Kupreško i Glamočko polje

Borivoje Ž. Milojević „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje“ , Naselja knj 13.

Купрешко Поље

• Шеменовци (Купрес, Република Српска)

Кућа има: Крндија 6, Марића 11 и Кнежића 34. Куће првих двеју породица и шест кућа Кнежића растављене су од осталих кнежићских кућа, и то растојање износио око 200м. У обема групама куће су у низу. У другој групи кнежићке су куће једна до друге; јаче су издвојене само оне две, што леже у вртачи.

Кнежићи славе св. Јована. Они су „од вета“. Прича се да су њихови стари „пасали сабље“ и ишли уз Турке у бој. Кад је био овладао „зулум“ један од њихових предака побегне „у Кавуре“. Доцније се поврати са тапијама у Копчић (Ускопље) и Турци му даду његову земљу. Он је подигао прву кућу у Долинама, на месту које се сад зове „Римино Кућиште“; доцније је сишао у село. Идризбеговићи из Врила отели су им много земље.

Марићи славе Св. Ђорђа. Старо им је презиме Досадовићи. Њихов праде је дошао из Отковца (у Гламочу) прво у Рилић, затим у Бајрамовце (где је данас Миралемова кула) и најзад у Шемановце.

Крндије славе Св. Ђорђа. Дошли су „од потребе“ из Вагана (у Гламочу) око 1830г.

П.С. По попису становника из 2013г у Шеменовцима је било мање од 10 становника.

• Ново Село (Купрес, Република Српска)

Број кућа по породицама је овај: Боснићи 7, Прибељак 1, Мандићи 4, Марићи 4, Меселције 3, Мандићи 3, Петковићи 4, Колоње 2, Видовићи 2, Меселџије 2, Вулете 5, Фелаје 2, Вулете 2, Чолићи 2, Милишић 1, Туркићи 2, Радак 1, Пивачи 3, Милишићи 2, Кисо 1, Шебези 2, Милишићи 7, Ждере 3 и Зубић 1.

Мандићи су растављени од Боснића њивама и ово растојање износи око 100м; Марићи чине једну групу; Петковићи су одвојени њивама од Мандића; Вулете су у групи; куће Милишића и Туркића растављене су вртачом; и куће Пивача и Милишића растављене су такође вртачама, а између кућа Милишића су њиве.

Петковића чукундед дошао је крајем 18в од Никшића (у Херцеговини). Најпре су били на месту где су данас Милишићи. Неки њихов предак одселио је око 1870г у Веларе (код Јајца). Славе Игњатија Богоносца.

Марићи и Чолићи дошли су почетком 19в из Шемановаца. Били су најпре на месту Боснића. Око 1850г „сургунисали“ су их због хајдука у Зеницу, где су остали неко време. Један од њих је тада и остао у Мутници (код Зенице), а други су се повратили. Одавде (т.ј. из Новог Села) једни су се одселили у Брванце (код Јајца) око 1860г.

Боснића предак дошао је око 1820г „од потребе“ из Унца. Славе св. Јована.

Мандића предак дошао је око 1820г из Унца, где им је било „тијесно“. Славе св. Николу.

Видовића је старо презиме Алексићи. Дед им је донет „бешици“ из Ускопља око 1825г. Један од њих одселио је у Веларе (у Пљеви) око 1878г.

Колоње (стара су презимена Травари и Милковићи) пореклом су из Котара. Тамо их је било деветорица браће и имали су једну сестру. Она се уда и муж јој постане кнез. Он дигне у војску осам шурака. Када је хтео узети и деветог, овај убије зета (кнеза) и побегне у Убавића Долину (у Гламочу). Одатле им је доселио прадед око 1830г. Славе св. Марка.

Пивача је старо презиме Вујаковића. Доселио се њихов прадед око 1830г из Гламоча. Славе св. Јована.

Предак Радака доселио је из Јакира (у Гламочу) око 1840г. Слави св. Василија.

Меселџије су дошли из Прибеље око 1840г. Славе св. Јована.

Вулете су дошле из Доца (у Гламочу) у Шемановце око 1845г, и одатле у Ново Село око 1870г. Славе св. Ђорђа.

Туркићи славе св. Јована. Њихов дед је пореклом из суседних Мрђеноваца. Био је једно време млинар у Прусцу; затим се населио у Шемановце, и одатле је прешао у Ново Село око 1860г.

Прибељака је старо презиме Шобота. Предак му је дошао као „најменик“ из Прибеље око 1860г.

Мало пре Окупације доселили су се: Фелаје из Доца (у Гламочу), славе Арх. Михаила; Кисо од Ливна. Он је био „фукаран“ и чувао је најпре сеоска говеда. Слави св. Ђурђа; и Шибези, Милишићи, Ждере и Зубићи из суседних Мрђеноваца. Милишићи славе св. Николу.

П.С. Ново Село је имало 126 становника 2013 године.

3. Мрђеновци (Купрес, Република Српска)

Број кућа по породицама је овај: Вељке 4, Зубићи 9, Зјаићи 3, Ждере 3, Милишићи 4, Ждере 3, Мијатовићи 4, Зубићи 5, Ковачићи 2, Матићи 4, КОвачићи 4, Васић 1, Зубићи 3, Ковачићи 2, Шебез 1 и Ковачић 1. – Три куће Вељка, у вртачи, јесу једна до друге; куће Ждера растављене су од Зјаића и то растојање износио око 100м; од Ждера је растављена њивама група кућа, где су Милишићи и Ждере; и пет кућа Зубића и две куће Ковачића чине једну групу.

Порекло становништва.

Вељке су стари досељеници непознатог порекла. Славе св. Николу.

Милишићи су такође стари досељеници непознатог порекла, славе св. Николу. Били су једно време у селу Љуши (у Јању).

Ковачића преци живели су у Гламочу, код Рашкове Главице.  Неки њихов Стеван запроси „цуру“. Она оде за другог, а Стеван запали појату и у њој изгори жена и троје деце из породице те цуре. Стеван побегне у Горажде паши Сирчићу и уговори с њим да живи у Мрђеновцима; ту му дође и породица из Рашкове Главице. То је било крајем 18в. Славе Св. Николу.

Мијатовићи (старо презиме Шарвале) деселили су се из Херцеговине. Славе Арх. Михаила.

Зубића је старо презиме Малешевићи. Крајем 18в довела је баба Зуба из Гламоча два сина: Јована и Арсенија и неколико кћери. На месту где су сада Зубићи био је Илија Шарвала. Арсеније да субаши Махмед-аге Тулића по кацу масног сира и кајмака, те он дигне Шервале а намести Зубиће. Славе св. Јована. Од Арсенија данас има 13 а од Јована 10к.

Ждере су се доселиле из Рујана (код Ливна) такође крајем 18в. Једне Ждере су одавде отишле у Стројице (у Јањ) и сад се тамо зову Џакићи. Славе св. Јована.

Шебеза је старо презиме Лабудићи. Доселили су се из Бабића (у Јању), где су имали земљу од старине и продали је. Овде су дошли крајем 18в. Славе св. Глигорија.

Васића је старо презиме Црногорац. Досељен је из Растичева око 1845г, кад су се тамо Црногорци поделили. Слави св. Николу.

Матићи су пореклом из Горњег Малована. Једни су одатле дошли у Мрђебаре, бегу Бушатлији из Ливна, а други у Благај, спахији Чамбарлићу из Прусца. Око 1870г, прешли су бегу Тулићу у Мрђеновце. Славе св. Ђорђа.

Зјаићи су из Горњег Малована. Њихова мати је остала „сирота“ па је око 1890г дошла брату и довела сина. Славе Мратин-дан.

П.С. Мрђановци су имали 98 становника у 2013 години.

4. Благај (Купрес, Федерација БиХ)

Матићи (2к) и Каран (1к) леже на страни долине и окренуте су истоку; Шебези (2), Јањић (1) и Матић (1) леже на страни исте долине и окренути су југу; и Ковачић (1) лежи високо по страни, испод шуме. Ободом вртаче је група кућа, која се зове Чардак, где су: Марићи (4) и Кнежевићи (3). Кнежевић (1), Шебез (1), Васић (1к), Рацо (1), Шебез (1) и Чота (1) леже на страни и окренути су југу. Куће Васића и Раца растављене су њивом и градином и то растојање износи око 100м. Тривуновићи (2), Зубићи (3), Марићи (4), Вељко (1), Ковињала (1) и Ловрићи (4) леже по странама долине; куће су једна до друге. Куће Карана (1), Ждера (1) и Стипића (1) леже на темену и страни косе. Куће Машића (4к), Ивића (1), Баришића (2), Карана (2), крељушића (1) и Вељка (4) леже ивицом између стране и поља и чине групу. Одвојена од Вељка је група са кућом Шебеза (6), које леже на страни, и група Ловрића (3). У једној долини су куће Јарчевића (6) и Шебеза (4).

Вода се пије са Језера и Стубла. У Језеру (где се пере рубље и кисели конопља) има увек воде.

Баришићи су се доселили из Посушја крајем 18в.

Карани су пореклом из Мандина Села (у Дувну). Отуда им је дошао прадед у почетку 19в. Њихов дед Ђуро одселио је „са ђецом“ ка Травнику средином 19в. Славе св. Николу.

Ковињала је досељен из Гламоча почетком 19в. Слави св. Николу.

Ловрићи су досељени из Дувна почетком 19в. Слави св. Николу.

Ловрићи су досељени из Дувна почетком 19в. Стари су им дошли као имућни људи и прво су се настанили код Чардака. Средином 19в једни Ловрићи су се одселили у околину Јајца.

Јарчевићи су дошли из Суаве у пп19в.

Чота је доселио из Далмације у пп19в. Његов се дед „уговорио“ у Јарчевиће.

Курељушић је досељен из Дувна у пп19в. Његов предак је своју земљу у Дувну дао Мемед-аги Џепару из Ливна, а сам отишао у Љушу, бегу Пашићу из Горњег Ускопља. Одатле је дошао у Благај. Слави св. Николу.

Стипић је доселио из Летке (у Дувну) „од зулума“ средином 19в.

Матићи су се доселили из Малована средином 19в.

Васић је доселио из Растичева средином 19в од Црногораца; његов предак се оделио од свог стрица.

Кнежевићи су се доселили из Доњег Малована средином 19в. Тројицу браће: Илију, Николу и Сима дигао је бег Кукавичић, а овде их је примио бег Тулић. Славе св. Ђорђа.

Марићи су се доселили из Шемановаца и најпре били, где је сада Ковињала. Одатле их је бег дигао „зулумиле“, и они су отишли у Рилић. Два брата су се отуда повратила овамо. Славе св. Ђорђа.

Машићи су се доселили од Имотског средином 19в. Ишао је Мате „потребан“ и извео сироте братиће.

Сви остали досељеници дошли су „прије Аустрије“: Шабези из Мрђеноваца; Јањићи из Гламоча. Њихов стриц Сава „преварио је“ кћер попа Травара и с њом дошао овде. Он је одавде дошао у Јањ, а овде је остао брат му Марко. Слави св. Николу; Тривуновићи су доселили из Растичева. Старином су из Пеуља у Ливањском Пољу. Славе св. Јована; Зубићи, Вељке и Ждеро су дошли из Мрђеноваца; Рацо је досељен из Ливна. Тамо му је породица обамрла, а овде је „одо по најму“. Слави св. Јована; и Ивић је из Растичева.

5. Растичево (Купрес, Република Српска)

У Црногорској Долини су куће Црногораца (7к); оне су једна до друге.

У Бучу су куће: Рогала (3), Патруна (6) и Куна (6). Куће су у низу, једна до друге. Одвојена је од њих њивама (са растојањем око 300м) мала Карапај, где су куће: Токића (2), Рајича (6), Токића (4), Булута (2), Бушића (2), Мрша (1), Џунића (1), Пашка (1), Бешлића (4), Јањића (1) и Травара (1). Куће Токића и Рајича су једна до друге.

Од Карапаја је одвојена  драгом, која је под њивама и растојањем око 100м Јаманова Долина, где су куће: Баришића 2к, Марића 1, Токића 2, Припунића 1, Лека 1, Браља 1, Кришта 2, Јукића 1, Свалине 1, Икића 2, Јурчевића 1, Икића 2, Јамана 14, Тримуновића 8, Гароње 1 и Кавураца 6.

Од Кавураца су одвојене конопљом и растојањем око 100м куће: Ивића 6, Матијаша 4, Токића 1 и Баришића 3. Од села су издвојене куће: Грбеша 3, Ивића 1 и Припунића 1.

Староседеоци су: Ивићи и Тримуновићи; ови славе св. Јована.

Баришићи су се доселили из Посушја крајем 18в. Њихов дед је одлазио у Посушје и на коњима догонио пшеницу, коју су му давали Галићи, што су били остали на њиховој земљи. Једном га је ухапсио љубушки капетан и запретио му, да никад више не долази. С њима су род Булути и Бешлићи. Баришићи су били на месту Кавураца. Одатле их је дигао бег и наместио у Кавурце. Један од Баришића отишао је тада у Суаву, један у Мрђебаре, а двојица су остала у Ивићима.

Црногорци су се доселили из Црне Горе почетком 19в. Један од њих отишао је у Јајце пре Окупације. Славе св. Николу.

Патруни (старо презиме Бешкери) доселили су се из Студенаца, такође почетком 19в.

Рогале су се доселиле из Љубше (код Јајца) почетком 19в. Њихов прадед је дошао овде као самац и овде се оженио.

Куне су се доселиле из Дицма почетком 19в. Њихов прадед Леко Кавурин ушао је у кућу једном Куни.

Јукићи су се доселили из Посушја почетком 19в.

Јамани су се доселили из Посушја почетком 19в. Отуда их је „истерала глад“. И сада има тамо „Јаманов Гај“. Овде се њихов предак „уговорио“ у Баришиће. Један Јаман је одселио средином 19в у Котор-Варош.

Икићи су досељени почетком 19в из непознатог места. Њиховог претка довела је мати, преудавши се у кућу Јамана.

Криште су се доселиле из Дувна почетком 19в.

Почетком 19в доселили су се: Браљи (Думанчићи) из Злосела; Матијаши из Книна; Јањићи из Посушја; и Токићи из Ракитне, од „зулума“.

Бушићи су се доселили из Ракитне (у Херцеговини) такође почетком 19в у Благај, у Шебезову Долину. Одатле их је истерао „Турчин“ и средином 19в дошли су у Растичево.

Рајичи су се исто тако доселили из Ракитне, почетком 19в, у Благај, у Шебезову Долину. Одатле су дошли у Растичево средином 19в.

Леко је досељен од Имотског средином 19в. Његов се дед овде оженио.

Кавурци (старо презиме Николићи) доселили су се од Имотског. Било их је петорица браће, који су били „фукарни“ и пошли у најам. Један (њихов дед) „избио је“ средином 19в у Растичево и ступио у најам код Матијаша, а затим се „уговорио“ у Ивиће; други је дошао у Раму, у Јаклиће, и од њега су Џолани; трећи је отишао у Мостар; а четврти се повратио „на старину“. Од њиховог деда „изашло је“ у Растичеву 45 чељади у једној кући.

Грбеше су се поселиле из Винице (код Имотског) почетком 19в и живеле су у Билом Потоку, Османлијама, Злоселима и Мрђебарама; одавде су дошли у Растичево средином 19в.

Џунић је доселио из Мокронога (у Дувну) средином 19в.

Пред окупацију су дошли: Баришићи из Благаја; Гароња из Горњег Вуковског. Он је „допртљао“ и чувао бегова говеда, па остао и „наместио кућицу“ уз бегову авлију. Слави св. Ђорђа; Мршо из Шујице. Његов је отац изишао у најам, оженио се и остао овде; и Марић из Малована. Слави св. Ђорђа.

Свалина је доселио из Мрђебара у дп19в. Био је у најму код Јамана.

Травар је живео у Стекеровцима (у Гламочу) и био „у ешкији“ у Црним Потоцима. Кад је „ушла Аустрија“, дошао је овде и уговорио се.

Јурчевић (Видаковић) „уговорио“ се из Злосела почетком 20в.

Досељеници непознатог порекла су: Пашко (старо презиме Џулић), чији је дед живео у кући са Џурићем средином 19в; и Припунићи, чији је отац био у најму код Бушића.

П.С. Растичево је имало мање од 10 становника приликом пописа 2013г.

6. Сухова (Купрес, Федерација Бих)

Кућа има: Баришића 6, Шимића 8, Бушића 2, Баришића 1 и Јурича 2. Куће су у низу, једна до друге.

Шимића предак дошао је крајем 18в из Посушја у Јуриче, и одатле одмах прешао у Сухову. У Посушју је било „тисно“, а овде је било празно.

Пред окупацију („прије Аустрије“) дошли су Баришићи и Бушићи из Растичева, и Јуричи из Јурича.

Око 1870г у Суави су биле свега 3к: Шимића, Рајича (који је одселио у Растичево) и Баришића.

П.С. Сухова је 2013 године имала мање од 10 становника.

7. Јуричи (Купрес, Федерација БиХ)

На једној страни долине су куће: Шимића 1, Јукића 2 и Клепића 2; а на другој: Јелића 1 и Шимића 2. Обе групе су растављене дном долине.

Предак Шимића, као што је забележено у Сухову, дошао је крајем 18в из Посушја.

Око 1870г („прије Аустрије“) доселили су се из Злосела Клешићи и Јелићи, а из Растичева Јукићи.

8. Мрђебаре (Купрес, Федерација БиХ)

Кућа има: Лозића 3, Ивића 2, Матића 2 и Свалина 3. Између кућа су вртови са купусом и конопљом и њиве.

Матићи су пореклом испод Врљике. Њихов предак је на пиру (о женидби) или на слави убио човека и, бојећи се освете, побегао у Долац (у Гламочу), почетком 17в. Ту су Матићи живели око 100г, и имали су увек 1000-1600 оваца. Једна „цура“ у Доцу отишла је за једног Матића, а није хтела за Ковачића. Овај тада запали кућу Матића и у њој изгори мушко дете. Матићи су тада морали платити Турцима глогу и почетком 18в иселе се у Благај (код Тулића Чардака) са 1600 оваца и коза. Једног Матића ту убију Јањани (мислећи да је „кесеџија), а другог убију Талићи (Бећи беговићи). Преостали Матићи се онда преселе Пашићима у Малован. Кад је Малован почетком 19в припао Кукавичићима, они отерају Матиће и ови се настане у Мрђебарама. Одавде су отишли једни Матићи „прије Аустрије“ у Благај.

Свалине су дошле из Сухове око 1860г.

Ивићи су пореклом из Сухове. Њихови преци су били остали „сироти“, па су „ходали по најму“. Овде су дошли „прије Аустрије“.

Лозићи су пореклом „из Кавура“ (из Далмације). Њихов прадед Топо рођен је у Приморју. Био је „злочест“, па је морао да бежи: дошао је најпре у Посушје и одатле у Злосела. Једном га је позвао Бећир-бег на беглук, а Топо није хтео ићи. Бег „повади сабљу“, а Топо замахне косом и скине бегу „ахмедију“ (чалму). Турци одведу Топа у град (Купрес), и затворе га у кулу; али он одатле побегне. Доцније Бећир-бег дође Топу и нападне га, а Топо убије бега вилама и одсели у Малован (у Ћемалиће). Ту су живели четири године; али се „закрве“ са Ивазима, те их бег дигне. Онда пређу у Османлије; одатле дођу у Злосела, где су били 10 година; и из Злосела преселе се у Мрђеваре, око 1873г.

У Мрђебарама су раније биле Куне и одселиле у Растичево.Крајем 18в били су и Ромићи, па их је дигао паша и населио Матиће; Ромићи су тада отишли у Стражбеницу. Овде су биле и Свалине; оне су се одселиле у Злосела, а на њихово место дошли су Лозићи.

П.С. Приликом пописа 2013 године није било становника, док је 1991 године било 21, у томе Хрвата 13 и Срба 8.

9. Стражбеница (Купрес, Федерација БиХ)

Кућа има: Токића 1, Галића 3, Ромића 1 и Багарића 8. Куће Багарића су у групи, а остале су око њих.

Преци Багарића дошли су из Буковице (код Дувна) у Јуриче. Кад су тамо орали, растоваривали су за ораче по осам коња натоварених сплитским и сињским вином; у пролеће су пуштали „алашу“ у Плазеницу, и ишли да је траже тек у јесен, кад ће „врћи“. Затим су „отањили“. У Растичеви, где су сада Грбеше, били су Ивкићи и Припунићи. Бег Миралем дигне ове, насели Багариће и да им жито и волове; ту опет „пођу к`о из воде“. Затим их ју бег молио, те су крајем 18в прешли одатле у Стражбеницу. Кад су овде дошли, јагњило им се по 500 оваца.

Ракићи (старо презиме Вукадини) пореклом су из Конгоре, код Имотског. Њихови преци били су на „сто“ места, пре него што су овде дошли; а овде су дошли из Мрђебара крајем 18в.

Токић је доселио из Растичева око 1860г.

Галићи су дошли из Злосела око 1875г; тамо су били на месту Кукавичића хамбара.

П.С. Стражбеница је имала 2013г 16 становника, а 1991г било је 42 становника хрватске националности.

10. Били Поток (Купрес, Федерација БиХ)

На левој страни Билог Потока, окренуте западу, с укуће: Ћоралића 1, Багарића 2, Багарића 2, Вргоча 2, Михаљевића 4 и Ороза 6. Обе групе багарићских кућа растављене  су кромпиром и житом и ово растојање износи око 200м. Куће Михаљевића су у групи. Западно од долине, на ниској површи су куће: Баришића 2 и Вукадина 1. У Ратковини, под Плазеницом, су 3 куће Свалина. Вода се пије са Билог Потока.

Ћоралићи (Јандрићи) староседеоци су.

Свалине су стари досељеници непознатог порекла. Они су „пртљали“ у Срђевиће (код Ливна), па су се отуд повратили.

Орози (муслимани) живели су у Османлијама, на месту где су сада Ловрићи. Отуда су их „протерали“ бези почетком 18в.

Вукадин је доселио из Летке (код Дувна) у пп19в. Они су „стали“ у Злоселима, Мрђебарама итд, пре него што су дошли у Били Поток.

Бугарићи су се доселили из Буковице (код Дувна) средином 19в. Отуда им је дошао дед Иван најпре у Јуриче.

Баришићи су се доселили из Јурича средином 19в.

Михаљевићи су пореклом из Подгреде (у Ливну). Овде су дошли из Злосела пред Окупацију.

Вргочи су дошли испод Вргорца („из Кавура“), пред Окупацију. Били су најпре у Злоселима.

П.С. Били поток је имао 36 становника у 2013 години, а 1991г имао је 94 становника (Хрвата 79, Муслимана 14 и Југославена 1).

11. Злосела (Купрес, Федерација БиХ)

Са СИ долази Били Поток и протиче кроз село. У равни СЗ од Билог Потока су куће: Брстила 6, Гргића 8 и Раштегораца 6. Куће Брстића и Гргића чине две групе. Даље, на СЗ коса се пење и на њој су куће: Думанчића 20 и Жуља 4. Куће Думанчића су једна до друге. СЗ, преко пута, на истој коси су куће Михаљевића 12, Багарића 1 и Брстила 6. Ка пољу на крајњем делу косе леже куће: Ивића 6, Грбеша 2, Вргоча 1 и Кожице 1. Довде је Горње Село.

