Korjenići

Petar Šobajić, Glasnik Etnografskog muzeja na Cetinju

 

У Корјенићима су села: Клобук, Ораховац, Горња и Доња Ластва, Жупа, Аранђелово, Вучија, Скозјигрм (Скочигрм) и Горње и Доње Грнчарево.

Клобук је на старом путу од Дубровника за Никшић. Дели се на два села која се зову Заклобук и Клобуци. Заклобук је северно од града Клобука на висини око 900м. Око њега су Славиње брдо, Пећина и Илијино брдо. Куће су растурене по доловима у мањим групама које се зову: Роков до са 4к Кујачића и Стијачића; Чакљи где су 2к Кујачића; Предграђе, до града Клобука, са кућама Илића и Бендераћа; Гајевића До и Жупањ До, где су 4к Рутешића и Војичића; Долови са к Кујачића и Бабића. – Клобуци су ниже у једном пољицу које је на висини око 700м, а састоји се од група кућа са називима: Горње Роге, где живе Стијачићи и Бакочи; Радинов До са кућама Ђајића, Стијачића и Бендераћа; Доње Роге са 1к Бабића и Добри Дуб, где су 3к Стијачића.

Ораховац је на другој страни увале, при планини Бијелој гори и племену Зупцима. Куће су на карсној ували дугој око 3км, а на висини преко 600м. Дели се на Доњи и Горњи Ораховац. Имена група кућа у Доњем Ораховцу су: Нуго, у врху села и ту живе Грубачи и Деретићи. До њега је Старосеље са свега 2к – 1 Деретића и 1 Бегенишића. До Нугла су Поткапе, где је 10к Деретића; у пољу је Ланиште и ту 3к Ђајића. Под Студенац са 1к Деретића. – У Горњем Ораховцу је Стиденац испод Дебелог Бријега са кућама Грубача и Шакотића; до њега Барице, где су 5к Грубача и 1к Бегенишића; Смоквице испод Штрмца са 5к Шакотића; Ждријело где живе Ђајићи и Мићуновићи; Пандурица са 1к Деретића; Шумата Главица где су 5к Мрдића; Под Шуматом Главицом са 6к Грубача; Вранића Њиве где живе Грубачи и Ковачевићи; Криводо са 2к Бегенишића и 2к Шакотића; Трнови До са кућама Бегенишића; Влашки До и у њему 2к Шакотића.

Жупа је у дну вале, око Сушице, подељена у више крајева који се зову: Ушће, где се улива сушица у Требишњицу, са 4к Хабула, Шеховића и Беговића; Равни Бријег са 12к Параноса, Анђелића, Килибарда, Сарића, Пирића, Средановића, Вучуровића и Миљановића. До њега је Расовина, где су 4к Пејевића, Курајица и Кривокапића. Даље уз Сушицу, у средини Жупе, је Шеховића Главица са 16к Шеховића, Билаловића, Меховића, Биједића, Ђајића и Мићуновића. У Жупу у уже смислу, су 15к Шеховића, Билаловића, Куртовића, Алибеговића и Мрдића. Џамбеговина је до Аранђелова са 1к Куртовића и 1к Мрдића.

Аранђелово је испод Клобука, око старе цркве св. Арханђела Михаила. Село је поред Сушице, од потока Требоља до Жупе. У њему живе Шегрти на Ајровини, Гобовићи на Јауповина, па Градинци и Кривокапићи.

Вучија је испод стране Заврата, између Скозјигрма и Нудола. Село чине две групе кућа: Гредице и Занога и ту живе Средедановићи и Шегрти.

Скозјигрм је у изворишту Јазине и у њеној долини, а изнад села су високе стране које горе прелазе у планину. Име села изговарају и Ккођилрм, Скочигрм. Ово последње сам ређе чуо 1929 а 1948 је преовладало над прва два имена. Село је разбијено у више група кућа, које су разбацане по косама или су у долини Јазине, а зову се: Међукуче, где живи 6к Бараковића. Испод њих су Котлине и ту су куће Бараковића, па Грабови До опет са кућама Бараковића; Конавлице под Међукуче, где су 4к Хаџиомановића. Са друге стране је Побреже са 5к Хаџимаовића и 2к Капетановића. До њих је Радови Лаз где су 4к Капетановића и 1к Бараковића. Забријег са 4к Бараковића. Иза њега је Ћемаловина и ту 5к Бећировића и 1к Главовића. До ње је Ћеткова Главица где су 3к Бараковића и Главовића. Туп са 2к Бећировића, а ту је и мејтеп. Мрављача у долини са 1к Бећировића; Побрдо са 2к Бећировића. До Мрављаче је Пријека Вода, где су 3к Капетановића. Шиљеговишта – 2к Капетановића и 1к Шеховића. Баре са 1к Бараковића и 2к Бегенишића.

Ластва . – Од Жупе је одваја Сушица, од Скозјигрма Јазина, с према Грнчереву је Требишњица. Куће су у долини потока, по косама и брдима, груписане најчешће по родовима. Почев од Требишњице су Луке и Селимов Гроб, где је 1к Ратковића. До њега  и Побрежја су Вал и Подине са кућама Ћеримагића. До Подина је Абровина, испод Косе, са 1к Бурлица. На Пашовини, како се звала увала између Подина и Маховине су 2к Ћеримагића. До Подина је и Ибровина са 4к Демировића. С друге стране, до Побрежја, је Рамовина са 1к Јерковића, па Кокошаревина где су у групи куће Јерковића. Испод Рујева Брда су Беговине, где живе Кравићи, а испод Орлове Предоли су Салковића Папратнице са 10-ак кућа овог мусл р. Од њих па до џамије је Капетановића Студенац са њихове 2к. На Рујевом Брду над Беговином су Јунузовина и Млатило са 2к Агбабића и 2к Демировића.

Грнчарево је између Требишњице, која га одваја од осталих корјенићких села и брда Глумине. Дели се на Доње и Горње Грнчарево и оба се „села“ састоје од више крајева. У Доњем Грнчареву они се зову: Кантаровина, где живе Вујачићи, Реџовина са 1к Ћеримагића и Главица са 2к Вујачића. Поток, где су куће Ћеримагића; Палова Варда између Д. и Г. Грнчарева, где је 1к Вучуровића, и Мрђен са кућама Бекића. – Горње Грнчарево чине махале: Косовац где живе Дураковићи, Лозница са кућама Слијепчевића и Биједића, Ћипер, где живе Биједићи и Шеховићи; „село“ Грмац са кућама Биједића; Мачина и Куча где су куће Дураковића и Шеховића, и Кула Хаџимаовића са кућама овог мухамеданског рода.

… Најстарији познати ст нашег краја били Дереместе, илирско племе које се у Требињској области налазило и у време Плинија Млађег, дакле још у 2 веку наше ере; и друга, да је она жупа са својим градом била главно седиште тог великог племена…

„Прво су ође становали Матаруге“ – веле Корјенићи, и по њиховом схватању то су били најстарији ст њихове жупе. У корјенићким странама према граховском селу Заслапу некад је било, кажу, Матаруга „ка` на гори листа“. Матарушки су у том селу били виногради, чији се трагови још и данас познају. „Пао снијег у љето, па су сви Матаруге некуд иселили“. Чује се и овако: Град им тукао често усеве, па се заверили да се иселе, што и учинили; остала им само 1к у Нудолу.

