Kriva Reka (Gornji Milanovac)

Положај. – Кроз ово село тече истоимена река, чија је долина у почетку доста раширена и врло плодна, но која се, са даљим током, све више сужава. С леве стране реке је оно развође што иде од Триповца на с-з између Брезовице и Бољковачке Реке. Из тога су развођа у овом селу Жута Бара, чији је врх Мрамор. На странама овога брда и коси, која се благо спушта у долину Криве Реке, налази се растурен један део сеоских кућа. Даље на западној страни села спуштају се у речну долину стрмените и пошумљене косе Ртови и Влашки Поток, на чијим је странама други део сеоских кућа. С десне стране реке уздиже се брдо Голубац, на чијим су странама, а по многобројним заравањцима, такође сеоске куће.

Извори. – Најважнији су извори: два под Голупцем, два у Паљевини, Миличића Чесма, Пељевац, Јанићијева Стублина, Вода у Дакову Долу и Јордан.

Земља и шуме. – Зиратна је земља већим делом растурена по брдима и косама између и изнад кућа, а мањим је делом у речној долини. Највеће су њиве на Голупцу, где се сеју стрмна жита.

Ово је село веома шумовито. Заједничке су шуме: Влашки Поток, где преовлађује букова шума, Ртови и Жута Бара, где је више церовина, граничевина и бјеловина.

Тип. – Село је разбијеног, старовлашког типа. У Голупцу и Жутој Бари куће су збијеније, те подсећају на делове шумадиског села. Узрок је томе што је зиратна земља за те крајеве поглавито груписана у широј речној долини. Због честих шумских комплекса и јаче испреламаности земљишта куће су веома скривене. Село је једноставно.

У селу имају 63 куће.

Порекло становништва. – За три фамилије каже се да су старинци, остало су досељеници.

Сретеновићи, старинци, славе Никољ-дан.

Вићентијевићи, старинци, славе Ђурђиц.

Ђунисијевићи, старинци, славе Мратин-дан.

Марјановићи, чији се прађед доселио из Добриња (округ ужички) пре нешто више од 100 година. Славе Аранђелов-дан.

Бојовићи, досељени од Сјенице „кад је Кара-ђорђе закрајинио“. Славе Ђурђиц.

Ђуковићи, такође досељени од Сјенице, славе Лучин-дан.

Чарапићи, досељени пре 80 година из Рогаче (округ београдски), славе Никољ-дан.

Сеоска заветина је Бели Петак по тројицама.

П.С. Према подацима из пописа Крива Река је имала 526 становника 1948 године, а 71 становника 2011 године, када је имала једно дете у узрасту од 5 до 10 година, а најмлађа особа након тог детета била је стара између 25 и 30 година. Просечна старост била је 63,2 године где је 8 било млађе, а 63 старије од 40 година (највише, њих 11 у узрасту од 80 до 84 година).

Српски етнографски зборник, књига шеста. Насеља српских земаља, књига трећа. Милан Т. Ракић „Качер“, стр. 735-841.