СЗ је поток Бојана, паралелан са Билим Потоком; тече такође од СИ ка ЈЗ. Одавде почиње Доње Село. На СЗ страни Бојане су куће: Лозића 3, Ивића 2, Ђалета 3, Јурчевића 1, Раштегорца 1 и Брстила 5. Ка западу настаје ниска тераса, чијом су горњом ивицом куће: Свалина 3, Хакрепа 2, Свалина 3, Раштегораца 6 и Лозижа 3; а доњом ивицом: Брстила 4, Думанчића 4, Токића 2 и Хлепића 1. По темену ове ниске терасе, између горњег и доњег низа кућа, леже њиве.

Средином 19в у Злоселима је било око 32к.

У Злоселима су живели Баножићи који су „отпртљали“ ка Јајцу и Бања-Луци. Прича се да су отишли зато, што им је мраз с пролећа уништио усеве.

Најстарији су досељеници Лозићи (или Галићи), који су дошли из Далмације.

„Давно“ су се доселили: Хлепићи, такође из Далмације, и били у Јуричима; и Јурчевићи из Херцеговине.

Грбеше су се доселиле из Херцеговине почетком 18в и сели најпре у Злосела; одатле су прешли у Мрђебаре и у Растичево, па су се повратили овамо.

Свалине су се доселиле из Дицма, крајем 18в.

Брстиле (Ћосићи, Гргићи, Павићи и Чолићи) потичу од браће: Ћосе, Грге, Пава и Чола. Доселили су се из Врљике почетком 19в, пребегавши у Турску. Један им је прадед отишао у околину Травника.

Ивићи су се доселили из Врањице (код Сплита) крајем 18в у Мандино Село (у Дувну). Осутда су отишли у Сухову. Ту су убили субашу и један њихов предак пређе почетком 19в у Растичево, а двојица у Злосела.

Думанчићи су од Врљике (у Далмацији). Одатле су отишли у Ракитну (код Љубушког). Почетком 19в дошли су у Османлије, а у пп19в у Злосела.

Михаљевићи су се поселили из Голињева (код Ливна) почетком 19в. Њихов прадед је побегао испред Турака у заштиту Хусејин-бегу. Прво су сели код врела Башинца, иза Олова, а одатле су дошли у Злосела у пп19в.

Хакрепи су пореклом из Каменске (код Сиња). Одатле су дошли у Мокроноге, и затим у Злосела у пп19в.

Токићи су се доселили из Растичева средином 19в; тамо су дошли „давно“ из Ракитне (код Љубушког).

Раштегорци и Жуљи пореклом су од Врљике (у Далмацији). Један њихов предак убио је бега, кад је овај затражио да прву ноћ проведе с његовом невестом. Онда је побегао ноћу у Малован, где га је примио травнички паша Кукавица; паша му је поручио да ће му послати све што му треба. Из Малована су дошли у Стражбеницу почетком 19в, и одатле у Злосела средином истог века.

Багарић је доселио из Билог Потока средином 19в.

Ћалета се доселио из Врљике у дп19в; његов се отац „уговорио“ у Раштегорце.

Вргоч се доселио почетком 20в из Билог Потока и овде купио земљу.

П.С. Злосела су 2013 године имала 394 становника, док су 1991г имала 674 становника (668 Хрвата, 5 Срба, 1 осталих).

18. Османлије (Купрес, Федерација БиХ)

Испод Плазенице по странама долиница леже куће: Ћалете 1 и Ћалета 2; куће су растурене. У долини потока Ригавца, окренуте југу, леже куће: Ловрића 4 и Михаљевића 1. Јужно од Ловрића по темену и падини терасе су куће: Шакића 3, Црница 3 и Ћалета 4. Куће Ловрића су у групи; око ове групе су вртови са конопљом и кромпиром. Ка југу су њиве, на дужини око 200м, на групи шакићких кућа. Ове су куће раздвојене вртовима са растојањем око 60м. На страни долине Врила леже куће: Хусеинбеговића 2 и Хусеинбеговића 1, а на дну исте долине Хусеинбеговића 2. Куће Ловрића и Хусеинбеговића растављене су њивама и пашом са растојањем око 600м. Око доњег тока Врила, на ниској површи је група од 6 кућа Думанчића. Од њих су растављене њивом две куће Ерцега које леже на страни. Од ових је за 100м удаљена група, у којој су 3к Михаљевића. У пољу су куће: Куна 4, Думанчића 7, Папића 2 и Крстановића 1. У пољу су куће: Куна 4, Думанчића 7, Папића 2 и Крстановића 1. Ка западу, у равни поља је група кућа Думанчића 3 и Куна 1; куће су одвојене вртовима кромпира са растојањем око 30-50м. Од ове групе, одвојено је њивама и удаљено за 400м Сухо Поље, где су око цркве куће: Думанчића 1, Куна 2 и Мијоча 4.

На ниској коси је крај Гредине, где су групе кућа: Куна 4 и Думанчића 7. Куће Куна су јаче издвојене од кућа Думанчића; око појединих кунских кућа су вртови са конопљом и кромпиром.

Западно, преко ниске карсне површи, која је под пашом, лежи крупа од 5 кућа Куна. Куће су на страни сувог дола Кврцуше.

Вода се пије са врела.

Хусеин беговићи (старо презиме баба Ахметовићи) јесу стари досељеници непознатог порекла. Њихов предак Ахмет-бег био је, прича се, у битци на Мохачу. После се населио у Ускопљу и у Поричу подигао кулу са пет бојева. Своме унуку је подигао кулу у Османлијама. Ова је кула оборена пре окупације и од ње је саграђена кућа. Њиховог претка Хусеин бега, који је живео крајем 18в, била је земља: с Малих Врата на Сухо Поље, на планину Јарам и, обухватајући Клопотник, граница се враћала на Олово и Плазеницу.

Ерцези, прича се, воде порекло „од ерцега Стипана“. Доселили су се од Требиња у Подхум (код Ливна) Ту су неко време живели и крајем 18в дошли у Османлије.

Думанчићи и Црнице су иста п са Думанчићима у Злоселима. Овде су се доселили из Ракитне почетком 19в, а у Ракитну од Врљике.

Михаљевићи су иста породица са Михаљевићима у Злоселима. Овде су се доселили из Ракитне почетком 19в, а у Ракитну од Врљике.

Куне су се поселиле из Ливањског Поља (испод Пролога) крајем 18в. Њихови преци су била два брата, Стипо и Јуре. Стипо је побегао са „турском цуром“ у Главицу (код Сиња), а Јуре је добегао у Малован, где га је примио паша Кукавица. Потом, у пп19в, прешли су у Османлије из Малована.

Ловрићи су се доселили од Сиња у пп19в. Тамо је после куге у једном селу било остало 7 њихових удовица. Једна од њих отишла је у Сплит, једна у Сарајево, а једна се преудала у Бухово (код Дувна) и довела сина Ловра. Она се уплаши да се Ловро, који је био у најму код Турчина, не потурчи и пође с њим у Османлије.

Крстановићи су се доселили из Шујице средином 19в.

Шакићи су се доселили из Далмације средином 19в. Отуда је „испртљао“ њихов дед Јуре.

Папићи су се доселили из Шујице средином 19в. Њихови преци, Мијо и Илија, „ходали су по најму“ и населили се.

Мијочи су се доселили из Шујице пред Окупацују.

Ћалета је старо презиме Вабићи. Њихов дед се доселио из Воштана (код Каменска, у Далмацији) у Ливно. Одатле је прешао у Олово, а из Олова у Османлије пред Окупацију.

П.С. У 2013 години у Османлијама је живело 420 становника, а у 1991 било је 390 (сви Хрвати).

13. Олово (Купрес, Федерација БиХ)

Куће су у низу, једна до друге. Има их: Смоља 4, Бркана 4, Барешића 3, Барешића 1, Баришића 1, Ловрића 1 и Бабића 1.

Бркани су „испртљали из Сиња“ и изнели „товар злата“. Њихови прадеди Марко и Стипе живели су у Отиновцима и отуда дошли у Олово почетком 19в. „Прије Аустрије препртљали су у град“ (Купрес) где их је сад 6к.

Смоље су такође старином из Далмације. Њихов дед Ћор-Марко живео је у Шемановцима, ишао је уз Турке и средином 19в населио се овде.

Барешићи су дошли из Билог Потока „прије Аустрије“. Њихов се отац „уговорио“ удовици у кућу.

„У очи Аустрије“ доселили су се: Баришић из Билог Потока; Ловрић из Османлија; и Бабић из Кута.

Барешић је дошао почетком 20в из Билог Потока и ушао удовици у кућу.

П.С. У Олову је 2013г живело 80 становника, а 1991 било је 68 становника и сви су били Хрвати.

14. Купрес (Федерација БиХ)

Око 1860г у граду су живеле ове муслиманске породице:

Фазлибеговићи (данас 3к). Њихов дед Фазлибег одселио се од Хусеин-бега у Османлијама и отишао на материнство у Стражбеницу. Ту је преживео прву кугу (око 1770) и дошао у Купрес. Овде је умро од друге куге (око 1785г).

Брчићи (данас 6к, тежаци). Они су живели у Ратковини и „од чета“ су се склонили у град, почетком 19в;

Манџукићи (данас 14к, тежаци и агице). Њихов прадед је дошао почетком 19в као кувар уз неког пашу. Овај га је населио у Купрес и купио му читлук у Олову.

Непознатог порекла су:

Рамчићи, данас 1к, тежаци;

Кешко, данас 2к, касапи и телали;

Пилићи, данас 2к, тежаци. Зна се да су овде од средине 19в.

Бећирбеговићи данас 3к, тежаци;

Друшко. Отац му је био слуга код Идризбеговића, и Идриз-бег га је населио у Кукавице пред Окупацију;

Бурзић;

Ахмић и Ћемал, 1к, колар.

У граду је било око 20к муслимана. Њима су околни сељаци радили беглуке.

„Кршћани“ се нису смели тада насељавати у Купрес. У граду су живели свега 4 католика, који су били турски измећари и имали у граду кућице. То су Малеш, данас 1к, тежак. Његов предак је био слуга код Манџука; Папић 1к; Блатанчићи (старо презиме Вуковићи) данас 2к, трговци. Њихов отац био је у служби код Манџука; и Прапетар 1к.

Тек пред Окупацију и после ње почели су се у Купрес насељавати „кршћани“.

Пред Окупацију и пре ове доселили су се:

Бркани, 8к, надничари из Олова;

Ерцези 2к, из Османлија;

Костеровић, 1к, муслиман, кафеџија, из Ливна;

Мишић 1к, хлебар из Сухог Поља. Отац му је дошао из Голињева (код Ливна) као кувар фратрима у Сухо Поље;

Мештровић 1к, трговац  из Ливна;

Радић (Кебо) 1к, из Гораваца;

Ребрине 2к, трговци, доселили су се из Брда;

Сучићи 3к, из Сухог Поља. Њихов отац је доселио из Ливна у Сухо Поље и био слуга код фратара. Они су му у Купресу отворили радњу;

Виле, 2к, столар и тежак, из Олова.

После Окупације доселили су се:

Ћалета 1к, из Османлија;

Чолићи 2к, из Османлија;

Радман 1к, гостионичар из Ливна. Био је најпре слуга код фратара;

Спремо 1к, трговац, из Бегова Села.

Томас 1к, столар из Порича;

Вујичић, 1к, хлебар, из Ливна;

Џале 2к, тежаци из Горавца.

Крајем 19в доселили су се:

Аџаге 2к, из Билог Потока;

Буркић 1к, муслиманин из Голињева (у Ливањском Пољу). Он је дошао у службу код Манџука;

Баиршић, 1к, трговац из Копривнице;

Галић 1к, бакал из Копривнице;

Кутлеша 1к, трговац из Ливна;

Ледићи 2к, тежаци, од Ливна;

Мекшић 1к, тежак, из Доњег Вакуфа. Отац му је дошао као џамијски хоџа.

Радић 1к, из Горавца; и

Теркало 1к, тежак, из Јурича.

Почетком 20в доселили су се:

Антић 1к, хлебар од Бугојна;

Аничићи 2к, тежаци, из Османлија;

Брнос 1к из Алајбегова Оџака;

Чички 3к, кафеџије и обућари, из Горавца;

Чаја 1к, ципелар, из Ливна;

Фејзићи 2к, ковачи из Жупањевца;

Хусеинбеговићи, 2к, трговци, из Османлија;

Ерцези, 2к, надничари, из Османлија;

Иванчић 1к, трговац из Црнича (код Бугојна).

Идризбеговић 1к, бег из Врила;

Јуркић 1к, трговац из Ливна;

Куштро, 1к, надничар, из Врила;

Лозанчић, 1к, ханџија, из Млакве;

Ливанчић, 1к радник, из Злосела;

Теркало, 1к, тежак, из Јурича;

Тустоњић 1к, тежак, из Ливна;

Вучак 1к ханџија, из Злосела;

Дувњак, 1к, надничар, из Доњег Малована; и

Џаје, 3к, тежаци и ханџија, из Копривнице. Пореклом су од Ливна; одатле су дошли у Врила, а из Врила су отишли у Копривницу.

П.С. Купрес је имао 3.099 становника у 2013г, а 2.715 у 1991г (1.298 Срба, 963 Хрвата, 357 Муслимана, 64 Југославена и 33 осталих и непознато).

15. Алајбегов Оџак (Оџак, Купрес, Федерација БиХ)

У Горњем Оџаку су куће: Спрема 1, Рњака 2, Ивковића 4 и Чичка 5; а у Доњем Оџаку: Ивковића 2, Раванчића 1, Брноса 1, Рибића 1, Рњкашевића 2, Куна 1, Чичка 3, Шарића 1, Кара-османовића 1 и Алај-беговића 3. Горњи и Доњи Оџак одвојени су њивама јечма и вртовима кромпира и ово растојање износи око 100м. У оба Оџака куће су једна до друге.

Алајбег се доселио давно из Клиса (у Далмацији). У Доњем Оџаку имао је кулу „на три боја“.

Чички (старо презиме Ловрићи) доселили су се давно из Дувна.

Рњаци су пореклом из Раповине (код Ливна). Отуда је дошла баба са два сина и удала се за једног Рњака, који је живео у Брдима испод Врила. После тога је живела у Бегову Селу (у Ражишћима до Стожера), где је крајем 18в преболела кугу. Затим је дошла у Оџак.

Раванчић (старо презиме Бријановић) пореклом је из Кришчића, код Мостара. Његов дед је тамо изгорео и довео његовог оца као дете средином 19в.

Шарић је досељен из Бегова Села око 1860г. Он је учио Алајбеговићима коње да се јашу и изучене их давао беговима. Кад се одселио од својих рођака у Беговом Селу, Алајбеговићи су му поклонили мало „вртла“.

Ивковићи су пореклом из Подгреде (код Ливна) Њихови су преци дошли око 1865г и били најпре у најму код Идризбеговића у Врилима.

Рњкашевићи су живели раније у Ботуну и Османлијама, одакле су дошли у Оџак око 1873г.

Брноса отац дошао је од Ливна пре Окупације.

Кара-османовића отац дошао је од Ливна као хоџа пре Окупације; био је неко време у Врилима.

Рибић је дошао из Билог Потока пре Окупације.

Спремо је био у Отиновцима, Горавцима и Беговом Селу, одакле је дошао у Оџак крајем 19в. Слави св. Стевана.

Куна је доселио из Османлија 1918г.

П.С. Оџак је имао 252 становника у 2013 години, а 221 у 1991 години (Хрвати 194, Срби 16, Муслимани 10, остали 1).

16. Бегово Село (Купрес, Федерација БиХ)

Спрема 8, Глигурића 4, Батинића 3, Туралија 9 и Шарића 8. Кроз сред села, теменом косе води пут; с једне стране пута су куће Спрема, Глигурића и Батинића, а с друге кућа Туралија и Шарића. Куће Спрема су у реду. Куће Туралија и Шарића чине две групе, растављене вртовима и њивама.

Спреме (старо презиме Шушљици) пореклом су из Билеће у Херцеговини. Најпре су прешли у Љубушки и одатле побегли од Турака. Њихови преци Божо, Ристе, Глиго и Тоде ходали су сиромашни „свукуда“ и најзад се крајем 18в настанили у Беговом Селу. Данас од Риста има 8, а од Глига 4к. Славе св. Стевана. За „турског вакта, прије Аустрије“, Спреме су биле „опотребиле“, па су „нашли боље стање“ у Караџама, до Бугојна. Тамо има данас по 2к Спрема и Глигурића.

Туралија дед доселио је из Далмације, средином 19в.

Шарића дед доселио је од Имотског, „из Кавура“, такође средином 19в.

Батинића предак дошао је из Далмације (из „Кавура“) у Врила, у најам; после је прешао у Оџак као најамник; и око 1870г населио се у Бегову Селу, на месту Спрема који је отишао у Купрес.

Пре Спрема у овом селу живели су Турци бегови, које је крајем 18в куга поморила.

П.С. Бегово Село имало је 221 становника у 2013 година, а 1991г имало је 271с (Хрвати 143, Срби 126, Југословени и остали по 1).

17. Горавце (Купрес, Федерација БиХ)

У Горавцу су куће: Рњкаша3, Чичка 2, Релата 2, Кеба 1 и Хајдаровића 1, а у Доцу су: Радоша 3, Хајдаровића 1, Папића 2, Кеба 2, Јовића 2, Крижановића 1, Аркуловића 1, Мухановића 1, Џала 1 и Радића 1. Горавце и Долац су одвојени њивама. У оба села куће су близу и највећим делом у реду.

Старинци су Хајдаровићи и Мухановићи, муслимани, који имају своју земљу.

Стари досељеници непознатог порекла су Јовићи.

Кебе су дошле од Имотског прво у Врила и одатле су „допртљали“ у Горавце, у пп19в. Радић је „оцепљеник“ од њих.

Чичци су се доселили из Отиноваца око 1855г.

Средином 19в дошли су: Релате од Имотског. Пре него што су се населили у Горавце, били су у Оџаку и Доцу; Папићи из „Кавура“ у Кукавице и одатле у Горавце; и Крижановића дед из „Кавура“.

Пред окупацију доселили су се: Рњкаши из Оџака. Њихов прадед је живео у Ботуну и одатле се преселио у Османлије. Њихов је дед прешао у Оџак, а њихов отац у Горавце;и Радоши, такође из Оџака. Њихови су преци дошли у Оџак из „Кавура“ средином 19в.

Аркуловић је дошао крајем 19в из Османлија, од Јурича.

Џало је дошао такође крајем 19в из Врила, где је био најамник.

П.С. У Горавцима је 2013г живело 200 становника, а у 1991г било је 217 становника (Хрвати 160, Муслимани 56 и остали 1).

18. Отиновце (Купрес, Федерација БиХ)

Куће су: Јелића 1, Ковачушића 1, Франића 3, Бугарића 2, Маријановића 1, Багарића 2, Ћелића 2, Бркана 1, Слипчевића 1, Бркана 1, Падрића 1, Рајича 1, Чичка 1, Туралије 1, Мрша 2, Маријановића 2, Радића 1, Антића 1, Лозанчића 3, Бркана 1 и Лозанчића 1. Куће су скоро све једна до друге.

Маријановићи су староседеоци. Они су живели у амбару, у који се сипала десетина.

Франићи су стари досељеници непознатог порекла.

Бугарићи су пореклом из Буковице у Дувну. Дед им се доселио из Јурича у пп19в.

Око средине 19в доселили су се:

Јелић из Горавца, где је био на месту Рњкаша;

Бркани (или Пеливановићи) из Олова;

Туралија из Бегова Села;

Лозанчићи из Подгреде (у Ливну);

Ћелићи из Држанлија;

Слипчевић из Дувна. Њихов дед се звао Зрно. Био је слеп и ходао по Славонији, певајући уз гусле. Тако је просио и по мало трговао. Затим се настанио у Отиновцима и примио у кућу једног Чичка давши му кћер за жену.

Мрше су пореклом из Рилића. Отац им је дошао „прије Аустрије“ у Горавце и одатле „у кметство“ у Отиновце.

Антића дед био је у Ботуну мајстор. Одатле је отишао у Купрес, и из Купреса у Отиновце. Њихови очеви пређу у Горавце у „кметство“ Селиму Мухановићу. Један од њих умре у Горавцу и ага му узме земљу, а други дође у Отиновце, у најам Слипчевићу. Ту купи од Мерџе Муртића кућицу и вртлић за једног вочића.

Ковачушића је старо презиме Хајдуковићи. Њихов предак изишао је из Дувна на Брда (изнад Врила), а одатле дошао „поприје Аустрије“ у Отиновце. Одавде је био отишао у Ботун, где је живео само две године, па се опет повратио.

Рајич је из Билог Потока. Он је био „најменик“, па га је око 1880г „винчала за се“ једна удовица.

Падрић је дошао из Подхума (у Ливну) око 1885г. Овде је најпре служио код фратра.

Дед Радића (Кеба) био је у најму код бега у Горавцу. Кад им је отац умро, дошли су око 1890г у Оитновце као „најменици“.

Чичак се доселио крајем 19в као најамник Слипчевића.

Почетком 19в у Отиновцу су живели муслимани: Муртићи који су замрли; Кичини, који су средином 19в отишли у Ускопље, па у Шујицу и најзад у Копривницу; Брчићи, који су отишли у Купрес „прије Аустрије“; и Ризвани. Сви су муслимани отишли да боље живе.

П.С. У Отиновцима је 2013г било 156 становника, а 1991г било је 186 (Хрвата 142, Срба 38, Бошњака 5).

19. Ботун (Купрес, Федерација БиХ)

Куће су: Зрна 1, Ћурковића 2, Лозанчића 2, Спрема 3, Кусића 1 и Лозанчића 4. Од ове групе кућа одвојена је њивама и удаљена око 300м друга група, у којој су куће: Вучка 1 и Лозанчића 4.

Спреме славе Св. Стевана. Дошли су из Бегова Села у пп19в, када су се поделили.

Лозанчићи (у другој групи) доселили су се из Млакве у пп19в.

Зрно је пореклом из Шујице; његов дед је отуда дошао у Врила и из Врила на беговско имање у Ботун средином 19в.

„Прије Аустрије“ су дошли: Кусић из Бегова Села око 1868г. Његов дед је дошао са двоје деце „из Кавура“ у Горавце Чичку на конак. Одатле је прешао у Бегово Село.

Лозанчићи (у првој групи) из Отиноваца; и Ћурковићи из Кукавица.

П.С. У Ботуну је 2013г било 58 становника, а 1991 било је 72 (Срби 39, Хрвати 32, остали 1).

20. Кукавице (Купрес, Федерација БиХ)

Куће су: Мусића 1, Сантра 3, Ковачушића 1, Друшка 1, Јозиџића 1, Ћурковића 1, Бабића 1, Лозанчића 2, Јајића 2, Мусића 1, Јозиџића 1, Аџаге 1, Брадарића 1 и Мусића 1.