Неки држе и Бурлице, мало сс бр у Корјенићима, да су од Матаруга. Кад сам у племену Грахову распитивао о Матаругама, неки су ми Граховљани рекли, да они за Матаруге држе све старинце у Корјенићима. А њих онамо има данас неколико бројно малих, али некад знатних родова.

Горњевуци (Горевуци)

У Добрском Селу, у Ријечкој нахији, живи неколико бр која се једним именом зову Горњевуци или Горевуци. По њиховом предању, које сам и сам слушао онако како је већ објављено, старина им је град Клобук у Херцеговини. Тамо је било више Горњевука који су се по паду Херцеговине под Турке раселили на разне стране и једни отишли у Босну, у град Јајце; неки у околину Билеће, где су се потурчили и од њих било бегова; а неки прешли код Иван-бега Црнојевића који им је дао насеље у Малом Залазу, у племену Његушима. Најдаљи предак о коме Горњевуци знају звао се Ратко, а у Његуше је дошао из Клобука његов сина Валац с више рођака. Раткова кула налазила се у Клобуку и, како су се Горњевуци обавештавали, на њој је био грб са знаком вука, који се донедавно одржавао.

Да у овом предању има стварне основе потврђује се тиме, што Иван-бег Црнојевић међу својом властелом спомиње поред других и „од Горевук: Степан Добриевић и Стипан Милосалић“. То су вероватно ти властелини Горњевука који су дошли из Клобука код Иван-бега. Због заваде с Његушима, Горњавуци су се премакли у Добрско Село, где су се од њих развила јака бр Јаблани, Моштроколи, Раслапчевићи и Сјеклоће. Сада свлаве св. Агатоника, а знају да им је стара слава била св. Петка. Можда име села Вучија у Корјенићима има неке везе са овим Горњевуцима.

Зорке

За неке услуге које су учинили Николи Алтомановићу, у чију је државу спадала и жупа Врм, поставио је он за старешине града Клобука неку властелу Зорке. Кад су 1373 на његове земље напали кнез Лазар и босански бан Твртко, Никола Алтомановић је побегао из унутрашњости к Приморју с намером да у граду Клобуку нађе себи заштиту. Али, кад је стигао пред Клобук, нашао је затворене градске капије – властале Зорке су га изневерили. Ко су они били, да ли домороци, није познато.

Бранковићи

У врху корјенићке вале, у селу Нудолу, има много омеђина, остатака давних насеља. Једно од тих кућишта у близини обновљене стародревне Крстове цркве, сравњено са земљом и обрасло у шибљу, зову Вуково Кућиште и казују да је онде био дом косовскога Вука Бранковића. Онај крај села Нудола, где је Вуково Кућиште зове се Бранковина, а стране изнад села и испод брда Чешља, Бранково осоје. Ови топоними указивали би да су некада у Нудолу живели неки Бранковићи, по којима су остала ова имена. Да је заиста тако, потврђују многи подаци које ћемо навести…

А да су и њихови преци, поменути кнежеви Бранковићи, били из Корјенића, уверавамо се из садржаја предања јајачких Бранковића. Кад њихово предање говори, како видесмо, да су из Корјенића и да су им ужа постојбина била села Бијела и Бранковићи код Сарајева, држимо да не грешимо кад из тога изводимо закључак: да су мухамедански и католички Бранковићи један род и да су им преци заједно дошли у онај крај Босне из Корјенића. Њихово сродство потврђује се и тиме, што су по њиховим предавањима и једни и други потицали од династа Бранковића – јајачки Бранковићи од деспота Ђурђа Бранковића а мухамедански од његова оца Вука Бранковића. У постанку таквих предања играла је несумњиво улогу, како рекосмо, она склоност бр да се каују по најчувенијим представницима свога рода. А вајање лава, симбола грба династа Бранковића, на гробовима мухамеданских Бранковића, још више нас уверава да су обе ове гране Бранковића и династија Бранковића изишли из једног истог рода – из рода корјанићких Бранковића…

Банатско-ердељски Бранковићи. – Поред историјских података, много о банатско-ердељској грани Бранковића знамо из онога што је о њима и о себи самом написао деспот Ђурађ Бранковић у својој Хроници. И ердељски су Бранковићи, као и босански водили порекло из Корјенића у Херцеговини. И не само да су знали да им је тамо старина, већ су се и звали Корјенићима…

Историји је познато да је војвода Младен, родоначелник династије Бранковића, у доба Стефана Уроша трећег Дечанског 1322 и 1323 био жупан и господар Требињске области. Он се тамо налазио и доцније и био војсковођа краљевића Стефана Душана и његов саветник…

У селу Полицама код Требиња још се држе зидине куле коју народ зове Бранковића Кула и земље испод куле Бранковина. По мишљењу испитивача тих старина, у Полицама је биле разиденција војводе Младена и сина му Бранка и да су ова имена по њима постала. То се сасвим слаже са овим што по историјским чињеницима изнесосмо, да су војвода Младен и син му Бранко, дакле деда и отац Вука Бранковића и браће му, живели у Требињу и њим господовали…

Братства која се и данас издају да су од Вука Бранковића

У разним крајевима, а највише у Херцеговини и ЦГ, има бр која се у наше време казују да су од косовскога Вука Бранковића. Иако се сва не зову Бранковићима, оно су, по нашем уверењу, постала од исељених корјенићких Бранковића. Њихова предања скоро сва су објављена. То су бр: Бранковићи у Глухом Долу у Црмници (7-8к) који по једној варијанти предања воде порекло из Истре, одакле су давно прешли у Васојевиће па у Црмницу. По другом предању, које сам од Црмничана слушао, они су од рода косовскога Вука Бранковића.

Главне представнике племена Братоножића чине четири бројна бр (Баљевићи, Чађеновићи, Сеоштичани, Прогоновићи) која су имала 300 од 408 домова колико је цело племе бројало 1904г кад је испитивано. Међу Братоножићима је опште познато предање да поменуто предање да поменута бр воде порекло од владалачке куће Бранковића. По једном њиховом казивању предак Брато, по коме се зову Братоножићима, био је од Ђура Деспотовића, кога је цар ослепио: По другом предању Брато је био син Стевана Гргурова Бранковића, а по трећем Ђуро Бранковић је имао Гргура, Гргур Лазара, а Лазар Брата…

У невесињском селу Кључанима живи бројно бр Ковачевића, који предају да су старином из Јајца у Босни и „како сељаци причају, потомци су Вука Бранковића“. Они тврде да су и Ковачевићи у племену Грахову, којих има преко 200д, од њих и њихови рођаци…

Аранђелова црква и крсно име Бранковића. – На једном месту у својим списима деспот Ђурађ је забележио да је крсно име његове п Аранђеловдан. Ту славу служе и нека бр која се издају да су од рода Вука Бранковића (као Бранковићи у Црмници, Ковачевићи у невесињским Кључанима). У Корјенићима живи неколико бројно малих бр која исто тако славе Аранђеловдан, а сматрају себе за староседеоце ове жупе (Стијачићи, Бакочи, Кујачићи, Гобовићи и др). Могуће је да су ови сс, како сам при испитивању оног краја схватио, неки далеки сродници Бранковића…

Исељавања Бранковића из Корјенића. – У корјенићкој жупи данас нема Бранковића, изузев Бећировиће и Бекиће, поисламљене Бранковиће у 16в. Сви остали Бранковићи су се иселили из ове жупе на разне стране.

