Matejča (Lipkovo, Makedonija)

Село је највеће у области и налази се у подножју Црне Горе. Средином насеља протиче Вуксанска Река, кода одавде скреће на север уливајући се у Отљанску реку, десну притоку Пчиње.

Сем текуће, становништво добија воду из већег броја бунара и неколико кладенаца… 1936г спроведена је са Манастирског Извора у село пијаћа вода и на средини насеља подигнуте четири чесме.

Матејча је по постанку старо село. То се види по томе што се као Матеа помиње 1355г., затим по остацима од старина, по традицији и по очуваном стариначком православном становништву.

Од старина особита су два трага: Селиште и Градиште. Прво се налази испод села на пола сата хода. У народу се верује да је ту било првобитно село. Градиште је изнад села у речној долини на једном узвишењу. Муслимани веле да је градиште „латинско“ док га православни стариначки родови сматрају јужнословенским. Селиште и Градиште су доста стари, јер се на њима видни трагови од насеља не познају. По цреповима и траговима од зидова на месту Мрамор, ниже села изгледа да је ту било какво насеље.

У Матејчи данас има 5 стариначких православних родова са 14 домова. Раније је њихов број био много већи. Услед надирања муслимана из Арбаније, старинци су се постепено расељавали. До средине 19 века у Матејчи је било више православних. 27 православних домова тада је славило св. Николу.

За неке исељене православне родове утврђено је и где су по одласку из Матејче населили. Тако су неки матејчански православни старинци прешли у Четирце код Куманова где чине посебну махалу, назвату по старини Матејчанска. Из Матејче иселили се у Куманово Далчевци и Мутавџијини. Први су се иселили при крају 18в, а други нешто раније. Из Матејче су пореклом и Шишковићи у Мирковцима код Скопља, Павловци (1к, св. Никола) у Бедињу (Куманово), даље Матејчани (Стојан, Ђеле и други 4к) и Цветкови (3к) у Куманову. Сем тога, данашњи стариначки становници тврде да исељених православних становника из Матејче има и по другим областима, нарочито у нишком селу Матејевцу, за кује кажу да је добило име по одавде одсељеним родовима.

О бројности ранијег православног становништва у Матејчи сведоче још и црквине и очувани манастир. Ј.Х. Васиљевић забележио је да на атару села Матејче има седам црквина, од којих се остаци трију познавале до друге половине 19 века. Сличну традицију код становништва слушао сам и ја, само што многи тврде да је међу црквинама било и манастирских капела. Матејчански манастир посвећен је св. Богородици и налази се на 1 сат хода изнад насеља. Први пут се манастир помиње у 11 веку. Још важнији су каснији помени у хрисовуљи краља Милутуна св. Ђорђу Горгу (1300г). Према патријарху Пајсију и карловачком летопису (око 1503г) манастир су сазидали царица Јелена и цар Урош. За манастир се интересовала и деспотица Евдокија, супруга деспота Исаула (1409г). У овом је манастиру у 15 веку (1469-1481) писао разне књиге Владислав Граматик. Тада је манастир био богат, имао шуме, њиве и воденице. Касније је манастирски храм оштећен и имање одузето. 1751г у Куманову је подигнута Ески џамија (Стара Џамија), која је покривена оловним плочама са матејчанског манастира. Тада су Турци манастиру одузели и вакуфску воденицу у доњем крају Куманова.

Рашћење села Матејча било је двојако: досељавањем и прираштајем. Двојако је село и по вероисповести становништва: сем православних има и муслимана.

Родови православног становништва су:

Петревци (5к, св. Никола), старинци.

Ђорђиови (3к, св. Ђорђе Алимпије) старинци.

Трајковци (2к, св. Богородица), старинци.

Стојанови (2к, св. Никола), старинци.

Аврамови (2к, св. Никола), старинци.

Досељени су за последњих 30г (од 1912г) следећи родови:

Николићи (4к, св. Арханђео), пореклом из околине Пирота.

Алексићи (4к, св. Арханђео) доселили се из истог места одакле и Николићи. Род су са истоименим становницима у Букурици.

Величкови (4ксв. Јован) из околине Криве Паланке. Славу примили по досељењу.

Спасићи (4к, св. Јован) пореклом из околине Пирота.

Филиповићи (4к, св. Јован) из истог места одакле и Спасићи.

Стојановићи (3к, св. Никола) из пиротског среза.

Јованови (3к, св. Јован) по месту старине су познати као и Паланчани (Крива Паланка).

Стојковци (3к, св. Арханђео), из Трговишта (Крива Паланка).

Додини (2к, св. Арханђео), из Криво-паланачког среза.

Ђурићи (2к, св. Никола), из околине Пирота.

Ђорђевићи (2к, св. Јован) из околине Пирота.

Илићи (2к, св. Никола) из истог места као и Ђурђевићи.

Јовановци (2к, св. Ђорђе Алимпије) из околине Криве Паланке.

Јовановићи (2к, св. Ђорђе Алимпије), из пиротског среза.

Петровићи (3к, св. Никола), из околине Пирота.

Младеновићи (2к, св. Јован), из Пиротског среза.

Миљкови (3к, св. Арханђео), из околине Криве Паланке.

Митревци (2к, св. Арханђео, старином као и Миљкови.

Младенови (2к, св. Јован) из кривопаланачког краја.

Момићи (2к, св. Арханђео) из Босне. Остали их становници зову и Босанцима.

Ћиревци (2к, св. Арханђео) из околине Криве Паланке.