Јајићи („туркуше“) јесу староседеоци.

Мусићи (такође „туркуше“) доселили су се давно из Арнаутлука.

Бабића дед пореклом је из Студенаца, између Сиња и Имотског. Одатле је дошао у Брда, где је правио дрвене суде. Из Брда је прешао у најам Оџак, и одатле на кућиште у Кукавице у пп19в.

Ковачушића дед дошао је из Мандина Села (у Дувну) у Врила, где је ковао; одатле је прешао у Брда и почео тежачити; и из Брда је око 1868г дошао у Кукавице.

Око 1870г дошли су: Јозиџићи из Подгаја (код Врила), када су се изделили; Лозанчићи из Млакве; и Друшко („туркуша“) из Купреса. Тамо му је отац био сеиз код бега и овај му је дао две њивице.

„Прије Аустрије“ су дошли:

Сантро из Кукавица. Његов дед Тома био је у Шујици у најму код бега и тамо се оженио. Одатле је дошао у Брда и нашао добар чифлук. Из Брда је прешао у Подгај, у кметство Бећирбегу. Ту се његов (Томин) син оделио од брата и прешао у Кукавице;

Ћурковић је био у најму код Идриз-бега у Врилима и одатле је дошао у Кукавице; и

Брадарића дед Шимун дошао је од Сиња у Куте (где је чувао кутска говеда) и одатле је прешао у Кукавице.

Аџага је доселио из Брда. Његов отац је дошао у Кукавице у најам неком Турчину око 1880г. Један његов рођак је „офукарио“ и „за муку“ отишао у Оманску (у Посавини).

П.С. Кукавице су 2013г имале 14 становника, док су 1991г имале 129 (Хрвати 59, Муслимани 57, Срби 13).

21. Куте (Купрес, Федерација БиХ)

Кућа има: Баковића 7, Хелеза 1, Сантра 4, Перија 4 и Угарака 14. Баковићи су одвојени од осталих кућа и ово растојање износи око 500м, а њихове су куће једна до друге. Сантре су такође одвојене од осталих кућа њивама и то растојање износи око 300м. Куће Сантра и Перија чине групе, а куће Угарака  су у низу.

Баковићи (муслимани) староседеоци су и имају своју земљу. Око 1850г била их је само једна кућа.

Угарци (муслимани) такође су староседеоци и имају властиту земљу. Они су живели у једној кући, у Зидинама, изнад Млакве. Тада је била „робија“ и неки Јанковић им је запалио кућу и одвео цуру; они су онда сишли на садашње место. Око 1850г било их је 3к.

Перије су пореклом из Грахова, где су дошли  из Далмације. Њихов је дед дошао овде око 1860г због зулума на имање бега Кујића из Ћемалића (више Доњег Вакуфа). Изделили су се у најновије време.

Сантре су дошле из Подгаја „прије Аустрије“.

Хелез је доселио из Равног.

П.С. У Кутама је живело 80 становника у 2013, док је у 1991 било 152 становника (Муслимана 142 и Хрвата 10).

22. Млаква (Купрес, Федерација БиХ)

У Млакви је 6к Лозанчића, а у Подгају 7к Јозиџића. У обема групама куће су близу једна друге.

Лозанчића прадед Мате био је у Врилима код бега у најму и затим је дошао у кметство у Млакву у пп19в. Мате је имао пет синова. Око 1870г била је 1к Лозанчића.

Јозиџића прадед дошао је из Конгоре у Брда и одатле у Кукавице; из Кукавица је дед прешао у Млакву и затим у Куте, на место Сантра: и из Кута су око 1865г дошли у Подгај. 1888г била је 1к Јозиџића и тада су се изделили. Има их одсељених у Ускопљу.

П.С. У Млакви није било становника 2013г, док их је 1991 било 40 (Хрвати 38, Срби 2).

23. Врила (Купрес, Федерација БиХ)

Кућа има: Идризбеговића 5, Зрна 3, Куштра 1 и Иштука 1. Куће бегова Идризбеговића су у групи. Међу њиховим је и кућа Куштра, чији су им преци били слуге. Од њих су одвојене куће Зрна, које су у реду.

Идризбеговићи су досељеници непознатог порекла. Њихов чукун-дед Смаил-бег дошао је овде почетком 19в и у Врилима „наместио кулу“. Идриз-беговићи су имали кмете по купрешким и околним селима: у Злоселима, Ботуну, Кукавицама, Млакви, Вуковском, Мрачају итд; даље, по Гламогу, око Јајца, у Веселој итд. Годишње су добијали по 500-700 товара жита. По селима имали су амбаре, где су им кмети сасипали жито; њега су бези продавали. За домаћу потребу бези су имали жита са својих њива код кућа. Имали су многе коње за јахање и кола, многе краве итд.

Зрне су пореклом из Шујице. Отуда је дошао њихов дед у пп19в и извео њиховог оца.

Куштре су се доселиле из „Каура“ (Далмације). Њихов „дид“ је прво дошао у Куте, а затим у Врила у пп19в и „стао“ у кућицу.

Иштук је „испртљао испод Пролога“, из Далмације, „прије Аустрије“.

П.С. У Врилима није било становника приликом пописа 2013г, док их је 1991 било 55 (сви Хрвати).

24. Брда (Купрес, Федерација БиХ)

Куће леже на кречњачкој површи. У једном кречњачком облуку, окренута западу је група од 3к Зелића, а на страни истог облука, окренута си је 1к Бабића. СИ од Бабића, удаљене од њега за 250м леже на површи 2к Ребрина, једна до друге. Од Бабића је одвојена њивама и растојањем око 500м група од 8к Машана. Остале су куће на површи: Лозанчића 2, Кичина 4, Ребрине 1, Рајића 2, Куштра 2, Милића 5, Милушића 1 и Аџаге 1. Куће Кичина су у групи. Куће католика Лозанчића одвојене су од кућа муслимана Мешана њивама и то растојање износи око 200м. Исто тако јзче католика Куштра и Рајића одвојене су од кућа православних Милића њивама и то растојање износи око 200м.

Воду доносе из поља, са Милача, у вучијама, на коњима. Једној кући треба дневно по 100л воде. Вода је удаљена од села пола часа хода.

Машани и Кичини (муслимани) становали су раније у пољу, крај Милача, где су сада Кућишћа. Због куге, која је морила, и због чета које су робиле, њихови преци су дошли крајем 18в из равни на садашње место.

Милићи су из Оровице, код Дубице. Кад је „пукао топ на Дубици“ запаљена им је кућа. Уз Идриз-бега, који је тамо ратовао, дошао је њихов прадед у почетку 19в и био прво у Врилима, код бега у најму. Бег га је затим оженио и дао му земљу. Славе св. Глигорија.

Ребрине су доселиле из Мокронога (код Дувна) у пп19в.

„Прије Аустрије“ или „пред Аустрију“ дошли су:

Лозанчићи из Млакве. На њиховом месту овде биле су Мандаре и одселиле у Ускопље;

Рајичи „из Каура“ (иза Бушког Блата и иза Студенаца). Њихов отац је прво дошао у Горњи Малован;

Куштре из Врила;

Милушић из Новог Села (испод Шемановаца). Слави св. Николу;

Зелићи из Шујице; и

Аџага из Шујице. Аџага је отуда довео жену са двоје деце и ова деца су узеча очухово име.

Бабић је побегао из Подгреде (код Хливна) крајем 19в кад му је тамо запаљена кућа.

П.С. Брда су имала мање од 10 становника у 2013г, док су 1991г имала 143 (Муслимани 84, Хрвати 36 и Срби 23).

25. Рилић (Купрес, Федерација БиХ)

Куће: Шешума 1, Шешума 4 и Велимира 7 леже ивицом између стране и равни. Затим долази сув долац, који се пружа од истока према западу, и у коме је 1к Велимира. После беговског чардака су 5к Марића, такође ивицом између стране и равни. Испод кућа Марића су два бунара. Лети вода у њима лежи ниско, а у јесен, зиму и пролеће, стоји више за 1м. Из доњег бунара тада вода отиче путем у поље. Од Марића су растављени њивама и одстојањем око 100м 2к Габрића, које леже ивицом између стране и равни. Затим долази други сув долац, такође правца И-З; на обема странама овог доца су по 1к Чавке и Малеша. Од Габрића удаљене око 100м су 2к Малеша, које леже такође ивицом. Даље су ободом 2к Велемира. Затим долази трећи долац правца И-З. На страни доца, који је окренута југу, леже 4, а на страни окренутој С 1к Велемира.

Рудића Долина пружа се такође од истока ка западу. На страни окренутој југу су куће: Зелена 1, Велемира 4, Рудића 1 (удаљена од Велемира за 50м) и Чавке 1. На страни истог дола, окренуте северу, су куће: Рудића 7 и Мрше 1. Куће Рудића су у низу, једна до друге. У равни дола су 1к Рудића; стара кућа Рудића, у којој су живела седморица браће, док се нису поделили око 1890г; и на излазу доца у раван поља су беговске зграде (чардак, амбар и две кошаре).

Јужно од Рудића долине је уска долина. У изворишту њеном су куће: Рудића 5, окренутих истоку; Иванковића 1 и Рудића 2, окренуте југу. По дну Мршине Долине су 2к Мрша. Даље ободом поља леже куће: Радића 2, Павлица 3, Деспинића 1, Сора 4, Шешума 1, Рудића 1 и Франића 2.

Иванковићи су најстарији. Њихови су преци били овде, кад је куга морила и умирали су од куге. Славе св. Јована.

Велемири су пореклом из Бељака. Њихови прадеди дошли су овде почетком 19в. Дед им је упамтио кугу; тада је био у Желиводићу, код оваца у кошар. Славе св. Ђорђа. „Прије Аустрије“ око десет Велемира се одселило ка Травнику и Сарајеву. Они овде „опотребе“ па „Турчин“ вели: „Хајде ћа!“

Рудићи су из Црног Луга (у Ливањском Пољу). На Рудом Пољу су имали катун, где су лети сви „испртљавали“. Овде су дошли почетком 19в. Око 1855г била их је 1к. Славе св. Јована.

Преци Малеша живели су у Шујици почетком 19в. Били су „згодни“ и „три пута су им се хиљадиле овце“. Имали су младе жене „на које су се Турци били навадили“. Како су Малеши били „љуте крви“ они убију једног Турчина. Турци им запале зграде и они се разбегну. Један од њих отишао „на домак Травнику“, други је обешен на „скопаљском“ путу, а трећи је дошао у Рилић паши Миралему. Славе св. Николу.

Павлице и Франићи пореклом су из Вуковског. Њихов прадед био је једном, у почетку 19в, у Гушћу код оваца. Тада је наишао неки Турчин и затражио да му покаже пут. Овај то није хтео и у свађи убије Турчина. Затим побегне у Далмацију (где је била Аустрија) и устави се код Дубаца, између Имотског и Макарске. Отуда се вратио са синовима Павом и Франом. Славе св. Стевана.

Соре су се доселиле из Дувна почетком 19в. Славе св. Јована.

Деспинића прадед доселио је у пп19в из Заноглина, из Спремића Долине. Славе св. Ђорђа.

Мрше (католици) дошли су из Шујице. Њихове дедова је средином 19в извео субаша за момке.

Чавка и Габрићи (старо презиме Мркоњића) пореклом су од Данилова Града. Кад су Турци ишли на Никшић средином 19в, посекли су код Данилова Града једног човека, а његову жену, синове и унуке дотерали овде. Жена покроји деци црно одело, и Турци их прозову чавкама. Славе св. Николу. Један је од њих одселио „прије Аустрије под Косово“, између Книна и Сиња; сада се његови потомци презивају Поповићи. Други се одселио „истог вакта“ у Ливно и одатле у Босански Петровац.

Зелен је пореклом из Голињева. Његов је отац дошао као приводак уз мајку у кућу Велемира средином 19в. Славе св. Николу.

Шешум (на крају села) пореклом је из Гламоча и старо му је презиме Панић. Његов дед дошао је у Заноглину у пп19в и одатле га је преселио бег овде „прије Аустрије“. Славе св. Јована.

Шешуми (у почетку села) славе св. Ђорђа и старо им је презиме Поповићи и Убавићи. Старином су из Попова Поља. Тамо су два њихова претка убили бега и добегли у Медну (до Варцар-Вакуфа). И у Медној убију бега и побегну у Гламоч, у Убавића Долину. Њихов дед је доселио из Убавића Долине, из Гламоча, у пп19в. Тамо је „убио свог најменика“ што му је био „опсовао жену“. Бег „Пилиповић“ уме му „мал за крварину“. Убавићи онда „оду по најму“. Њихов дед дође у Горавце, затим у Ускопље, па у Купрес и најзад у Рилић Шешуму, што слави св. Јована.

Шешум (у почетку села) слави св. Марка. Старо му је презиме Ждрња. Досељен је из Гламоча и ушао је у кућу Шешума.

Марићи су се доселили из Доњег Малована у дп19в, кад су се тамо поделили. Славе Ђурђев-дан.

У Рилићу су живели Стокићи, који су отпњљали „прије Аустрије“, и то један у Копривицу, а други у Травник.

П.С. Рилић је 2013г имао 19 становника, а 1991г имао је 200 становника (сви су били Срби).

26. Заноглина (Купрес, Федерација БиХ)

На страни и по дну Шешумове Долине су куће: Шешума 1 и Сора 3. По дну Спремске Долине су куће: Гавранића 1, Спрема 3 и Ковачића 1. Кућа Гавранића одвојена је од кућа Спрема њивом и вртом и ово растојање износи око 100м. На страни долине, која води од локве Турјаче у поље лежи група кућа: Марића 8, Ковачића 1 и Ждера 1. Све село носи воду са локве Турјаче у вучијама на коњима. Она је елиптична, дуга у правцу СЗ-ЈИ 250, а широка до 150м. По њеној ивици је барско биље. Сваке јесени и пролећа вода нарасте, а сваких 8-10г потече из ње поток у поље према западу.

У Заноглини је живео Шербо, који је посекао на ливади „сридара“ и побегао у Далмацију.

У Спреминој долини били су почетком 19в Деспинићи, који су отишли у Доњи Малован.

Шешуми су се доселили из Убавића Долине (у Гламочу) почетком 19в. Славе св. Ђурђа.

Марићи су живели у Гламочу, у Марића Селу (уз Филиповића Оџак). Неки њихов предак морао је Филиповићима ковати и на Божић и на Ускрс и на славу. Кад им је Филиповић „учинио зулум“, они су дошли у Благај. Одатле је прешао њихов прадед овамо почетком 19в. Један Марић одселио је у Ливно крајем 19в. Славе св. Ђурђа.

Ждеро је доселио из Благаја средином 19в. Њихов дед се „уговорио“ у Мариће. Славе св. Јована.

Ковачићи су „уговореници“ из Благаја. Један од њих дошао је средином 19 а други крајем 19 века.

Спреме су из Ботуна. Одатле су отишли у Ускопље, у Брезичане. Ту се сваде с бегом око вршидбе и пређу овамо у дп19в. Славе св. Стевана.

Соре су се доселиле из Рилића у дп 19в. Славе св. Јована.

Гавранић (Тримуновић) „уговорио“ се из Растичева крајем 19в. Слави св. Јована.

У Заноглини није било становника приликом пописа 2013г, док је 1991г било 66 становника (сви Срби).

27. Горњи Малован (Купрес, Федерација БиХ)

По 2к Иваза и Деспинића су ободом поља, на ивици између равни и стране. Изнад кућа је паша, а испод кућа су њиве. Куће Иваза и Деспинића су растављене њивама. Удаљена за 200м од Иваза је група у коој су 11 кућа Вавана. Куће њихове леже такође ивицом и испод кућа су њиве, а изнад кућа је паша. Око 1844г била је свега 1к Вавана. Вртовима и растојањем око 40м од Вавана су одвојене 6к Иваза. И ове куће леже ивицом, и испод кућа су њиве, а изнад кућа је паша. 1к Мишковића је у долини. По 1к Ђајића и Деспинића и беглук (тј чардак, амбар и кошара) леже ободом и испод кућа су њиве, а изнад кућа је паша по кршном брду Плоче. 2к Ђајића су у равни. Северно од Ђајића кућа је ниска коса, па затим плитка депресија, у којој су куће: Канлића 2, Шимића 2, Пазичака 2, Ђајића 1, Љубаса 1 и Раштегорца 1. Куће ових последњих су опкољене њивама.

Вода за пиће захвата се рано са Милача.

Предак Раштегорца  је први дошао из Далмације. По њему се шума изнад села назвала Раштегорачком.

Ђајићи су пореклом из Херцеговине; они су овде дошли почетком 17в. Славе Мратин-дан.

Мишковић је из Пролошца, код Имотског. Њихов прадед се „уговорио“ у Ђајиће почетком 19в.

Вавани (старо презиме Савани) пореклом су из Херцеговине. Њихови дедови живели су у Рилићу и одатле су прешли овамо у пп19в.

Деспинићи су из Заноглине прешли у Доњи Малован почетком 19в. Ту су Турци због крађе волова једном њиховом претку навукли говеђу кожу са роговима. После тога Деспинићи су се „ракопали“ и једни су отишли у Посавину, а други су средином 19в дошли у Горњи Малован. Славе св. Ђурђа.

Канлићи су се презивали Петровићи. Живели су у Јању у Врачети (сада Стројицама). Побили су неке буљубаше у Витороги и побегли у околину Врљике (у Далмацију). Кад су се отуда повратили, један је био у делијама. У Доњи Малован дошли су крајем 18, а у Горњи средином 19в. Славе св. Ђурђа.

Шимићи су пореклом из Груде у Херцеговини. Овде су дошли из Шујице средином 19в.

Пољичаци су из Отиноваца, од Пеливановића. Њихов се дед „уговорио“ средином 19в.

Љубас је пореклом из Рујана, код Грахова. Његов се дед „уговорио“ средином 19в.

Ивази (старо презиме Љубојевићи) доселили су се из Гламоча у Доњи Малован почетком 19в. Њихов отац је био у Дпњем Маловану кнез и крио је хајдука Калабу. Кад се то дозна, бег га истуче и отера. Он дође „мало прије Аустрије“ у Горњи Малован, где га прими бег Кукавичић, брат бега  Доњег Малована, за инат брату. Славе св. Макра.

П.С. Горњи Малован је имао 33 становника у 2013г, док је 1991г имао 152с (Срби 134, Хрвати 17, остали 1)

II Вуковско Поље

• Горње Вуковско (Купрес, Федерација БиХ)

У Долини Дугог Поља, која се пружа од СИ ка ЈЗ, на страни окренутој СЗ леже куће: Голића 2, Голића 8, Малића 5, Остојића 2 и Манојловића 17. Воду пију са врела Јастреба. Куће су издељене у пет група. Групе кућа Остојића и Манојловића растављене су вртовима, њивама и ливадама и ово растојање износио око 150м. ЈИ од Дугог Поља на темену косе лежи 18 кућа Голића; између кућа су њиве и вртови. ЈИ је долина Широка, такође правца СИ-ЈЗ; њен поток увире у селу. На страни ове долине, окренуте Ј и ЈИ леже 9к Лугоња; око кућа су вртови. Од њих је удаљена 1к Лугоње. На супротној страни долине, окренуте СЗ леже куће: Крвопића 2, Бојанића 1, Франића 2, Керановића 2, Малушића 2 и Лугоња 2. Вода се пије са Точка. Све су ове куће разређене. Према ЈИ је трећа долина, Бућевача, одвојена од долине Широке Јањића Главицом, која је под пашом и шумом. Ова је долина такође правца СИ-ЈЗ. На њеној страни, окренутој ЈИ и И лежи 9к Јањића. На истој страни је 3к Ђурића, одвојена од Јањића њивама. У равни долине су куће: Навалушаћа 1, Лугоње 1 и Бајића 3. На супротној страни долине, окренуте СЗ леже куће: Мајсторовића 1, Васића 2, Јаковљевића 1, Бојанића 4 и Радића 1; од њих су одвојене, а леже на истој страни куће: Лугоње 1 и Ђирића 2. Свака од ових трију кућа је за себе. И најзад, у равни поља су куће: Лугоње 1, Периза 4, Радића 1, Зељкића 2, Шика 3, Васића 1, Радића 2 и Шперека 2. И ове куће из долине Бућеваче носе воду са Точка из долине Широке.

У долини Широке, на месту Крвопића, и у долини Бућеваче, на месту Бојанића, живели су муслимани: Мемићи, Племићи, Деминићи и Прице. Кад је почетком 19в „запалила куга“, „обамрли“ су и „Турци и Срби“. Мемићи и Бабићи су тада „отпртљали“ у Травник, Племић у Дувно, а остали у Ускопље. После тога, такође почетком 19в „допртљавали“ су „Срби“ на турске земље.

Малићи, Манојловићи и Остојићи су стари досељеници непознатог порекла. Најстарији су Малићи, чији се предак звао Мале. Од њих су Манојловићи, а од ових Остојићи. Славе св. Јована.

Јањићи су старином из Херцеговине. Почетком 19в доселио је њихов прадед из Липе (у Дувну). Славе св. Јована.

Зељкићи су се доселили из Јања почетком 19в. Славе св. Николу.

Почетком 19в досеили су се „испод Врљике“ Голићи. Славе св. Ђурђа; Крвопићи, чији је предак „утекао од солдачије“ славе св. Јована; и Шперци, славе св. Ђурђа.

Лугоње су се доселиле из Љубушког почетком 19в. Веле, да им је тамо била „тјескоба“. Славе св. Ђурђа. Неке Лугоње су „отпртљале“ у села око Доњег Вакуфа.

У пп19в доселили су се:

Ђурићи и Мајсторовић од Гламоча. Славе св. Ђурђа.

Радићи, Васићи и Малушићи из Гламоча, где су били дошли из Шемановаца (у Купрешком Пољу). Славе св. Николу.

Јаковљевић из Дувна, а старином из Херцеговине. Славе св. Јована;

Бојанићи из Гореваца код Мостара, где им је остало гробље. Славе св. Луку; и

Перизи из Равног. Њихов дед Васо био је остао сироче, па је дошао зету Крвопићу. Славе св. Јована.

У дп19в доселили су се:

Франићи (Лулићи) из Рилића, славе св. Стевана;

Карановићи из Мрачаја, славе св. Ђурђа;

Навалушић из Горњег Вуковског, од Баштића. Слави св. Ђурђа; и

Бајићи из Доњег Вуковског, славе св. Јована.

Горње Вуковско је имало мање од 10 становника приликом пописа 2013г док је 1991г имало 89 становника (сви Срби).