С доласком Турака и исламизирањем једног дела старих Корјенића почетком 16в, неки од заосталих Бранковића су се потурчили, а неки иселили на разне стране, па их данас има, како је изнесено, у Херцеговини, Бјелопавлићима, Црмници, Грахову. Свуда су се Бранковићи, па и они њихови потурчени и покатоличени огранци, истицали својим племићким пореклом, агилношћу и великим способностима.

Остаци старинаца у Корјенићима и њихови исељеници

Највећи број корјенићких старинаца има за крсно име Аранђеловдан и сви они предају да су међусобно ближи или даљи сродници. Њихови родови који и данас живе у Корјенићима зову се: Стијачићи, Бакочи, Гобовићи, Бурлице, Рутешићи и Глушчевићи. Ова бр имају предање да су им преци оданде ишли у бој на Косово. Обично се од њих чује да је некад било девет брата који су отишли на Косово и тамо сви изгинули, до једнога, који се рањен вратио и од кога су постала ова бр. Казују и то да су се у та давна времена ова браћа звала Земуновићи и да је онај Вукосав Земуновић, чије се име налази, како је говорено, на оном стећку у граду Клобуку, био једини од те браће који се вратио с Косова. Од неких сам и овако слушао: да је на Косово пошло 70 Земуновића и да су сви изгинули, сем тројице, од којих двојица тешко рањени. Један од тих тешких рањеника је поменути Вукосав, који је сахрањен у Клобуку; други је сахрањен код Аранђелове цркве, а од трећег преосталог Земуновића да су сва ова бр. По овом предању, тај је Земуновић имао два сина, па су од једнога Стијачићи, од другога Бакочи, а остала бр да су се доцније одвојила од њих. Бакочи пак предају да су се тако звали и у врло давна времена и да су под тим презименом њихови преци учествовали у косовском боју. И Атељевићи, исељени аранђеловштаци из Корјенића у Љубомиру, одржавају предање да је и њихово пр из тако далеких времена.

У неко време су се ова бр аранђеловштака окупила код саборне Аранђелове цркве, у једној плочи издубла каменицу и у њу пролили по кап крви, дајући заклетву да се међу собом неће узимати, већ да се се држати заједно и помагати једни друге. Тај завет су одржали до пре 100г. Недавно су се прваци ових родова договарали да се сви опет прозову старим именом Земуновићи. У селу Градцу на Стону нађен је натпис: „Ова каменица сеиче Бошко Семеновић“. Могуће је да је тај Бошко био пореклом из Корјенића, што би, у том случају, ишло у прилог предању да су ова бр имала некад заједничко име Земуновићи.

Стијачићи

На једној жалби коју је корјенићка раја половином 18в послала Ибрахим паши Русулбеговићу у Требињу и у којој се жали на нове намете, налази се неколико имена првака корјенићких родова, а међу њима и имена Бошко, Петко и Мато Стијачићи. Тако се уверавамо да је ово пр старије од 18в. Кад су га и како добили, они не знају, а казују да су од њих сва корјенићка бр која славе Аранђеловдан, осим Бакоча. Прислужују Томиндан и имају предање да су њихови преци подигли цркву св. Томе у Жупи негда давно, кад су корјенићка бр аранђеловштака раздвајала прислуге. У Корјенићима живе: у Клобуцима 5к и 4к у Добром Дубу. Селили су у Билећке Рудине, у Камено код Новога, у Високо у Босни.

Бакочи

Они одржавају предање да их је 40 пошло у бој на Косово под овим истим пр и да се ниједан није вратио, сви тамо изгинули. На жалби Ибрахим Паши потписани су: Панто, Петар, Јован, Иван и Станиша Бакочи… Броје пасове: Пејо (рођен око 1898 – Лука – Јоко – Марко – Митар – Иван – Пуро – Панто, најдаљи предак за кога знају…

Данас Бакоча у Корјенићима има свега 2к и оне живе у Клобуку. Исељавали су у разна времена и на разне стране. У Боки изнад Мориња је село Бакочи у коме живи 7-8 кућа Бакоча, који су тамо дошли из Корјенића 1689. Има их и у Кутима код Новог, доселили 1692 из Корјенића. У Грахову су 2к. Од Бакоча су и Јаничићи у граховском селу Броћанцу, око 25к. Они су од Милоша Бакоча који је био ожењен од Водовара, женом Јаницом… Јаничићи славе Аранђеловдан, прислужују Лучиндан. Од њих су Аничићи у Књажевцу у Србији и Антићи, некада чувени трговци у Трсту. Бакоча има и у Велимљу у Бањанима 2к, у Невесињу, Улогу у Борчу, на Љесковом Дубу код Фојнице, у Колашину (од оних из Борча), у Никшићу, у Високом и селима око њега, где се пр Ребреновићи. Испитивач Височке нахије је сазнао да је пре око 120г дошло пет брата Бакоча из Ластве корјенићке у околину Високог, а један се од те браће звао Јован. Од њих су и Ребрине у селу Дреновици тог краја којима су род Мирићи и Рибари по околним селима. Од Бакоча су и Бандићи у селу Бињежеву у Сарајевском пољу, а има их и у Зенику, Бријежђу и Сарајеву, доселили из Клобука почетком 19в. Бакоча има и у Пељешцу, а по једном казивању и у околини Сиња. У 17в бискуп гада Загреба је био Томаш Бакоч, који је саградио и бискупски град. Како су Корјенићи, што ће се даље видети, у великом броју исељавали давно у Хрватску, није искључено да би овај бискуп могао бити од покатоличених корјенићких Бакоча. Католички Бакочи у Загребу су се потписивали и неким мађарским презименом.

Кујачићи

На жачби корјенићке раје Ибрахим-паши требињском из половине 18в потписан је и поп Јово. Кујачићи тврде да је то њихов предак. Они знају имена и далеких предака и броје их овако (грана поповића): Никола, учитељ – Сојан (1834-1915) – Ристо (1783-1895) – поп Андрија (1748 – 1857) – Сава (1761 – 1793) – поп Јово (1655- 1737) – Никола (1623 – 1691) – Вукола (1581-1677) – Јеремија (1534-1635) – Лазар (1503-1597). Ово је највећи број предака које памте старинци онамо, а имена и време њиховог живота доносим како су ми их они дали. ..

У селу Каменом изнад Новог живи 5-6к Кујачића. На основу архивске грађе зна се да су из Корјенића, одакле су 1692 дошли у Камено Симо и харамбаша Сава Кујачићи. Овај харамбаша Сава се истицао међу избеглицама који су са владиком Љубибратићем прешли из Требиња у околину Новог; он је потписан и на меморандуму од 1701г који су избеглице упутиле дужду млетачком и молили да им се за учињене заслуге доделе земље и месечна плата…

… а синови су му с децом 1884г отишли у Власеницу у Босну.

За његове велике заслуге књаз Данило му је дао имање у освојеном Нудолу. Потомци попа Андрије се на уже зову Поповићи. Од Марка Савина су били Глиго и Сава. Од Глигових синова је ужи род Глиговићи. Сава Марков је преселио у Борач 1880г. Једна грана Кујачића се зове Остојићи. Они нису од попа Јова, а знају за претка Марка, који је имао Остоју, по коме се међу собом називају.

Из свега би се дало рећи да је Кујачића у Корјенићима било мало пре два века. У Заклобуку их сада има 11к. Исељених, како је речено, има у Каменом код Новог, у Зенику, Доцу, Забрђу, селима у Сарајевском пољу, дошли из Клобука; у Борчу (иселили 1880), у Високом и у селима око Тузле.

