Milutovac (Trstenik)

Положај. Село се налази у странама Милутовачког Потока, који извире из једне благотинске косе, па текући у правцу с.-ј. , улива се испод села у Риљачку Реку, са леве јој стране. Овај поток прима с леве стране поток Ивинац, који пролази поред гробља и северног краја Новог Милутовца. Већи део кућа находи се у благим странама Милутовачког Потока
окренутим западу и истоку. У главном село је изложено југу. Куће се пружају дуж целог потока, те је село веома развучено. Милутовачки Поток је мален, лети пресушује, те селу не наноси квара, али Риљачка Река, која пролази западним крајем села, кад се излије чини штете њивама и ливадама.

У селу се више пије бунарска него изворска вода. Најглавнији су извори код Плоче (Милутовчани говоре у шали да странац, који се с овог извора напије, мора ту остати и оженити се), у средини села, Ивинац, мало више од првога, и Смрдан у Белостенској Мали. Ниједан од ових не пресушује.

Земље и шуме. – Око села су њиве, ливаде, виногради и воћњаци. Најудаљенија њива је за 3-4 км од села далеко. Сеоски атар пружа се, као и село, од севера на југ. Земља је мешовита: поред Риљачке Реке доста је јака, а по странама је слабија. Сем кукуруза добро успева и пшеница, коју сеју у доста знатној количини.

Шума има на јужној и северној страни села: у Топоници и Церници. Шума је ситна и крупна.

Тип. И ако је село развученом куће су доста збијене; најчешће су у Новом Милутовцу (средини села), а нарочито у Стошицкој и Миликицкој фамилији. Ово село има одвојене крајеве, што је реткост код села у Темнићу, као Орловац, северно за 3км., и Белостенски Крај, Пантицки Крај, Исилова (Исаилова) Мала, на јужној страни села, којаје од правог села далеко за 3, а од Пантицке Мале за 2 км (Многи из околине ову малу убрајају под Страгаре, у чијем се гробљу копају. Ова мала има и другу славу но остало село). Највише је кућа у Милутовцу или Новом Милутовцу, који је право село, а најмање у Белостенском Крају.

Свега у селу имају 283 куће (По књизи Финансије и Установе ово село је 1818 имало свега 84 куће, и тада је потпадало заједно са Великом Дреновом под кнежину Левач) са 383 пореске главе.

Име. Постанак имена овога села тумачи се у народу двојако: по једном предању село је овако прозвато по Милутину, слузи Цара Лазара који је, дошавши са Косова, казао Царици Милици шта је тамо било. По другом пак овако је назвато по некакву угледном добру Краља Милутина, који је у овом селу било. Још се прича да се село пре звало Милутиновац.

Спроћу Исилове Мале, с десне стране Риљачке Реке, има место Кованлук за које се прича да је ту био кованлук Цара Лазара, те се с тога тако прозвало.

Старине. У врх Новог Милутовца, идући Орловцу, на десној страни Милутовачког Потока, нађена је пре неколико година нека развалина, за коју се, као обично, вели да је од неке старе цркве, те јој жене долазе петком и недељом. У Топоници се пак налазе сребрни новци Ђурђа Бранковића (у потоку Тресави, који долази од села Пољне, нађен је у песку један бат и један комад каменог ножа).

Постанак села и порекло становништва. – Ништа се не прича од кад је ово село насељено. Само се зна да није било на месту где су данас сеоске куће, већ за 3 км северно од Новог Милутовца у страни благог нагиба, над данашњим Орловцем, а са десне стране Милутовачког Потока, које се место и данас зове Стари Милутовац, који је, по предању, расељен у Кочиној Крајини када је становништво пребегло у Срем. На том месту су били до скора, докле их није сушибуба уништила, виногради, а сад су ту њиве.

Да сада прегледамо породице по крајевима. У Орловцу, који је заснован пре 80-100 година, ово су породице:

Јаћовци – Милетићи (11 –  број у загради означује број кућа дотичне породице), који су се доселили из Батота у крушевачком округу, одакле су, како се прича, пошла три брата, па један остао у Селишту, други у Страгарима, а
трећи је дошао овде. Има их 3 куће у Милутовцу. Славе Св. Враче (јесење и летње). – За овима су се доселили Мирићи
(2), који су овде дошли из Милутовца, а тамо су се доселили са Косова. Има их у Поточцу и Главинцима (срез Белички), затим 2 куће у Трстенику и једна у Београду. Славе Св. Николу зимњег и летњег. –  Михаиловићи – Белопавлићи (2) су дошли пре 60 година из Црне Горе. Славе јесењу и летњу Петковицу. – Весићи (6) су крушевачког округа. Славе зимњег и летњег Св. Николу.  – Додићи (6) су дошли из Милутовца, а тамо из Степоша у округу крушевачком. Слaвe Св. Јована.
– Дешићи (4) су из Карановчића. Славе Св. Николу. – Питлићи (3) су из крушевачког округа. Славе Св. Аранђела.  –
Станковићи (1) су из Милутовца. Славе Св. Николу. – Живадиновићи (1) су из Почековине у крушевачком округу. Славе Св. Враче. – Вељковићи (1) су из Милутовца од Дробњака. Славе Ђурђев-дан и Св. Илију. – Гајићи (1) су из Медвеђе
(срез трстенички). Славе Ђурђев-дан и Св. Ђорђа. – Миливојевићи (1) су из крушевачког округа. Славе Св. Николу.