• Доње Вуковско (Купрес, Федерација БиХ)

На страни једног сувог дола, који се пружа од СИ према ЈЗ, леже 5к Золотића. Вода никад не тече овим долом, а испод њега је врело. На страни поља су куће: Ђукића 1, Живанића 2 и Поповића 2. Воду пију са Зечева Врела. Ово има три стубла, од којих је највиши био пресушио крајем јула 1920г, док су друга два још имала воде. На страни другог сувог дола, који се такође пружа од СИ према ЈЗ, лежи једна кућа Дражића. На страни дола, и то на тераси, леже 3к Живанића. На страни Талића Долине леже куће: Поповића 1, Никића 4 и Поповића 2. На темену једне ниске терасе су куће: Талића 1, Баштића 2, Брацића 5 и Баштића 2, а на страни више терасе су 9к Малушића. На страни терасе крај Чоланка, у коме су куће:Рудића 1, Ђурића 2, Бајића 1, Глишића 2, Шкобића 2, Кнежића 1 и Лугоњића 1. Искод кућа је врело Ушља, које проври у јесен и пролеће. Лети иду по воду на Студенац или у Сувопоток (ка Горњем Вуковском). Изнад кућа је паша и ситна шума, а испод кућа су њиве и ливаде.

За 1км ЈИ, ивицом између стране и равни лежи 7к Катанића. Изнад кућа је смрека, а испод кућа су ливаде.

7к Марковића леже на страни плитке Марковића Долине и окренуте су ЈЗ. Западно, на темену косе, леже 8к Марковића. Два брата Марковића доселила су се од горње групе и дошла на ово место, где им је била „овчарица“ (кошара, где овце зими ноћују). И у дну долине су 3к Марковића. Изнад кућа Марковића је врело Трамошница. Турци су ову воду спроводили кроз „томбруке“ (дрвене цеви, састављене од појединих комада; цеви су бушили сврдлом).

ЈИ од Митровића До, по чијој су страни и дну 5к Митровића. Између кућа су вртови кромпира.

На темену и на страни косе леже 22к Свитлица. Испод кућа је бунар, који некад лети пресуши; кад је цича, пресуши и зими, и тада иду на воду на поток Ратковац. Око кућа су мали вртови са кромпирима; куће су близу једна друге.

У долини Луке је крај Шумеље, у коме су куће: Павловића 9 и Мишковића 5, окренуте југу. Воду пију са извора Јасенка, који је у Шупљој Стини; ова вода отиче у поље и иде у Јамине. Куће обеју породица су у групама; групе су растављене њивама и то растојање износи око 2000м.

Од долине у којој су куће Павловића одваја се до, у врх кога су куће: Баришића 3 и Савановића 2. Изнад кућа је паша и ситна шума, а испод кућа, у долу су кромпири и конопља.

На ЈИ је долина Дуго Поље, која се пружа од СИ ка ЈЗ. На страни окренутој ЈИ леже куће: Бајића 4, Бајића 3 и Баштића 6. Воду пију са врела Јастреба. Куће Бајића и Баштића растављене су њивама и ово растојање износи око 500м.

Раније су овде живели Карамани, који су замрли. Зечево Врело се звало Карамановац. „Прије куге“ су живели Зечевићи, који су сада у Равном. Керановићи, који су били овде „отпртљали су прије Аустрије“ у Мрачај и у околину Травника.

Живанићи, Дујмићи, Ашкићи, Талићи, Золотићи, Дражић, Никићи и Малушићи (старо презиме Кнежевићи) носе заједничко презиме Павловићи и живели су овде, „кад је било Немањића царство“. Славе св. Ђурђа. Где су сада куће Дујмића и Ашкића биле су раније кошаре Павловића. „Прије Аустрије“ су одселили једни Дражићи у Зеницу, и неки Живанићи у Зеницу и око Брчког.

Свитлице су „старовници“.

Савановићи, Баришићи, Митровићи, Марковићи и Глишићи старином су род. Њихов предак Саван живео је у Крешеву, изнад Грахова, и отуда добегао од Турака. Овде се оженио од Павловића и имао девет синова. Како се рачуна, Саван је дошао око средине 16в. Славе св. Јована. „Прије куге“ одселили су се од њих Дешићи у Мрачај и у околину Травника. У пп19в дед Марковића Симо одселио је у Србију.

Поповићи и Ђукић су пореклом из Гомионице, код Бања Луке. У селу Поповићима био је свештеник њихов предак Црни Петар. Пошто су Турци чинили зулуме, нарочито женскињу, Петар запали са сељацима турски амбар и побегне у околину Имотског. Ту је чуо да Сулејман Пашић прима избеглице и дође њему почетком 18в. Од њих су одсељени Максимовићи у Караули, код Травника. Славе св. Николу.

Павловићи и Мишковићи досељени су из Равног крајем 18в. Славе св. Ђурђа.

Катанићи су се доселили из Херцеговине почетком  19в. Славе св. Николу.

Баштићи су досељени из Грахова почетком 19в. Славе св. Николу.

Баштићи (старо презиме Вучени) досељени су из Доца (у Гламочу) почетком 19в. Славе св. Илију. Дошао је њихов прадед и довео децу, пошто је његова породица тамо била страдала тамо од куге. Њихови дедови су се „уговорили“ у Баштиће и напустили презиме Вучени. Један од њих убио је субашу, побегао и „огласио се“ у Србији.

Бајићи су се доселили из Бајића (код Задворја) поч.19в. Славе св. Јована.

Ђурићи су се доселили од Книна поч.19в. Овде је била „пустиња“ и бези су примали „злочинце“ који су бежали из Далмације. Славе св. Ђурђа. После куге од њих су се неки одселили у околину Маглаја.

Брацићи су се доселили из Братача, у Невесињу, поч19в. Били су кратко време у Равном, па су отуда дошли овде. Славе св. Тому.

Лугоњића предак је „допртљао“ из Горњег Вуковског, почетком 19в. Славе св. Луку.

„Прије Аустрије“ дошли су:

Шкобићи из Кукавица. Славе св. Јована;

Велемир из Бељака. Његов се отац овде „уговорио“. Слави св. Ђурђа.

Кнежић из Шемановца. Слави св. Јована; и

Шешум из Заноглина. Слави св. Илију. Очеви ове двојице овде су се уговорили.

„Послије Аустрије“ дошли су:

Црногорац из Благаја. Овде се уговорио, слави св. Николу; и

Рудић из Рилића. Био је у Брдима, одакле га је „дигао“ Асан-бег Идризбеговић.

П.С. Доње Вуковско је имало мање од 10 становника у 2013г, док је 1991г имало 207 становника (Срби 204, Хрвати 1, Муслимани 1, Остали 1).

III Равно Поље

• Звирњача

Равно Поље продужује се у ЈИ делу у угао динарског правца и у том углу је највећи део Звирњаче. У једном доцу, који се пружа од СИ према ЈЗ леже 5к Јонића; одвојена од њих у истом доцу је 1к Маркића. У пољу су по 1к Тадића и Чиче, одвојене једна од друге њивама. На страни окренутој з су 3к Карлића; испод њих су њиве, на дужини од 100м, а даље, по благој странаи, разређене су по 1к Голића, Бешкера и Ловрића. На благој страни, са одстојањима од 100м леже куће: Гашпера 1 и Чича 2. Растављене од Чича ниском терасом, са растојањем око 500м, на страни доца, окренуте западу леже куће: Додика 1, Јурича 1 и Кјешкића 5; ове су куће једна до друге. Око додирне линије између кречњачке равни и брда, окренуте ЈИ, леже куће: Кјешкижа 4 и Тадића 1.

Скоро свака кућа има вештачки бунар како каца, укопана у кречњаку, са дубином од 2,5 и пречником од 2м. Дно каце је цементовано, а стране су обложене дугама. Вода са крова, која постаје од топљења снега или од кише доводи се у кацу дрвеним олуцима.

У Звирњачи су живели Мештровићи, који су негде „отпртљали“ у пп19в. Њихов је прадед „правио паре“. Кад су га ухапсили, он је разбио отвор и побегао. Са једним својим другом склонио се код неког имућног човека, где је такође правио паре. А кад је његов друг „наместио дите“ кћери њихова домаћина, обојица су заједно побегли. Њихов отац је прави окарлице.

Кјешкићи (старо презиме Јукићи) дошли су из Плоче у Рами, такође у пп19в. Отуда је дошао њихов прадед. У Плочи постоји и сада Кјешкића Гробље. Њихов прадед, веле, живео је овде, кад је у целом Равном било 12 жена.

Јонићи су дошли из Ловрећа (код Имотског) средином 19в. Њихов дед је био „најменик“ код Бегића у Доњем Равном.

У дп19в доселили су се:

Чиче из Црљенице (у Дувну). Њихов дед је „бивао по најму“;

Додик из Дувна. Његов је дед „одао по најму“;

Јурич из Кука (у Дувну). Његов се отац „уговорио“ у Кјешкиће; и

Тадић из Ведашића (у Дувну).

Крајем 19в доселили су се:

Гашпер из Рашка Поља (у Дувну);

Маркић из Румбока (у Рами). Он је дошао уз сестру, која се овде удала;

Бешкер из Румбока. Он се уговорио у Карлиће;

Голић из Горњег Вуковског. Слави св. Ђурђа. И

Тадић из Омеља (у Дувну). Он се „уговорио“ код Кјешкића.

Ловрић је доселио почетком 20в из Румбока и уговорио се код Карлића.

П.С. Звирњача је имала 152 становника у 2013г, док је у 1991г имала 317 становника (314 Хрвата, 2 Србина и 1 остали).

2. Доње Равно (Купрес, Федерација БиХ)

Куће леже испод ивице, на којој се спајају кршна страна и раван. Изнад кућа на страни је паша, а испод кућа су њиве и ливаде. Воде поју лети са Вођенице, а зими топе снег и тако добијају воду и за „хајван“ и за себе.

У једној групи су 3к Мрачајаца; од њих је одвојена 1к Мрачајца. Од ове куће је растављена група са 9к Кумовића. У даљој групи су 11к Лугоња. Од ове је одвојена њивама, са растојањем од 100м, група, у којој су 4к Васића. Одвојена од Васића, њивама и ливадама, са растојањем од 200м, јесте група, у којој су 7к Лугоња. Од ових су нешто издвојене куће: Бојанића 1, Буквића (у групи) 8, Голића 2, Пажина 1, Тесла 1 и Лугоња 3. Затим долазе њиве и ливаде, на дужини око 100м, па куће: Кметаша 8, Бегића 2, Велемира 1, Билкана 1, Тесла 1, Макитана 1, Марића 1, Велемира 2, Елезовића 2, Живанића 1, Јањића 1 и Лугоња 2.

На месту Мирића била је породица Хоџића, која је обамрла. На месту Васића били су муслимани Исанићи, који су „отпртљали“ у Горњи Вакуф. На месту Бојанића били су муслимани Хазине, који су такође отишли у Горњи Вакуф.

Елезовићи, муслимани, староседеоци су.

Кметаши, муслимани, овде су „од постања“. Кад су били у једној кући, имали су толико оваца, да су има задње овце биле код куће, док су прве стизале у Гвозд, далеко пола сата хода од куће.

Кумовићи и Лугоње су род. Доселили су од Љубушког почетком 19в.

Бегићи, муслимани, доселили су се од Цетиње почетком 19в. Код Цетине (у Далмацији) била им је кула, а у Звирњачи био им је кмет Мештровић, код кога су држали свој мал.

Макита је доселио из Обораца (више Доњег Вакуфа) у пп19в. Његов прадед је био у најму код Бегића, и одатле је преселио бегу. Слави св. Јована.

Бојанић је доселио из Горњег Вуковског у пп19в. Слави св. Луку.

Мрачајци су се доселили из Мрачаја средином 19в. Славе св. Јована.

Велемир се доселио из Бељака средином 19в. Дед му је био у најму код Богића. Слави св. Ђурђа.

Васићи су се доселили из Горњег Вуковског у дп19в. Њихови су очеви били по најму, па их је населио бег. Славе св. Николу.

Голић је доселио из Горњег Вуковског у дп19в. Његов отац се оженио од Буквића и ушао је жени у кућу. Слави св. Ђурђа.

Пажин је доселио из Голињева у дп19в. Довела га је мати као дете удавши се за Сима Бибера. Слави Св. Ђурђа.

Досељеници непознатог порекла јесу:

Буквићи. Њихов прадед Буква дошао је у пп19в. Правио је куће и могао је „слеменом да шета“. Слави св. Ђурђа.

Тесло. Њихов предак је био на кућишту Мирића у пп19в.

Мирићи. Њихов предак је чувао говеда и населио га је бег; и

Билкан. Његов предак је био у најму код Бегића.

П.С. Доње Равно је имало 76 становника у 2013г, док је 1991г имало 252 становника (Срби 176, Муслимани 76).

3. Горње Равно (Купрес, Федерација БиХ)

Куће су у низу. Прво полази 1к Мирића, па група од 5к Периза. После одстојања од 100м долазе куће: Ћупина 3, Митрића 2, Контића 5, Зечевића 1, Јарчевића 2, Рудића 1, Велемира 1, Баћевића 1 и Јарчевића 6. После одстојања од 100м, где су конопља и купус, долазе куће: Чивчића 2, Дурана 4, Пепића 3, Велемира 1, Челебића 7 и Драгојловића 5. Затим настаје ледина, са растојањем око 100м, и група кућа: Челебића 6, Крстановића 4, Гилића 1 и Мусића 7.

Испод кућа Контића су темељи од црквине. Испод кућа Дурана и Пепића је празан простор, где су били чардак и три амбара; они су порушени у преврату 1918г.

Челебићи, Крстановићи (или Пајићи) и Мусићи јесту стари досељеници непознатог порекла. Њихова три претка, која су била браћа, звали су се: Челебија, Паја и Муса. Славе св. Ђурђа. Један Челебић се одселио у Жепче 1919г.

Јарчевићи (старо презиме Маливуци) јесту стари досељеници непознатог порекла. Њихов чукун-дед је имао четири сина, од којих су два умрла а два погинула. Једног од њих Тодора, убили су „Турци струкавци“, кад их је надбацио каменом. Тодоровог синчића дед је прозвао „јарчићем“. Славе св. Ђурђа. Један Јарчевић је одселио у Чипуљић (до Бугојна) као калајџија 1912г.

Контићи су се доселили од Никшића у пп19в. Њихов прадед Иван, кад је дошао, оженио од Маливука. Одлазећи у рат у Црну Гору, рекао је жени да надене детету име Иван, и отуда се није вратио. Славе св. Ђурђа.

Митрићи су се доселили из Србије у пп19в. Славе св. Јована. Они су били у Доњем Равном, на месту Бојанића и звали се Мирићи. Тамо су остала деца сирочад са дедом. Кад је овде „из темеља обамрла“ кућа Листеша, њихов дед преведе овамо децу. Од Митрића су једни одселили у Усору, „прије Аустрије“.

Перизи су се доселили из Херцеговине у пп19в. Кад су овде дошли, један њихов рођак одселио се у Комар (код Травника). Славе св. Јована.

Ћупине су се доселиле такође из Херцеговине у пп19в. Славе св. Ђурђа.

Чивчићи су се доселили у пп19в. Од њих има одсељених у околини Зенице. Славе св. Јована.

Баћевићи су се доселили из Бањана у пп19в. Њихов прадед је био прво на месту Велемира, па су га бегови отерали на садашње место. Славе св. Јована.

Пепићи су се доселили из Херцеговине средино 19 века. Славе св. Јована.

Зечевић се доселио из Вуковског средином 19в. Слави св. Николу.

Дурани су се доселили из Рилића у дп19в. У Горњем Равном била је породица Дурани, која је спала само на једну девојку. Ова је довела у кућу Васу Павлицу из Рилића, који је тада био у најму у Мушићу. Васо је узео презиме куће. Славе св. Стевана.

Велемир је доселио из Рилића у дп19в. Слави св. Ђурђа.

Велемир је доселио из Баљака у дп19в. Слави св. Ђурђа.

Голићи су се доселили из Мрачаја у дп19в. Њихов отац је приводак уз матер. Славе св. Јована.

Рудић је доселио из Вуковског у почетку 20в; у Вуковско је био дошао из Рилића. Слави св. Јована.

П.С. Горње Равно је имало 28 становника у 2013г, док је 1991г имало 235 (Срби 233, Хрвати 1, остали 1).

4. Мушићи (Купрес, Федерација БиХ)

Прво долазе 2к Драгојловића. Затим, на растојању око 300м су вртлићи, ливаде и њиве, па група, у којој су куће: Цвитића 1, Бикића 2, Драгојловића 1, Панића 6 и Иванковића 3. После тога је 1к Цвитића, па група, у којој су куће: Јарића 3, Шелића 2, Станишића 3 и Прашка 1. У обема овим групама куће су једна до друге.

Шелићи су стари досељеници непознатог порекла.

Драгојловићи, Бикићи, Панићи и Јарићи старином су род и били су у једној кући, па су се давно поделили. Њихова три чукундеда, који су били браћа, дошли су из Новаковића (у Бањанима) почетком 19в. Доселили су се са 300оваца. Два брата су остала овде, а трећи је отишао даље. Славе св. Јована.

Цвитићи су се доселили из Баљака у пп19в. Славе св. Лазара.

Иванковићи су се доселили из Горњег Равног средином 19в. Славе св. Илију.

Станишићи су се доселили из Рилића у дп19в. Славе св. Илију.

Станишићи су се доселили из Рилића у дп19в. Њихов је отац био у најму код Кумовића у Равном и одатле је дошао. Славе св. Ђурђа.

Прашко је доселио из Вуковског у дп19в. Његов отац се „уговорио“ у Контиће, у Равном, и одатле прешао овамо.

П.С. Мушић је имао 24 становника у 2013г, док је у 1991 години имао 159 становника (сви Срби).

IV Гламочко поље

• Маслина Страна (Гламоч, Федерација БиХ)

У селу су куће: Кавура 3, Малешевића 1, Калаба 2, Станивука 1, Малешевића 2 и Прдуха 1. Куће су близу једна друге; нешто више су одвојене куће последњих Малешевића од куће Прдуха.

У селу су били Клинци, који су обамрли.

Прдух је одавна овде. Његови претци су чували „турско благо“ у Оџаку.

Малешевићи су дошли из Прибеље почетком 18в.

Кавури су се доселили из Полоче (иза Црног Луга). Њихови су се претци делили, и при деоби земље један убије свог брата и побегне „у Турску“. Овамо је дошао дед једног старца почетком 19в. Славе Арх. Михаила.

Калабе су дошле из Црног Врха (до Рора) у пп19в. Отуда је дошао њихов дед. Кад су овде „опотребили“, тај њихов дед ишао је са својим сином у Босну да проси. Славе св. Јована.

Станивука отац био је у Красинцу. Сам Станивук је „било самчина па ходало по најму“. „Пао је“ овде на Клинчево кућиште у кметство крајем 19в.

П.С. Маслина Страна је имала мање од 10 становника приликом пописа 2013г док је имала 38 становника (сви Срби).

• Руњићи (Гламоч, Федерација БиХ)

У селу су куће: Руњићи 3 и Прдух 1. Куће су близу једна друге.

Руњићи (старо презиме Боговићи) староседеоци су. Славе св. Николу.

Прдух је дошао на „пунчевину“ из Прдухова Села почетком 20в.

• Прдуово Село (Пердухово Село, Гламоч)

Кућа има: Прдуха 8, Чегара 1, Клинаца 4 и Пејића 4. Групе кућа појединих породица нешто су издвојене једна од друге, а у свакој групи куће су у близу.

Прдуси су овде „од бир-вакта“. Раније су имали по 300 „самијех црнијех оваца“. Средином 19в преудала се једна жена од Прдуха у Медну (код Варцара) и одвела дете.

Пејићи су из Купреса. Одатле је доселио њихов прадед крајем 18в у Ваган. Тамо је њихов дед „опотрабио“, па је у пп19в дошао из Вагана овамо у кметство. Славе св. Николу.

Клинци су живели у Шумњацима. Одатле су њиховог деда „дигли Турци“ почетком 19в, па је доселио овде. Једни су Клинци одселили у Љесковицу (код Варцара), кад је Оџак изгорио. Славе св. Ђурђа.

Чегар је доселио из Црног Врха у кметство, „послије Аустрије“. Слави св. Јована.

П.С. Пердухово село је имало 15 становника 2013г, а 75 становника 1991г (сви Срби).

4. Дебељак (Гламог, Федерација БиХ)

Кућа има: Пејића 1, Чвокића 1, Ћулума 1, Станивука 1 и Никића 1. Растојање између кућа Чвокића и Ћулума износи око 100м. Куће Станивука и Никића су близу.

Ћулум се доселио из Рора (из Црног Врха) у пп19в. Слави св Николу.

Пејића отац је дошао из Прдуха у кметство у дп19в.

Чвокић је доселио из Красинца у дп19в. Овде се доселио са браћом и два брата су се вратила у Красинац.

Никић је доселио из Оџака 1875г. Тамо их је у једној кући било 24 чељади. Када су их попалили четници, они су прешли овамо. Славе св. Димитрија.

Станивук се доселио из Пријана 1893г. Дошао је као дете уз мајку која се вратила своме оцу.

• Пријани (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Петковића 1, Ајдара 4, Станивука 11, Пејића 4, Марковића 1, Мрђена 5, Тепића 1, Љубоје 1, Гашића 1, Мрђена 3, Стевановића 1, Мрђена 3 и Ајдара 3. Између кућа Петковића и Ајдара износи растојање око 30м, а куће Ајдара су једна до друге. Куће Станивука и Пејића чине групу. Растојање између ове групе и куће Марковића износи око 100м. После извесног одстојања долази група кућа Мрђена и Тепића. Иза долине Шупље Стиене су остале куће, између којих има такође извесних одстојања.

У задрузи Станивука је 39 чељади. У њој су 4 рођена брата и 2 брата од стрица; даље шест њихових жена и две удовице од 2 брата од стрица…

Станивука је старо презиме Палибиљетине. С њима су род Марковићи и у великој старини имали су заједничку земљу. Славе св. Јована. Они су се доселили давно из Херцеговине и кућа им је прво била на Поду. На месту садашње куће била је шума, где су им ишла говеда. На садашње место преселили су се по савету неких калуђера. Њихов прадед је био „потребит“, па је служио бега и уз њега војевао. Бег му је поклонио земљу, па су хранећи и подмићујући Турке имали своју земљу и за турског времена.

Мрђени су пореклом из Далмације и имају рођака у околини Шибеника. Одатле су дошли у Рајково Брдо (близу Варцар-Вакуфа), и затим овде крајем 18в. Славе св. Стевана. Уз „буну“ 1875г једни Мрђени су отишли у Вилухе (код Бања Луке), други у Медну (код Варцара) и трећи у Отомаљ (код Јајца).

Петковићи су се доселили из Унца. Њихов прадед дошао је почетком 19в и „уговорио“ се у Нинковиће. Затим се поделе и Нинковићи пређу у Хасанбеговце, а Петковићи оду под брдо, где су сада Пејићи, 1875г. Петковићи побегну „од турске силе“ у Тимар, код Приједора. Кад се отуд поврате нађу Пејиће на своме кућишту и настане се на садашње место. Славе св. Јована.

Тепић се доселио из Ковачевца средином 19в. Дошао је уз матер при преудаји. Слави св. Николу.

Љубоја је дошао из Црног Луга (у Ливањском Пољу) у дп19в. Довела га је мати при преудаји. Слави св. Марка.