Гобовићи

Кад онамо набрајају главна бр старинаца, истичу и Гобовиће као некада бројно и јако бр. Куће су им биле у Миротињу, некад богатом селу. У неки земан су били толико имућни да су Аранђеловој цркви долазили на коњима са сребрним седлима, и тао осилили да су нафору с коња на копљима примали. Због тога их је, веле, свештеник проклео и то да је био узрок што је ово бр после тога изгубило мах. На писму Ибрахим паши су имена Марка и Михаила Гобовића, из чега се види да је и њихово пр старо, а дошло свакако по неком претку који је био грбав. Броје претке: Гаврило (рођ1885) – Лука – Остоја – Јоко – Лакета – Митар. Кућа Лакете Митрова била је на Бабиној гори. Има их 7к, а исељене у Куршумлију 2к.

Рутешићи

О њима сам забележио свега толико, да их у Корјенићима има само 1к, која живи у Заклобуку, а 3к у Парежу у племену Бањанима, и у Грахову у селу Спили. У Спили су живели граховски сс Армадићи, чија одива била је за једним Рутешићем у Корјенићима и имали сина Ђурицу. Око 1780 мали Ђурица пређе код ујака у Спилу, и кад му ујак умре, а с њим изумру и Армадићи, Ђурица наследи његово имање. Потомци му се зову Рутешићи, којих у Спили има 2к.

Глушчевићи

Живе у селу Нудолу. Они су такође аранђеловштаци и сродници наведених родова. Нисам наишао ни на једног Глушчевића да прибележим њихово предање. Други су ми рекли да је од овог рода био Окица Глушћевић, професор.

Бурлице

Много су исељавали из Корјенића, а онде их мало остало, и живе у Ластви. На жалби корјенићке раје из половине 18в потписана су два Бурлице, Лале и Станиша. Претке памте само до деде Андрије, који је живео у Нудолу. Славе као и друга поменута бр Аранђеловдан, а прислужују Лучиндан.

Из испитивања ван Корјенића сазнајемо да су Бурлице исељавали на разне стране и у давна времена. У невесињским Рогачама било је Бурлица о којима је у народу остала успомена да су бежали од куге, али их је она стигла и све поморила у Доњем пољу. У Клепцима, у Габеочком пољу, има Бурлица који су тамо дошли из Плане у Рудинама. Има их и у Мостару и Невесињу. У Младицама у Сарајевском пољу, живе Пјевићи и Васиљевићи који су се звали Бурлице, а тамо давно дошли су из Гацка. С њима су иста п Гашићи у Сарајеву. У селу Нерађићима у Сарајевском пољу до пре око 100г становала је п Симића, по старини Бурлице из околине Гацка: била задружна и врло богата да је продавала по 50 товара жита годишње. У Горажду је 1к Бурлица, а 1 у Никшићу, у селу Кочанима. Од исељених Бурлица су и Рашовићи у Сасовићима код Новог, који су тамо дошли 1692г из Корјенића, из села Нудола. Њихово предање каже да их је некад било 9 брата који су се због турског зулума раселили из Корјенића и један брат отишао у Грахово, где од њега и данас има потомака; други у Жвиње, трећи у Витаљину, чији потомци тамо променили презиме и назвали се Рашица. Један од браће, Дамњан, оде девојци Милутина Трипковића у Сасовиће и прозове се Рашица. Један од браће, браће, Дамњан, оде девојци Милутина Трипковића у Сасовиће и прозове се Рашовић, по томе што су носили роше.

Исељеници

Аранђеловштака има много исељених, сем већ поменутих, у суседној Херцеговини. Ти се њихови исељеници зову:

Ијачићи у Опличићима, у Дубравама (18к), најстарији су досељеници тог села, а казују да су од Стијачића у Корјенићима. У селу је старо гробље, које зову Ијачића гробље. Гробови у том гробљу су стећци, што би указивало  на то, да су Ијачићи веома стари досељеници, можда још пре доласка Турака. Некад су имали своје земље у селу, које су им отели Турци. Судећи на основу тога, и што су израђивали стећке као надгробне споменике, њихови досељени преци су били по свој прилици од властеле корјенићке. Има их и у селима Тобили по свој прилици од властеле корјенићке. Има их и у селима Тасовчићима, Рјечицама и ДОмановићима. Томиндан, мс Аранђеловдан, што би значило да су они тамо узели прислугу за славу, а слава за прислугу. Како су Ијачићи тако стари исељеници од бр Стијачића, тим би се потврђивало да је и пр Стијачића врло старо и да им је и прислуга Томиндан такође из давних времена.

Вучковићи у Богдашићима код Билеће доселили су из Клобука у Корјенићима, где су им рођаци Стијачићи и Кујачићи. Из Корјенића су се разурили  због тога што је један Турчин ударио ногом њихову невесту која је била трудна и побацила дете, а њен девер га убио и пребегли у Богдашиће. Одатле су исељавали некуд у Босну и тамо остали, а вратио се само Андрија, до кога броје пасове: Јанко (р185) – Вуле – Сава – Андрија. Од Андрије били су Сава, Тривко и Ђуро, који је умро 1865г у својој стотој години живота… У доба Баја Пивљанина био је гласит харамбаша Матија Вучковић. Знају да су неко време живели у Вилусима, па почетком 18в расули се оданде и неки прешли у Богдашиће. Вучковићи одржавају предање да су старином из племена Озринића и пре него су дошли у Богдашиће. Вучковићи одржавају предање да су старином из племена Озринића и пре него су дошли у Богдашиће, задржали су се на Граховцу и у Корјенићима. Како разумети ово предање да су они рођаци корјенићских старинаца и у исто време да су из Озринића, видећемо даље.

Вучковићи казују да су од њих Тркље у Мириловићима код Билеће, а да су им сродници и Лисови, Комари, Атељевићи, Бараковићи, корјенићки муслимани. По другом казивању, од Стијачића у Корјенићима су: Тркље, Лисови и Бошњаци око Билеће. Тркље живе и у Подосоју код Билеће, где су им преци дошли из Мириловића, у којима их још има. Тркље знају да су живели у Миротињским доловима корјенићким и звали се Вучковићи, а да су се Тркљама прозвали по чукундеди. Има их и у Чепелици и Граници (Бекићи). Исељавали су мног, па их има у Коритима, у Требињу, Илиџи, у Љубомиру.

Лисови у Батковићима код Невесиња су доселили из Пађена пре више од сто година, а старином су Вучковићи. Лисови у невесињском Миљевцу су ито тако из Пађена и старином су Вучковићи. Лисова има у Подосоју код Билеће 2к, у Надинићима у Гацку, у Високом. Од ових у Подосоју сам слушао предање какво имаји у аранђеловштаци у Корјенићима, да су од 9 брата који су ишли у бој на Косову. Из Корјенића су најпре прешли у Подосоје, па оданде расељавали. Броје пасове: Петар (р1881) – Обрен – Стево – Стеван… Овај је Стеван био ожењен од Стијачића, што би указивало да су Лисови – Вучковићи далеки њихови рођаци. Вучковића – Лисова има на Грахову у Закурљају 4к, дошли из Торича код Билеће 1846г. И они казују да су старином с Чева. Лисови код Високог у Босни у селу Лубнићима, зову се Савићи, а има их и у селу Бањеру. Истог су порекла и Савићи у Чекркићима и Крстовићи у Чифлуку. Бошњаци у селу Граници код Билеће држе да су с њима исто племе Вучковићи, од којих су Тркље.