Тасини (2к, св. Арханђео), из околине Криве Паланке. У месту старине нису имали славу. Данашњу славу примили су пре две године.

Стојчеви (2к, св. Димитрије), из истог места као и Тасини.

Јовановићи (2к, св. Никола) из околине Пирота.

Николићи (2к, св. Арханђео), старином као и Јовановићи.

Лилићи (1к, св. Никола), из Пиротског среза.

Живићи (1к, св. Никола) и они су „од Пиротско“.

Илевци (1к), свалу немају. Пореклом из околине Криве Паланке.

Живковићи (1к, св. Арханђео), из Пиротског среза.

Ђелевци (1к, св. Никола) из суседног села Отље, где имају рођака (Грујовци). Ранијом старином су из околине Вучитрна, одакле су се доселили, како казују, „пре триста години“.

Ђорђиовци (1к, св. Ђурђиц), доселили се без славе из Кривопаланачког краја. Данашњу славу примили су пре две године.

Ђорђиовци (1к, св. Никола), из Криве Паланке.

Давидкови (1к, св. Арханђео), пореклом као и Ђорђиовци.

Николићи (1к, св. Арханђео), из околине Пирота.

Николићи (1к, св. Јован), порекло као и код предњих.

Антини (1к, св. Арханђео) из кривопаланачког краја.

Анђелкови (1к, св. Арханђео) пореклом као и Антини.

Николовци (1к, св. Никола) старином из Јегејске Македоније.

Грујовци (1к, св. Јован), из Ђерекара (Крива Паланка).

Анђелкови (1к), славу немају, пореклом су из Кривопаланачког среза.

Лилићи (1к, св. Димитрије), „од Пиротско“.

Маџеви (1к, св. Јован) из Криве Паланке.

Мичеви (1к, св. Јован), пореклом као и Маџеви.

Пејићи (1к, св. Јован) из Пиротског среза.

Павлови (1к, св. Параскева) из кривопаланачког краја.

Славкови (2к, св. Арханђео), из Кривопаланачког среза. Род су са истоименим становницима у Букурици.

Стеванови (1к) славу немају. Њихово је порекло исто као и Славкових.

Танчићи (1к, св. Никола), „од Пиротско“.

Анђелкови (1к, св. Арханђео), пореклом као и Танчићи. Славу су примили пре две године. Остали становници њих зову често именом „Бугари“.

Станисављеви (1к, св. Арханђео), из Кривопаланачког среза.

Стеванови (1к, св. Никола), пореклом као и Станисављеви.

Стаменовићи (1к, св. Никола), из околине Пирота.

Недељкови (1к, св. Арханђео) из Кривопаланачког среза.

Тасини (1к, св. Димитрије) из Криве Паланке. Славу су примили пре 2 године.

Станковићи (1к, св. Никола), из пиротског краја.

Трајковци (1к, св. Никола), старином из околине Криве Паланке.

Стошини (1к, св. Арханђео) пореклом као и Трајковци.

Црквена слава и сеоска заветина је о Спасовдану.

Муслимани старинци су: Домовци (8к), раније су били православни. На ислам прешао у првој половини 19в, Михаило (Миша) предак из четвртог појаса. Он је имао сина Бајрама, унука Браима, и праунука, данас живог, Селима.

Муслимански досељеници су:

Шееларци (25к) од фиса Краснић у СА. Сматрају се као први муслимански досељеници у насељу. У Матејчу је дошао предак Мусли Деде пре око 170г (сеоски кмет, жив 50г, набраја оца Изеира, затим Рамана, Алију, Абдула и Мусли Деду). Оснивач рода имао је у селу текју и био дервиш. Његов унук Алија доцније постао шех и отуда име роду Шееларци. Живе у истоименој махали.

Цановци (31к), од фиса Шаља. Доселили се у исто доба када и Шееларци. Име добили по претку Асану, који је са синовима дошао из СА.

Демовци (16к) и Шабан Демци (23к) су од фиса Бериш. У СА, одакле су се доселили чинил су један род. Овде дошла браћа Шабан и Демо.

Муратовци (23к), од фиса Шаља у СА. У селу су познати још под именом Торбеши, по „Торбешу“ кога су њихови преци узели за домазета.

Шурда (28к) и Тафреч (7к) су од фиса Краснић. Други име добили по месту старине у СА.

Суљдер (7к) од фиса Шаља у СА. Познати су још под именом Љаич.

Куртови (1к), доселили се 1900г преко Оризара. Тамо припадали роду Муслиар, а од фиса су Тсач у СА.

Идризови (1к) од фиса Краснића. Доселили се 1915г из околине Призрена, док им је даља старина у СА.

Пре 20г иселила се 1п из рода Муратовци у Черкеско Село (Куманово).

Цигани. – Мустафовци (6к) досељени су доста рано из Куманова. У Матејчи немају своје земљиште већ се баве обрађивањем туђих њива. – Алијевци (2к), досељени су, али не знају место старине. – У Матејчи има још 10 цигански породица. Оне овде бораве повремено. Сви су дошли из Куманова. Лети раде на њивама имућнијих становника.

П.С. Матејча је имала 3.394 становника у 2002 години, у томе 3.012 Албанаца, 325 Срба, 17 Македонаца, 1 Бошњака и 39 осталих.

Kumanovsko-preševska Crna Gora, dr. Jovan F. Trufunovski, Srpski etnografski zbornik, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 33, Beograd 1951