Пејићи су се доселили из Вагана 1875г и населили се на место Петковића.

Гашић је дошао као приводак уз мајку из Црног Луга (у Ливањском Пољу) „пред Аустрију“. Слави св. Ђурђа.

Стевановић се доселио из Пећске (у околини Варцара) као најамник крајем 19в. Слави св. Ђурђа.

Ајдари су дошли из Подградине крајем 19в. Славе св. Николу. Они су „прећерали амбар из Клачине у Подградину и одатле овде.

П.С. Пријани су 2013г имали мање од 10 становника, док су 1991г имали 161 (Срби 159, остали 2).

6. Подградина (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Палалије 1, Радичића 3, Кебића 2, Ајдара 9, Гаџића 1, Ајдара 1 и Вучена 2. Куће су близу једна друге.

Вучени су староседеоци. Славе св. Илију.

Радичићи, Кебићи и Гаџић су Црнчевићи и били су у селу и почетком 19в. Славе св. Јована. Старо им је презиме Милошевићи. Њихов предак Дмитар имао је „стање“ у Брајићима, где су сада Шавије. Ту је имао и своју земљу. Више села Главица била је црква, којој су на Ускрс дошли Турци Лијевљани. Кад су они хтели узети Дмитрову снаху, Дмитар убије Турчина и побегне у околину Дрниша; други Дмитрови рођаци побегну преко Горе на Кључу (Бања Луци). Два-три Црнчевића остану и, да би остали живи, даду беговима „Пилиповићима“ своје тапије и постану њихови кмети. На њихово имање у Брајићима бегови наместе Шавије из Вагана, а они пређу у Подградину.

Ајдари су дошли из Клачине (с Преодца) средином 19в у кметство. Славе св. Николу.

Палалија је досели из Пећске (код Варцара) почетком 20в. Он је „ходао по најму и стао у кметство“. Слави св. Јована.

П.С. Подградина је имала 79 становника у 2013г, док је 1991г имала 122 становника (Срби 120, остали 2).

7. Красинац (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Црнчевића 2, Вујнића 1 и Чвокића 4. Куће Црнчевића су одвојене од кућа Вујнића.

Чвокићи су Станивуци, дакле пореклом из Херцеговине, као и они у Пријанима. Овде су одавна.

Црнчевићи су дошли из Подградине почетком 19в. Славе св. Јована.

Вујнићи су дошли у кметство из Главица средином 19в. Славе св. Николу.

П.С. У Красинцу 2013 године није било становника, а 1991г било је 44 (сви Срби).

8. Сувара (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Станивука 1, Сувара 3 и Сувара 1. Куће су у групи, једна до друге.

Суваре (старо презиме Ремићи) славе Лазареву Суботу. Њихов дед се доселио почетком 19в из Оџака.

Станивук се доселио из Пријана средином 19в.

9. Оџак (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Ковачевића 1, Маринковића 1, Палалије 1, Филиповића 3, Путића 1, Читаковића 2, Смајића 2, Холака 2, Никића 2, Вучена 1 и Козоморе 1. Усред кућа је „Мејдан“, простор где се јутром искупља „благо“.

1875г било је шест бегова Филиповића: Бећир, Зајим, Мустај, Хасан, Хамид и Мухамед. Поменуте године дошао је ђенерал Деспотовић низ Гај (у Шумњацима) и запалио Оџак… Кад је 1875г изгорео Оџак један Филиповић је одселио у Растоку. Остали су понова градили куће, али су доцније прешли у Гламоч (1918 и 1919г); сада има пет празних кућа.

Читаци су се доселили давно из Турске (из Читаклука?).

Смајићи су се доселили давно из Велије (код Кључа); њихов предак је ушао жени у кућу.

Холаци су се доселили из Опачића средином 19в. Кад су се „бези прешли рађе“ почели су насељавати кмете.

Никић је стари досељеник непознатог порекла. Слави св. Димитрија.

Путић је стари досељеник непознатог порекла. Слави св. Ђурђа.

Вучен је доселио из Подградине око 1870г. Слави св. Илију.

Марковић је доселио из Пријана крајем 19в. Он је овде купио земљу, а радио је и беглучку.

Козомора је доселио из Биличића крајем 19в и ушао жени у кућу. Слави св. Ђурђа.

Палалија је доселио из Љубишине Долине (код Варцара) крајем 19в. Бег му је дао нешто њиве, а он је кућу направио. Слави св. Јована.

Ковачић је доселио из Дабра (код Сиња) почетком 20 века. Купио је земљу од бегова. Слави св. Јована.

П.С. Оџак је 2013г имао мање од 10 становника, док је 1991 имао 54 (Срби 48, Муслимани 4 и 2 Југословени.

10. Подгреда (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Ждера 3, Малеша 3, Ивића 2, Шолака 2, Ивића 2, Вујаковића 2 и Шпоња 3. Куће сваке породице су у групи. Поједине породичне групе су растављене; између кућа Вујаковића и Шпоња износи растојање око 50м.

Ждере су се доселиле из Купреса у пп19в. Овде су их „призвали бези и дали им стање“. Славе св. Јована.

Вујаковићи (старо презиме Пивачи) доселили су се из непозната места у пп19в. Њиховом прадеду је тражио неки Турчин овцу, и он није дао. Турчин је тада рекао: „Ја ћу те, Влаше, заклати и однети ти овцу“! А Пивач му је одговорио: „Ако ме закољеш, халал ти!“ Кад су се порвали, Пивач обори Турчина и истргне му зубима гркљан. Затим узме сто дуката, утече у Оџак „ћоравом Пилиповићу“ и овај га „метне у кметство“.

Шпоње (старо презиме Петровићи) славе Кузмана и Дамјана. Они су пореклом из Далмације. Како су били „рсузи“ то су их запалили и њихов прадед је утекао „кроз пенџер“ најпре у Ливањско Поље, па онда у Гламоч у пп19в. На њиховом месту био је Петковић, који је одселио у Камен.

Малеши су доселили из Поповића средином 19в. Њихов је отац дошао беговима у службу као станар. Славе св. Јована.

Ивићи су се такође доселили из Поповића, кад и Малеши, и такође као станари беговски.

Шолаци су се доселили „у кметство“ из Хасанбеговаца „пред Аустрију“. Славе Часне Вериге.

П.С. Подгреда је имала 15 становника 2013г, док је 1991г имала 98 (сви Срби).

11. Хасанбеговци (Гламоч, ФБИХ и Шипово РС)

Кућа има: Нинковића 4, Калабе 1, Шавије 1, Малеша 2, Шпоња 2, Лукоје 1, Нинковићи 2, Шолаја 2, Дерете 1, Петковића 1, Пајића 1 и Шолака 1. Село је низно и куће су једна до друге. Између кућа Нинковића и Калабе растојање је око 50м, а куће Нинковића су у групи. Између кућа Шавије и Малеша растојање је око 80м.

Шавија је досељен из Брајића почетком 19в. Слави св. Николу.

Нинковићи су „потекли“ из Херцеговине и дошли у Поповиће. Одатле су прешли у Пријане у кметство. Цвијо Нинковић дао је тада бегу „двије овце“ те је овај дигао Лончаре, који су отишли у Брајиће, и населио Нинковиће. Славе св. Јована.

Малеши су доселили из Прибеље почетком 19в и купили земљу. Славе св. Јована.

Шолаје су доселили из Брајића средином 19в. Славе св. Ђурђа.

Шпоње су се доселиле из Подгреде.

Лукоја је доселио из Оџака, где је био код бега и „ходао по становијех“. Слави Арх Михаила.

Дерета је доселио из Младашковаца „поприје Аустрије“. Слави Арх. Михаила.

Калаба је доселио с Камена у Ђуличане. Ту му је мати умрла и овде га је довео ујак Шавија око Окупације. Слави св. Јована.

Петковић је доселио из Пријана крајем 19в. Слави св. Јована.

Пејић је такође из Пријана крајем 19в у кметство Филиповићима. Слави св. Николу.

Шолак је доселио из Брајића почетком 20в и овде купио земљу. Слави Часне Вериге.

П.С. Хасанбеговци су 1991г имали 155 становника и сви су били Срби, а сада у оба ентитета ово насеље има по мање од 10 становника.

12. Брајићи (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Нинковића 1, Лончара 1, Копоње 1, Мрђена 1, Лончара 2, Домузина 2, Шолака 3, Шавија 4 и Ловра 1. Куће су у низу и нешто растављене једна од друге.

Шолаци су се доселили из Цивљана (код Врљике) почетком 19в. Славили су св. Петра, па су узели да славе Часне Вериге.

Шавије су се доселиле из Вагана у пп19в. Славе св. Николу.

Лончари су се презивали Јовановићи. Догонили су лонце за кување из Рујана (у Ливањском Пољу) па их овде продавали; по томе су добили ново презиме. Стари су им доселили од Врљике или од Дрниша у Хасанбеговце на место Шолаја. Ту су преживели кугу и прешли где су сада Нинковићи. Одатле су дошли у Брајиће око 1865г. Славе св. Јована. Један Лончар је ишао „уз буну“ 1875г у Понијер (изнад Бања Луке) провео тамо око 5г па се отуда повратио.

„Пред Аустрију“ су се доселили:

Нинковић из Хасанбеговца, кад се оделио.

Домузини из Младешковца. Старо им је презиме Васиљевићи. Њихов прадед је доселио из Далмације почетком 19в у Красинац. Ту су преживели кугу. Кад су „опотребили“ преселили су се у Опачић и затим у Младешковце. Старо им је презиме Чеке.

Почетком 20в доселили су се:

Копоња из Стекеровца. Дошао је „на пунчевину“ Пуцара, који су обамрли. Славе св. Николу. И

Мрђен из Пријана. И он је дошао на земљу Пуцара. Слави св. Јована.

13. Опачић (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Смајића 1, Халака 4, Смајића 5, Халака 6, Смајића 1, Хајдара 1, Смајића 1 и Хасића 1. Последње три куће су одвојене од осталих.

Староседеоци су: Смајићи, Халаци и Хасићи. Свака од ових породица има своју земљу. 1875г изгореле су све муслиманске куће у Опачићу и две српске. Из Опачића су тада избегли у Гламоч, тамо провели 2-3г и повратили се у село, кад је дошла Аустрија. Тада је Фишић, који је живео у Опачићу, продао земљу и отишао у Хозиће. Један Халак је продао земљу и одселио се у Јајце почетком 20в. Један Хасић се одселио 1918г у Бешњево (код Варцара) „од фукарлука“.

Хајдари су доселили из Младешковаца крајем 18в. Њихов предак је дошао на „женинсктво“.

П.С. У Опачићу је 1991г живело 87 становника (83 Муслимана, 1 Хрват, 3 осталих), док је насеље 2013 године остало без становника.

14. Рајићке (Гламоч, Федерација БиХ)

Рајићке су били читлук муслимана Вишића. Кад су ови пропали, сељаци су од их покуповали земљу.

Кућа има: Гаврића 4, Врцеља 1, Џуџалије 1, Субашића 3, Срдића 1 и Лончара 1.

Субашижи су се доселили из Прибеље средином 19в и овде купили земљу. Славе св. Ђурђа.

Гаврићи (старо презиме Ликокури) доселили су се из Главица средином 19в. Славе св. Јована.

Лончар је доселио из Хасанбеговца у кметство „прије Аустрије“. Слави св. Јована.

Срдићи су се доселили из Младешковаца почетком 20в и овде купили земљу. Њихов прадед је доселио у Младешковце из Црног Врха (из Рора) у пп19в. Отац му је „у име нужде“ ишао у Варцар-Вакуф крајем 19в, па се опет повратио у Младешковце. Слави св. Николу.

Врцеље су се доселиле из Биличића у кметство Филиповићима.

Џуџелија је доселио из Бителића (код Сиња) почетком 20в и овде купио земљу. Слави св. Ђурђа.

Рајићке су имали 36 становника 1991г (сви Срби), а 2013г пописом  је утврђено мање од 10 особа.

15. Младешковци (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Пењића 1, Џанка 1, Касела 1, Келаве 1, Којле 1, Келава 3, Пењића 4, Петковића 1, Ђапића 2, Џанка 4, Качара 5, Велића 1, Исића 1, Џаје 1, Алваџије 1, Вишића 6, Хаџића 9, Ајдера 4 и Исића 2. Прве четири куће су одвојене од осталих. Јаче је издвојена група муслиманских кућа, око 100м, где су куће Вишића, Хаџића, Ајдера и Исића. У овој групи куће су у низу, једна од друге.

Ајдери су старинци и овде су од времена „кад је фет Босне чињен“.

Вишићи су такође „од старинства“.

Алваџија је староседелац.

Исићи су доселили давно из Оџака и „старо су плетиво“.

Хаџићи су доселили из Оџака почетком 18в. Њихов предак је као хоџа био „допртљао“ у Оџак.

Качари су се доселили из Доњег Вакуфа средином 19в. Прво су сели до Хајдера, па су после прешли на садашње место.

Џаја је дошао као приводак уз мајку из Ћослија „послије Аустрије“.

Џанци су се доселили из Обровца (код Сиња) око 1885г. Купили су земљу од муслимана Качара, који су тада одселили у Стару Србију.

Ђапић је доселио из Бителића (код Сиња) око 1885г и купио земљу од Мактића, који је одселио у Турску.

Пењићи су се доселили из Бајагића (код Сиња). Један Пењић је доселио око 1890г и купио земљу од Субашића.

Којда је доселио из Пријана почетком 20в у кметство. Слави св. Ђурђа.

Келаве су се доселиле из Бителића почетком 20в и купиле земљу од Љубонића из Прибеље.

Касел је доселио из Лиштена (у Ливањском Пољу) почетком 20в.

Сви су се Далматинци доселили због тога, што им је доле земља била „тисна“.

Петковић је доселио из Опачића као „најменик“ почетком 20в. Био је кмет најпре код Качара, па је после прешао у кметство Хаџићима. Слави св. Николу.

Велић је доселио из Ђуличана почетком 20в као „најменик“ и овде купио земљу.

П.С. Младешковци су 1991г имали 88 становника (68 муслимана и 20 Срба), а 2013г имали су мање од 10 становника.

16. Дубрава (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Радоја 2, Вучена 2, Ловра 2, Мартића 1, Ђукића 1, Радоја 1, Ловра 3, Пиљка 1, Папића 3 и Ђукића 1. Првих осам кућа су у групи, а остале су издвојене.

Радоје су староседеоци. Славе св. Јована. „Прије Аустрије“ њихови су стари ишли у Главице другом бегу, па су се отуда повратили.

Ловре су се доселиле из Поповића почетком 19в.

Ђукићи су се доселили из Пеуља средином 19в. Славе св. Стевана.

Мартићи су се доселили из Бителића (код Сиња) средином 19в. Славе св. Николу.

Вучени су се доселили из Оџака „прије Аустрије“. Славе св. Илију.

Папићи су се доселили из Рора у кметство „прије Аустрије“. Славе арх. Михајла.

Пиљак се доселио из Петрова Врела 1918г кад се оделио од оца.

П.С. Дубраве су имале 1991г 43 становника (Срби 42 и 1 остали), док 2013 године насеље није имало становника.

17. Исаковци (Гламоћ, Федерација БиХ)

Кућа има: Бајрића 3, Толимира 4, Аћимоваца 3, Бајрића 1, Рамића 2, Алишаха 3, Ћошабића 2, Ђузела 1, Алишаха 1, Ћошабића 8, Пешића 1, Радоје 1 и Мрђена 2. Село је у низу, и куће су једна до друге.

Бајрићи су од старина и „од памтивека“. Њихова једна кућа је на темељу куле, где су нашли изгорела јечма и пшенице. До 1871г ту су били Мемагићи. Прича се да им је кулу запалио Стојан Јанковић.

Ћошабићи су такође од старина.

Алишахи су доселили из Бајрамовца (у Купресу) почетком 19в.

Ђузели су се доселили из Гламоча „прије Аустрије“. Њихови оци пазарили су с кметом „земљу за земљу“.

„Прије Аустрије“ су још дошли:

Толимири из Главица. Дошли су сестри и зету. Славе св. Јована; и

Аћимовци из Петрова Врела „у кметовину“. Слава Арх. Михаила.

Мрђени су „спртљали“ из Прибеље. Кад је „ушла Аустрија“. Ћошабићи су „отпртљали у Турску“. Од њих су тада Мрђени купили за 62 дуката: 5 зграда, земљу од 100 кола сена, пчеле и покућство. Мрђени славе св. Стевана.

„Послије Аустрије“ дошли су: Радоја из Ђуличана. Отац му је дошао у најам. Слави св. Стеван; Пешићи из непозната места. Њихов отац је био у најму код Ђузела, па су му они дали земљу. Слави св. Ђурђа.

Мрђен је сишао из Прибеље 1917г.

П.С. Исаковци су имали 1991г 64 становника (Срби 33, Муслимани 31), док су 2013г били без становника.

18. Исаковачки Подкрај (Гламог, Федерација БиХ)

Кућа има: Радоје 1, Келаве 1 и Римца 1. Куће су ублизу.

Радоја је доселио из Ђуличана, „послије Аустрије“. Његов је отац дошао у најам. Слави св. Стевана.

Келава (католик) доселио је „послије Аустрије“ из Бителића (код Сиња) и овде купио земљу.

Римац (католик) доселио је из Ковачића (у Ливањском пољу) почетком 20в.

Подкрај је имао 35 становника у 1991г (Срба 26 и Хрвата 9), а 16 у 2013 години.

 

19. Брдо (Бабића Брдо, Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Бабића 4, Пиљака 3 и Ивића 2. Куће Бабића су у групи. Између двеју њихових кућа је „башча“ са кромпирима, у дужини око 50м. Куће Пиљака и Ивића су такође у групи. Између групе Бабића и групе Пиљака и Ивића је паша за теоце на дужини око 60м.

Бабићи су се звали Синани и дошли су из Црне Горе „још кад је било Душаново“. Прво су сели у Ваган, испод Шумњака. Кад су Турци ударили њих је двадесет изгинуло бранећи цркву. Код цркве и сад стоје споменици њихових погинулих предака. Одатле је дошла баба са четири нејака сина у Брдо. Славе св. Николу.

Ивићи су се доселили из Врбљака (у Ливањском Пољу) средином 19в. Славе св. Јована.

Пиљци су се доселили из Рудина средином 19в. Славе св. Ђурђа.

П.С. Бабића Брдо је 1991г имало 67 становника (Срби 67, остали 0), док је 2013г имало мање од 10.

20. Брдски Подкрај (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Бабића 2, Јамана 2 и Долића 2. Између Бабића и Јамана су кошаре двојице Хамза и једног Гајића. Између кућа Бабића и кошара растојање је око 100м.

21. Зајаруга (Гламоч, Федерација БиХ)

У Малом Селу куће леже на страни. У Великом Селу издвајају се Надбрдо и Подбрдо. У Надбрду куће су ивицом између темена једне ниске терасе и стране; ау Подбрду куће су по страни те ниске терасе. Воду пију са речице Јаруге.

И Малом Селу су куће: Бабића 5, Ђукућа 1 и Докића 3. Куће Бабића одвојене су од кућа Ђукића и Докића њивама и ово растојање износи око 100м.

У Великом Селу су куће: Докића 5, Аврама 1, Ћосића 1, Жола 1, Ђукића 3, Паштра 3, Јукишића 3, Ћосића 1, Жола 1, Радоја 4, Аврама 4, Дувњака 2, Марића 3, Ловра 1 и Мрђена 1. Ове су куће једна до друге и леже у кругу на темену терасе; између кућа на темену је гумно.

Аврами су староседеоци и славе св. Николу. Око 1800г Авраме је поморила куга и остао је само „нејак“ Гавро са мајком. Мајку му узме Ђуран Дувњак.

Дувњаци славе св. Ђурђа. Досељени су из Дувна почетком 19в.

Докићи славе св. Јована. У Врбици (у Ливањском Пољу) живела су три брата. Кад је „ћесар са војском ишао на Босну“ један пређе у Полачу (у Далмацији), други остане у Врбици, а трећи побегне у Мостар. Онај из Врбице пресели се онде почетком 19в. „Прије Аустрије“ један Докић одселио је одавде у околину Бања Луке, а други у околину Дервенте. Један Докић је одселио из Врбице у Варцар.

Марићи славе св. Јована. Живели су у Старом Селу. Кад је једном на њиховој ливади у Шкадиму нађен мртав „пашалија“ („царски човек“) Марићи су морали да плате „крварину“. Имали су своју властиту земљу и „само двизица црних сто“ и „на томруке су млијеко точили“. Турци су им онда отели земљу и мал и оставили им само кућиште. Једни су остали у Старом Селу, а други су почетком 19в прешли у Зајаругу.

Жоле славе Арх. Михаила. Досељен је из „Кавура“ почетком 19в.

Ћосићи су се доселили из Брајића у пп19в. Њиховог претка довела је мати као дете удавши се за Иветића. Славе св. Јована.

Паштре су доселиле из Рудина средином 19в. Род су Паштрама из Чукара. Славе св. Ђурђа.

„Прије Аустрије“ су дошли:

Јакишићи из Старог Села. Њихов предак Јакиша дошао је у Старо Село из Далмације „кад је ћесар купио солдате“. Славе св. Стевана.

Ђукићи с Јакира и Бабићи из Брда.

„Послије Аустрије дошли су:

Радоје из Ђуличана. Слави св. Стевана.

Мрђен из Пријана, ушавши удовици у кућу. Слави св. Стевана. И

Ловро из Старог Села. Слави св. Ђурђа.

П.С. Зајаруга је 1991г имала 228 становника (Срби 227, Хрвати 1), док је 2013г имала 56 становника.

У Малом Селу је 1991г било 57 становника (Срби 40, Муслимани 16, остали 1), а 2013г било је 24 становника.

22. Скуцани (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Дакића 1, Цвијетића 1, Дјаковића 1, Цвијетића 6, Ћоје 1, Цвитковића 1, Радића 2 и Бабића 7.

Цвијетићи су се доселили из Отишића код Сиња у пп19в.. Славе Арх. Михаила.

Радићи су се доселили из Посавине (из околине Тузле) у пп19в. Славе св. Тому.

Дакићи су се доселили из Старог Села средином 19в. Старо им је презиме Матићи.

Бабићи (старо презиме Бајићи) доселили су се из Унца у Ђуличане у пп19в. Ту је дошла жена са три нејака сина. Отуда су прешли у Скуцане. Славе св. Николу.

Цвитковић је досељеник непознатог порекла. Слави св. Ђурђа.

Ђоје је довео из Видимлија отац Цвитковића на земљу. Славе св. Николу.

Дјаковић је доселио из Видимлија крајем 19в на „ерар“ (државно имање). Слави св. Ђурђа.

П.С. Скучани су 1991г имали 126 становника (Срби 126, остали 0), а 2013 године у овом селу је живело 52 становника.

23. Карловац (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Калавера 1, Нинковића 1, Дјаковића 1, Јандрића 1, Радића 1, Краварушића 2, Марића 1, Милића 3 и Баљића 1. Прве две куће растављене су њивама и то растојање износи око 100м.