Атељевићи (Антељевићи) у Љубомиру, како знају, давно су дошли из Корјенића. У Корјенићима су, веле, били веома стари, тамо су живели „још прије Косова“, па и то, да их је на Косово пошло 74 а само се 4 вратили. Предају да су од њиховог племена: Вучковићи у Богдашићима, Јаничићи у Грахову, Стијачићи, Кујачићи, муслимани Бараковићи у Корјенићима, Комари у Зупцима, Лисови код Билеће и Антељи код Мостара. Из Корјенића су их изагнали Турци и све ове п дале су заклетву да се неће међу собом узимати. Бројили су ми пасове (Сава (р1843) – Илија – Мијо – Петар – Гаврило… Кад су из Корјенића избегли, населили су се најпре на Шћеници, па су оданде расељавали. На Шћеници живе њихове 4к, у Љубомиру 2к, у Влашкој 10к, у Изгорима под Волујаком 3-4, у Бијелом Пољу код Мостара има око 20к. Антељи у Равчићима код Бијелог Поља у подножју Вележа су онамо дошли из Љубомира пре више од 100г. Има их и у Сушћешану код Новог, тамо прешли из Љубомира 1692. Из свега се види да им је презиме старије од краја 17в. Неки су иселили у Топлу, а неки оданде у Африку. Атељевићи у Зијемљи у Херцеговини дошли су из Нецвијећа у Бијело Поље, па у ово село. Радуљићи у Сарајевском пољу, у селу Војковићима, доселили су из Хецеговине а звали се Тељевићи. Славе Аранђеловдан, а прислужују Петровдан, као и Атељевићи. Ово су бесумње ови Атељевићи корјенићки. У Сењској Ријеци живели су у 18в неки Атељевићи. Врло вероватно да су од корјенићких Атељевића и да су тамо доселили у давним сеобама из Корјенића у Далмацију и Хрватску.

Комари живе у мокром долу у Опутним Рудинама (9к), у Баљцима код Билеће (5к) и у Дабру 2к. Од Комара код Билеће забележио сам да су од Стијачића у Корјенићима и да им је име дошло као надимак, који је један Турчин дао њиховом претку. Он добро вејао жито, а афа му рекао: „Види колико уради, а колики је, комарица би га претегла“. И они одржавају предање, као и Вучковићи, да су старином с Чева. Отуда су дошли у Корјениће и онде их настало 9 брата који подигли Аранђелову цркву. Као узрок сеобе из Корјенића наводе: заплакала им снаха кад донела свекру ручак на њиви, да је гладна, и због тога да су иселили у Мокри До, у Рудинама. Броје пасове: Раде (р око 1852) – Никола – Ристо (р око 1780) – Крсто… Крсто је имао 3-4 брата и од њих су сви Комари. Ристо Крстов из Мокрог Дола прешао са синовима Николом, Томом и Спасојем 1851 у Пријевор, а оданде у Баљке. Шпиро, син Сима, брата Крстова, живео је на Бијелој Рудини па преселио у Дабар. Комари у Баљцима казују да су у Корјенићима живели у Миротињским Доловима. Прислужују Михољдан.

Перовићи. – Угледни грађанин града Требиња, Тодор Перовић, казивао нам је да су његови Перовићи рођаци корјеничким Кујачићима, а славе као и они Аранђеловдан и прислужују Часне посте. Тодор даље казивао: Четири су брата дигла из Чајнича и дошла у Горицу код Требиња. Један се звао Перо и од њега су Перовићи (1к у Требињу и 2к у Горици). Од једног су Кујачићи. Трећи брат је отишао у Босну и о њему се не зна ништа. Четврти брат је прешао у Цуце и од њега у тамо Перовићи који славе Аранђеловдан. Долазак ове браће из Чајнича био је веома давно, још пре доласка Турака. Перо, од кога су Перовићи у Требињу, бавио се терзинским занатом, па се зато једно место у Горици зове „Терзије“. Од ове је п Серафим Перовић, херцеговачко – захумски митрополит (1827-1902). Кујачићима је познато да их Перовићи сматрају за рођаке; само је у питању како су преци Перовића пореклом из Чајнича, сем ако су некад тамо отишли из Корјенића.

Лажетићи у Добрељима у Гацку (десетак кућа) су се раније звали Истинићи. По једном казивању они су из Корјенића, а по другом из Борча. Аранђеловдан. Род су им Ћоровићи на Равном Гацку и у Шљивовици. Стари Ђорђе Лажетић мени је у Гацку казивао да су им стари давно дошли од Требиња и некад се звали Трифковићи. Други Лажетићи веле да су од Атељевића у Љубомиру. По трећем казивању они су из Марковине (уже племе Озринића), па отуда дошли у Клобук у Корјениће, ту стајали и звали се Кнежевићи. И они веле да су им преци подизали Аранђелову цркву у Корјенићима. Из Клобука су пре 200г дошли у Добреље,  а оданде у Крековице. Има их и у Гласинцу, село Шенковићи, и зову се Лазетићи или Лажетићи 6к. Из Гацка су селили у Посавину, а њихов деда отуда на Гласинац.

Чаваљуга у Клепцима у Габеочком Пољу 4к, којих има и у Мостару и Невесињу, старином су из Корјенића, одакле им дошао прадеда. – Драгићи у Бијелом Пољу крај Неретве су старином из Корјенића, а онде дошли из Рашке Горе. Аранђеловдан.

Бавећи се 1928 у Новом обилазио сам околна села и сазнао да у њима има досељеника из Корјенића. Неке помиње и С. Накићеновић.

Породица Шкеро је доселила из Клобука 1692 и слави Аранђеловдан, сел Камено. Има их и у Жлијебовима.

Шубаре живе код Новог. Мени су казивали да су далеком старином из Мале Ријеке у Пиперима, одакле су дошли у Клобук; а и то да су од Стијачића у Корјенићима. Онде убили Турчина и пребегли у околину Новог. Један се од браће звао Лазар и од њега су Лазаревићи у Мокринама; други се брат звао Стијепо, и од њега су Стијепчевићи, а од трећег, Коме не знају име, су Шубаре. Аранђеловдан, прислужба Петковдан.

Стијепчевићи у Каменом су дошли из Зубаца 1692; Аранђеловдан. Први који је дошао звао се Станиша Стијепчевић. Мени су казивали да су Стијепчићи и Лазаревићи од два брата који су живели од Косова у граду Клобуку, у Корјенићима. Ту су убили Турчина и пребегли код Новог. Њихова се п презивала тако и у Клобуку. Међу потписницима на жалби корјенићке раје из половине 18в Ибрахим-паши налазе се и имена – Бошко, Петко и Мато Стијепчићи. Ово су несумњиво исти Стијепчићи, од којих се један део иселио у Боку крајем 18в а други остао у Корјенићима. У Каменом их има 6к, у Сушћепану 4к и исељених у Америку. Њихови пасови: Петар (р око 1853) – Јван – Сава – Јокан – Раде – Станиша – Петко – Ратко… Од њих су Јањићи у Каменом, 4к, прозвали се по баби Јањи. У Корјенићима сам забележио казивање Кујачића да су Лазаревићи у Мокринама код Новог њихови рођаци. У Нови је отишао Лазар, коме је Турчин учинио зулум кад је ишао у приморје за пиће о крсном имену. Он убије Турчина и пребегне у Нови. То је било на Лазаревдан, па су га Лазаревићи узели за прислугу. Другачије је сазнао С. Накићеновић. По њему Лазаревићи су дошли с владиком Саватијем крајем 17в из села Нецвијећа код Требиња и били свештеничка п. Дошао је „Алфиер Гиово Лазаровицх“ и он је потписао меморандум од 1701 новских првака Срба упућених дужду млетачком. По свој прилици да су Лазаревићи из Корјенића прешли у оближње требињско село Нецвијеће, па у Боку. Они су, дакле, дошли под тим презименом у околину Новог.

