Kovanluk (Kraljevo)

Сеоске куће су на заравни поред пута за Ратину. Брдо је Шумари (Белимарковац – некадашње шуме генерала Јована Белимарковића из Београда).

– Воде су Ибар, речица Рибница и потоци: Црвчански Поток (Тече од извора Бубана (или Црвчанског Извора). И поток и извор су на негдашњем земљишту Црвчана, угледне трговачке породице из Краљева, досељеника из Црвске у Сјеничком срезу), Чкодровац и Совљак. Извор је Бубан (Црвчански Извор). Служе се и водом из бунара и шмркова које има скоро свака друга кућа.

– Њиве су поред Ибра у Чоровој Луци (Зове се по Турчину Чолу, сеоском спахији. – на поменутој карти Војво-географског института, на листу Чачак, забележено је као „Лука“.). Ливаде су поред шуме и утрине су на заравни више села. Ливаде су на местима: Берановац, Совљак и Ливаде у Старом Кованлуку. Забрани су на Шумарима (Белимарковцу), а утине су Совљак и Шумари. Насеље има 24 рода са 40 кућа.

– Гробље је у селу поред сеоског пута за Ратину.

Име селу долази од „кованлук“ (пчеланик). Према народном предању овде су били „кованлуци“ (пчеланици) карановачких „Турака“. Неки казују да су овде били кованлуци манастира Жиче.

По предању насеље је засновано после ослобођења Карађорђеве Србије. Прво је било на месту које се данас зове Стари Кованлук, а доцније су се његови становници изместили с кућама ближе путу Краљево-Крушевац. Године 1844 Кованлук је заселак села Рибнице (Ј. Гавриловић: пом. Речник, с. 120 и 229). По М.Ђ. Милићевићу село Кованлук има деветнаест домова (М.Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 687).

Негдашњи родови. – Брестовци (Лучиндан) су из Брестовца у Гружи. Иселили су се у Коваче. – Вулићевци (Ђурковићи; Никољдан) су од Вулићевича из  Мељанице. Изумрли су око 1900 године.  – Дедеићи (непозната слава). Последњи потомак Маринко умро је 1868. године. „Дедеићко“ (земљиште) је „отишло на мираз“ Вукадиновићима из овог села. – Кошани (Св. Петка) су од Кошана из Драгосинаца. Изумрли су пре 60 година. – Ковачевићи (Ђурђиц, прекада Ђурђевдан, 23 априла) су од Ковачевића из Ковача. Браћа Максим и Симо, последњи мушки потомци овога
рода, били су ковачи. У Чоловој Луци се познају места на којима су били њихови вигњеви. Неки Ковачевићи су се раније иселили у Ратину и тамо има једна кућа. – Пантовићи (Лучиндан) су „од Пазара“. Изумрли су око 1900 године. – Вучетићи (Арханђеловдан). Чукумбаба с ћерком се иселила у Врбету у Гружи. – Чкодрићи (Шкодрићи, Лучиндан)
су „од Пазара“, неки кажу „од Скадра“. Иселили су се. Успомена на њих сачувала се у називу Чкодровац (поток). – Стојановићи (Лучиндан) су грана Пантовића. Изумрли су пре 50 година. Њихово земљиште су купили Милошевићи (Радивојевићи) од Милошевића из Метикоша. – Глогићи (Ђурђиц). Мехо Глогић је дошао као слуга 1919 године из Новог Пазара. Овде се покрстио и оженио девојком од Рачића из овог села. Иселио се у Нови Пазар 1928 године.

Данашњи родови. – Непознатог су порекла Качаревићи (1к, Арханђеловдан) из Рибнице. – У првој половини 19 века су се доселили ови родови. Поскурице (Вукадиновићи; 2к, Јовањдан) су од Поскурица из Ратине. Род су Чмерићима у Мељаници и Чмерићима (1к., Јовањдан) у овом селу, који су се доселили из Мељанице пре 30 година. – Јаношевићи (3 к., Арханђеловдан, прекада Арханђеловдан „летњи“, 13 јула) су из Мораче, дошли из Јариња у Ибру од Јаношевића- – Илићи (Петковићи; 1 к., Алимпијевдан) су из Мораче. – Пискањци (1 к., Ђурђиц) су од Пискањаца из Крушевице. – Ристовићи (5 к., Алимпијевдан) су од Ристовића из Мељанице.

Остали родови су се доселили од 1850 године до данас.

Кнежевићи (2 к., Јовањдан) су „из Санџака“. – Мандићи (2к., Никољдан) су „од Студенице“, дошли најпре у Рибницу, а отуд овамо. – Прњаци (2 к., Аћим и Ана) су од Прњака из Мељанице. – Рачићи (2к., Ђурђиц) су од Рачића из Каменице. – Николићи (2 к., Јовањдан) су „од Пазара“. – Борчевићи (1 к., Никољдан) су „од Пазара“, дошли најпре у Рибницу, а отуд овамо. – Радисављевићи (2 к., Никољдан) су од Новог Пазара. – Лазаревићи (1 к., Никољдан) су из Црчева у Рашкој, доселили се после ратова 1876-1878. Род су Лазаревићима у Рибници. – Милошевићи (Радивојевићи; 2 к., Св. Александар Невски) су од Милошевића из Метикоша. – Чковре (1 к., Св. Јован) су од Чковра из Брезне. – Дежевци (Миливојевићи; 1 к., Св. Врачеви) су из Дежеве, доселили се после ратова 1876-1878. Неки су се одавде иселили у
Краљево. – Илинчићи (Радовановићи; 1 к., Св. Александар Невски) су из Васојевића. Овамо су се доселили из Драгосинаца. – Ђуђе (1 к., Никољдан) су из неког села у Драгачеву, дошли најпре у Готова, а отуд овамо. – Андрићи (Пошкоњци; 1 к., Арханђеловдан) су од Андрића из Ратине. – Остраћани (1 к., Ђурђиц) су од Остраћана из Мељанице. – Радовићи (1  к., Стевањдан) су од Радовића других из Врбе. Кучевићи (Живановићи; 1 к., Јовањдан) су од Кучевића (Живановића) из Драгосинаца. – Јовановићи (1 к., Св. Петка) су од Веснића из Грдице код Краљева, доселили се после Светског Рата. Веснићи су старином из Душанића у Сјеничком срезу.

Сеоска је заветина први дан Духова.

П.С. Кованлук је 1948. године имао 221 становника, а 2011. године 2.287, у томе 100 млађих од 5 година, уз просечну старост од 41,8 година.

Насеља и порекло становништва, Књига 30 (1948), Радослав Љ. Павловић „Подибар и Гокчаница“