У почетку 19в доселили су се Милићи из „Кавура“ (од Врљике). Славе св. Јована.

Средином 19в доселили су се: Радић из Скуцана, слави св. Тому; Ваљић из Казанаца (у Ливањском Пољу). Његов предак је изашао па „ходао по најму“. Слави св. Василија; и Калавера из Скуцана. Његов предак је „ходао по најму па стао овде“. Слави св. Ђурђа.

Марић је доведен уз мајку из Зајаруге „прије Аустрије“. Слави св. Јована.

Нинковић је досељен из Камена, такође „прије Аустрије“. Слави св. Јована.

Дјаковић је дошао из Заглавице почетком 20в. Овде му је „допао мираз“. Дјаковићи су раније били у Старом Селу; одатле су отишли у Хасанбеговце Нинковићима; и отуда су прешли у Заглавицу, такође Нинковићима у најам. Славе св. Ђурђа.

Јандрић је из Ковачевца. Отуда је дошао жени у кућу 1917г. Слави св. Николу.

П.С. Карловац је имао 22 становника у 1991 (Срби 22, остали 0), док у 2013 години у овом селу није било становника.

24. Заглавица (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Нинковића 7, Дакића 1, Бароша 1, и Дјаковића 2. Куће су у низу.

Дакићи су се доселили из Старог Села почетком 19в. Тамо су се звали Марићи. „Из њихове куће излазило је по дванаест бешика“. Имали су ливаду у Шкадиму (у Рбини) и на коси Ужинарици „исекли су их хајдуци“. Доцније су „изоравани јасикови томруци“, на које је ишла њихова „вареника“. На месту Дакића у Старом Селу сад је Козомора.

Барош је досељен из Казанаца (у Ливањском Пољу) у пп19в. Слави св. Николу.

Дјаковићи су досељени из Пријана средином 19в. Славе св. Ђурђа.

Нинковићи су досељени из Хасанбеговаца у дп19в. У Хасанбеговце су дошли раније из Поповића. Славе св. Јована.

П.С. Заглавица је 1991г имала 51 становника (Срби 48, остали 3), а 2013г није имала становника.

25. Подглавица (Гламоч, Федерација БиХ)

Кућа има: Чолића 8, Грајића 2 и Вујаковића 2. Куће су у низу, једна до друге.

Чолићи су се доселили из Пријана у пп19в. Славе св. Јована. Старо им је презиме Станивуци, а Чолићима су се прозвали због тога, што им је предак био „чолак“ (сакат у прст).

Грајићи су се доселили из Пеуља (у Ливањском Пољу) средином 19в. Старо им је презиме Кешини, а прозвали су их Грајићима, кад им је родио грах. Славе св. Ђурђа.

Вујаковићи су се доселили из Видимлија „прије Аустрије“. Славе св. Јована.

У Подглавици је живео муслиман Рашко који се одселио у Гламоч око 1850г.

П.С. Подглавица је имала 35 становника (Срби 35, остали 0) у 1991г, док је 2013г имала мање од 10 становника.

26. Старо село (Гламоч, Федерација Бих)

Кућа има: Козомора 3, Радића 1, Малешевића 1, Крчмара 1, Петровића 1, Јакишића 2 и Дјаковића 1.

У Старом Селу су раније живели Марићи и Новалићи (муслимани). Новалићи су побегли у Бања Луку, кад их је једном овде потопила вода.

Јакишићи су стали испод Цетине у „Кавурима“. Тамо и сада има Јакишића Бунар. Отуда је око 1820г изишао њихов прадед и донео дете „у бешици“. Дошли су прво у Подглавицу и били у најму код муслимана Рашка. Затим су у првој половини 19в прешли у Старо Село где их је населио Ибро Видимлић. Кад су се средином 19в изделили, једни су отишли у Зајаругу. Славе св. Стевана.

Дјаковић је доселио из Пријана средином 19в. Населио га је Анђић, терзија из Ливна.

Малешевић је доселио из Шумњака средином 19в. Слави св. Јована.

Петровићи су из Црног Луга (у Ливањском Пољу). У првој половини 19в дошли су одатле у Заглавицу, а око 1860г овде. Славе Арх. Михаила.

Козоморе су се доселиле из Подглавице „пред Аустрију“ са места где су сада Чолићи. Били су најпре у Врбици, па у Сувачи (у Ливањском Пољу) и одатле прешли у Копић. Славе св. Јована.

П.С. Старо село је 1991г имало 83 становника (Срби 83, остали 0), док је 2013г имало мање од 10.

27. Видимлије (Гламоч, Федерацја БиХ)

Кућа има: Крчмара 3, Петровића 3, Шпикића 1, Добријевића 1, Балагића 5, Вејзагића 2, Бошковића 1, Дудића 1, Утвица 5, Шеремета 1, Туца 1, Видимлијића 1, Омерагића 7, Видимлијића 8, Вејзагића 2, Цацана 3, Чизмића 1, Дудића 1, Каленића 1 и Каленића 3. Куће су у низу, једна до друге или једна од друге нешто удаљене. Тако су куће Балагића јаче издвојене и према Добријевићима и према Ковачу. Куће других породица су једна до друге, као куће Омерагића и Видимлијића.

Око 1880г била је свега 1к Омерагића, док их је данс седам.

Видимлићи и Омерагићи су старина. Прича се да су они можда били у патаренској вери, па су примили ислам.

Лутвице су такође „старо турско племе“. „Кад је Видимлић ишао у рат, Лутвица му је био барјактар“.

Балагићи, муслимани, су староседеоци. Муја Балагића били су кмети: Шпикићи у Видимлијама, Милићи у Карловцу и Добријевићи. Кмети су давали петину од жита, сена, купуса, кромпира и лука; петину од мрса нису давали. Сваке недеље и свеца, кад нису радили себи, радили су бегу: орали, косили, купили итд. Балагић је имао одело од модре чохе, извезене мрком „зеом“. Пасао је сабљу, и за силахом носио две мале пушке у сребру и нож међу њима. Увек је држао коња седланика.

Шпикићи су се доселили из Шумњака почетком 19в.

Крчмаре су „Турци заћерали у Витогору“ из Орковаца, јер им нису хтели бити „под руку“. Одатле су дошли овде у пп19в. Славе Св. Ђурђа.

Петровићи су се доселили из Заглавице у пп19в. Славе Арх. Михаила.

Бошковић се доселио из Доца средином 19в. Овде је дошао у кметство пок. Анту Ђогићу из Ливна. Слави св. Николу.

„Прије Аустрије“ су се доселили: Добријевићи из Главица, славе св. Стевана; Вејзагићи из Застиња (у Ливањском Пољу). Овде им је земљу поклонио њихов сродник Мујо Балагић; Цацани из Ливна. Њихов дед Адам Цацан купио је кућу и земљу од Видимлића; Дудићи из Грбореза (у Ливањском Пољу); Шеремета из Ковачеваца. Дошао је „у кметство“; и Каленићи из Далмације.

Чизмић се доселио из Ливна пре Окупације.

Туцо (муслиманин) дошао је из Комарана почетком 20в и ушао жени у кућу.

П.С. У Видимлијама је 2013г  било 64 становника, а 1991г било је 150 (130 Муслимана, 9 Срба, 2 Хрвата и 9 осталих).

28- Карајзовци (Гламоч)

Кућа има: Крндија 3, Кобилића 3, Дедића 6 и Јозића 4. Куће су у низу.

Кобилићи (муслимани) су „старо племе“.

Дедићи, муслимани, како се прича, „изишли су од Сиња, где су живели на „цетинској жуприји“. Тамо има Дедића католика.

Јозићи (старо презиме Пухале) јесу досељеници непознатог порекла. Били су у Видимлијама на месту Крчмара; одатле их је кренуо Ђонлагић, а примио их је Тодоровић.

Крндије су живеле у Вагану око 1840г. Тамо су имали 300 оваца и 40 крава. Кад је једне године била врло дуга зима и нигде нису могли сена наћи, отерали су стоку у планину, и оставили је тамо да је не гледају. Ту је стока липсала. Тада им је било остало само „једно парипче“. Они пођу уз поље и дођу у најам муслиману Додику. Кад су хајдуци запалили Додика, они пређу другоме муслиманину у Копић на имање Тодоровића, трговца из Ливна.

П.С. Карајзовци су имали мање од 10 становника у 2013г, док су 1991г имали 45 становника (39 Муслимана и по 3 Србина и Хрвата).

29. Копић (Гламоч)

Кућа има: Спрема 1, Никше 1, Банда 1, Масталића 4, Ћавара 4, Устића 1, Јозића 4, Вулете 1 и Леденка 1. Куће су у низу, једна до друге.

Мусталићи (муслимани) живели су у Главицама, код Сиња. Отуда су „испртљали“ њихови претци. Прича се да „доле“ има Масталића католика.

Ћавари су се доселили из Драгнића средином 19в.

Вулете су почетком 19в биле у Доцу, где је њихов прадед „прекужио кугу“. Средином 19в: „ударише воде, насташе неродне године, овлада зулум“. Двадесет товара жита су усејали, али их је вода потопила и на „чељаде је дошло само по две киле жита“. Тада им се и стока пометиљавила. Они тада пређу у Копић. Славе св. Ђурђа.

„Прије Аустрије“ су се доселили: Устићи из Димца. Њихов је отац извео децу. Славе св. Ђурђа; Никша из Доца (где је био дошао из Подглавице). Слави св. Николу; Спремо из Драгнића (где је био дошао из Бегова Села, у Купресу). Слави св. Стевана; Јозићи из Крајизоваца; и Бандо из Липе (у Ливањском Пољу).

Леденко је доселио из Каблића (у Ливањском Пољу), „послије Аустрије“.

П.С. Копић је имао мање од 10 становника у 2013г док је 1991г имао 64 (33 Срби, 18 Хрвати и 13 Муслимана).

30. Долац (Гламоч)

Кућа има: Подкрајца 1, Вулета 6, Ерцега 6, Радића 1, Вулета 4, Ђурана 1, Ерцега 2, Вулета (Билића) 4, Докоза 1, Велића 2 и Радића 8. Прве куће и то: Подкрајца, Вулета, Ерцега и Радића одвојене су од осталих кућа коритом, које је лети суво.

Староседелачке су ове муслиманске породице: Велићи и Докози.

Вулете су такође староседеоци. Славе св. Ђурђа.

Стари досељеници непознатог порекла јесу: Подкрајац, слави Св. Николу; и Ђуран, слави св. Јована.

Радићи су били у Скуцанима. Ту је остала жена са сиротном децом, па пређе у Драгнић Ђонлагићима да чува говеда као „измећар“. Ту их задеси куга, иза које дођу Велићима у кметство. Славе св. Тому. Један Радић, који је до Ерцега, дошао је ту „прије Аустрије“ од оне групе Радића; ту је купио земљу.

Ерцеи славе св. Луку. Доселили су се из Херцеговине почетком 19в.

Ерцег (Марчета) слави св. Николу. Доселио се из Прилуке (у Ливањском Пољу) око 1890г; овде је купио земљу. У Прилуку је дошао из Рујана „уз буну“ 1875г.

П.С. Долац је имао 17 становника у 2013г, а 64 у 1991 години (Срби 64, остали 0).

31. Драгнић (Гламоч)

Кућа има: Чолића 7, Радића 1, Папића 1, Ђонлагића 4, Љубунчића 1, Туфегџића 1, Љубунчића 1, Ђонлагића 1, Ћавара 4, Козоморе 1, Ћавара 1 и Фелаје 1. Куће су у низу. Куће првих Чилића су у групи.

У Драгнићу су „стајали па обамрли“ Парлови и Буквићи; и данас има Парловљева Драга и Буквића Коса. Сем тога овде је био и Танкуљић, који је раније „отпртљао“ у Јајце.

Муслимани Ђонлагићи и Чолићи су староседеоци. Из Раме је дошао муслиманин Прдуња, узео Чолушу (од Чолића) и сам се прозвао Чолићем. Његови синови су се одселили у Ливно 1918г.

Папићи су досељеници непознатог порекла.

Ћавари (католици) пореклом су из Ржаног, из села Казагинца. Звали су се старином Вулете. Крајем 18в њихов чукундед је дошао у Видимлије, и „све изнио не парипчету“. Одатле су се преселили у Долац и били 70г где је сада Подкрајац. Овде су се доселили око 1860г.

Муслимани: Љубунчићи и Туфегџић дошли су из Ливна „на материнство“ око 1865г.

Фелаје су „стале“ у Доцу, на месту где су сада Билићи. Затим су били једну годину под Стројицом, одвојено од Драгнића. Одатле су прешли у село због хајдука, „прије Аустрије“. Славе Архангела Михаила. Једне Фелаје одселиле су се у Ново Село (у Купрес) око 1860г.

Радић се доселио из Доца око 1897г у кметство Ђогићу. Слави св. Тому.

Козомора је „ходао по најму“ и 1904г населио се овде. Пореклом је из Биле (у Ливањском Пољу). Слави св. Јована.

П.С. Драгњић је имао 42 становника у 2013г, док је 1991г имао 123с (Муслимани 77, Срби 34, Хрвати 9, Југословени 2, остали 1).

32. Рудине (Гламоч)

Кућа има: Инаца 2, Белензада 9 и Јелића 2. У групи су куће Белензада.

Инци су из Сајковића (у Ливањском Пољу) дошли најпре у Зајаругу и одатле овамо средином 19в. Славе св. Василија.

Јелићи су се доселили из Зајаруге „прије Аустрије“. Славе Часне Вериге.

Белензаде славе св. Јована. „Кад је српско пало, а турско настало“ један паша узме два момка из „Берлина“: Штрпца и Белензаду. Белензади је дао земљу од Врбе до Башића Моста и дао му је „фетму“ (тапију). Белензаде су најпре „стали“ у Рудинама. Ту им „узмакне мал“, а Турци им одузму земљу и „окрену под третину и половину“. „Фетму“ су им отели Омер-хаџићи из Малкочеваца. Они пређу у Зајаругу и отуда опет пређу у Рудине „прије Аустрије“. Око 1830г била је једна кућа Белензада и у њој су живела три брата. Око 1840г један Белензада се био „замиловао“ са неком цуром. Кад му је Турчин хтео отети, он је узме и оде у Ускопље у „момчалук“ Миралемима. Ови му даду кметство у Главици.

П.С. Рудине су имале 19 становника у 2013, а 22 у 1991г (Срба 13, осталих 9).

33. Подградина (Гламоч)

Кућа има: Катића 7, Митића 2, Радоја 2 и Радановића 8. ЈИ у Малом Селу су куће: Радоја 2 и Матића 2.

Изнад села на једном брегу је градина. Ту се види четвртаст насип, где је био зид.

Матићи су се доселили давно из Херцеговине.

Радановићи славе Лазареву Суботу. У Радановцима, у Ливањском Пољу, „после Косова“ била је остала удовица Тома и Турци је нису кретали са земље нити јој одузимали. Од ње су Томићи и Бикићи. Тек њиховог прадеда „дигли су Турци“ и он је дошао у Петрово Врело. Одатле је прешао у Малкочевце и затим у Зајаругу. Овде су били „посијали земљу“ кад их је око 1860г бег „дигао“. Онда су дошли у Подградину.

Радоје су се доселиле са Камена, одмах после Радановића-

34. Камен (Гламоч)

У Горњој Мали су куће: Калаба 3, Хусеиновића 2, Бањаца 2, Врањеша 4, Бароша 2, Мрђена 1, Уштулица 2, Калабе 1, Чулића 1, Томића 1 и Матића 1. Куће су једна до друге и окружене су малим градинама. У Доњој Мали су куће: Врањеша 1, Шанта 5, Петровића 3, Петковића 2, Јулишића 1, Уштулице 1, Томића 2 и Томића 7. Куће Шанта су у групи. Између двеју кућа Томића и 7к Томића је поток Сурдупа. Ових 7к Томића су у низу.

Калабе су староседеоци. У Горњу Малу дошли су из Доње, са места где су сада Петровићи. У току Светског Рата један Калаба је отишао у Кулу (да се прехрани) и тамо се настанио.

Шанте су живеле у Трешњику, на планини изнад села. Тамо се виде „машати“, где су се копали, и знају се места где су орали. Прича се да им је у очи Божића дошао харачлија и рекао: „Дај Влаше, харач!“. Један Шанта одговори: „Потурчићу се и ја и даваћу цару војника, а не дам харача!“ Шанте се потурче и сиђу у село крајем 18в.

Бароши су стари досељеници нп.

Уштулице су стари досељеници нп. Били су у Горњој Мали, где је сада Мрђен. Један Уштулица је одселио у Дувно као лугар 1920г.

Чулић је стари досељеник нп.

Петровићи су досељеници нп.

Мрђен је досељеник нп. Био је у Доњој Мали, где су сада Гајићи. Одатле је „отпртљао“ у Бања Луку. Отуда је „прије Аустрије“ дошао Боснићу, који га је наместио на садашње место.

Хусеинсповићи су досељеници нп. На њиховом месту, почетком 19в, били су муслимани Бркићи.

Врањеши су се давно доселили из Рашкове Главице (код Старог Села). Врањеши у Доњој Мали сишли су ту из Горње.

Бањци су се доселили од Варцар Вакуфа крајем 18в. Њихови прадеди су побегли „од ешкије“ и овде дошли безима. Славе св. Ђурђа.

Матићи су се доселили из Подградине почетком 19в. Славе Арх. Михаила.

Томићи су пореклом из Пољица (у Унцу). Њихови „оци и стрици“ су тамо „опотребили“ и кад су овде дошли („прије Аустрије“) чували су сеоска говеда. Прво су сели у Ћириће, па у Зајаругу и онда овде. Славе св. Јована.

Петковићи су дошли из Брајића, пре Окупације. Славе св. Јована.

Јелушић се доселио из Ђуличана крајем 19в. Слави св. Петра.

У Камену су живели муслимани Ерићи. Један је „обамро“, а други је „отпртљао“.

П.С. Камен је имао 42 становника у 2013г, а 1991г имао је 178с (Срба 168, Муслимана 8, Хрвата 1 и осталих 1).

35. Јакир (Гламоч)

У Горњем Крају су куће: Халиловића 1, Чаушевића 1, Хаџића 2, Хаџића 2, Халиловића 1, Јурића 1, Халиловића 1, Милутина 1, Перковића 1, Креза 1, Туцака 4, Ћорде 1, Кајића 1, Докића 5, Гајића 4, Јакирлића 3, Ђукића 2 и Калавера 2. Куће су у близу, једна до друге. – У Доњем Крају су куће: Башића 7, Јањића 1, Масла 3 и Јурића 1. Групе кућа Башића и Јурића растављене су између себе.

Староседелачке су ове муслиманске породице: Хаџићи, Туцаци, Халиловићи и Чаушевићи (старо презиме Шабази).

Јакирлићи, муслимани, такође су староседеоци. Њихови преци били су капетани. Код њихових кућа виде се надгробни споменици са топузима. Кућа им је грађена 1780г. Кад је „ушла Аустрија“, у Скадар је „отпртљао“ Ибрахим-бег капетан.

Башићи, муслимани, јесу староседеоци. Из њихове је куће њих „седам башовало“ и пет „рамазана постили су у шуми“. Повешани су почетком 19в. Башујући, они су јели и пили у тежака, отимали од њих новац, силовали жене итд

Гајићи су сс. Славе св. Јована. Њихов дед је био зидар и умро је у Сарајебу, где је отишао да ради.

Ђукићи су сс. Славе св. Николу.

Ћорде су сс. Славе св. Ђурђа.

Милутин се доселио из Ливањског Поља почетком 19в. Његов предак је „ходао по најму“. Слави св. Јована.

Јањић се доселио  из Зајаруге почетком 19в. Слави Арх. Михајла.

Кајић се доселио из Ливна почетком 19в. Купио је земљу од Турака.

Средином 19в доселили су се: Калавери из Прова (у Ливањском Пољу). Славе св. Ђурђа; Јурићи од Ливна. Славе св. Стевана; и Перковић из Жабљака (у Ливањском Пољу).

„Прије Аустрије“ су дошли: Дакићи из Зајаруге. Славе св. Јована; и Крезо из Биле (у Ливањском Пољу).

Масле су живели у Гламочу. Одатле су дошли у Зајаругу средином 19в, а из Зајаруге крајем истог века у Јакир.

П.С. Јакир је имао 45с у 2013, а 142 у 1991г (Срба 75, Муслимана 64, Хрвата 2 и Југословена 4).

36. Гламоч (Федерација БиХ)

По причању најстаријих људи до 1843г у граду није било ниједног хана, дућана ни кафе; све су потребе добављане из Ливна. Тада су најчувенији људи: Филиповић, Омерхаџић и Ковачевић измолили да у Гламочу буде пазар. Одмах су се почели градити дућани и насељавати трговци. Сељаци су узимали од трговаца без и кафу и плаћали у јесен…

Ћирића кућа била је у тврђави. Ћирићи су били капетани; сем тога имали су кмете. Од Ћирића сад у граду нема ниједне породице.

Око града биле су куће осталих муслимана. Једно време, ове куће биле су ограђене „протесима“ (усправним дирецима) ради одбране „од чета“.

Кујунџић је био сс и тежак. Његово се „кућиште замело“.

Ђузели су били сс и имало их је 4к.

Солаци су живели у врх града и били су тежаци. „Обамрли су о куги“ и сад им је кућа оборена.

Солаци (3к) јесу сс. Један од породице Зељковића (такође сс) ушао је у кућу Солака и примио име те породице; од њега су данашњи Солаци.

Зељковићи јесу сс (5к).

Диздари (4к) „старина су, били пре куге“. Њихов предак је чувао барут.

Староседелачке су још и ове муслиманске породице: Џиновић 1к, тежак; Бајрићи 2к, бивше спахије; Бекташ 1к, тежак; Туршићи 3к; Масло, Чоло, Комарица, Трто, Џинић и Јашић (трговац) по 1к; Боснићи 2к и Адеми (бакали) 3к.

Све су ово муслиманске „темељите“ породице. Живеле су у граду пре куге, која је била почетком 19в.

Доцније су се насељавали као трговци неки католици и православни. Од њих се помињу: Павловић (из Ливна), Радић, Сочивица, Франкић (из Травника), Калабе, Видовићи (из Ливна), Сарајлићи (из Дувна) итд. Сви су они били подигли трговине, па пропали и изумрли.

За турског времена су се доселили:  Мостарац 1к, хлебар из Мостара; Хуслићи 2к, од Ибра; и Стојичић, 1к из Мостара.

Крстановићи, 2к су се доселили из Ливча око 1860г. Петком, кад је био пазар, њихов дед је долазио из Ливна са торбом игала и минђуша и после пазара се враћао у Ливно. Његови синови дошли су из Ливна у дућане Филиповића.

Малешевић, 1к, магазаџија, доселио је из Вагана око 1870г.

Око 1876г доселили су се: Гасал, 1к, трговац из Ливна; Рашко 1к, трговац из Ливна; Радић 1к, трговац из Доца; и Наерловић 1к, трговац са Врбе (где је дошао из Дицма за турског доба).

Џаја, 1к, трговац, доселио се из Ливна око 1880г.

