Novo Selo i Umin Dol (Kumanovo, Makedonija)

Ново Село (Куманово, Македонија)

Село лежи на падини плитке долине правца ЈЗ – СИ, крај пута Куманово – Скопље, а у непосредној близини Умин Дола. Наведени положај погодан је из економских разлога. Вода за пиће добија се из бунара. Свако д има посебан атар. Куће су поређане у низу. Село има збијени тип. У правцу ЈЗ-СИ разликују се три махале: Горња, Средња и Доња. Последња је најмлађа. Насеље има 74д (1965г).

У виноградима становници су пронашли неколико већих земљаних ћупова („врчви“). У сваком је могло стати 250 до 300кгр жита. Међутим, ове старине немају непосредну везу са данашњим селом.

Ново Село спада у млађа насеља кумановског краја. Основано је на утрини на којој су насељавани мухаџири из Бугарске 1878г. До поменуте године утрину су користили сточари из околних села. По оснивању насеље се звало Помачко Ново Село или Помачко Село. Имало је око 40 муслиманских д досељених „од куде Плевен“.

У кућама су становници говорили турски, док су се у општењу са околним сељацима служили македонским језиком. Стога претпостављам да су муслимани Новог Села можда били турцизирани Помаци. У балканском рату 1912г један део муслимана из Новог Села повукао се са турском војском. У насељу је остало само 25д и то до 1925г. Тада су земљу продали нашим досељеницима и иселили се у Турску. Звали су се: Аљуш, Амет, Асан, Мемет, Суљо, Сулејман итд.

У средини Новог Села била је џамија. На њеном месту сада је башта Новице Цветковића и чесма. Муслиманско гробље лежало је крај пута за Куманово. Тај локалитет сада је ледина, звана Турски гробишта.

О новоселским мухаџирима забележио сам и ове занимљиве податке. Били су средњег имовинског стања. Приликом доласка из Бугарске дотерали су нешто стоке, поглавито крава. Са Арбанасима из околних карадачких села нису се слагали. Брачне везе одржавали су са мухаџирима из Бугарске насељеним у другим селима: Косматцу (околина Куманова), Текији, Длаги (околина Скопља).

Наши први становници у Ново Село доселили су се 1921г као колонисти. У току наредних десет година извршило се главно насељавање. Поред купљене земље од исељених муслимана, они су добили земљу и помоћу аграрне реформе. По нека п населила се иза ДСР. – У Новом Селу данас је највише досељеника из две области у Србији: Горње Пчиње („Пчињци“) и околине Пирота („Пироћанци“). Први имају 36, други 29 домова. Говор једних и других је изједначен.

У Новом Селу 1921г било је 33д и 198с. Г 1948 село је имало 54д и 334с, а 1961г 75д и 366с. Од 1921 до 1961г разлика је износила: више 42д и 168с.

Наведено је да становништво Новог Села потиче од скорашњих досељеника: највећи део дошао је непосредно иза ПСР. Главне су две групе досељеника – из околине Г. Пчиње и из околине Пирота. Они чине 90% од укупног броја становништва.

А. Српски родови.

Досељеници из Г. Пчиње:

Младеновићи (3к) и Тасићи (2к), дошли из Козјег Дола.

Томићи или Американци (2к) и Симоновићи (1к), дошли из Г. Трнице.

Цветковци (3к), Цветковићи (2к) и Качари (1к), дошли из села Широке Планине.

Митићовци (6к), Тасићевци (4к), Ристићовци (4к), Арсићи (3к), Антићи (2к), Митићи (1к), Стефановићи (1к) и Стојковићи (1к) дошли из Трговишта.

Досељеници из околине Пирота:

Ћирићи (6к) и Панчићи (1к), дошли из Станичења.

Савићи (4к) дошли из Росомаче.

Црновршани (6к), дошли из Црног Врха.

Топлодолци (3к), дошли из Топлог Дола.

Петровићи (1к) дошли из Мирковца.

Гостушани (2к) дошли из Гостуше.

Здравковићи (1к), дошли из Ораховца.

Младеновићи (1к) дошли из Ћоштице.

Крстићи (1к), дошли из села Заскоци.

Остали досељеници:

Стојковићи (2к), дошли из Топонице у околини Беле Паланке.

Јеремићи (2к), род је основао Личанин досељен као домазет преко суседног Умин Дола.

Б. Македонски родови:

Крстићи први (2к) и Стојмен (1к), досељени из околине Кр. Паланке – први из села Отошнице, други из села Градеца.

Крстићи други (2к) досељени из Страцина.

П.С. Ново Село је 2002 године имало 274 становника, у томе 204 Срба и 70 Македонаца.

Умин Дол (Куманово, Македонија)

Око колонистичко село лежи крај пута Куманово – Скопље. Околна су насеља: Ново Село, Љубодраг, Рапољце и др. Становници се служе водом из бунара, дубоких 15 до 20м. Скоро свако домаћинство има свој бунар… Већу део топографских назива дат је по колонистима од 1921г.

Село је разбијеног типа. Куће су поређане око пута, углавном од СИ према ЈЗ. Сродничке куће су ближе једна другој и више груписане. Поједине групе зову се: Докмановићи, Златановићи, Гилинчани, Думановчани итд. Умин Дол свега има 105д (1965).