Јањетовићи у Требесињу су из Корјенића, испод Клобука, из места које се зове Јањина (да није Јазина). Убили тамо Турчина и пребегли код Новог. (пасови: Мићо 68г – Никола – Мијат – Марко. И њихова сеоба је била у ранија времена. Аранђеловдан, мс Томиндан. Њихова стара читуља почиње са Симеоном, па се наставља: Вукадин, Јован, Ђорђе, Бошко, Вукола итд.

Из целог овог прегледа корјенићких аранђеловштака види се да је у оној жупи живела једна јача група старих бр која су славила св. Аранђела и били крвни сродници. Њихова насеља су се налазила око прастаре Аранђелове цркве коју су, по предању, подигли њихови преци – њих 9 брата, како обично кажу. Како је Аранђелова црква била саборна свим Корјенићима, несумњиво је да су аранђеловштаци чинили главну групу корјенићских старинаца. И корјенићки Бранковићи, од којих је била, како је показано, и династија Бранковића, имали су за крсно име Аранђеловдан, па је сасвим природно претпоставити да су сва бр корјенићких аранђеловштака неки сродиници Бранковића…

Озро – праотац племена Озринића…

У Корјенићима живе и Бараковићи, мухамедански род о коме ће даље бити још речи. Ови Бараковићи имају предање да су од потурчених Стијачића. То потврђују Стијачићи, као и други Корјенићи. Осим тога, Стијачићи и Бараковићипредају, што је овде нарочито од интереса, да су они и Миловићи у племену Грахову од три брата. Миловића у Грахову има преко 50 домова и они добро знају да су пореклом с Чева и ду су потомци Озрови; славе и прислужују као и Озринићи – Аранђеловдан и Илиндан. Да су Миловићи старином с Чева забележио је и П. Ровински. Предак Миловића је, по њиховом предању, као и предању Граховљана, дошао с чева врло давно, како смо рачунали пре више од 300г.

Другу групу старих родова који су у доцнијем средњем веку живели у жупи Врму чинили су мратинци, како их називамо према крсном имену које су славили. У Корјенићима их је остало врло мало, јер су много исељавали. Оно што о њима саопштавамо углавном су подаци сакупљени од њихових исељеника. У Корјенићима живи само један бројно мали род мратинаца:

Ђајићи

На питање о пореклу једни су му Ђајићи одговорили да не знају о својој прошлости, а други: „Ваома смо стари ође а откад не знамо“. Слава им је Мратиндан а прислуга Вел. Госпођиндан. У ранија времена живели су у Нудолу, одакле су се премакли у Клобук. На жалби корјенићке раје из половине 18в налазе се имена Јована, Ђура и Видака Ђајића. И њихово је презиме, према томе, старије од 18в. Ђајићи с којима сам говорио, нису знали предања. Умели су ми рећи толико да су најпосле у Клобуку живела три брата – Андрија, Мићан и Симо. Андрија је прешао у Ораховац, Мићан је остао у Клобуку, а Симо преселио у Жудојевиће код Билеће, где од њега има 8 кућа. Ови у Жудојевићима броје претке: Ристо (р око 1899) – Милутин – Милош – Петар – Пајо, и знају да је Пајо побегао из Корјенића, из села Ораховца, где је у свађи око неке долине убио Турчина. Према томе у Жудојевиће је пребегао Пајо, како је и Дедијер забележио, а не Симо. У Корјенићима их је 4к (3к у Ораховцу и 1к у Радиновом Долу у Клобуку). Исељавали су у Купрес, Мостар и Фочу.

Исељеници

У разним крајевима Херцеговине има неколико родова мратинаца који се рођакају са Ђајићима у Корјенићима. Ти су родови:

Којовићи у Чичеву 3к и у Вељој Гори код Требиња 8к, у Грахову 3-4к, у Никшићу 1к. Има их и у Дабру. У Чичеву и околини Којовиће сматрају за најстарију п. Они знају да од давнина онде живе и да им је старина Црна Љут код Чичева. Казују да су им рођаци Ђајићи у Корјенићима, Мастиловићи у Гацку и Соколовићи у Фочи, а да су се некада и они звали Мастиловићи. У турско доба су имали своје земље, што други нису имали. Негде давно закрвили су се с Пујићима из Придворице, убили 9 Пујића и тада се многи иселили. За крви су дали земље у пољу (Мрчеви орах?), где има око 100 дулума земље. Старо им је гробље код Пантелијеве цркве у Чичеву.

Забележио сам и овако: Којовићи су се до претка Која звали Мастиловићи. Старе куће су им биле у Чичеву, у којима је у једно време живело девет брата. Њихову сестру напао Турчин Прњат из Доњег Чичева, старином из Новог. Браћа га убију и оданде се разбегну. Остао је само Којо, кога ага Селемеџић насели на свом читлуку у Вељој Гори. Броје претке: Спасо (р око 1843) – Јевто – Шћепан – Којо. Од њих су Орловићи у Бијови 1к.

Дабовићи у Укшићима у Љубомиру су онамо дошли из Миљевића, општина Мокрине код Новог, 1880г. Некада су заједно с Којовићима живели у Вељој Гори и оданде прешли у Боку. Мратиндан мс св. Сава. Даља им је старина, како кажу, Љешанска нахија. Броје пасове: Ђуро – Саво – Лука – Јоко, надраљи предак о коме знају. Имају предање да су од четири брата остали Мастиловићи, Ђајићи, Којовићи и Дабовићи. У Мокринама их је 1к.

Мастиловићи у Изгорима под Волукаком и у Кравареву и Тарајин Долу у Гатачкој површи потврђују, како ћемо видети казивања Којовића и Дабовића, да су једно племе. Али док Којовићи доводе своју старину из Љешанске нахије, Дедијер је од гатачких мастиловића слушао да су старином из Корјенића и да су Мастиловићи исто племе са Гордићима на Ргуду, Љубињу и Мостару, Ђајићима у Жудојевићима (Рудине), Мостару и Фојници, Соколовићима у Фочи, Савићима у Победарју у Посавини. Мратиндан. Тим се, како видимо, повећава број родова мратинаца, сродних међу собом.

Село Изгори, у ком Мастиловићи живе, звало се некад Пролом. Једном су га попалили Турци и од тада је село добило ново име Изгори. Мастиловићи су ми казивали и то, да је Мехмед паша Соколовић био један од њихових предака. Кад су купили децу за војску, Турци су одвели и њега као дете и потурчили. „Соколин паша“ (тако Мастиловићи називају Мехмед-пашу) је подигао мост на Дрини код Вишеграда. Негде после тога Турци су напали на Пролом, попалили село и народ побили. Остале су само две бремене удовице које пођу у Фочу код Соколин-паше. Паша једну удовицу насели у Фочи и од њеног детета су фочански Соколовићи, а другу врати у Изгори и од њеног детета су постали Мастиловићи у том селу.