Јанковићи 2к, трговци, доселили се из Ливна око 1890г.

Црногорац, 1к, трговац, доселио из Ливна око 1893г.

Шврака, 1к, трговац, доселио се из Малкочеваца око 1896г.

Радета 1к, трговац, доселио се из Ливна око 1903г.

Скобла 1к, трговац, доселио се из Ливна око 1903г.

Радоја 1к, крчмар, доселио се из Зајаруге око 1906г.

Вујичић 1к, трговац, доселио се из Чипуљића 1913г.

Сви трговци, досељени пре 1892г, имали су магазе у Горњој Чаршији. Садашња Доња Чаршија била је опћинска испаша, и опћина ју је продала појединцима.

П.С. Гламоч је имао 1969 становника у 2013г, док је 1991г имао 4.256 становника (Срба 3.254, Муслимана 852, Југословена 91, Хрвата 43, осталих 16).

37. Малкочевци (Гламоч, ФБиХ)

Кућа има: Верунице 1, Бегића 1, Верунице 1, Шврака 8, Топчија 6, Ловра 1, Кршлека 3, Љубунчића 1, Исаковића 4, Ивића 1, Бегића 2, Швраке 1, Омре-хоџића 1, Велића 1, Јараколе 1, Фрља 2 и Диздара 1. Куће су у реду, једна до друге.

Швраке, Мујичићи и Гагићи су сс.

Џендо је сс.

Козићи су сс.

Преци свих ових сс су преживели кугу. За Фрље се прича да им је „старина кугу преметнула“.

Бегићи и Исаковићи живели су у Обровцу у Лики. Тамо је њихов предак био диздар и имао два сина: Исака и Бега. По заузећу Обровца остали су још 25г. У Малковчевце су дошли крајем 18в и саградили велику кућу („биринџи-хане“).

Топчије су се доселиле из Бајрамовца (у Купресу) почетком 19в.

Ловре су се доселиле из Ковачевца почетком 19в. Били су у најму, а овде су дошли у кметство.

Кршлевци су се доселили из Јајца око 1850г. Отуда се преудала жена и довела њиховог претка као дете.

Ивић је сишао с Брда око 1870г. Приволео га је ага, те му је овде дошао у кметство. Слави св. Јована.

Диздари су се доселили овамо из Гламоча, „прије Аустрије“.

Омер-хоџића предак населио се из Прусца као кадија „прије Аустрије“.

Љубунчић је доселио из Сухача (у Ливањском Пољу) око 1880г. Тамо је продао земљу, а овде купио.

Веруница је дошао из Ливна крајем 19в. као кројач и овде добио мираз.

Терзић се доселио из Прусца као хоџа 1913г.

Велић је дошао из Доца 1919г и ушао жени у кућу.

Јаракола је досељеник непознатог порекла. Био је слуга код Омер-хоџића, па га је овај узео у кметство. Слави св. Николу.

Малкочевце, који су овде живели, затрла је куга почетком 19в.

Кадиће, који су били на месту Веруница, такође је куга искоренила.

П.С. Малкочевци су имали 50с у 2013г, док су 1991г имали 154с (Срба 101, Муслимана 53).

38. Олук (Гламоч, ФБиХ)

Куће леже на темену једне ниске косе. Воду доносе из Чукура или ииз Ђуличана. – Кућа има Шуста 1, Ђапића 1 и Јукића 1. Куће су у близу једна до друге. У задрузи Јукића има 24 члана, од којих су 19 мушких. Најстарији је Павао, који има три брата и шест синова; два су му сина ожењена, а један има дете; први брат Павлов има шест синова, а други и трећи немају деце.

Јукић се доселио из Бителића (код Сиња) око 1866г. Он је католик. Купио је земљу од муслимана Ћирића, који су овде држали стоку.

Ћапић (католик) доселио се из Бајагића (код Сиња) око 1809г и купио земљу од Ћирића.

Шусто (католик) доселио се из Бајагића (код Сиња) око 1890г и купио земљу од муслимана Боснића, који су овде држали стоку. Шусто је тамо продао, а овде купио земљу, овде је била двапут јефтинија.

39. Ђуличани (Гламоч, Ф. Бих)

У Слипчевом Крају су куће: Ћара 4к, Слипаца 2 и Ђузела 2. Куће Ћара су једна до друге. – У Ђуговом Крају су куће:  Бабића 2, Савића 1, Аврама 1, Јокића 1, Бабића 3, Станишића 1, Џуџалије 1, Ђугова 5 и Бачина 1. Између куће Аврама и Јокића је мала „башча“ са купусом. Куће породичне су издвојене у групе, а у свакој групи куће су у близу.

У овом селу живеле су породице: Дурић (где је сада Бабић), Хаџага, Топаловић и Чоле. Све су ове п „обамрле“ о куги.

Хукале су сс. Они су преживели кугу, па су се средином 19в одселили у Кључ. Слипци су сс. И они су преживели кугу. Ђугови су дошли из Орашца (у Крајини) пре неколико стотина година. Њихов прадед је „копао свет од куге“. Имао је 27 чељади, и 20 му је умрло од куге.

Ћари су дошли из Ступне (у Подгори) средином 19в.

Ђузели су се доселили из Гламоча средином 19в. Њихов предак је дошао пунцу.

Станишић се доселио из Ливна средином 19в.

Бачина је дошао из Малкочевца средином 19в. Тамо је чувао сеоска говеда, а сада је „згодан“. Слави св. Николу.

Бабића претци живели су у Котарима, на далматинско-личкој граници. Одатле је баба извела два сина и дошла у Петрово Врело почетком 17в. Ту их је било 2к. Овде су живели мало времена, па пређу под страну, на си у Кућиштине. Ту им вода однесе кућу и четворо чељади удави. Они онда пређу у Брдо и одатле се населе овде у кметство ко 1860г.

Савић се доселио из Радаслија у Петрово Врело и одатле овамо око 1870г. Био је најамник. Слави св. Стевана.

Аврам је дошао из Јакира око 1900г. Слави св. Николу.

Џуџалија и Јокић доселили су се из Бителића (код Сиња) 1921г и овде купили земљу.

П.С. Ђуличан је имао 85с у 2013, док је у 1991г имао 148с (Срба 101; Муслимана 26; Хрвата 20, осталих 1).

40. Петрово Врело (Гламоч, ФБиХ)

Кућа има: Лукоје 1, Иветића 2, Радивојша 3, Пиљака 7, Радановића 1, Радоје 1, Ђукића 4, Ракуља 6, Ковачевића 1 и Милетића 1. Куће су у кругу, око извора, близу једна друге.

Прича се да је „вактиле“ овде „стајао“ Петар, од кога је остало име Петрово Врело.

Раније су овде живели Алибеговићи. Једни су „уз буну“ 175г пребегли у Гламоч, а једни су „од фукарлука“ „послије Аустрије“ отишли у Бања Луку.

Шехићи су били „сигуни“ и „обамрли су уз кугу“.

Татар-агићи су се одселили у Бугојно око 1869г.

Бегићи су били дошли из Малкочеваца овде, а „послије Аустрије“ повратили су се у Малкочевце.

Хаћими су били „старина“ у Петрову Врелу; одатле су „отпртљали у Исаковце.

Иветићи су стари досељеници нп. Славе св. Стевана.

Ракуљи су давно досељени из Ливањског Поља. Славе св. Јована.

Ђукићи су се доселили из Хасића почетком 19в. Славе св. Стевана.

Радивојше су се доселиле из Грковаца (у Ливањском Пољу) почетком 19в. Тамо их је у једној кући бло 67 чељади. Служили су три крсна имена: Радивојше св. Николу, а приводци св. Ђурђа и Арх. Михаила. Субаша Фирдусов био је Раде Сагрк. У Радивојша је била „посејана проха“, на коју се навадила Сагркова крава. Једна жена из куће Радивојша, која је била на води, кад угледа краву у проси, завиче: „К врагу и Сагрк и крава му! Баш умете проху, к`о да нема никог мушког у нашој кући!“ Раде Радивојша убије онда краву из пушке. Сагрк полети са секиром к њему, а Раде из пушке убије и Сагрка. Радивојше онда плате „крварину“ Сагрковој удовици да не тужи. Кад Фирдус дозна за ово, дигне заптије и Радивојшама узме за „крварину“ 12 волова и 400 оваца и коза. Радивојше се онда „изделе и распу“. Једни пређу у Нуглашицу, а једни изиђу у Гламоч; овде дођу најпре у Јакир, где су 6 до 7г чували сеоска говеда.

Предак Пиљака био је у Малкочевцима у Топчије „најменик“. Одатле је дошао овде на агинску земљу средином 19в. Слави св. Ђурђа. У Малкочевце су Пиљци дошли из Јакира.

Радоје су биле у Брду. Одатле су 1846г прешли у Ђуличане и живели где су сада Бабићи. Кад је ту Михајлу Радоју „изгорела кућа а вук му подавио мал“, бег га отера и они око 1855г дођу у Петрово Врело.

„Прије буне“, пре 1875г доселили су се: Радановић из Зајаруге. Слави св. Лазара; и Милетић (старо презиме Ивић) из Главица. Слави св. Јована.

„Послије буне“ су дошли: Лукоја из Хасанбеговаца. Слави Арх. Михајла; и Ковачевић из Уништа. Он је био у Нуглашици уз сестру. Одатле је овде дошао у најам, а после му је дао земљу Ариф Шврка.

П.С. Петрово Врело је имало 23 становника у 2013, док је 1991г имало 136с (Срби 134, остали 2).

41. Чукури (Гламоч, Ф. БиХ)

Кућа има: Касума 1, Карића 1, Дуган-хоџић 2, Дурута 1, Ботића 1 и Паштра 2. Куће су у близу, једна до друге.

Касуми су старина.

Карићи су такође старине и старо им је презиме Абази. Кад је Суљо „Пилиповић“ јашио на хату, сваки је орач морао уставити волове и чекати док Суљо прође. Један Абаз је орао и кад је Суљо наишао. Кад га Суљо зато нападне, Абаз га удари по врату; Суљо падне мртав, а Абаз узјаше на коња, побегне у „Босну“ и тамо предене презиме.

Дурути су „старо племе“. Један Дурут је одселио у Бања-Луку 1917г.

Дуган-хоџићи су се доселили из Купреса почетком 19в.

Ботић (старо презиме Радановић) слави Лазареву Суботу. Они су доселили из Котора у Ливно, а затим прешли у Гламоч- Има их у Подградини и у Петрову Врелу. Илија Бота био је најпре у Хасићима, па је „прије Аустрије“ прешао у Чукуре на земљу Кара-хоџића. Илијин брат Божа убијен је као хајдук у Хрбљини.

Паштре славе св. Ђорђа. Пореклом су од Котора, из Паштровића. Тамо су „опотребили“, па су дошли у Бастахе, у Ливањско Поље. Одатле је њихов предак Антоније почетком 19в прешао у најам Ђугу у Ђуличане; затим је отишао у Рудине, у кметово Бегићу из Малкочеваца. Антоније је имао синове Трифка и Шпира. Овај оде у Зајаругу, па се поврати у Рудине. Ту му „покрепа мал од метиља“ и Шпирови синови пођу по најму. Један његов син био је по годину дана у најму код Омер-хоџића у Малкочевцима и код Масла у Зајарузи, затим код Томића у Камену и Бабића у Брду. 1868г ступи у службу код Крстановића у Ливну, па се затим врати, купи земљу у Чукурима и почне трговати паклином, дугама, крмцима и воловима. Тројица његових синова одселила се у Пазарић (код Сарајева) од 1907г.

42. Хасићи (Гламоч, ФБиХ)

Кућа има: Ковачевића 7, Бабића 3, Париповића 1, Смаиловића 2, Чаџића 2, Париповића 3, Лончара 2, Аврама 1, Вуласа 1, Хоза 1, Соба 1, Хереиза 1, Ђузела 1, Каримана 4 и Зељковића 1. Последње куће, почев од Хоза, јесу мухаџирске и од првих су растављене њивама и ливадама…

Бабићи и Смаиловићи су старина. Ове две породице а Хрнићи живели су кад је „куга харала и много замела“. То је било крајем 18в. Од Хрњића и Смаиловића тада је била по једна а од Бабића две куће. Хрњићи су тада обамрли, и од њих је остала само једна жена.

Чаџићи су „од постанка“. Славе Аранђелов-дан.

Ковачевићи су се доселили из Ковачевца крајем 18в. Њихов предак Сали-ага ушао је у кућу Хрњићки и довео два сина, Хасана и Алију; Хрњићка је своје имање преписала на њих. Сали-ага је довео и брата Меха и дао му „исе“.

Лончари славе св. Јована. Лука Лончар био је у Гламочу, до куле Јашар-агића, и бавио се „тежаклуком“. Прешао је овде на Боснића земљу средином 19в. Пре њега на тој земљи је био Ђукић, који се одселио у Петрово Врело; пре Ђукића на истој земљи живео је Бан Иваничић „који се расуо од куге“.

Вулас слави Св. Стевана. Његов предак је живео у граду као тежак, до куле Јашар-агића. Овде се населио „прије Аустрије“.

Париповићи су дошли из Радаслија, кад се „Аустрија ушла“. Славе св. Луку. Један Париповић купио је земљу 1896г од Алибеговића, који се одселио у Жепче.

Аврам славеи св. Николу; доселио се из Ђуличана 1912г.

Хозо је из Хозића; Собо и Хереиз из Ковачевца; Ђузел и Зељковић из Гламоча; и Каримени из Халапића. Сви су они били продали земљу и иселили се у Турску; вратили су се натраг 1913г и добили су као земљу хасићску испашу.

П.С. Хасићи су имали 248с у 2013г, док су 1991г имали 745 (Срба 681, Муслимана 47, Хрвата 8, Југословена 5, осталих 4).

43. Бегзићи (Гламоч, ФБиХ)

 

Кућа има: Јусуф-спајића 1, Билића 1, Оштра 2, Ђузела 1, Филиповића 17, Солака 6, Јашар-агића 1 и Калабе 1. Између кућа је већи простор на коме су некад њиве, а некад ливаде. Куће Солака и Филиповића чине групе које су издвојене.

Кућа Јусуф-спахића била је раније кула на четири боја и горња два боја су оборена.

Старе су породице: Јусуф-спахић, Билић, Оштре и Ђузел.

Филиповићи су дошли из Оџака 1875г, када су им куће изгореле. Овде је њихова била Језерина. Паша Радаслија опкладио се са Радојицом, братом Филиповим, да неће моћи на своме вранцу стићи за дан из Гламоча у Босански Нови и вратити се. Кад је Радојица то учинио, паша му је дао Језерину.

Солаци су живели у граду. Била их је једна кућа, из које је излазило 17 косаца. Све их је „куга помела“ и остала је само једна жена. Она се уда за Зељковића, такође из града. Зељковићи су у Гламоч дошли из Далмације.

44. Радаслије (Гламоч, ФБиХ)

Кућа има: Радаслића 12, Башића 7, Бајрића 2, Ћирића 2, Вујнића 1, Париповића 1, Ивића 1, Козоморе 1, Ђапића 1, Шкраба 1, Јукића 1, Антабака 1, Чачија 2 и Биланџија 2. Куће Радаслића су у грипи, до врела. Њихове куће су одвојене од кућа Башића речицом. Од кућа Ћирића, последњих мухамеданских кућа, удаљене су куће православних кмета (Вујнића, Париповића, Ивића и Козоморе). Даље, почев са Ћапићем настају куће најмлађих досељеника, далматинских католика. Куће Ђапића и Шкраба растављене су њивом и ливадом, растојањем око 80м. Испод села, на путу око стругаре су куће: Крстановића 1, Аврама 1 и Митровића 1. Око 1840г у селу су биле куће: Радаслића 2, Башића 1 и Наиповића 1.

За „угарског вакта“ ово село се звало Забуковље. Испод куће је била црква Јабланица и гробље православних.

Радаслићи су пореклом из Родоса (?), до Царикрада. Њихов предак паша „освојио је прво Ливно“, тамо „стајао“ 6 до 7г и онда дошао овде. Умро је, како његови потомци рачунају по натпису на надгробном споменуку 1587г. Укопани су један до другог: паша, сеиз и коњ. Паша је овде био подигао џамију. „Бакалар земан“ после пашине смрти, Јанковић је био отишао у Стамбол, тамо „изучио турски књигу“ и враћајући се кући „клањао уз рамазан“ код Филиповића у Оџаку. Дошавши у Котаре, дигне војску „зађе уз Босну робити“, запали џамије у Радаслијама и Гламочу и турско село Опачац у Хомару (које се после тога није ни „направило“) и погине у Дувну.

Исламовићи (старо презиме Наиповићи) јесу из Доњег Вакуфа. Њиховог претка довео је као хоџу паша Радаслија. Двојица наиповића су „опотребили па отпртљали у Бања Луку прије Аустрије“.

Башићи су из Јакира. „Много година послије Јанковића“ Башић отме сестру Радаслића, отрује јој брата и узме пола имања; иза отрованог брата остала је трудна жена, која је родила мушко дете. Радаслије су имале Срб и Трубар. Али-бег Башић прода ова крајинска села Куленовићима и од тог новца намести кулу у Јакиру. Башићи су доцније били кесеџије и двојица су удављена.

Париповић слави св. Луку. Он је стари досељеник непознатог порекла и дошао је у кметство Башићима.

Ћирићи су се доселили из Гламоча „прије Аустрије“; купили су имање од Исламовића, кад су ови одселили у Бања Луку.

Вујнић слави св Николу. Ушао је удовици у кућу, „пред Аустрију“; слави св. Јована.

Ивић је доселио из Брањежаца у кметство Башићима „пред Аустрију“; слави св. Јована.

Козомора је доселио из Богдаша „пред Аустрију“ у кметство. Слави св. Ђорђа.

Шкрабо се доселио из Лиштана (у Ливањском Пољу) око 1881г.

Биланџије су доселиле од Цетине око 1893г.

Ђапић се доселио из Бителића (код Сиња) око 1896г.

Чачије су се доселиле од Цетине око 1901г.

Антабак се доселио из Рујана (у Ливањском Пољу) 1905г; он је ушао удовици у кућу.

1909г су дошли: Крстановић из Гламоча; и Аврам, кавеџија, из Ђуличана.

Јукић се доселио из Бителића 1911г.

Бајрићи су се доселили из Гламоча 1911г; овде су дошли на имање, које су добили као мираз од Башића.

Митранић је дошао из Гламоча 1912г.

П.С. У Радаслијама је 2013г било 356 становника, а 1991г било је 863с (Срби 515, Муслимани 330, остали 14, Хрвати и Југословени по 2).

45. Ковачевци (Гламоч, ФБиХ)

Кућа има: Кукавица 3, Унчанина 1, Ненадића 2, Нинковића 1, Ненедића 2, Смиљанића 1, Мајсторовића 3, Смиљанића 1, Марковића 1, Јандрића 1, Мрђена 1, Ковачевића 3, Смиљанића 1, Шеремета 1, Јуришића 1, Мркоњића 1, Соке 1, Ковачевића 3, Ненадића 1, Сока 2, Каримана 1, Ковачевића 1, Хоџића 1, Дамјановића 1, Крајине 1, Хоџића 2, Рејиза 4, Хоџића 6, Добријевића 1 и Ћурковића 1. Куће су око путева.

Хоџићи су сс. Овде су „од како је Босна фет учињена“ (одкад је Турска ушла). Једни Хоџићи су отишли у Цариград после Окупације, а други после Анексије. Једни су око 1885г „од потребе“ отишли Бања Луци и Јајцу.

Рејизи су сс.

Соке су сс. Ови сс (муслимани) преживели су кугу почетком 19в.

Мркоњић је такође сс.

Ковачевићи су се доселили „пре много година“ из Ловинца (у Лици). Њиховог претка (Ковачине Рама) било је све земљиште око Ковачеваца.

Јуришићи (старо презиме Ловрићи, а још старије Вујеви). Њихов предак је дошао из Штиткова (код Врљике) крајем 18в и донео дете у бешици. Овде је дошао на беговску земљу.

Мајсторовићи су крајем 18в дошли од Врљике у Грковце (у Ливањском Пољу); одатле су почетком 19в једни прешли овде. Славе св. Николу.

Ћурковића прадед доселио се из Бителића у Челебић (у Ливањском Пољу). Ту је био само једну годину, па је дошао у Биличић, у кметство аги Радовцу; одатле је дошао овде у кметство Ковачевићу, у пп19в.

Нинковића дед дошао је као „најменик“ из Хасанбеговаца. Слави св. Јована.

Кукавица је старо презиме Стојисављевића. Њихов дед је дошао из Отишића (код Врљике) средином 19в. Славе Арх. Михајла.

Ненадића дед живео је са два брата у околини Дрниша. Тамо су се средином 19в поделили и двојица дошли овде. Децу су донели у сапетима. Славе св. Ђурђа.

Јандрића предак дошао је од Врљике крајем 18в и изнео дете у бисагама. Прво је „пао у Гламоч, у кметство Вељковићима“, и одатле дошао у Ћослије почетком 19в. Њихов дед је средином 19в чувао говеда у Радаслијама и „пао је овде у кметство Ковачевићима“. Славе св. Николу. Старо им је презиме Катићи.

Мрђен се доселио из Пријана средином 19в. Слави св. Стевана.

Шеремет се доселио из Далмације средином 19в.

„Прије Аустрије“  су дошли: Смиљанићи из Халапића. Славе св. Ђурђа; Марковић из Пријана. Слави св. Јована; и Добријевић из Главица. Слави св. Стевана.

Унчанин се доселио с Полаче (код Врљике) у Унац и одатле око 1870г овамо. Слави св. Николу.

Кариман се доселио из Халапића 1875г, „уз буну, кад је изгорио Халапић од ешкије“.

Дамњановићи су се доселили из Засиока (код Сиња) 1912г. Купили су имање од Хоџића, који су отишли у Малу Азију.

Крајина се доселио из Засиока (код Сиња) 1918г и купио земљу од Турака.

П.С. Ковачевци су имали 205с у 2013г, а 1991г имали су 421с (Муслимани 245, Срби 129, Хрвати 45, Југословени и остали по 1).

46. Биличић (Гламоч, ФБиХ)

Кућа има: Иванковића 1, Каримана 1, Мемиша 1, Борчила 3, Радовца 1, Врцеље 1, Красића 1, Козомора 2, Станковића 1, Лутвица 2, Чолића 1, Радоваца 2, Каримана 1, Станковића 1, Каримана 1, Потуровића 1, Каримана 1, Бејтегића 1, Нухића 3, Дедића 1, Ђузела 1 и Хоџића 2. Куће су разређене; у селу, око пута, је Велики Мејдан. Између кућа Борчила и Дедића су њиве и то растојање износио око 100м.

Староседеоци су ове три муслиманске породице: Бејтегићи, Радовци и Нухићи.

СС су православни Красићи, који славе св. Стевана.

Борчиле су пореклом од Дрниша и тамо им је кућа била на цести. Око Дрниша има Борчила католика, с којима се ови рођакају.

