Oreovica (Žabari)

Један део варошице Ореовице налази се на Свилајначком Друму, други већи део је у равници, од друма до Ресавчине, а трећи, најмањи, источно од друма, на падини Браничевског Повијарца. Југоисточно од варошице пружа се брдо Подови. У атару варошице су 4 потока: Будљивац, Буквар, Суви Поток (северни) и Суви Поток (Јужни)…

Источни део села има тип друмског насеља, а западни чини прелаз од тимочког ка јасеничко – мачванском. Има четири главне мале: Горња, Доња (или Сарићска), Маркова и Банатска Мала. Варошица има 314 кућа са 1960 душа.

И ако Ђ. Даничић мисли да се на ово село односи помен његова имена у повељи кнеза Лазара, ипак изгледа да се то односило на неко друго село, као и да ово није тако старо село. Најстарији мештани држе да је село постало на оближњем месту Кулимирову (како се село тада звало), од прелике почетком 18-ог века. У Кулимирову су сељаци убили Турчина и услед тога су се морали раселити. Једни су отишли преко Мораве, близу Крњева, где су припали другом спахији; други на југ, ка Ракинцу, а неки западно од данашње Ореовице, до Мораве, управо између Кулића и јаруга Новог Блата и Невадице (места на секцији генералштабне карте унета на обали према Ореовици). Ту је, по причању, пре 150 година било свега десетак кућа, управо колиба. Ово се место (код Мораве) и данас зове Старо Село. Овде су живели око 20 година, па су се због поплаве почели померати на исток док нису, по наредби кнеза Милоша, изашли и на нови Свилајначки Друм, и заузели данашње место. За најстарији род, који је био и у Кулимирову и у Старом Селу, сматра се род Станимира Михаиловића, који се у овај крај населио са Косова пре 200 година. Најстарији живи потомак Станимиров запамтио је од предака, да су они пре 200 год живели у Вучитрну (на Косову). Тамо су им Турци често досађивали долазећи на конак па су их морали и бесплатно хранити. Једном кад их нису могли угостити, Турци упитају ко је у њиховој кући домаћин. Укућани се досете да Турци хоће да убију домаћина, па да би спасли старије, кажу да им је дете у колевци домаћин куће. Тада Турци закољу дете и оду, а укућани се реше да напусте Вучитрн и дођу у Србију. Било их је шесторо браће са најстаријим Станимиром. Дођу у Орашје и населе се близу Крњевачке цркве. Одатле су убрзо прешли у Аустро-Угарску. У Аустрији нису дуго остали, но се врате и настане у Пожаревцу. Када је најстарији брат Станимир умро у Пожаревцу (вероватно за време аустриске окупације 1718-1739), требали су да плате за њега дука, као његов последњи порез, иначе га нису могли сахранити. Како нису имали да плате, понесу мртвог Станимира и дођу у селу Лучицу, ту га сахране, а они дођу у Кулимирово где се настане. У Кулимирову су затекли само неколико кућа управо колиба лубница. Не знају због чега се село у почетку звало Кулимирово. Поменули смо да се због убиства Турчина Кулимирово раселило и да се један део мештана населио уз Мораво, да би у случају опасности могао пребећи с оне стране Мораве. То је тзв Старо Село, из кога су с се пре 100 година преселили на данашње место; тада их је било свега 15 кућа. Те су куће биле западно од данашњег Свилајначког Друма, на који су убрзо почели излазити по наредби власти.

У селу су ови родови:

Марковци (Станимировци, Миливојевићи, Матићи, Барићи) 46к (Св. Стеван). Досељени пре 200 година из Вучитрна (Косово). Куће су им у северном крају села, у мали назватој по њима.

Шаини 2к, Св. Јован. Непознато порекло, спадају у најстарије родова. Куће су им у средини села.

Голубовић 1к, Св. Јован. Пореклом из Вражегрнаца (Тимочки округ). Ова се фамилија не плоди и ако је досељена пре 150 година и имала више кућа.

Тањурџићи 30к, Ђурђев-дан. Пореклом из Крепољина (Хомоље). Надимак су добили по томе што им је предак правио тањире („тањуре“). Куће су им растурене и то највише у Горњој Мали.

Бирташеви 5к, Св. Матеја. Досељени су из Раброва (Стиг) пре 150 година.

Кршљани 40к, Св. Ђурђиц. Досељени су из Велике Крсне (смедеревски) пре 150г. Населили су се већином у групи те чине Кршљанску Малу.

Радованци, Св. Арханђел. Непознато порекло; спадају у најстарије породице. Чланови ове породице дуго живе. Куће су им груписане и чине Радованску Малу.

Аничићи 18к, Св. Стеван. Куће су им у Доњој Мали. Пореклом су из Вражегрнаца. Имају надимак „Вампири“, који су, по причању, добили што се неки њихов предак још у Старом Селу „повампирио и ушао у говеђу главу“.

Сарићи 34к, Св. Ђурђиц. Пореклом су из Жидиља (у Ресави). Насељени су у Доњој Мали која се по њима зове и Сарићком.

Караџићи (Перићи, Шушићи) 26к, Св. Арханђел). Куће су им растурене по селу. Пореклом су са Косова.

Торлаци („Бугари“) 12к. Св. Ђурђиц. Пореклом су из Соко Бање. Куће су им у средини села.

Рашковићи 23к (Ђурђев-дан). Досељени су из Шумадије пре 150 год. Куће су им у средини села. За време кнеза Милоша први људи у овом крају били су Марко Стаменковић и од ове породице Мратинко Рашковић.

Минићи 20к (Св. Петозарни мученици, у средини децембра месеца). Досељени су из Страгара пре 130 година.

Баначићи (Миладиновци) 10к, Св. Лука. Досељени су из Баната пре 120 год. Куће су им на ј у Банатској Мали.

Крајинци (Шаренкапићи) 10к, Св. Никола. Доселио се из Вражегрнаца њихов предак Јован звани „Шаренкапа“. Куће су им у Доњој, Крајинској Мали.

Крајинци (Атанасковци) 8к, Св. Лазар. Досељени су пре 100 год из Вражегрнаца.

Цигани 4к, Св. Петковица. Пореклом су из Брежана.

Илић 1к, Св. Арханђел. Свештеник дошао из Крњева.

Стојадиновићи 4к, Св. Мрата. Пореклом су из Београда, где је њихов предак живео и трговао сољу. Причају да је убијен од кнеза Милоша што се овоме допала његова жена, Маџарица. Његова деца прешла су у Паланку а одатле пре 70 година овде.

Сеоска је слава Духови а преслава Константин и Јелена. У Ореовицу се Власи нису досељавали. Год 1924 проглашена је за варошицу.

П.С. Ореовица је имала 443 становника у 1834 години, 1.245 у 1884, 2.012 у 1948, 862 у 2002, и 789 у 2011 годину, у томе 24 млађа од 5 година, уз просечну старост од 46,3 године.