Имам и казивања Бошка Мастиловића, председника општине у Автовцу из 1929, о пореклу његова рода: „Мастиловићи и Соколовићи у Фочи – казивао је Бошко – су један род. И Мастиловићи су се некад звали Соколовићи. Неки су Соколовићи давно иселили у Срем и тамо од њих има много потомака. Наши стари су овде дошли однекуд, из Војводине (!), и настанили се у селу Муљима у Гацку. Како је тада у Муље дошла и п Гргури, настану свађе, па један судија пресуди да онде остану они који су први коња истоварили. Како су то били Гргури, Соколовићи морадну иселити и оду у Чичево код Требиња. Од њих су тамо Којовићи и Ђајићи, п које такође славе Мратиндан. У неки земан и због неког убиства један од Соколовића пребегне из Чичева у Заслап, село више Корјенића. Оданце оде у Пиво, у село које се зове Ковачи, назвато по њему, јер је и он био ковач. Он је из Пиве прешао у Изгори и тако су се Соколовићи вратили опет у ово село.

Из овог прегледа мратинаца у Херцеговини излазило би да су Ђајићи, Којовићи, Дабовићи и Мастиловићи, а можда и Гордићи и Савићи у Посавини, један род, огранци бр Соколовића, који су се од њега одвојили у турско доба. Они су се, како се из њихових предања види, премештали често из једног у други крај Херцеговине. …

Мратинци у Хрватској. – У Корјеници у Лици живи бројан род Дракулића. У варошици и околним селима било их је 1915г 137 домова. Крсно име им је Мратиндан.  Први је Дедијер, колико ми је познато, објавио њихово предање, да су старином из Корјенића у Херцеговини. Исељених Дракулића у 18в из Лике има више домова у Срему и Банату. И они чувају предање да им је старина Корјенићи у Херцеговини. Како су Дракулићи несумњиво врло давно иселили из старе постојбине, њихов пример нас утврђује у уверењу да су у доцнијем средњем веку доиста у Корјенићима живели и родови који су за крсно име имали Мратиндан…

У Корјеници и околини живи још неколико бројних родова који такође имају за крсно име Мратиндан, као Калембер, Шаша, Агбаба и др. Од свих тих родова има исељеника у суседној Босанској Крајини… Агбаба има и у Корјенићима. Како на турском та реч значи што и Соколовићи, могло би бити, да су корјенићки и лички Агбабе не само једно племе, него да су и једни и други огранци корјенићких племића Соколовића…

У Славонији испод Калника живјело је крајем 17в више п које су славиле Мратиндан, као Јагодићи, Даниловићи, Дукићи, Чавчићи, Ђурићи и др, а међу њима и п која је носила пр Коренићи. Да ли су и ове п мратинаца стајале у каквом сродству с личким мратинцима и били, као и они, старином из Корјенића? Врло вероватно да јесу.

Мратинци у Осату. – И у Осату, у Босни, има родова који славе Мратиндан. По њима нека села у том крају носе имена, као Грубановићи, Крњевићи и др. По једном предању тих п оне су старинци у Осату, „од Косова“, а по другом да су из Херцеговине…

Старинци с другим крсним именима

Шурбатовићи

Има их свега 2к, које живе у Клобуцима. Они су ми казивали да су од давних времена у Корјенићима, а тако веле и други у Корјенићима. Ђурђевдан. У Клобуцима по њима се зове Шурбатовића До. Иначе од њих нисам могао нешто више сазнати из њихове прошлости.

Исељеници

Велико број п са разним крсним именима, исељених из Корјенића има у Боки, особито око Новог. Њихови преци су досељавали, како се из рада „Бока“ види, највише крајем 17в. Судећи на основу тога, те су породице, или барем делом, од старих Корјенића.

П.С. Клобук је 1991г имао 30с, све Срба, а 2013г имао је 28с; Ластва је 1991г имала 523с, у томе 216 Муслимана, 182 Срба, 5 Хрвата, 67 Југословена и 52 остала; Жупа је 1991г имала 115с, у томе 93 Муслимана, 17 Срба, и 5 осталих, а у 2013г имала је 66с; Аранђелово је 1991г имало 114с, у томе 92 Срба, 11 Југословена и 11 осталих, а у 2013г 103с; Скочигрм је 1991г имао 146с, у томе 128 Муслимана, 14 Срба, 1 Југословена и 13 осталих, а у 2013г 26с; Горње Грнчарево је имало 1991г 112с, у томе 103 Муслимана, 8 Срба и 1 осталих, а у 2013г 27с; Доње Грнчарево је 1991г имало 63с, у томе 44 Муслимана, 12 Срба, 3 Југословена и 4 осталих, а у 2013г имало је 27с.

Aranđelovo

Čubrilo (Todor) Jovan, rođen 1900. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Sutjeska (1471047007)

Gobović (Jakša) Božidar, rođen 1912. Srbin, poginuo 1944. U NOBu, Trebinje (1471047003)

Gobović (Jakša) Ruža, rođena 1910. Srpkinja, poginula 1943. U NOBu, Sutjeska (1471047002)

Gobović (Milo) Drago, rođen 1925. Srbin, poginuo od Nemaca 1942. kao zarobljenik prip. NOV i POJ, Nemački logor (1471047005)

Gobović (Petar) Milorad, rođen 1912. Srbin, poginuo od Nemaca 1942. kao zarobljenik prip. NOV i POJ, Nemački logor (1471047006)

Kurtović (Bajro) Zaim, rođen 1880. Srbin, ubijen od četnika 1942. kod kuće, Aranđelovo (5015s01118)

Kurtović (Zaim) Jusuf, rođen 1924. Srbin, ubijen od četnika 1942. kod kuće, Aranđelovo (5015s01120)

Mrdić (Ilija) Dušan, rođen 1920. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Gacko (1471047008)

Šegrt (Ilija) Milosava, rođena 1924. Srpkinja, poginula 1944. U NOBu, Bileća (1471047004)

Šegrt (Nikola) Božana, rođena 1888. Srpkinja, ubijena od Italijana 1943. u logoru, Italija (5015s01297)

Šegrt (Stevan) Veljko, rođen 1924. Srbin, poginuo 1942. u zatvoru, Trebinje (1471047001)

Donje Grančarevo

Behić (Muslija) Mustafa, rođen 1924. Musliman, ubijen 1944. U  direktnom teroru, Banja luka (1471037006)

Brnjoš (Gojo) Božidar, rođen 1926. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Mostar (1471037001)

Ćerimagić (Salko) Velija, rođen 1907. Musliman, poginuo 1943. U NOBu, Travnik (1471037003)

Mijačić (Tahir) Nazif, rođen 1895. Musliman, poginuo od Nemaca 1944. u direktnom teroru, Trebinje (1471037002)

Mujačić (Mehmed) Fazlija, rođen 1921. Musliman, ubijen 1943. U direktnom teroru, Banja luka (1471037004)

 

Горње Гранчарево

Bijedić (Abid) Mustapa, rođen 1904. Musliman, ubijen 1945. U direktnom teroru, Banja luka (1471038004)

Bijedić (Alija) Zaim, rođen 1909. Musliman, poginuo 1944. u NOBu, Imotski (1471038003)

Bijedić (Hamzo) Halid, rođen 1902. Musliman, ubijen 1944. U direktnom teroru, Banja luka (1471038008)