На атару Умин Дола прво насеље основано је 1908г. У њему су живели мухаџири досељени из Босне – свега 30д. То бошњачко село лежало је на потесу Стари Умин Дол, који је 2км ји од данашњег насеља. У том селу становници су остали до 1912г када су се повукли са турском војском. Само домаћинство неког Бећира задржало се у скопском селу Синђелићу.

Од 1912 до 1921г Умин Дол је претстављао пусто селиште. Његов атар био је простран пашњак за сточаре из околних села. – Данашње село потиче од поменуте 1921г. Тада је ту дошло 5 српских колонистичких д. Наредне 1922г насељено је 20 такође српских породица. Затим је 10д насељено 1923г. Остали становници као колонисти насељавани су иза 1925г.

Српски колонисти Умин Дола потицали су из разних крајева наше земље: Лике, Баније, Босне, Херцеговине, Црне Горе, Горње Пчиње. Ипак највише је било Личана (око 40%) и Пчињана. Колонистима су биле додељене утрине и у околним селима. На српске колонисте овог насеља нису добро гледали Арбанаси из околних карадачких села – Грушина, Никуштака и Рапољца. На њих су се „дизали“ три пута са намером да их иселе. У томе Арбанасе једном је спречио неки хаџија из села Орланца (Скопска котлина).

Досељеници у Умин Долу градили су куће какве су имали у старим крајевима. Зато је село и данас са најразличитијим типовима кућа. Различити су и типови привредних зграда. – До 1941г када је код нас почео ДСР, српски колонисти нарасли су на око 70д. Њихове привредне прилике биле су доста добре. Имали су радну земљу на домаћинство 5 до 10ха. На атару је било и испаше. Свака кућа имала је бунар са добром пијаћом водом итд.

У јуну 1941г Бугари су најевећи део српских домаћинстава (око 55) иселили. Оставили су куће са намештајем и засејане њиве. Ратно време провели су у Србији. У куће исељених колониста окупациона власт населила је нешто становништва из других крајева. Тек иза рата део српских исељеника вратио се у Умин Дол.

У селу постоји добро организована осмогодишња школа коју посећују ученици и из суседних насеља – Новог Села и Љубодрага. Умин Дол има заједничку славу са суседним Новим Селом. То је на дан летњег св. Николе (22 маја). За оба села тада се сабор одржава код Крста у Умин Долу. – Око 1922г село је имало 37д и 188с. Г 1948 нарасло је на 86д и 534с, а 1961г на 130д и 654с. Од 1921 до 1961г разлика је износила: више 93д и 466с.

Данашње српско (68к) и македонско (37к) становништво Умин Дола потиче од предака који су досељени. Досељавање је вршено између два светска рата, у току ДСР и иза тога. Иако су досељавања вршена са разних страна, становници насеља су доста изједначени по начину живота.

А. Српски родови.

Од 1921 до 1923г досељени су:

Докмановићи (5к), Ракићи (1к), Божичковићи (2к), Богдановићи (1к) и Свилари (1к), пореклом из Лике: прва два рода из Петрова Села, трећи из села Турајска, четврти из Бабиног Потока, пети из Пећана.

Јеринићи (2к) и Поповићи (1к), дошли из Баније.

Радошевићи (2к), дошли из Доброг Села у околини Босанске Крупе.

Перуновићи (1к), дошли из Црне Горе.

Манојловићи (1к), дошли из Гроцке близу Београда.

Станковићи (4к) и Крстићи (1к), дошли су из села Вете код Пирота. Зову их и Пироћанци.

Од 1925 до 1940г досељени су:

Златановићи први (4к), Јаћимовићи (3к), Недељковићи (1к), Пешићи (1к), Спасићи (1к) и Трајко (1к), дошли из Козјег Дола у Г. Пчињи.

Златановићи други (2к) и Спасићи (2к), дошли из Радовнице такође у Г. Пчињи.

Милосављевићи (3к), Горновчани (2к), Стаменковићи (2к), Станковићи (1к) и Стојко (1к), дошли из Горновца такође у Г. Пчињи.

Ристићи (1к), дошли из пчињског села Црвеног Града.

Ивановићи (1к), Симеоновићи (1к), Станимир (1к) и Стојковићи (1к), дошли из разних села у Г. Пчињи.

Цветковићи (1к), дошли из Големог Села у Пољаници; потичу од ранијих православних Цигана.

У току ДСР и касније доселили су се Гиланчани (16к). Дошли из села Цапара код Гњилана. Тамо су били колонисти. Право порекло им је из Врањског Поморавља и Г. Пчиње.

Б. Македонски родови. Досељени између два светска рата:

Атанасови (2к) и Крстићи (1к), дошли из Страцина.

Петковски (1к), дошли из кумановског села Орашца.

Досељени за време ДСР;

Думановчани (5к), дошли из Думановца на Кумановској Црној Гори.

Атанасови (4к), дошли из Љубинца код Кр. Паланке.

Антовски (2к), дошли из Ђермана у Г. Пчињи (део области у Македонији).

Досељени после ДСР:

Паланчани први (око 15к) досељени из Граеца, Конопнице и Џидилова у околини Кр. Паланке.

Иваноски (3к), дошли из Страцина.

Величкоски (3к), дошли из околине Кр. Паланке.

Јованоски (1к), дошли из кумановског Бељаковца.

П.С. Умин Дол је 2002г имао 442 становника у томе 226 Срба, 214 Македонаца и 2 осталих народа.

Kumanovska oblast, Seoska naselja i stanovništvo, dr Jovan Trifunovski, Skoplje 1974