У Архиву Србије могуће је наћи пописе становника од 1818. године. Најдрагоценији је попис из 1865. године који садржи и попис имовине, и чланове домаћинства.
Положај. Куће сеоске су на страни долине Мађупца, окренуте Југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове и долине Буљевца, и на присојној страни последње долине.
Тип. Мале су у селу:
Рељићи: Јосиповићи 3к, Јаковљевић 1, Рељићи 6к, Ђукићи 4к, Мирчићи 3к, Перићи 3к и Милановићи 3к;
Ковачевићи: Ковачевићи 8к.
Мијајловићи: Мијајловићи 10к,
Томићи: Андрићи 3к, Филиповићи 3к, Алексић 1к, Пантићи 3к, Јовановићи 4к и Стевановић 1к.
Васиљевићи: Васиљевићи 5к;
Божићи: Божићи 4к;
Јеринићи: Јеринићи 3к,
Проковићи: Прокопићи 4к,
Богдановићи: Перишићи 1к и Богдановићи 3к,
Савићи: Стевановић 1к, Марковић 1к, Аврамовић 1к, Матић 1к, Деспотовићи 2к, Росићи 2к, Марићи 4к, Теодоровићи 3к, Павловићи 1к, Јовићи 2к и Андрић 1к; и
Доња Мала: Мијићи 2к, Поповићи 3к, Кулићи 2к и Миличићи 8к.
Привреда: Сеоска шума је у Ћелијама, Изворима, Рту итд. При одласку, муслимани су продавали шуме и купцима издавали тапије; како српске власти нису уважиле ове продаје, то је шума одузета и „усеошћена“. – око 30 сељака обрађују земљу на пола у Лозничком Пољу. Седам сељака имају на њивама, у равни Ликодре, колибе, код којих се баве зими исхрањујући стоку.
Порекло становништва:
Староседеоци су:
Јосиповићи, Јаковљевић, Мирчићи, Ковачевићи, Васиљевићи (стар.през.Нешковићи), Стевановић, Марковић, Аврамовић, Матић, Деспотовићи, Росићи, Марићи, Теодоровићи, Павловић, Јовићи, Андрић, Мијићи, Поповићи, Кулићи и Миличићи.
Рељићи (ст. през.Манојловићи), Перићи, Милановићи, Мијајловићи и Прокопићи.
Ђукићи (ст. през.Ђуричићи) и Божићи (ст.пр.Јевтићи);
Андрићи, Филиповић, Алексић и Јеринићи; и
Перишићи и Богдановићи.
Све побројане породице су род и држе да су заједничког порекла. (Св. Стеван). Од Рељића има одсељених у Лозници, Шапцу и у Остружници; а од Андрића има одсељених у Симином Брду (Николићи).
П.С. Красава је имала 418 становника у 1834, 764 у 1884, 1.284 у 1948, 649 у 2002, и 588 становника у 2011 години, у томе 25 млађих од 5 година, уз просечну старост од 43,2 година.
„Rađevina i Jadar“ od Borivoja Milojevića, 1913. Naselja srpskih zemalja knjiga 9 i Koreni 16 (Službeni Glasnik i SANU, reprint)