У Милутовцу су: Стошићи (14), славе Св. Јована. – Тувегџићи (8), овако прозвати по томе што им је неки стари био тувегџија – пушкар. Славе Св. Ђорђа Алемпија и Ђурђевдан. – Миликићи (10), славе Св. Јована. За ове три породице се прича да су старинци. – Тодоровићи (8), досељени одмах по Другом Устанку из Бресног Поља у округу крушевачком. Стари Тодор, веле, убио је тамо неког Турчина, па је пребегао овамо и оженио се девојком мираџиком из Стошицке
фамилије. Славе Св. Николу, зимњег и летњег. – Дробњаци (13) су се доселили за владе Кнеза Милоша из Рипња у
округу београдском, а старином су из Црне Горе. Славе Ђурђев-дан и Св. Илију. Има их једна кућа и Исиловој Мали. – Југовићи (34) су досељеници из Топлице. Једна су породица с онима из Беле Воде. Кажу да су од старих, косовских Југовића, што је, веле, потврђивала и нека веома стара читуља, коју су пре 30 година некоме дали. Славе Св. Аранђела. – Јошулићи – Хаџићи (11) су из Трнаваца у Жупи, где је неки њихов стари, по имену Јоша, убио Турчина и овамо побегао, па, да би се боље сакрио, променио је прекаду и узео да слави Св. Агатоника место дотадашње прекаде Св. Николе летњег. Неки Иван Јошулић ишао је на хаџилук, те се стога 3 њихове куће зову Хаџићима. Тај је Иван обновио комаранску цркву. Славе Св. Николу и Св. Агатоника. – Вучетићи (12) су из Топлице. Један се пре 40 година одселио у Лазаревац. Славе Петковицу јесењу и летњу. – Вучићи (14) су дошли из Топлице (О њихову презимену прича се ово. Кад им је неки стари пошао с једним другом из Топлице прођу поред једне ваљевице и пођу да украду једну трубу сукна. Како су врата била добро затворена, је један протне руку намеђу брвана и стаде трубу да вуче. Овај други такође протне руку и стане да чара, да би се лакше труба извукла. По томе се потомци првога прозову Вучићи, а другог Чаревићи (у Белостенском крају). То је, веле, било онда кад је био пара копач, а две косач (од прилике пре 100 и више
година)). Има их 3 куће у Пантицкој Мали. Славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан. – Маргитићи (6) су из Жупе. Овако су
прозвати по баби Маргити. Славе само Ђурђев-дан. –  Станковићи (10) су дошли из Крајине. Славе Св. Николу зимњег и летњег. – Давидовићи – Дошљаци (3) су се доселили из Горњег Дубича у Левчу. Славе Св. Луку и Марков-дан. – Додићи (37) су из Степоша у Расини где их има још 15 кућа. Затим их има 2 куће у Врању, 2 у Лесковцу, једна у Свилајнцу, једна у Краљеву, а у овом селу у Орловцу и Белостенском Крају. Ово је највећа породица у овом селу. Славе Св. Јована.

У Белостенској Мали су: Белостенци (9) који су досељени из Беле Стене у Топлици. Славе јесеље и летње Св. Враче. – Чаревићи (6) су из Топлице, славе Св. Јована зимњег и летњег. – Бушетићи (2) су из Беласице у Топлици. Има их у Рековцу (Левач) и Падежу. Славе Св. Тому и Томину недељу. – Додићи (4) који су раније поменути.

У Пантицком Крају су: Пантићи (10), који су досељени из крушевачког округа. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан. – Рашковићи (2) су из Жупе. Три су куће у Милутовцу. Славе јесењу и летњу Петковицу. – Симићи (19 су из Топлице. Славе Св. Аранђела. – Марковићи (3) су се доселили из крушевачког округа. Славе Св. Јована зимњег и летњег. – Вучићи (3). – Вучетић – Зарић (1) – Хаџић (1).

У Исаиловој Мали су: Исаиловићи (6), који су овамо први доселили и то из Топлице. Некад их је било више, па су изумрли. Славе Св. Николу. – Петровићи (5) су досељени из Топлице одмах за Исаиловићима. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев-дан. –Марковићи (3) су из Пољне у Левчу. Славе зимњег и летњег Св. Николу.  – Таврићи (3) су такође из Пољне у Левчу. Славе Св. Мину и Преображење. Једна је кућа у Милутовцу. – Дробњак (1) и Маргитић (1) су из Новог Милутовца. – Огњановићи-Јовановићи (3) су из Жупе. Славе Петковицу.

Покрај пута Крушевац-Крагујевац, који кроза село пролази, находе се: две механе, три ковачнице, једна поткивачница, четири дућана и основна школа.

Сеоска слава је Мали Спасов-дан, а заветина Пољобранија. Само Исаилова Мала слави Велики Спасов-дан.

Гробље је једно и то у врх Стошицке фамилије, преко потока Ивинца. Само се умрли из Исаилове Мале копају у страгарском гробљу.

Српски етнографски зборник 1905, књига 6, Насеља српских земаља, књига 3, Станоје М. Мијатовић, Темнић, стр. 245-407. Стр. 295-299.

П.С. Милутовац је имао 2.353 становника 1948 године да би 2011 године имао 1.592. Деце до пет година старости у време пописа било је 43, а просечна старност становника била је 48,5 година.