Mala Vrbica (Kragujevac)

Мала Врбица је с обеју страна Врбичког Потока који, 40 минута испод села, утиче у речицу Угљешницу. Овај се поток често назива и Клисурски, јер већим делом свога тока тече клисурастом долином између Главице и Голог Брда.

Цело је село на десној страни друма Крагујевац – Аранђеловац. Само је једна кућа (у којој су клисурска механа и рамаћка општина) прешла на леву страну насипа (друма).

Мала Врбица има два краја: Клисуру и Врбицу, поред тога две махале, Галониће и Вуковиће. Клисура је на левој страни Клисурастог Потока. Куће су јој на Голом Брду и уз сам друм, с његове десне стране (осим механе и општине).

Он је на потоку највиши крај сеоски. Испод ње су, за десет минута хода, на обалама потока, Галонићи. Део Галонића на левој страни Клисурског Потока простире се с обеју страна поточића Вињаге. Према Галонићима је, улево од сеоског потока, највећи крај, право село Врбица, на обема странама пута за село Пајазитово. Од ње до Галонића на левој страни нема више од 5 минута хода. Скоро пола часа ниже десног дела Галонића настају Вуковићи.

Мала Врбица има доста живе воде, али због даљине бунара Врбичани у новије време копају ђермове…

Врбнички Поток, кад надође, наноси доста штете оним имањима Врбице и Вуковића која су у нешто проширеном тлу његове долине.

Сеоски хатар велики је 270 хектара. Под њивама је 100ха, под ливадама 150 ха (укупно зиратне земље 250ха) и под шумама 20 ха. Њиве су у другом, а ливаде у трећем зиратном реду. Шума пак долази у пети шумски ред. У хатар сеоски није урачунат простор од 1,5 ха који долази на заједниче „селске“ утрине на месту званом Варнице код Кречана.

Врбичани немају земаља ван свога села, а у њиховом хатару имају својих поља становници Рамаће и Добраче.

Крај Врбица добива постепено друмски карактер и сашорава се, а у осталима су куће разређене и без реда растурене.

Крајеви Врбица и Клисура састављени су од појединих кућних група, које се овде називају „вамилија“. Такве су „вамилије“ у Врбици: Вукојичићи, Копиљаци, Марковићи и Вуковићи; а у Клисури Вуковићи и Караџићи. У Галонићима поред Галонића и у Вуковићима поред Вуковића има само по једна кућа.

Године 1903 Мала Врбица је имала 14 родова у 88 домова са 449 душа. На дан 31.12.1910 године у њој је било 86 кућа са 537 становника; а 1921 године број становника спао је на 439.

Сељани причају, да су оснивачи сеоски назвали своје насеље данашњим именом стога што су га засновали на месту обраслом малим врбама – врбицама. Други веле, да су селу име дали сељани из Рамаће по извору у Трапини у Клисури, који је био под једном врбицом. Напомињем, да мештани и Лепеничани ретко називају село Малом Врбицом, већ га обично зову Врбица. Атрибут „Мала“ дале су му власти за разлику од веће Врбице у Јасеници.

Крај Врбица носи име самог села. Клисура се зове зато што је на истоименом потоку на месту, где он излази из узане клисуре. Галонићи и Вуковићи прозвани су по најглавнијим родовима у њима.

Село је основано 1809 године, када се Карађорђе враћао од Сјенице у помоћ моравској војсци. С њим је дошло овамо 7 родова који су основали село, оба краја и обе махале његове. Ти су оснивачки родови: Вуковићи, Вукојичићи, Галонићи, Копиљаци, Продановићи и Ратковићи. Они сада имају у Малој Врбици 73 дома, тј више од 7/10 укупног броја сеоских кућа.

Ово се село најпре помиње у Карађорђевом протоколу под именом Врбица. У Уписнику 1818 зове се Врбица мала…

Село је поглавито нарасло рађањем и разграњавањем и деобом задруга, јер је после 1815 године добило само 7 родова од којих данас има 15 домова.

Сеоско је становништво досељено из 5 области. Из Старе Србије дошло је 8 родова (82 куће), из Лепенице 3 рода (3 дома); а из Црне Горе, Љига и Јасенице само по један род са по једном кућом.

Од 14 родова 7 их је добегло овамо у збегове (73 дома), по два рода су дошла као уљези (2 куће), и на купљено имање (2 дома); а по један род прешао је у ово село на трла (9 кућа), у питомину (1 дом) и као посинак (1 кућа).

У Врлопопама има Старо Гробље, које неки називају Маџарским. Ту је и Црквина где је у раније доба била нека хришћанска црква, за коју се мисли да је припадала насељу чије је било поменуто гробље.

Мала Врбица има два гробља: једно је у Бубну за Врбицу, Галоње и Вуковиће, а друго је у Дивљакама, уврх Клисуре, за крај Клисуру.

Сеоска су заветина Младенци, а литија се носи о Спасовдану.

П.С. Мала Врбица је имала 208 становника 1834, 377 у 1884, 482 у 1948, 249 у 2002, и 203 у 2011 години, у томе 10 млађих од 5 година, уз просечну старост од 44,2 године.

П.С.2. У Малој Врбици се налази Кућа Чоловића, етно кућа са рестораном и смештајем, контакт телефон 062307867.

http://www.kucacolovica.com/sr/sadraji.html