих отсељени у Клину (Дреница).

Дрековићи – Кучи (24к) дошли су овамо из рожајског села Црнокопа пре 200г. Имају рођаке у селу Нишу (Рогозна).

Чоловићи (5к) доселили су се пре 50г из Бишева код Рожаја.

Сви с овога села су муслимани који говоре чистим српским језиком. Они одржавају рођачке везе са свима Кучима, односно Хотима, било да су православни или муслимани.

Старчевиће

Село је на обронцима брда Килавца, на горњим деловима страна. Поједине куће се спуштају и до Ибра, према равни где су ливаде овога села. У селу има свуда доста изворских вода…

Сем селишта на раније с потсећа „Грчко гробље“ на Бријегу који је обрастао шумом. С су Кучи: Ризвановићи и Лучичани, 46 кућа. Ризвановићи су дошли из околине Рожаја, а такође и Лучичани, који се презивају по селу Лучици код Рожаја, из које су досељене.

Пероше

Ово је село уствари заселак Старчевића, али је за разлику од овог увек било насељено православним Србима, те се узимало и као засебно насеље. Оно је на заравни изнад Ибра, а атар му се простире и у равни поред реке…

С су: Каљевићи (4к, св. Василије и св. Илија). Дошли су из Табалија, где су им рођаци Јанковићи. Кажу да их је овде населио ага пре 100г. Пореклом су из околине Рожаја, а још даљом старином из Брда.

Језгровиће

Село је на десној страни Врапчанског Потока на обронцима брда Добреља. Дели се у три дела: Добрељ, Дреновац и Раван поред Ибра. У селу има трагова ранијих насеља. На месту Отаве отркивене су зидине неке старе зграде, која је имала већи број одељења. Траови „грчког гробља“ се виде под Јоше.

Муслиманско с су Кучи:

Лучичани, Махмутовићи и Ибрахимовићи (14к), досељени из околине Рожајаиз Лучице.

Рамице (4к) дошли су из села Попића.

Каримановићи (4к), досељени из Крњина (доњи Ибар).

Кошуте (1к) из Црнча код Рожаја.

После 1919г овде су добили беговску земљу неколико православних Срба из околних села: Каљевићи (1к), Добријићи (2к) из Брњака, Станићи (2к) из Оклаца, Луковићи (1к) из Клечка, Ђиновићи (1к) из Мојстира, који су старином из Васојевића (слава св. Аранђео и св. Алесандар).

Врапче

Село је у изворишној челенци потока, поглавито на присојној страни испод Врапчавског брда…

Сем ових топографских назива, на раније с потсећају гробља и црквине из разних времена. Највеће је и најинтересантније „Грчко гробље“ на Врапчанском Брду. На гробовима су огромне обрађене плоче од стена донетих из Црног Врха. У средини тога пространог гробља, где је била црквица, постоји и сада дебела на средини издубена плоча, остатак постоља Св. Трпезе. Судећи по пространству и положају, ово средњевековно српско гробље служило је за два три околна села. У току Другог светског рата и после њега, сељаци су вадили и разбијали надгробне плоче и од њих правили куће, тако да се сада ту виде само рупе и два три гроба. Друго старо гробље је на Врљикама испод села, ту су били и огромни храстови, који су од старости пали. На Заврши изнад села једно место се зове Црквина, где се виде темељи и око њих рупе од гробова.

С Врапче се неколико пута смењивало. До 1880г ово село је било насељено Србима православне вере. Они су се тада иселили у Топлицу и доњи Ибар (Оштраће). То су били Булеци, Љешевићи, Рачићи, Михаиловићи и Борисављевићи. Ова два последња рода су насељена у Дренској општини (доњи Ибар). Од Срба је остало само 1к Радовановића (св. Мрата). Сва друга братства, муслимани, насељавали су касније. Уселили су се у куће отсељених Срба. У ове долазе:

Пљакићи (Угљани) (6к), досељени из оближњег села Изрока.

Горужде (6к), дошли из села Јабланице код Рожаја и населили се на утрини.

Џаковци (2к), из Рибарића.

Јусићи (4к) из села Жупе у Штавици.

Тахировићи (3к) из Рибарића. Ови су старином из села Вокше (околина Ђаковице); имали су дућан у Рибарићу, па се одатле доселили овамо на опустелу земљу после 1880г.

Јабланица

Село се дели у два дела: Горњу и Доњу Јабланицу. Горње Јабланица је у изворној челенци Јабланиког Потока, а Доња на заравни изнад његовог корита. Насеље је на присојној страни, а на осојној су простране букове шуме Долови…

И у Јабланици има трагови ранијег с: Црквина код Ораха и гробље на Дубу, са којега су плоче и крстаче повађене, однете или изломљене.

Раније, пре 1880г овде су живели само православни Срби. Помињу се неки Станићи, који су исељени. Сем тога, у данашњем једном гробљу у Јабланичкој Ријеци, које је наставак старог гробља, на једном надгробном споменику је записано „Неђељко Коматовић умро 1858г“. То значи да су овде у то време живели и Каматовићи. Од тог старијег с су остали Пантовићи (3к, св. Василије) и они досељени из села Драгочева.

Муслимански родови су дошли касније:

Османовићи (4к) из Баћа, који су род тамошњим Мурићима.

Каримановићи (3к) из Језгровића, а тамо из Крњина (доњи Ибар).

Пљакићи (3к) из Изрока и Батрага код Мојстира.

Новији српско-православни досељеници су:

Јеремићи (7к, св. Ђорђе и св Пантелија).

Јаковљевићи (4к, Петковдан). Ова два рода су из Брњака. Муслимани су се населили на земљу отсељених Срба после 1880г, а православни Срби су купили имања оних муслимана који су одлазили у Турску и Нови Пазар 1920г.

 

Ibarski Kolašin, dr. Milisav Lutovac, SANU 1952