Ljubodrag (Kumanovo, Makedonija)

Село лежи јз од Куманова, у његовој близини. Средином Љубодрага води пут Куманово – Скопље. Околна су насеља: Лопате, Ново Село, Черкеско Село и др. Становници се служе водом из бунара чија дубина износи од 8 до 24м. Поједини крајеви атара носе ове називе: Старо џаде, Селиште, Бучук и Подиште.

Љубодраг има разређен тип: око кућа су мањи обрађени простори. Сродничке куће су једна другој ближе и више груписане. Насеље има 95д (1965г).

Потес Селиште лежи крај Љубодрага са с стране. Земљиште је под њивама и остатака од старина нема. Али топографско име показује да је тамо постојало неко насеље.

Атар Љубодрага пред крај турске владавине претстављао је пространу утрину („кашла“). Користили су је сточари околних насеља – Лопата, Черкеског Села, Рапољца и Романовца. Ипак та утрина већим делом чинила је део атара Лопата.

На наведеној утрини, уз помоћ државних власти, 1921г основан је данашњи Љубодраг. Име насеља дато је по првом колонистичком домаћинству досељеном из Баната: старешина се звао Љубо, док је име његове жене било Драга. Брзо је следовало насељавање и других колонистичких породица: 20 из Баната и Срема; 30 из Лике, Далмације и Србије (из њеног јужног дела). Тако је Љубодраг 1925г имао око 50к. Природним прираштајем и накнадним досељавањима до почетка рата 1941г село је нарасло на 60 до 70д. За 20г боравка с великим трудом становници су створили плодне њиве на местима ранијих „бузалака“. У почетку је било тешкоћа и с пијаћом водом: неко време доносили су је из суседног Лопата.

У току лета 1941 бугарска окупаторска власт иселила је у Србију највећи број колонистичких д. А за време рата у куће исељеника доселило се 15п, већином из околине Куманова (козјачка села) и Кр. Паланке. После рата настало је насељавање других п. Добијале су бесплатно или су куповали земљу од ранијих колониста који се сада налазе у Војводини (банатска села Качарево и Глогоњ).

Од предратних колониста у Љубодрагу данас има само пет родова са 15д. Толика је разлика у погледу становништва између стања ранијег и данашњег. И сада у Љубодраг, због близине Куманова, досели се по неко д из села на Козјаку. Прво купе плац на коме саграде кућу, потом налазе сезонско запослење у Куманову или Скопљу.

Сеоска слава су Духови. – Гробље лежи крај насеља, на страни према Куманову. – У Љубодрагу је 1921г било 40д са 238с. Г 1948 село је имало 70д и 413с, а 1961г 93д и 482с. Од 1921 до 1961 разлика је износила: више 53д и 244с.

Љубодраг насељавају досељеници пореклом из области у Србији и Македонији. Први имају 46 а други 49д.

А. Досељеници из области Србије.

Досељеници од 1921 до 1923г: Михајловићи (5к), Гроздановићи (4к) и Грујићи (2к), дошли из Радовнице у Г. Пчињи.

Анђелковићи (2к), дошли из Беле Паланке.

Манићи (3к), дошли из околине Пирота.

Иза другог светског рата населили су се:

Радовничани (око 20к) и Лесничани (око 11к). Дошли из горње-пчињских села Радовнице и Леснице.

Б. Досељеници из области Македоније. Досељеници из ДСР и иза тога:

Козјачани (30к), дошли из козјачких села – Пелинца, Жегњана, Рамна, Малотина и Враготурца.

Паланчани (око 11к), дошли из села у околини Кр. Паланке.

Кратовчани (8к), дошли из села у околини Кратова.

П.С. Љубодраг је имао 686 становника у 2002 години, у томе 440 Македонаца, 243 Срба и 3 осталих народности.

Kumanovska oblast, Seoska naselja i stanovništvo, dr Jovan Trifunovski, Skoplje 1974