Козоморе су се доселиле из Халапића почетком 19в у кметство. Славе св. Ђорђа.

Станковића дед живео је у Ковачевцима. Одатле је отишао „пунцу“ у Хасанбеговце, и затим је прешао овамо око 1850г. Слави св. Ђорђа.

Лутвице су дошле из Доца „иза Аустрије и овде купиле земљу.

Потуровићи су се доселили из Младешковаца 1878г и овде купили земљу.

Ђузел је дошао из Гламоча 1880г као хоџа.

Мемиш је дошао из Прилуке 1880г и овде купио земљу.

Каримани су се доселили из Халапића, који су се одселили у Турску.

Хоџићи су се доселили из Ковачеваца почетком 20в. Они су, живећи у Ковачевцима, имали овде земљу; на њу су прешли кад су се поделили.

Врцеља је доселио из Струпнића (у Ливањском Пољу) у кметство почетком 20в.

Чолић је дошао из Драгнића око 1906г. Овде је купио земљу од Радоваца, који су „отпрљали у Турћију“.

Иванковић је дошао из Ковачеваца око 1911г и овде купио земљу.

П.С. Биличић је имао 88с у 2013г, док је 1991г имао 179с (Муслимани 127, Срби 48, Хрвати 2 и остали 1).

47. Ћослије (Гламоч, ФБиХ)

Куће леже на тераси, с десне стране Медвед Потока, и ивицом између терасе и стране. У сред села је врело Точак, које крајем августа понекад мало пресуши.

Кућа има: Љубоје 1, Хамзића 1, Бећукића 1, Ристића 3, Џуџалије 1, Каримана 1, Рговића 1, Дамњановића 1, Шимлеше 1, Лијића 1, Ђапића 2, Бодуљака 1, Рговића 1, Марковића 1, Борчила 2, Хамзића 1, Борковића 1, Ђермана 1, Хамзића 1, Дедића 1, Паштра 1, Шкорња 2 и Хамзића 4. Куће су растурене. Између кућа Хамзића и Борковића су ливаде. Куће Катића и Ћапића растављене су долином Медвед Потока.

Староседелачке су ове три муслиманске породице: Шкорње, Дедић и Хамзићи.

Бећукић се доселио из Хозића око 1840г.

Ристића дед био је у Ковачевцима, Шумњацима, Халапићу и Рудићима. Одавде је дошао 1850г у Ћослије у кметство Маслу, а после је постао кмет Филиповићима. Слави Мратин-дан.

Борчиле су се доселиле из Главица 1875г.

Љубоја прадед живео је у Биличићу, као кмет Ковачевића. Дед им је прешао у Халапић, у кметство Ђугу. Одатле су доселили у Главице око 1840г, и из Главица у Ћослије 1875г. Славе св. Марка.

Борковић се доселио од Врљике средином 19в у Радаслије; после 1878г дошао је овде и купио земљу. Слави св. Николу.

Ђерман се доселио из Рудића око 1878г. Слави св. Марка.

Лијић је доселио из Сатрића (код Сиња) око 1885г.

Ђапићи су се доселили из Бителића око 1890г.

Кариман се доселио из Халапића око 1891г уз мајку, која се преудала.

Бодуљак се доселио од Врљике око 1893г.

Рговићи су се доселили из Бителића (код Сиња) око 1902г.

Марковић је из Пријана прешао у Ковачевце, и отуда овде у кметство око 1903г. Слави св. Јована.

Дамњановић се доселио из Засиока (код Сиња) око 1906г.

Паштер је прешао из Зајаруге у Оџак, и одатле овамо око 1908г.

Џуџалија се доселио из Бителића 1920г. Слави св. Ђурђа.

Сви новији досељеници из Далмације долазили су, кад је тамо била овладала „тисноћа“, а овде појевтинила земља. Они су земљу тамо продавали а овде куповали.

П.С. Ћослије су имале 30с у 2013г, а 1991г имали су 147с (Срби 131, Хрвати 15 и Југословени 1).

48. Хозићи (Гламоч, ФБиХ)

У Горњим Хозићима су куће: Шкрбића 1, Симиџије 1 и Врцеља 2; а у Доњим: Ђугумовића 1, Бежукића 2, Џуџалије 1, Ђатића 1, Хоза 2, Вишића 1, Карахоџића 1, Буловића 1, Малешевића 1 и Гвера 1. Горњи и Доњи Хозићи растављени су њивама и то растојање износи око 250м. У Горњим Хозићима куће су у групи, а у Доњим око кућа су „башче“.

Ђугумовићи су старина.

Хозе су такође старина. Једне Хозе одселиле су у Језеро у Подгори, где су купиле земљу; један је одселио 1914, а други 1920г.

Малешевић је дошао из Вагана у кметство око 1871г; слави св. Јована.

Вишић је доселио из Опачића 1875г.

Гвере су живеле у Пеуљама (у Грахову); одатле је дошао њихов прадед у Главице; из овог села прешао је њихов дед у Биличић;  а њихов отац је купио земљу и дошао у Хозиће око 1878г.

Шкрбић је доселио из Унца у Отковце и одатле у Хозиће око 1881г, купивши земљу. Слави св. Јована.

Карахоџић је доселио из Гламоча око 1901г, дошавши на материну земљу.

Симиџија је доселио из Рељинца (у Вагану) око 1901г у кметство Јанковићу. Слави св. Јована.

Бећукић је дошао из Ћослија око 1901г у кућу жени неког Шабића.

Врцеље су се доселили из Биличића, код Сиња, 1914г овде су купили земљу. Славе св. Јована.

Џуџалија се доселио из Бителића 1918г; овде је купио земљу. Слави св. Ђурђа.

Ђапић је доселио из Бителића 1920г; купио је земљу од Хоза.

П.С. Хозићи су имали 39 становника у 2013г, а 1991г имали су 132с (Срби 100, Муслимани 32).

49. Рудићи (Гламоч, ФБиХ)

Куће има: Пердува 3, Тривуновићи 4, Кесића 1 и Вркела 3. Куће Пердува су издвојене од осталих, које чине групу. Од ове групе је одвојена друга, где су куће: Ненадића 4, Козоморе 1 и Ненадића 1. И у трећој групи су куће: Јовичића 3, Ловра 1, Иветића 2, Козомора 2, Сушића 1 и Ињца 1.

Козомора (старо презиме Убвић) досељен је „давно“ из Стекероваца. Њихов предак дошао је као дете уз мајку, која се била удала овде за једног Козомору.

Тривуновићи су се доселили из Пеуља почетком 19в. Славе св. Петра.

Јовичићи су се доселили из Цивљана (код Врљике) у пп19в. Отуда је „од потребе“ дошао њихов дед у најам, овде се оженио и остао. Славе св. Николу.

Ловро је досељен из Пеуља, такође у пп19в. Славе св. Ђурђа.

Иветића дед доселио се из Бастаха (у Ливањском Пољу). Слави св. Стевана.

Кесића дед се доселио из Печенаца (у Грахову) у Брањешце. Ту је рођен његов отац, који је затим прешао у Халапић. Овде му је једном дошао Ђуг Омер и тражио расола; кад му Кесић није дао, Ђуг га дигне и он око 1860г пређе из Халапића у Рудиће. Слави св. Ђурђа.

Ненадићи су се доселили из Грковца (у Ливањском Пољу). Тамо их је у задрузи било 60 чељади. Изделе се и једни доселе у Ковачевце. Одатле су прешли овамо око 1860г. Славе св. Ђурђа.

Козомора се доселио из Халапића у кметство око 1870г. Слави св. Јована.

Сушић је досељен из Халапића око 1870г.

Ињац је доселио из Грковаца око 1880г као приводак. Слави св. Василија.

Вракеле су биле у Заглавици, Рудићима и Ћослијама; из последњег села су прешле овде око 1886г. Славе Стевана Дечанског.

Пердуви су дошли из Пердухова Села у Брањешце, и одатле овде око 1898г.

50. Халапић (Гламоч, ФБиХ)

Кућа има: Биланџије 1, Калабе 1, Вујичића 1, Бојкића 1, Јукића 1, Талијана 4, Калаба 4, Вракеле 1, Кржа 3, Лончара 2, Тркуља 2, Толимира 1, Радоје 1, Калаба 6, Ерцега 1, Злоглава 2, Ивића 2, Вракеле 1, Гузијана 2, Кнежевића 1, Лончара 2, Петровића 3, Пуцара 1, Вишекруне 1, Смиљанића 3, Копоње 1, Куробаса 2, Ћурковића 2, Пјевалице 1, Козоморе 1, Каримана 1, Пролића 1, Шуљука 1, Баришића 3 и Иветића 1.

Каримани, муслимани, су староседеоци (сс). Били су „паљени уз буну“.

Ђузи, муслимани, живели су овде и раселили се.

Али-башићи, муслимани, отишли су у Куманово 1911г.

Пуцар је сс. Слави св. Ђурђа.

Петровићи су се давно доселили из Губина (у Ливањском Пољу). Славе св. Ђурђа.

Талијана је старо презиме Аћимовижи. Њихови преци су се доселили из Цијевљана (код Врљике) крајем 18в. Дошли су „од потребе“, а овде су „пали у кметство“. Њихов прадед је овде умро од куге крајем 18в. Славе св. Ђурђа.

Почетком 19в су се доселили: Тркуље из Грковаца, „од потребе“. Славе св. Јована; Лончари (старо презиме Кисе) из Врбице (у Ливањским Пољу). Славе св. Ђурђа; Ерцег из Врбице (у Ливањском Пољу). Слави св. Николу; Смиљанићи из „Кавура“. Славе св. Ђурђа; и Козомора из Шумњака.

Толимир је пореклом од Дрниша. Отуда су дошла у Шумњаке три брата. Један од њих врати се у Дрниш, један оде у Злосела (у Купресу), а трећи није хтео радити бегу у пп19в дође овамо.

Калабе су живеле у Бастасима (у Ливањском Пољу). Тамо им је бег Фирдус био одузео 500 оваца и коза и „доћерао их до једне краве“. Њихови дедови, шесторица браће, дођу средином 19в у Рудиће, где су држали „турски џелеп“. Онда су дали Зељковићу по „оку каве и шећера“ и дошли у Халапић њему у кметство. Затим су постали кмети Ђуга.

Вујичић се доселио из Врбице (у Ливањском Пољу) средином љ9в. Слави св. Николу.

Бојкић је прешао из Хасића средином 19в у Ћослије и одатле овде. Слави Арх. Михајла.

Крже су се презивале Ћућузи и Мировићи. Доселио их је њихов дед из непознатог места. Славе св. Ђурђа.

Злоглави су се доселили „од потребе“ из Шумњака средином 19в. Славе св. Николу.

Гузијани су се доселили из Брањежаца средином 19в.

Ивићи су се доселили из Поповића средином 19в. Славе св. Јована.

Кнежевић се доселио из Врљике средином 19в. Слави св. Петра.

Копоња се доселио из Главица око 1860г. Слави св. Николу.

Ћурковићи су се доселили из Врбице око 1860г. Њихови дед и отац „ходали су по најму“. Славе св. Тому.

Вракела се доселио из Рудића око 1870г. Слави Мратин-дан.

Пјевалица се доселио из Трнова (код Варцара) око 1880г. Његов отац је „ходао по најму“, па купио земљу. Слави св. Илију.

Крајем 19в доселили су се: Пролић и Шуљук из Потравља (код Сиња). Овде су купили земљу; Баришићи из Засиока (код Сиња). Овде су купили земљу од Турчина; Биланџија се доселио из Маљкова (код Сиња) и овде купио земљу. Доле му је земља бил а“тишња“. Радоја се доселио из Дубрава. Он је „ходао по најму“; и Куробасе су се доселиле од Врљике (са врела Цетине) и овде купиле земљу. Славе св. Јована.

Почетком 20в доселили су се: Јукић из Бителића (код Сиња). Овде је купио земљу; Вишекруна се доселио из Бастаха (у Ливањском Пољу) и ушао у кућу Али-башића. Слави св. Стевана; и Вракела се доселио из Рудића „на женинство“. Слави св. Мрату.

П.С. Халапић је имао 109с у 2013г, а 530 у 1991 (Срби 526, Хрвати 1, Југословени 1, остали 2).

51. Брањешци (Гламоч, ФБиХ)

Кућа има: Шавија 4, Ивића 1, Бошњака 3, Ерцега 1, Пердуха 1, Гузијана 2, Николића 1, Ивића 1 и Ненадића 2. Прве куће, почев од Шавија до Гузијана, одвојене су од осталих њивама и то растојање износи око 400м.

Ивићи су се доселили из Поповића у почетку 19в. У Поповиће су се доселили из Ливањског Поља.

Гузијани су се доселили из Бараћа (код Варцара) почетком 19в. Дигао их је Турчин са земље. Славе св. Николу.

Нинковића предак је дошао из Поповића у најам Гузијанима око 1861г. Славе св. Јована.

Ненадићи су дошли из Дабра (код Сиња) на кметство Радићу; доселили су се око 1886г. Славе св. Николу.

Шавије су се доселиле из Вагана око 188г у кметство Вучићу.

Бошњаци су се доселили из Преодца око 1889г, у кметство Вучићу; тамо су имали мало земље. У Преодац су дошли из Црног Врха. Славе Сретење.

Пардух се доселио из Пердухова Села око 1891г „на пунченину“.

Ерцези су пореклом из Херцеговине. Кад су им Турци једном „силовали жене“, они Турке побију и утекну. Побегла су три брата и један дође у Врбицу, а два у Грахово. У Грахове су дошли били (Билбија) и Мића. У Врбици су из њихове куће кроз 327 година излазили попови. Из Врбице један Ерцег је „изашао“ овде 1900 и купио земљу од Вучића (Вујнића).

52. Главице (Гламоч ФБиХ)

Кућа има: Ликокура 2, Станивука 1, Гашића 1, Копоње 1, Ћурковића 2, Јаковљевића 1, Киса 1, Ђекића 3, Радоја 1, Клинца 1, Красића 1, Вујнића 2, Гузијана 1, Нинковића 2, Ђурића 1, Добријевића 8, Гашића 3, Гвера 6, Вјештица 1, Вујнића 5, Љубоја 3 и Јандрића 3. Куће прве четири п су близу једна друге; куће даљих 7п издвојене су од ових, али су такође у групи; куће Гузијана и Нинковића растављене су „окрајком“, кошаницом, на дужини од 100м. Овај окрајак коси „Турчин о себи“, и то је његово; куће Добријевића су у групи; и даље групе породичних кућа одвојене су једна од друге, као куће Гашића од Добријевића, куће Љубоја од Вујнића итд. Око 1880г била је једна кућа Добријевића, а данас их је осам.

Ликокури су сс. Славе св. Јована.

Копоња је сс. „Уз буну“ 1875г био је „употребио“ и отишао у Бања Луку; кад се отуда повратио, на својој земљи је затекао Гашића. Слави св. Јована.

Гвере (старо презиме Милишићи) доселили су се из Пеуља крајем 18в. Овде су „прекужили кугу“. Славе св. Николу.

Ђекићи су се доселили из Младешковаца почетком 19в. Славе св. Јована.

Добријевићи су дошли из Грахова почетком 19в. Тамо им је било „тијесно“. Једно време, пре него што су овде дошли, живели су у Поповићима. Славе св. Стевана.

Вујнићи су се доселили почетком 19в из Петрова Врела. Славе св. Николу.

Јандрићи (старо презиме Катићи) пореклом су из Кољана (код Сиња). Крајем 18в дошли су у Ћослије, а почетком 19в овде. Славе св. Николу.

Станивука је привела мати из Пријана око 1950г. Красић је са Камена. Тамо је остао „сиротан“ па је дошао ујаку Мијаљици (који је „замро“) око 1850г.

Гашићи су дошли из Пеуља средином 19в. Тамо им је била „тијесна земља“. Славе св. Ђурђа.

Љубоје су из Биличића прешли у Халапић, и одатле овде око 1850г. Славе св. Марка.

Нинковићи су из Херцеговине дошли у Поповиће. Кад им се ту народило 40 чељади, они су се изделили и прешли овде око 1856г. Славе св. Јована.

Вјештица (старо презиме Грубер) доселио се из Зрмање („на домак Книна“). Његовог претка је „дигла Аустрија на војску“, а „он био на међи, па побегао“. Прво је дошао на Подић (у Унцу) затим у Брањешце и одатле овамо око 1860г. Слави св. Ђурђа.

Ђурковићи су се доселили из Нуглашице око 1864г. На месту њих били су овде Нинковићи, који су прешли на друго кућиште. Славе св. Тому.

Гузијан је доша из Медених Селишта око 1880г. Њих је било „чудо браће“ па им је отац ишао у Бања Луку, за „рађом“. Овде је нашао кућиште. Слави св. Николу.

Јаковљевић се доселио из Подобљаја (у Грахову) као приводак око 1891г. Слави св. Николу.

Радоје су „Променили двадесет кућишта: чим виде да им жито не роди једне или две године, иду тражити боље“. У Оџаку су се „прели с Турцима“, па их је „заћер`о“ бег Филиповић. Овде су дошли на кметство око 1903г.

Кисо је пореклом из Челебића (у Ливањском Пољу). Био је у Гламочу ковач и одатле је дошао овамо 1906г. Слави св. Ђурђа.

53. Медена Селишта (Гламоч, ФБиХ)

Кућа има: Малеша 1, Срдића 4, Ивића 2, Срдића 1, Милете 1, Гузијана 3, Рудића 1, Домузина 1 и Ликокура 2. Куће Срдића су у групи…

Милета је досеље из Главица око 1830г. Слави св. Јована.

Глишчевићи (старо презиме Гузијани) дошли су из Брањежаца у пп19в; њиховог „деда дигао је бег“. Славе св. Николу.

Срдићи су се доселили из Црног Врха (до Рора) око 1850г. Тамо им је била „тијесна земља и танко се живело“ . Њихов дед је овде прво био станар, па је потом ступио у кметство. Славе св. Николу.

Рудић је досељен из Пеуља (у Ливањском Пољу) око 1886г. Он је „ходио по најму“, затим купио „комадић земље“ и оженио се. Слави св. Јована.

Домузин је дошао из Опачића у кметство 1899г. Слави Никољдан.

Ликокури су се доселили из Главица 1901г. Славе св. Јована.

Малеш је дошао у кметство из Главица 1903г. Слави св. Јована.

Ивић је доселио у кметство из Поповића 1909г. Слави св. Јована.

54. Шумњаци (Гламоч, ФБиХ)

Кућа има: Радумиле 1, Сребра 1, Радумила 13, Стојанаца 1, Ловра 7, Козомора 12, Крндија 2, Толимира 8, Ђурагића 2, Сребра 1, Шавије 1 и Козомоа 4. Првих 15к су близу једна друге. Кућа Стојанца одвојена је од кућа и Радумила и Ловра. Куће Ловра и Козомора чине групе, растављене њивама. Из последњих је издвојен „чопор“ кућа Крндија и Толимира. – Око 1860г била је кућа Радумила са 66 чељади.

Толимири су старина. Славе св. Јована. Око 1871г једни Толимири су одселили у Лијевче и код Варцара.

Ловре су старином из Котора и тамо су се звале Бачкоње. Отуда су дошли у Поповиће. Овде их се доста народило; тада су се изделили и једни су дошли у Шумњаке крајем 18в, а други су  отишли у Дубраве. Славе св. Ђурђа. Око 1861г били су у једној кући.

Козоморе су из Пећске, до Варцар-Вакуфа. Тамо су се звали Убавићи. Доле их се доста „народило“ и било им „тијесно“. „Беганисали“ су овде, где је била „просторија“, и дошли крајем 18в. У њихову кућу ушао је један Козомора из Ливањског Поља и дао им име. Славе св. Ђурђа. С њима су једна породица Ђурагићи.

Радумиле и Сребре доселиле су од Книна почетком 19в. Има их сада и око Дрниша. Причају, како је била реч: „У Турчина и у Радумила нема свеца“. Славе св. Ђорђа. Једне Радумиле су одселиле у Бања Луку и Градишку „Прије Аустрије“, камо их је „оћерала незгода“. Сребро на дну села преселило је са горњег села око 1880г.

Крндије су се доселиле из Вагана око 1870г. Славе св. Ђурђа.

Шавије су дошле из Вагана око 1891г. Тамо су били сви у једној кући, изделили су се и овде прешли у кметство.

Стојанац се доселио из Рујана (у Ливањском Пољу) око 1894г. Слави св. Симеуна.

У Шумњацима су живели Пурњаге и Солдати. Пурњаге су одселиле у Бања Луку „прије Аустрије, далеко“. Солдати су били на Ђурагића кућишту.

Досељеници су се настањивали као кмета расточких бега Филиповића. Козоморе су били кети Хаџи-Мехмет-бега, Омер-Бега и Дервиш-бега; Сребро им је био кмет Дервиш-бега, Шавија Смајил-бега и Солдати Зајим Бега.

П.С. Шумњаци су имали 62с у 2013, а 240 у 1991г (Срби 240, остали 0).

55. Ваган (Гламоч, ФБиХ)

 

У Подкрају су куће: Шавија 20, Пејића 1, Малешевића 6 и Пејића 2. У Вагану Барном су куће: Малешевића 4, Рудићи 1, Крндија 4, Пејића 3, Ивића 3 и Гашића 1. И у Кулини куће: Симиџија 3 и Шавија 2.

Рудићи су најстарији досељеници. Доселили су се из Пеуља у дп18в. Увек их је била једна кућа. У Лијевну је један „право зенђио“ Рудић, који је давно одселио. Слави св. Јована.

Пејићи су се доселили од Дрниша у дп18в. Њихових предака, који су дошли, било је петорица; 4 нису имали деце, а Пејо је имао. Славе св. Николу.

Шавије су се доселиле из Петрова Поља, испод Дрниша у Сајковић, у Ливањском Пољу. Ту су имали „добру кућу, добро стање и властиту земљу“. Али им изгори кућа и у њој тапија. Онда су их ливањски бегови Фирдуси хтели начинити кметима. Петар Шавија дође Дервиш-алајбегу „Пилиповићу“ који је погинуо на Мишару. Ваган је тада био неког Турчина Зеца. Дервиш га обеси и његову земљу да Петру. Кад су Шавије око 1838г биле у једној кући имале су 3000 оваца, коза, овнова и јараца; 700 јагањаца, 200 јаради и 24 телета. Око 1876г неке Шавије су се одселиле у кметство, у околину Санског Моста.

Крндије су се звали Кантаревићи. Њихови преци су секли „бјељевину“, па рекли да секу „крндију“. ДОселили су из Плавна, северно од Книна, у почетку 19в. Славе св. Ђурђа.

Малешевићи су дошли из Бјелајског Поља у Прибељу и одатле у Ваган. – Подкрај почетком 19в; у Ваган Барни су прешли у пп19в.

Гашићи су дошли из Главица у пп19в.

Ивићи су дошли из Поповића у Главице и одатле овде средином 19в.

Симиџије су старином Црнчевићи. Доселили су се из Отковаца, средином 19в.

П.С. Ваган је имао мање од 10с у 2013г, а у 1991г имао је 160 становника (Срби 159, остали 1).