Bijedić (Omer) Fazlija, rođen 1922. Musliman, poginuo 1945. U NOBu, Romanija (1471038007)

Bijedić (Suljo) Mehmed, rođen 1918. Musliman, poginuo 1944. U NOBu, Sarajevo (1471038005)

Duraković (Ajdin) Derviš, rođen 1928. Musliman, poginuo 1944. U NOBu, Nevesinje (1471038009)

Hadžimahović (Hamzo) Fehim, rođen 1925. Musliman, ubijen 1944. u direktnom teroru, Banja luka (1471038002)

Mujanović (Todor) Milosava, rođena 1916. Srpkinja, ubijena 1943. U direktnom teroru, Zaslap grahovačko br (1471038001)

Slijepčević (Mahmut) Smajo, rođen 1907. Musliman, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (1471038006)

 

Клобук

Babić (Vidak) Lazar, rođen 1927. Srbin, od zaostale mine 1944. Kod kuće, Klobuk (7013s00480)

Bakoč (Živko) Rajko, rođen 1926. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Herceg novi (1471046007)

Benderać (Jakša) Mile, rođen 1907. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Trebinje (1471046004)

Benderać (Simo) Milovan, rođen 1909. Srbin, poginuo 1942. U NOBu, Borač (1470001008)

Ilić (Božo) Novak, rođen 1938. Srbin, ubijen od ustaša 1944. U direktnom teroru, Trebinje (1471046006)

Kujačić (Gojko) Janko, rođen 1928. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Blažuj-sarajevo (1471046005)

Kujačić (Perko) Gospava, rođena 1879. Srpkinja, ubijena 1944. nepoznato, Rokov do (5015s01113)

Stijačić (Vidak) Ivan, rođen 1881. Srbin, ubijen od partizana 1942. kod kuće, Klobuk (5020s00137)

Stijačić (Vidak) Petar, rođen 1885. Srbin, ubijen od partizana 1942. nepoznato, Klobuk (5020s00138)

 

Lastva

Agbabi (Muhaum) Ismet, rođen 1925. Musliman, poginuo 1944. U NOBu, Nevesinje (1471041002)

Andrijašević (Vidak) Mihajlo, rođen 1897. Crnogorac, ubijen 1941. U direktnom teroru, Pridvorci (1470017010)

Andrijašević (Vidak) Mijajlo, rođen 1900. Crnogorac, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Lastva-trebinje (2919091004)

Andrijašević (Vidakov) Mihajilo, rođen 1897. Srbin, ubijen od ustaša 1941. bačen u jamu, Trebinje (5015s01060)

Arnautović (Ibro) Huso, rođen 1900. Musliman, ubijen 1944. prilikom borbi ili bombardovanja, Banja luka (1603010011)

Bečirević (Hasan) Derviš, rođen 1890. Musliman, poginuo 1941. nepoznato, Bileće (1391058062)

Begenišić (Jovo) Mirko, rođen 1921. Srbin, ubijen od ustaša 1941. kod kuće, Lastva (5002s01123)

Begenišić (Jovo) Petar, rođen 1923. Srbin, ubijen od ustaša 1941. kod kuće, Lastva (5002s01122)

Begenišić (Marko) Jovo, rođen 1893. Srbin, ubijen od ustaša 1941. kod kuće, Lastva (5002s01125)

Begenišić (Marko) Stevo, rođen 1898. Srbin, ubijen od ustaša 1941. kod kuće, Lastva (5002s01124)

Begović (Huhan) Zejna, rođena 1892. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. nepoznato, Arslanagića most (5015s01065)

Bijedić (Suljo) Jusuf, rođen 1908. Musliman, umro 1944. u NOBu, Brčko (1470017014)

Burlica (Krsto) Darinka, rođena 1925. Srpkinja, poginula 1943. U NOBu, Čapljina (1471041004)

Ćerimagić (Džafer) Omer, rođen 1892. Musliman, ubijen od Nemaca 1943. nepoznato, Lukavac (5015s01267)

Ćerimagić (Omer) Džafer, rođen 1923. Musliman, ubijen od Nemaca 1943. nepoznato, Lukavac (5015s01268)

Ćerimagić (Omer) Vehbija, rođen 1902. Musliman, ubijen od Nemaca 1943. nepoznato, Lukavac (5015s01266)

Đapo (Rašid) Safet, rođen 1928. Musliman, nestao 1945. nepoznato, Nepoznato (1470017008)

Deretić (Jano) Ilija, rođen 1884. Srbin, ubijen od ustaša 1941. Bačen u jamu, Ržani do (5015s01105)

Deretić (Mato) Novak, rođen 1898. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. nepoznato, Trebinje (5015s01106)

Duraković (Alija) Kasim, rođen 1927. Musliman, nestao 1945. U NOBu, Brčko (1661021006)

Grubač (Simo) Anđa, rođena 1865. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. nepoznato, Dubovac (5015s01101)

Grujić (Marko) Vidak, rođen 1910. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Na neretvi (0832041007)

Karamehmedović (Omer) Rasim, rođen 1929. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Trst (1470002010)

Kujačić (Gavrilo) Zagorka, rođena 1932. Srpkinja, poginula 1944. U NORu, Lastva (0802093030)

Kurilić (Miloš) Radoslav, rođen 1935. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. u zbegu, Siljevac (brdo) (7013s00489)

Mićunović (Obren) Ljubica, rođena 1924. Mađarica, poginula 1944. u NOBu, Slovenač.primor (0802094006)

Mijanović (Aćim) Marjan, rođen 1911. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Bileća (0768017027)

Mrdić (Krsto) Vaso, rođen 1922. Srbin, ubijen 1945. nepoznato, Lastva (5015s01213)

Rutešić (Božo) Neđeljko, rođen 1935. Srbin, od zaostale mine 1945. kod kuće, Lastva (7013s00513)

Stijačić (Damjan) Peko, rođen 1927. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. u logoru, Beograd-banjica (2619016001)

Stijačić (Dušan) Vukosava, rođena 1925. Srpkinja, poginula 1944. U NOBu, Kifino selo (0051081012)

Stijačić (Gavrilo) Obren, rođen 1921. Srbin, ubijen od ustaša 1941. bačen u jamu, Jama Pridvorci (5020s00156)

Vasković (Vidak) Zorka, rođena 1923. Srpkinja, poginula 1943. U NOBu, Kod ljubinja (0908019036)

 

Skočigrm

Begenišić (Jovo) Mirko, rođen 1920. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Skočigrm-trebin (1471043004)

Begenišić (Jovo) Peko, rođen 1922. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Skočigrm-treb. (1471043005)

Begenišić (Marko) Jovo, rođen 1900. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Skočigrm-trebin (1471043003)

Begenišić (Marko) Stevo, rođen 1898. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Skočigrm-trebin (1471043002)

Kapetanović (Ćamil) Kemal, rođen 1930. Musliman, poginuo 1944. prilikom borbi, Banja luka (1471043001)

Kapetanović (Hamzo) Zahir, rođen 1923. Musliman, poginuo 1944. u NOBu, Glamoč (1471043009)

Kapetanović (Suljo) Hamzija, rođen 1936. Musliman, poginuo 1944. nepoznato, Trebinje (1471043007)

Kapetanović (Suljo) Zulfo, rođen 1931. Musliman, poginuo 1943. nepoznato, Trebinje (1471043008)